Балкански рат

(Јтрана 102

БАЛкаНсКи раТ

Лрој 1 .

Еш1 1 10 ЈН 0 П 100)11. Од ф. В. ф. Пошли су из логора у зору бадњег јутра. Далеко, далеко су негде ишли. Ко је од њих знао где у пусти Арнаутлук. Ћутлли су сви Као мрачни духови кретали су се даље, тихо, као ноћ. Ни коњи, који су их носили, нису хркали, топот копига се губио у јужном, меком сиегу. Тако се ишло дзље. Саме младе, снажне прилике. Младе, крепке прилике, а сви оборених глава. Замишл>ено, пола поверљиво, гледао је сваки преда се, у коњску гриву, Иза гора се помаљао бео дан. Први сунчани зраци обасјаху снежну раван и чисго погладише бледе образе војника. То је унело мало живота у црне неме колоне. А тај живот у смрзнутој, мргвој природи значио је за. четак смрти. * * * Бадње је свето вече. Пригиснуо је мраз Иње је по др већу попадало. Из даљине су се ч у л и мукли топовски пуцњи. Вранацјерзао и копао ногама снег. На брегу су коња почеле издавати моћи Дрхгао је, а но ге су му се трес ле Главујеспустио уз колена. Уззлуд мамузање; заман терање. Уставио се вранац ознојених сапи у хладној ноћи, и ста де као укопан Даље није могао. А јахач је морао даље, брзо, преко брега команданту. па му однесе важни извештај. А где је командант? Па ипак мора мора! Скочи с коња, остави вранца у снегу и по мрач ној ноћи пође пешке; ишао је газећи све даље по дебелом снегу. Ту и тамо му се десило да је цео запао у дебели слој снега, али је он са удвојеном снагом, с надчове чанским напорима прелазио мучни пут. Како и не би, када му је рекао пуковник, да од њега све зависи, победа и слава славне армаде. Даље сзмо, даље чак тамо самотној капели, тамо је командант, тамо га чекају. Како би то било лепо, како би га прослављали. Сви би о њему говорили, у његовом селу би се чуло о његовој храбрости и о његовом пожртвовању за Отаџбину, И хитао је даље, даље Кад су изнемогле ноге помагао се рукама. У његовом дому, тамо далеко, Бог зна колико гора, еј, тамо у његовом дому врло је лепо данас. Он је гу у снегк, на мразу а његови драги и мили седе крај топле пећи и сећају се њега. А они појма немају,

како ће се вратити дому, као јунак. Но, медаљу, златну медаљу ће му прикачити на храбре груди када поднесе команданту извештај. Да, да! А где је командант! Е! Шта је то још пола сата, шта је снег? На дому је у већем снегу на својим плећилде довлачио дрва из планине. Па ће и ту без бремена победити овзј божићни снег. Мраз је стеоо, а њему ју текао с лица зној. Али даље даље, дзл>е! Како би се поносили отац му и мати с њиме, да су живи. Но, па како би се мали братац веселио медаљи а ссстра би о њему приповедала својим пријатељицама. Спотакну се о једну смрзнуту грудву снега. Почео је осећати хладпоћу. Сетио се, да има раквје у чутурици. То загрева човека и даје му снаге. Сад је већ одморнији ноге су му мало олакшале. Лањско бадње вече. Ха! Каква разлика. У дому је био заједно са сестрицом и малим братом. Приповедао им је занимљиве приче .... Мраз, м р а з, Сад је већ осећао озбиљну хладноћу. Дрхтао је. Али је још пун поуздања. Поћи ће поћи! .... Приповетке о гвоздензуби и о морској вили К?ко су га сл^ шали.. Аха! Звуци згона. Тај звук мора да долззи из близине. То је сигурпо звоно са капеле. Војсковпћа мисли, да га тра же с важним ве. стима, па је наредио, да се зво ни ту где се до доласка српске војске звонити није смело. Ка ко звони то радосно, радосно и жалосно уједно. Још два мин\та па је све решено како треба. Са великим напором газио је по дебелом, полусмрзнутом снегу. Поуздање да је близу мете дало је нове моћи изнемоглом телу. Оживи у њему крв . . . А ко је то? Тамо у снежној белини стоји неко. Сигурно непријатељ ... Прену се и запе ороз на револверу. По том се лагано пузећи, приближио до црне прилике. Пришао је са свим близу. Само један скок па да га уништи .... Хвха! Шта ноћ учини! Глог је то био, мзли џбун Опет се чуо звук звона, управо близу њега стодвеста ксрачаја, тамо за првим брежуљком, колико пет минута од глога. Сад је тако близу циља! Сетио се је пријатеља из свога села, који су му рекли да га неће непријатељски куршуми мимсићи. Ха! Па где су ти непријатељски куршуми'! И онако смрзнут хтео се смејати и даље Сад га је чекао командант А снага га је нап) штала. Тзмо под глогом без штете ће се мало одморити Сада неће задоцнити. Још ће лакше и брже отићи до капеле. Гладному, даће му јести ..!

Душанов град код Призрена