Архив УНС — Хумористичка штампа

kako razlikovati dobre Sjude od rdjavih

Džon Štajnbek

Uprošlosti, izmučeni roditelj bi rekao detetu: „Idi sedi u fotelju!" ili: „Idi napolje, pa se igraj!" Hi: „Ако ne umukneš, dobišeć batine!" Današnji roditelj predlaže; „Sto ne ideš da gledaš televiziju?" Od tog trenutka jauci, poklici, revolverski pucnji i tresak automobilskih sudara ne potiču više od deteta, nego od zvučnika. Nedavno sam ušao u sobu i zatekao svoga sina Katberda zavaljena u fotelji, idiotski opuštena lica i zanetih očiju pušača opijuma. Na televiziskom platnu nalazila se

mlada žena snažnih grudi i slušala čoveka u debelim naočarima i lekarskom mantilu: Sta se dešava? upitah. Katberd odgovori jednoličnim glasom mesečara: Pita treba li da oboji kosu. - A šta kaže lekar? Kaže, ako uzme „Truton", onda je sve u redu, ali ako upotrebljava obične ili slabe proizvode, kosa če joj propasti i izgubiti prirodni sjaj. Velika flaša staje dva dolara i dvadeset osam centi ako se odmah kupi. I baš u trenutku kad roditelj shvati da mozak njegovog deteta propada zbog televizije, nešto ga trgne u protivnom smeru. Katberd me je ispravio u prirodnjačkom muzeju kad sam mu obratio pažnju na montirani skelet tiranosaurusa,' Reče da je to brontosaurus, ali Ijubazno primeti da mnogi Ijudi prave istu grešku. Znam da je sve to naučio preko televizije, ali nisam znao da ga ona priprema za kritičnost i politiku, a ovaj napis odnosi se baš na to. Moram da se vratim malo unazad. Kad je televizija počela da ugrožava filmsku industriju, ona je dala otpor na taj način što je odbila da njeni filmovi budu prikazivani na kućnim platnima. Nismo uopšte gledali nove filmove, ali je bilo mnoštvo filmova zvanih „vestern", vlasništvo nezavisnih, i oni su puštani preko televiziskih stanica. Zbog toga možete skoro u svako doba dana ili noći da nađete „vestern" film na nekoj televiziskoj stanici. A ne gledaju ih samo deca. Gleda ih cela Amerika. Oni su tipična američka koncepcija. Sadržaj nikad ne otstupa od utvrđenih šablona. Junak nikad ne poIjubi devojku.

On voli svog konja i bori se 2a pravdu i poštenje. 1г tih filmova su i2rasli narodni junaci Hopalong Kasidi, Usamljeni Jahač, Roj Rodžers i drugi. A oni su više nego veliki Ijudi. Oni su simboli hrabrosti, čistote, jednostavnosti i pravičnosti. Treba da shvatite

da je skoro svaki Amerikanac zadojen tradicijom „vesterna", što pretstavlja, naravno, trijumf jednog uzora američkog života koji nikad nije postojao, Kad sam jedno po podne 2ačuo puščanu paljbu iz sobe u kojoj se nalazi naš televiziski aparat, ušao sam tamo sa unapred propalom namerom da se za kratko vreme približim svome sinu. Katberd je sedeo s onim kretenskim izrazom na koji sam već navikao. Na platnu se odigravao jedan „vestern". §ta se dešava? ■— upitah. On me začuđeno pogleda:

Како: šta se dešava? Zar ne 2naš? Ne, reci mi. Bio je ljuba2an prema meni. Objasnio mi je kao nekom detetu, E, pa Rđavi Covek pokušava da preotme ranč Njenog oca, „Bulet" je otkrio 2averu. A ko je „Bulet"? Pa konj Dobrog Coveka. On nije dodao „budalo", ali je to je bilo sadržano u njegovom glasu. Cekaj malo. A ko je Dobri Covek? Onaj s belim šeširom. To 2nači da je onaj sa crnim šeširom Rrđavi Covek? To svako гпа odgovori Katberd. Posmatrao sam vreme film i shvatio da nisam рогпауао jedan deo našeg života koji svako 2na. Interesovala me je kaDevojka poznafa pod imenom Ona bila je plava, vrlo 2godna, ali savršeno ne2avodljiva, jer to su porodični filmovi. Dobri Covek nije imao samo beo šešir nego i svetlo odelo, sjajne či2me, tesne jahaće pantalone i košulju i2ve2enu cvećem i grančicama. U svojim mladim danima radio sam na jednom ranču, ali se naša odeća sastojala od plavih pantalona, kožne blu2e i či2ama s krivim petama. A račun 2a čišćenje ovog raskošnog filmskog kauboja iznosio je četiri puta više od naše jednogodišnje plate. Dobri Covek je vrlo malo menjao i2ra2 lica. je кгог fantastičan ni 2 pustolovina, ne nikakvo To je još jedan šablon i on doka2uje da je Dobri Covek vrlo hrabar i vrlo čist. On je inače očetkan i besprekorno obrijan. Obratio sam pažnju na Rđavog Coveka. On je imao crn šešir i tamno odelo, a njegova odeća nije bila samo nečista nego i i2gužvana. Brada mu je ali je najveći kontrast odavalo njegovo lice. On je gledao 2lobno, gledao je imao je ružan smeh. Bio je grub i stalno je vikao. Ugledao je opasan. Mada nije psovao jer ovo je porodični film on je govorio stvari kao: „Pacove" ili: „Uši ću ti otseći i pojesti", a to je pokazivalo da njegov govor nije samo grub nego da van filma može da bude i prost. On je jednom rečju bio Rđavi Covek. Otkrio sam u sebi ižvesno interesovanje 2a Rđavog Coveka, koje nije postojalo 2a Dobrog Coveka. •- Koga više voliš? upitah. Katberd skrenu svoj opijeni pogled s platna. Sta hoćeš da kažeš? Da li voliš Dobrog Coveka ili Rđavog Coveka? On 2bog mog пегпапја i ponovo pogleda u platno: —Je Г se šališ? Naravno, Dobrog Coveka. Ali sad je počela da se pojavljuje još jedna ličnost. Pomalo sam se stideo da upitam svog sina, stručnjaka, ali sam skupio hrabrost. Katberd, upitah plašljivo kakav je to čovek? Bio je sladak prema meni. Mislim da sve do tog trenutka nije shvatio be2granični obim mog пегпапја.

(Nastavak па 36 strani)

5