Балкански рат

Број 25

У СЛИЦИ И Р6ЧИ

Страна 389

Нзши јукаци Коњички капеган прве класе Кош Кр. |рр|вВ(|| команДант првог ескадрона Дунавског коњичког пука 0 улози наше коњице и њеном дејству у српскотурском рату млло је писано, и ако њена улога није била незнатна, а успех за подцењивање. Али ипак у овоме другоме рату наша коњица је ноказала читав низ похвалних успеха, а те успехе платили су наши дични коњаници обиљем своје племените крви Када су нас Бугари мучки напади и почели рат без објаве коњица их је прва дочекала и борбом и пешке и на коњу много допринела прво задржавању бугарских колона, а за тим и њиховом енергичном гоњењу. Ако би се можда и могла по каква примедба ставити коњици за први рат у другом се она управо сјајно показала и доказала своју пуну вредност и велику надмоћност над непријатељском коњицом, која се, тако рећи, није нигде ни показала, а где се појавила била је — заробљена. Један измеђумногих нашкх коњичких официра, који се у овим борбама нарочито истакао па и тешке ране допао јесте и капетан Коста М. Кр. Ђорђевић, командант првог ескадрона дунавског коњичког пука, чију слику доносимо на 392 страни. Капетан Коста са својим ескадроном учествовао је у К.умановској битци и у гоњењу турака на Овчем Пољу, па је за тим био онај срећни српски офпцир, који је први поносну српску заставу као предходница српске војске пронео свом вардарском долчном не само чак до Оолуна но и у самом Солуну. Он је поспе зауз.ћа Штипа био с ескадроном предходница са задатком да иде што дубље у Маћедонију. Он је ослободио и Криволак, Демир-Капију Богданов Дојран и Кукуш дочекиван свугде неописаним одушевљењем од народа, коме је он донео од Косова ускраћену им слободу. Задве недеље од Кумановске битке капетан Ђорђевић са одличним својим командантом мајором Цоловићем, коме смо донели слику на 302 стр. стигао је под бедеме Солуна у моменту када су подСолун и Грци пали. Ту се српска коњица 26. октобра ставила на расположење Грчкој Врховној Команди, која је врло предусретљиво, као и сва грчка војска дочекала српске коњанике. Заједно са Грцима у Солун су свечано ушли као његови освајачи и мајор Цоловић, капетан Ђорђевић са још четири официра. Улазак српске војске у Солун нотирали су у једном примерку чувенога Миросављевог Еванђеља, које се чува у Солуну. Како се наша војска у то време концентрисала за Витољску битку и овај коњички пук, оцењен као врло енергичан у гоњењу, хитао је под Битољ где се одлично показао. Првог дана Битољске битке цео пук заједно с коњима цео дан је провео у реци водећи борбу из воде. Код Трна пук је препливао Црну и учествовао у гоњењу разбијених деловатурске војске чак до Флорине, где је капетана Косту и другове му примио и честитао им данашњи грчки краљ Кбнстантин. После Витољске бнтке са својпм ескадроном отишао је за Охрид, Ресан п арнаутске крајеве, у којима је остао до св. Саве показавши ванредне резултате. У крвавој борби са Вугарима на Злетовској Реци овај ескадрон одлично се показао. Командант капетан Коста тешко је рањен. водник иотпоручник Милан Марковић је погннуо, а други водник је нестао. Много војника је бнло мртвих и рањених, али коњаници, који су Вугаре. цочекивали и на сто мстара, нпсу овима дали ни стопе напред. За велике заслуге сво.је одликован је капетан Коста медаљом за храброст. Како ]е он један од најобразованиЈИх српских официра, који се на бојном пољу показао тако да је част и понос српске коњице, можемо се надати, да ће у знак признања његових ааслуга добити пуну награцу, каква се даје јунацима, који пред непријатељем постижу његове успехе.

ПЕШАДИЈСКИ МА.ТОР

Антокије А. Боаву! СЛАВНО ПАО НА ВЕЛИКОМ РОВЕДАРНИКУ

Наши драгн гоети — Уз слнку на 393. страни Полазећи из Солуна преко Витоља на састанаК Са Пашићем грчки министар председник задржао се неколико сати у Битољу, где му је приређен усрдан дочек од власти и грађанства. Том приликом снимљена је наша слика. Прво је уважени битољски митрополит, друго наш драги гост Векицелос, доњегаје одлични начелник округа битољског Душан Г В Алимпић. па два Веницелосова нратиоца, од, којих је један офиЦир, за тим писар бив. српског конзулата у Витољу. резервни поручник Шапоњић и на крају неуморни председник битољске општине проф. Петар Лешњаревић, који је стекао великих заслуга знајући се наћи као син оних крајева на свомб важноме положају. —гг—

— Гроб Бкендербегов

Ба највишем брду изнад вароШи ЛзеШа у СаМОМ стењу и голетном кршу налази се једна кула, која изгледа тужно и тајанствено у оном камену, што је косом разбацано. То место тамошњи становници називају Џафер-Касаб. — Не зна се тачно када је саграђена ова суморна кула; не зна се ко је њу подигао, нити у каквој је сврси подигнута. Ни историја није обележила датум подизања ове куле и сврху ради које је. Али је народ оног краја убеђен да је та кула гроб Ђорђа Кастриоте. Дегенда народна сачувала је спомен о смрти тога јунака и она га је положила под зидине куле на Џафер Касабу. За наш народ гроб српског јунака Скендербега Ђорђа има значаја, ми смо о њему писали у напису „Од Ваљева до Јадрана“, а данас га и у слици прика^ујемо. "ТфГ*