Балкански рат

Брзј 1

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 107

јога нешто што га нисмо разумели, да му воде дамо. Дадох и аему шољу чаја и иокријем га оламом и шаторским крилом. До нодне смо помагали болничарима н нреносили рањеннке по околним зградама по ужасноЈ киши. Стижу нам гласопи да наша војска стално напредуЈ - е и да је на Овчем Пољу. У нратњи наредника наше колоне послали смо јутрсс многе рањенике у Орешево, одакле се имају железнвдом отпратити у Србију. (Наотавиће се)

Ш 1 јерг. — Бпнмнца о разоружању дивњих Ирнаута — < 2 'Сем тога тешко Ј - е било и решење. кога ће од офвцира послати да тај посао изврши. Имао је двојицу на које је могао увек са сигурношћу рачунати и за које је бао уверен да ће, ако оду, или свршити посао повољно или тамо изгинути. Али, ту двојицу је већ раније упо требљавао и ови су дали довољно доказа о своме пожртвовању, као и да су кадри брзо стићи и на тешком месту постојати. И ако је по готову био решен да њима повери тај посао, хгео је да чује ире тога мишљење свију својих. командира, који су очекивали у другој соби, Чим су ушли у командантову собу, јавио се и пришао команданту командир 2 чете поручник Димитрије Барбуловић и замолио да он води једно оделење од 200 људи, да нађе нашу патролу иснасеје. Молио је једино, да му се да као водвик Љуб. Којовић водник 1 чете, који је њему већ дао пристанак на то. Пријатно је команданта изненадвла ова понуда, јер му је олакшано решење, а радост његова у толика је већа била што се јављају сами баш она двојица о којима је сам мислио. Пошто је заблагодарио на предусретљивости наредио је, да се из сваке чете одабере ио 75војника најздравиЈ‘их и најбоље одевених, тако да се сгворн чета од 303 људн Команда над озом четом одабранвх поверена је поручнику Барбуловићу коме је за водника додел>еп потнЈручник Којовић. Оиа су имали зс задатак да патролу спаоу а шшадаче растераЈ‘у. Дубоко у ноћ вршили се припрема. Пробрани су нај здравији војници и снабдевсни хлебом за два дапа. Те ноћи између 30. и 31. октобра севањс муша и грмњава са громовима толико је испунила пазлух, да јеизгледадо да ћт се околие иданине сруптити. Киша је лила као из кабла, Јагс ветар праћен грмд>авом потресао је из темеља камепите хапове. Снег који је тих- дана нападао преко метра дсбљине, нагло се топио, стварајући бујице, тако да је Мавровска речица изашла из корита. Све то показивало је да ћо одређена чета имати сутра даиздржиборбу за природом и тереном као и са Ариаутима. У свануће 31. октобра поетројиласе чета одређегтих ћојника спремна да иође храбро ради спасаваља спојих другова, И ова чета као и цео други батаљон ставио је себи за девизу сои за једног , једаи за сов и од почеткарага до краја викада од тога нијо одстунано. Кчда је чета ношла испратили су је комаидаит са официрима и подофицирима са осталим војницима пожелевши јој (рећан пут и добар успех. Чета се одмах дохватила Врбенског виса иа чнјсм је врху кота 1550. корачајући смело и иоуздано али нолако због јаког успона, због снега и јаког петра. Са Брбепског виса имала је чета ирећи једну дубодолину, кроз коју тече Врбевска речица. На )фугој страпи речице у самом подножју велике Богдевске косе нала и се село Врбен. Ту су чету сачекали многи сељани са свештеником н објашљавали командиру, којим иутем може најлакше стићи у село Кракорнгцу. На самом излазу из села пресрео је команди-

ра чете јелач младић и оредао му писмо од наредника Брублча уп)ћено командапту батаљона. Кемандир је отворио писмо пошто је био уворен, да ће се садржива и његатицати. Из писма јо командир јасно вадео тешку ситуацију у кој‘ој‘ се послата патрола налази, и пошто Ј‘е писмојога једиом прочитао послао га је комавданту. У писму своме Грубач јавља, да Ј - е пооле рапорта од 30. октобра, који је послао у 7 сати пре подне, нЈредио, да се прикупе војници, који су н ћили по српским кућама спремајући се да пођу даље ка Шкировици. Али тек што су људи почели долазати осула сејаха пушчана ватра из турских кућа Присебан и храбар наредник Грубач нареди војницима да се сви прикупе у к) ћу тргогца Саве Ћи 1 )роввћа. Војницн су морали кроз кућне ограде пролазити од куће до куће док се нису сви ирикупили у кућу Савону која Ј*е грађена као арнаугске куле, те је читав мали град. Ту се затворили и одатле почели оцговарати на ватру Арнаута, који су изашли из свој‘их кућа да би спречили војницима долазак у Савину кућу. Поред војника у Савину кућу добегло је више од 69 душа, коЈ’е жена кој’6 деце, а ту је била и сва породица Савина. Са воЈ’ницима је био и учптељ из Богдева Василије Јевтимовић и његова мати. Пошто су одбили први нанад Арнаута, спремили су се за одбрану затварајући улазе. Жене и депу сместилп су на други сират куће, а трећи су употребилн као и таван за одбрану. (Паставиће се) 1и јуиар

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН Јован Лнленковић КОМАИДГР ЧЕТВР1П ЧЕТЕ, ДРУГОГ ВАТЛЉОНА, XIII ПЕШАДРЈ СКОГ ПУКА, ДРУГСГ ПОЗИВА Међу резервним официримз, који су се одликовали на Куманову, видно се истиче овај скромни поштански кондуктер из Смедерева. На челу храбрих Крајинаца капетан Јован показао се на Куманову као прави херој, који једостојан, да против Турчина води војску Хајл)к Вељка. У борби је допануо тешких рана од којих се већ знатно извидао.