Балкански рат

Страна 172

ЕАЛКАНСКИ РАТ

/Врој П

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК Т Тнхоиир Вујовнћ

СЛАВНО ПАО НА ПОДУЈЕВУ У овом рату пуно је примера невероватног самопожртвовања за част Отаџбине. Познат је случај пешадијског кепетана Светислава Милића, који се на Младом Нагоричину убио не хтевши по наредби одступити, јер се то није слагало с његовим појимањем части. Таквих примера је вишг било, па је таквом херојском смрћу умро и млади резервни пешадијски потпоручник Тихомир Вујовић, судски писар из Чачка. На Подујеву се била најжешће распламтела битка између велике гомиле бесних Арнаута и малог нашег одреда, који је био у претходници. И турска војска и Арнаути, заклоњени иза згодних утврђења, наносили су најјаче ударе нашој војсци, која се, и ако није била ничим заклоњена храбро борила. Тихомир са својим водом био је на најнезгоднијој позицији. Но он се на то није освртао, Увек је био пред својим водом, као да га је хтео својим грудима заклонити. Није се задовољавао оним уобпчајеним. ,Напред јунаци!“ Он је са пуно права узвикивао: „За мном, јунаци!“ Али, под кишом куршума ни он се није могао одржати Непријатељско тане обранило га је у обе ноге Тихомир је и рањен учинио све што је могао, али, напослетку, снага га је издала и он је пао. У моменту кад је пао чуо се наш трубни знак за повлачење. Циљ повлачења био је. да се дивљачки Арнаути и Турци на маме на згодан положај на коме би морали бити сатрвени, ватром из наших митраљеза. Наши су одступили, з на бојном пољу остао је рањен Тихомир. Арнаути и Турии тумачили су повлачење наших трупа онако, како је њима годило. Мислили су, да су близу победе, па су халачући јуришали. Рањени Тихомир видео је, да му се они све више приближују. Да им не би пао у руке сачекавши, да му се једна руља Арнаута са свим приближи, треснуо је бомбу- Бомба је учинила своје Раанела је и њега и чи таву гомилу Лрнауте % који су му с-г прво приближили.

Оваквом смрћу Тихомир је потпуно заслужио да му име буде забележено на највиднијем месту у повесници славних дана које преживљујемо. Тихомир је био млад човек; није имао више од 28 година. Св; шио је права пре три године. Био је у сваком погледу примеран, узор савесности, као чиновник, а неисцрпан извор љубави нежности, искрености и отворености као друг и пријатељ. Онај скромни белег на Малом Косову биће вечити доказ, да је из чачанскога гнезда са груди честитих родитеља одлетео соко, чедо љ^бзви њихове, који је својим пожртвовањем за дивио свет попут свога великога претка Обилића, који је пре пет и више векова у непосредној близини и на сличан начин нродао свој живот истом непријатељу. Нека бесмртном покојнику, који је свој живот разменуо за најлепше дело, буде лака српска земља, а његова душа нек мирно шета по рзју

На Мнди Нагорачину - Погибнја пптпуковнина Глншнћа и заробљавање иајора Иилнсава Недељковнћа —

ПЕШАДШСКИ МАЈОР

Инлнсав Недвљковић КОМАНДАНТ 3. БАТАЉОНА 18. ПУКА Првог дана кумановске борбе на Младом Нагоричину, за право на Капиларском Каму, седми и осамнајести пук имали су да издрже страшну борбу и да задрже л\ного нздмоћнијег непријатеља. И они су то с пуно славе и части, али и са врло много жртава извршипи Борба је очајнички вођена цео дан Турии су наваљивали као Манити, али сваки њихов напад је одбијен Пред вече јаке турске колоне понова су свом снагом удариле на трећи батаљон седмога пука, али нису били у стању да га баце натраг. Храбри Београђани, који су у овом рату осветлали образ српском народу, држали су се јуначки и одољевали десет пута и можда још више јачем непријатељу. Видећи, да су нзишли на јунзке, који не знају за одступање Турци се пред вече реше на — превару, да би тако у српским редовима начинили забуну, па кори стећи се њоме пробили наше редове. Дан је већ измицао. Приближавало се вече, Пред Сами сумрачак Турци спуштених пушака почели су се приближавати нашим редовима. Чинили су то немо. Ишли су право нашима, а како нису пуцали наши су