Балкански рат

Страна 388

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 25

Заузеће Белеградчкка — Опврацнје Тниочке Војске по оттису једног офицнра

Наша Тимочка Војска, којом командује стари ратник ђенералштабни пуковник Вукоман Арачић, показала је у овом рату ванредно лепе резултате, а њени успеси биће вазда дика и понос српске војске. Тимочка Војска не само да је успела да потпуно ојчисти целу нашу територију од непријатеља, који је продро чак у Књажевац, но је успела да непријатеља нагна у дивље бегство и да заузме већи део видинске области заједно с варошицом Кулом и особито јако утврГ)еним Белоградчиком, за који се сматрало да је неосвојим, и по своме природном положају и по своме модерном наоружању. 0 дејству Тимочке Војске било је већ више речи у нашој јавности, па се нешто мало писало и о заузећу Белоградчика Но како то потиче из пера људи, који су недовољно упо знати са војничким занатом држим да ми је дужност као војнику од заната, да коју прозборим о томе колосалном успеху српске војске, о коме ће се у своје време морати више и говорити и писати. Пре но што се упустило у борбу ваљало је много, врло много дана ноћао бдити над послом и радити, да се изврши организација Тимочке Војске. То није био ни лак ни завидан носао. Вал,ало је тако рећи од ничега створити оперативну војску, иотпуно способну за решавање најсложенијих о-

перациЈа. Смеле, тако рећи дрске, Наполеоновске операције наше Тимочке Војске и успеси њени за право су дивљење. Нико није могао веровати да ће наш тре■ ћи позив бити у с.тању, да издржи маршеве од по 40 километара дневно и то у току неколи■ ко дана и да се бије одушевљено и храбро! А све смо то доживели и видели на делу. — Златан је наш народ! Не разликује се старац од младића, пун одушевљења и спуно права рекао је одлични и неустрашими начелник

Пз Нове Џт

собу са начелником свога штаба на договор. Ту би утвр ђен план: прво лагано а после што брже? Зар ово није мудро? Кад смо очистили земљу од пљачкаша и код Вратарнице на Кошућем Вису разбили Кутинчевљеву армију, ми смо се кренули 6. јуна ка Кули и после мале и незнатне борбе заузели ову. Кула је била тачка из које треба ударати непријатеља у три правца и не дати му ни да се освести а камо ли да се прикугш, уреди и сједини за битку и што је врло важно било, преко ше добити везу са румунском војском Ово би било много и за војску I. позива, који је потпуно уређен и свима потребама потпуно снабдевен, а нарочито официрима, а о III. позиву и да не говоримо Али назад се неће и неможе а напред у име Бога и веру у жилавост нашега народа, пођосмо по плану, који је тачно и прецизно до најмањих ситница израђен и мењан само у толико у колико су то измењене прилике на војишту диктовале. Одред који је оперисао ка Белоградчику, јак 18. баталона и 6. батерија, кренуо је у том правцу 7. јула његов командант потпуковник Ђока Ђорђевић. Други одред упућен је Видину а коњица Фердинандову. Све се то пустило у рад да се бије и да победи. И 8. јула било се крваво и јуначки Господу Богу хвала, победисмо! И на Белоградчику и код

Мнтровица на Косову: новв насарне

штаба Тимочке Војске, коњички потпуковник Ђока Ђорђевић, дивећи се успелим напорима трећо-позиваца, Још у току спреме за одбрану Зајечара, у току организовања и формирања трупа за тај посао — генерал Кутинчев са својом армијом провалио је нашу границу од Кади Богаза преко Писане Буке и Иванове Ливаде у долину Тимока и са три колоне спустио се на пут Књажевац-Зајечар. Јачим делом својим (више од дивизије) упутио се Зајечару а слабијим Књажевиу. Тај део наше границе био је релативно слабо поседнут, јер се није имало више трупа, а оно што се имало држало се у Зајечару за сваку евентуалност. Као што се доцније показало, ова је мера била врло мудра. Имали смо у руци једну снагу која је била кадра не само да дочека, него још и да сломије непријатеља, да га гони и да нашу територију потпуно очисти од бугарских трупа, а иосле да пређе у офанзиву, да га лупа, разбије и читаву једну област заузме. Наша је крв врела, кипи и у огромној већини случајева, пренаглимо. Овде је било обратно. Ладан чича Вукоман као стена, саслуша сву бујну децу, одобри им њихове офанзивне намере, утиша и расхлади узаврелу крв, па их по оној практикантској песми: „душо Мелка“ — „лепим речма отпратити их“ па се после повуче у

Војнице неприЈатељ Је био потпуно не побеђен него разбијен. а у правцу Фердинандова коњица је продирала и смело ишла своме циљу. Тај дан (8. јула) био је дан огромног успеха нагце војске. Пад Белоградчикадао је слободу Румунима да се напред крену, јер с.у се били зауставили несмејући да ље, јер им тада остаје десни бок и позадина встпуно откривени. Чим је то падом Белоградчика отклоњено, одмах су наредили покрет даље. 0 самој борби писа ће се доцније више а сада рећићу вам само толико, колико да имате општи појамо њој. Белоградчик као врло важна стратегиска тачка у погледу наших операција на њих и као ослона тачка у погледу њихових операција на нас, за операције у долини Тимока и Нишаве — био је врло јако утврђен.

Природа му је обилно дала заштите и распоредила положаје тако, као да је у њој био неки инжињерски официр. Све је поставила тако згодно и на своје место, да вам не умем да испричам. С леђа зид, али формални зид од стена а напред једна висока коса са четири ћувика на њој, све један од другога виши, па се на готово исти начин завршује и позади. Десно од те косе на 3. к. м. диже се једна висока, врло тешко прелазна планина, а лево тако исто високи планински ланац дуж наше границе. Лево и позади од те косе диже се друга наслоњена на сами сгеновкти зид. И она са ћувицима и ова последња, бришу долине које су између оба планинска ланца. Дакле шта? Мора се нападати и заузети та коса, која се разузурила између оба планинска ланца и заузети и она која ову допуњује а навалила се на сами зид од стена. — Свршиће се —■