Балкански рат

Врој 7

У СЈ1ИЦИ И РВЧИ

Страна ТОЗ

Одмор под тобом јо мој божићни дар... да није било тебе, не би ја могао стићи здрав и крепак команданту.. не би се можда никад више вратио дому своме и братац и сестрица би замном плакали.,.. тако, пак заслужићу злачну ддедаљу.. моје име спомињаће у Огаџбини са поштовањем... и добро ће нам на дому бити.. донећу собом сребра и злата.. овдећу сазидати

цркву.. за спомен, када си ми дао снаге.. када сн ми дао снаге... толико крепке снаге... У јутру је задувао хладан ветар, почео је пздати снег и замећати глог и војника. Од капзле је долазио гласан звук: Мир међу људима па земљп!

Брпска вора у пусто! Аабавкјк

Многи јунаци наши пали су не од бритке ђорде, топа и пушке непри јатељске но и од студи и других ратних тегоба. Многима се ни гроба незна. Једног таквог хероја приказује и ова слика, коју је на бојном пољу снимио Марјановић. На мртвој стражи непомично је стојао храбри ратних студен је све то више стезала, он је осећао да ће га страшна хладноћа савладати, али свога места није ни смео ни хтео напусти ти јер сн има да буде будан за све своје другове, да их-хорде крволочних Арнаута не изненаде. Свесан сво је дужнссти он чува своје место и онда када осећа да га моћи остављају и да нема више снаге, да супрот стане природи, која је увек ја ча од слабомоћних људи. Студ га је срушила, снага га је оставила и он седе на земљу покривену снегом мало по мало свест га је напуплала и — снег га ;'е завејавао. Кзда је дсшла смена, стражара није било, а када се разданило примећено је, да испод снега вири пушка Када су одгрнули снег, нашли су под њим смрз нуIа војника, у коме већ давно није више куцало ср-

и пртвсј стражн ввчннп оноп заспао.... бинско срце, али је пушку своју брзометку тако чврсто држао, да су га другови, из почасги, сахранили заједно с њом

А|а-Софија — УЗ НАШУ СЛНКУ —

Једна од највеличанственијих грађевин) свију ве ков I јесте ирква Мудрости Божје у Цариграду Ту је иркву саградио византијски цар Јустинијан године 518 после Христа. Десет хиљада радиика градило је цркву шеснајест година Силно је богасгво биао скупљено у унутрашњосги цркве: злата, сребра, драгог камења, мрамора, слонова кости. Чудо људског духа и богаства Султан Махмуд II. после дуге опсаде освоји Цариград 1458 и дивље хорде провале уград Хиљадама хришћана Грка згрнуше се у ову цркву, очекујући чудо с неба, које ће их спасти од Турака Апи мзсто анђела, који би огњеним мачем протерао невернике, провалише јаничари у иркву, поклаше све што су у иркви нашли и мачевима огулише зидове пуне драгоцености. И већ се спремаху да унишге и саму грађевину. Но Султап Махмуд није могао ни у оном ратном бесу да одоле утиску овог сјајног споменика византиске културе. Заустави своје хорде и хришћанску цркву претвори у исламску џа мију. Крстове замени са нолумесецом. Свака џзмија мора бити окренути према Меки, али ову нису могли окренути. Како византијску културу нису били у стању да замену својом на многим местима и дан данас сасвим јасно избија испод фушерски набацаних турских боја византиски лик Христов и крстови. Као да тиме хоће да означе правога власника цркве, као да подсећа Османлије на пролазност њихова господства....

Из нове Брбнје

Мујезин зове праведне на молитву.

И ако је царство Османлија утрнуло и изчилило у српским крајевима ипак и у слободној Србији мусли манскехоџе са својих мунарета, као п до сада, несметано позивају на молитву правоверне Муслимане, међу коЈима је доста наше и ако одрођене ал’ рођене браће по крви и језику