Балкански рат

Број 7

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 99

— Зови, господару! То ми је још једина жеља коју носим на срце за ова још неколика дана живота: да м’ их ти пожнаш. Не зато што су моји но, бож’а ти је вјера,.. а сто па питај кога год хој... ваљастије три главе неј наћ’ у ципан цијелу војску. — Е, кад је тако и кад ти увјераваш,.. јер знам да твоја уста не знају другојаче но онако како је... онда дај де да их добавим преда се. Васо Савићев! — Заповиједај, господару! . одазва се перјаник. — Иди, реци војводи Бош ковићу да дође; и доведи ми она три ђетпћа покојнога Вука Брђанина из брдске бри гаде! Нотеци, ама брзо. — Перјаник отрча, а књаз продужи: — И велиш, окућила с’ их. А имаш л’ унучади чоче, и слу шају ли те снахе? — Ичам, богу на аманег два ђетићка од она два старија, да им је добар дан ђе су гођ! А шнахе од добри|а добре и ваљатне, а, но се срамота фалпт’, и у добру а за добријема, I а и мени добро шњима п њима лијено самном — Богу флла! У толико етоти вој воде Бошковића Књаз ^у показз Ћ;тну, и еапита га: — I [ознајеш л' ову банпцу, војвода? — Познаје.м, гос подмру Комшнје смо. — Кчква ти се чи ии, рсцп ми: ема по души?, 1 — Хоћу, господа ру. Једне поједне црно горке нити се рађало, нити је има, кити ће се рађат’ у данашњи вакат, Српска објавница (патрола) ка’ што је та исто Ћет- оно што на Вукова. — И ја тако мислим, а малоприђе сам с’ и освјеДОЧИО. Знаш шта ми се догодило сњом? И исприча му танко по танко цијели догађај. Па настави: — Нема те силе ни бијеса који ће покорит’ и сатрт онај народ и оне синове које оваке мајке рађају. — И нема господару!... нофермашс војвода и иер-

Нш под Једдеаен.

Јаници изокола. У том стиже и перЈаник Васо с младим Брђанима, који поскидоше капе и по реду прилећеше руци и скуту господареву; па, пољубивши га, измакоше се и стадоше на мирно. Књаз их премјери очима, осмјехну се — очевидно му се допадоше, окрену се бригадиру, и зађе; — А како ти с’ ови момци ( допадају, причај?! — Ка'најбоље, господару. Исти покојни им отац Први на јуриш, а потоњи при побјегу. Намишља’ сам поодавно да ти проговорим за њих, ема, ка’ им ј’ оно покојни Вук има’ ону чегрс’ с твојијем покојнијем стрицом и вашом кућом, не смједох се усудит’до данас. А данас ти кажем оно како је. — Тако, чоче.Што је приђе,било и што је покојни владикаупрви земан чинио, то се нас данас мало тиче. Ми .други ваздух дишемо, а јдругојаче ствари гле1дамо. Ја нећу да се потамни витештво покој нога Вука Брђанина; и оно и поштење Ћет нино и војничке врлине њиховијех синовах заслужују, да с’ и господарска милос’ и наклонос’ изручи на њих и кућу њихову. И ево: овога ти најстаријега ђетића, Ћетна, постовљам за бар актара пред Бјелопавлићима, ова ти два млађа узимам у перјанике. Наређујем да се за тебе а од моје стране скује ћемер од чисте срме; а данас ћу јавит’ књегињи на Цетиње, да спреми три пара бога ТСГ одијела за твоје снахе. Теби су пак од доставља телефоном команди данас па док-год узаје видела. живиш врата од мога палаца увијек 'и у сред црне поноћи, отворена, а широко мјесто међу ме и књегињу направаљено. Јес’ чула? Е, а сад дед да пијемо!... — Да те бог живи, господару!.. захори се са свију страна, А Ћетна са синовима обиште љубити руке, скуте и кољена господарева. 0 да поноса, радосги, среће Ћетнине! Сретније мајке од ње тога дана није било на окрет бијелога свијета

ПАЛИМ ЖРТВАМА.

Пошли сте смело попут витезова, Да мучно робље, ког тиран мрви И ропски ланац стеже толико векова Ослободитс, ил’ вене своје источите крви. Пошли сте напред да душмана злобу Срушите, и стег свих патња и мука; Да слободу дате окованом робу. О, синци пали од душманских рука!

Падосте храбро ко што диви гину; Срушисте врага и сву злобу њину. О, хумке свеже овенчане славом Гробови свети! Истинском и правом Сузом. Вас данас слави Српство васцело, И гробља каје десницом здравом: Жртава палих за свето дело! Драг. И. ЦештовиЈј