Балкански рат

Врој 21

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 325

српска чета и наредио да се за ту војску спреми 800 хлебова. Сигурност је била зајемчена. Тек после 8 сати стигао је у Дебар један батаљон

пешадије из Кичева и завео је српске војне власти. У недељу 18 . новембра., патрола се вратила у село Волчну у састав ескадрона.

Спопеннк Кошбкнп јрацм — У КРУШБВЦУ Овај импозантни спомепик, који се поносно диже у скромној средини негдашње царске престонице Крушенцц видан је сведок благодарности и признање српског народаславно палим претцима нашим — Косовским мученицима, чије смо гробове тек након пет столећа успелн да прекадимо громовитим плотунима. Идеја, да сеспомен Косовским херојима, који се храни у срцу и души сваког Србипа од колевке до гроба, обележи достојним спомевиком иојавила се пред прославу пететогодишњице Косовске бнтке. Та прослава с великом свечаношћу извршена је у Крушевцу и том приликом је Краљ Атександар ударио камеа-темељац овом споменику, који је након десетак година и ностављен. Спомепик .је дело нашег вајара Ђоке Јовановића, коме је ов > једно од најуспелијих дела.

Косово је севећш! О, не плачи мајко, стегни ср це своје, Не тиште ме више љуте ране мсје, Оздравићу скоро, снага ми се враћа, Па ћу опет тамо, где су моја браћа. — Чело моје више није намрштено — /госот је, мпјко, славно осве/ено\... Ох да зиадеш само, добра моја мати, Како је за Српство славно војевати; Кроз пакпену ватру, посред борбе љуте, Сви смо напред ишли главе уздигнуге, — А ни један није с правог пута скрено — Косово је, мпјко, славпо освећено\... Падали су наши, врела крв се лила, На љуту је силу навалила сила, Парали су прса оштри бајонети, Ал' је сваки од нас хит’о својој мети, — Не жалећи своје тело заморено — Носовј је, мајко, славно освећепсА... Као густи облак кад га ветар гони, Летели су наши храбри легиони, Душмани пред њима падаху ко снопље; О томе сведоче; Куманово, Скопље! — Османпијеко царство ту је сатрвено — Косово је, мајко, славно освећено\...

На Косову, мајко, нема робља више, Пет-вековно робље сад спободно дише; А из вреле крви палих витгзова, Изнићи ће бујна покољења нова — Види, српско небо свуд се ведри ено, — Носово јс . мајко, славко освећено}... * О, не плачи мајко, стегни срце своје, Не тиште ме више љуте ране моје, Оздравићу скоро, снага ми се враћа, Па ћу опет, тамо, где су моја браћа, — Чело моје више није намрштено — Носово је мајко, сада, освећено \.. ——4-е-4аБзрјак кпи )тт — Једна драгоцена старина У манзстиру Студеницк, у ризници за чување ста^ рина, налази се крсташ барјак косовског барјактара Бошка Југовића. Он је од плаве свиле, а услед дугог трајања, свила се почела сама собом распадати, тако да је по ивицама већ искрзан. Тај барјак је врло слабо и познат у нас због тога, што се манастир Студеница слабо и посећује. Зато би га сада, кад косовске слике понова оживљују, тре бало пренети у наш Народни Музеј, где би га сваки могао видети.