Београдске новине

Stram 2.

25. jannar* 1917.

Bcocrađslre Ncvtae

Cefvrfaf

Broj 23.

Oslcursuje lr»>noca mlra. Dr?Im. da običnl uRovcri neće radovolj.fi ni same ratujuc'e stranke. i zato takvi obićni ucovcri ne mogu saiuvati trajni mir. Biće bezuvjetno potrebno. da se stvori iedna sila. koja će tmći da zagarantuje trajnost uglavIjenili dogrvora Ako hoćemo da mir, kcji se ima sada skiopiti, bude faktički trajau, onda to mora biii mir. k o J i ć e biti oslguran organizacijom yiše snagc čovječanstva. Pi’.anjt je, od kojcga zavisl u buđućnesti m r < sreća svijeta. ovo: je li sadašnji rar botba za pravcdan i siguran mir, Jli samo borba za novu ravnctežu sila (baiance of power)? Ako ;e to samo borba za jednu novu ravnotežu. ko oncta nsože da zagarantuje stabilnost rovih ugovora? Samo jedna mirrta IZvropa n.ožc d? bude trajna. Ne ra\ noteža, nego jc potrebna zaJeJnica sila Ne organizovano suparništvo, nego orgamzovani zajednički mir. Srećorr' smo o ovom pitanju dobilf Opširna uvjeravanja. jzja\ e ol>ili rrotlvnlčkih grupa ustanovljnju nedvoumnitn nefinti m, aa im nlje namjera, svoje protivnike uniš 1 11 i. Nc. n je mogućt svima jasno, |ta ova uvjeravanja donose sobom. f hvaćanja o tome nijesu možda na obim stranama jcdnaka. Sfoga mislim. da ću poslužiti s vari, ako pokušam razjasniti. šta se po n a š e m shvaćanju s tim uvjeravanjima misIL Mir bcz pobjede. U prvoin se ledu misli. da budući mir mora biti in i r b e z p o b ) e d e. Pobjeda b' jedne stranke značila mir, koji bi bio pobjedjenoj strani nametnut — diktirani zakou pohjecinika poraženome.- Biio bi to poniženje, koje bi vapi'.o za osvetom. Na tom se temelju ne bi inogla sagraditi trajna zgrada mira. Satno mir izruedju sebi ravnimaim žeda budetrajan. S a m o j e d a n m r, k c j i j e s t v oren na principu jednakosti i zajedn.ćkog učešćanajednoj zajedničkoj koristi. Pra.vo je rasooloienje dubova. ispravno mišljenje mcdju narodima za jedan trajan mir isto tako poireban. kao i jedno iirHveJito njcšenje spnrnih pitanja o zemljama 'l' pitanja plemenske privrženosti (rad'ca' and national allegiance). Saniostalnost Poljske. Nijedan mir ne rnože bitl trajan I ne zaslužuje da bude trajan. koji ne prizna i ne usvoji nacdc da jedna vlada treba da osniva svu svoju pravednu muč na pris'.ankn > nili. kojima ona vlada. a da ničim nije opravdano pravo, da se ndrodi jiremjeste od jednog vlastodršca drugom vlastodršcu. kao da su oni neka obnlna svojina. Ja na primjcr smatram, da je čista i jasna stvar, — neka m. je Ouzvoljen jedan primjer — da su svi državnici u svakom pogledu siožnl u tomc, da bi trebala da po* sloji jedna ne/.avisna 1 samostaina Poljska. I đa bi se dalje trebaia zajamčiti bez ikakviti ugraniienja ajisciutna bezbjedr.ost života, vjeroispovijesti, individualnog i socijainog razvitka sviju naroda. kci' su Uosada bili pođčinjeni upravama, koje su posvećenc vjeri i cilju, koji je u suprotnosiirna sa cdjevkaa tih naroda. Slobnda mora. U kollko je to inoguče. neka svaki v e 1 i k i narod. koji teži za potpuniin razviikom svojih pomočnih sredstava i sn^ga. odi_• ('o nepi »ledncg izlaza vellkim morskim puievima. Lidje se to ne mo/e postioi ndsiupunjem zeinljišta. biče s'guruo cmogućeno neutratizacijom Iziaznih puteva uz sveopštu ga-

Smederevo je u ovom ratu jako I stradalo. (Jveči )e broj kuća sravnjcn ! sa zeinljom. a rctko je knja potpuno poŠi?Jiena Olavna ulica pruža naročitu i sliku ovog stradanja. Crkva je tukodje ! izrešetana. osubtto toranj, ćiji sat izbija još uvek, kao da bi lueu daii ijudima na znanje: da nikakva sila nije kadra ustaviti tok vremena. Ljudi dolaze na svet, bore se. zlopate 1 umiru; krallevine ve'aiu . propailaju, najlepše kulturne tekovine pretvaraju se u ruševine. odigrava se bezbroj drama u čovečanstvu: a on — sat na opalom tornju crkvenom — radi spokujno i dalje. kazujući nain meialniin udurcima varljivost i ništavilo svih našili borbi, pa i samoga života našeg. Pnsmatram krcianjc po glibavim nlicamn iedaa haterija glomaznih toI’ova tutnji prcko .sk'.arene varoške kaldrme, te se i ouako laskl.matanl prozon ua kućama tresu kao u zemljutre»u. Zatirn nailazi čitava kolona neinackih tere n'h autoinol.iia. Tu i taino »glednće kakve ruJnjicu. večinom bajcalmce i piljarnice. Icdan srpski bivši okružni načelnik i sudij? prodaje sada voiuicima si.n.sic , 'ts-ka»te“, žigice l ostale siinice; jedna c' jn»-d|a. iz ugledne^srirske i.uće, drž. kolačarnicu; druga. orei, „upražniava * kavansku radnju, i t. d. čas urodju vojnici. čas zarobIjeuici. Sve se to steklo u ovoj srpskoj palanki na Dunavu; svi idu nckud, kreću se. žure svl. Svi ti Ijuđi neprijatelji *u medju sobom? Je II mogućno, da t oni odista mrze uzajamno. I ako se >tle nikad ni videti nisu! Osetivši na dnu duše sav Jad l •mcr, što ga jc na ijudc srušiu strašni

ranciju. N.jedan narod neka ne bude odstranjivanjem od otvorenih puteva sprijcčavrji od učešča u svjetskoj trgovini. Sioboda Je tnora conditlo sine qtta tion za tnir, jcdnakost i zajcdnički rad. U tu če se svrliu morati izinijeniti mnogi ugovori. koji su dosada bili u snazi. Bez tih izmjena ne može biti povjerenja i dobrih odnosa izmedju naroda. isto je tako potrebno, da se sve flote zdru/e, da tako nioćnom svojom snagom zagarantuju slobodu mora. Neprestani, slobodni i neugroženi promet naroda sa narodom bitni je dio procesa mira i razvijanja. Uz dobru volju to nije teško pcsiići. Ogranlčenje naoružavanj'a. To je problem. koji je vezan sa ograničenjem poinorskil. naoružavanja. A pitanje ograničenja pomorskih naoružavanja donus: sobom na dnevni red važn je i te/e pitanje — ograničenjo naoružavanja kopnenih voJskL U koliko je godj te ; ko ovo pitanje, ono se mora posmatrati bez predrasuda i rijcŠiti u duhu predusretijivosti, ako se želi, da ovaj niir bude zbilja trajan I da donese bolje dane. Bez žrtava ie 1 koncesija mir nemoguć. Wilson — jedini poz'anl čovjek za OMvarenje mira. Ja sam rnožda jedini čovjek, koji je pOzvan, da radi na oživotvorenju mira i koji može da se slobndno izrazi ne j prečutkujući ništa. Ja sam govorio kao privaian čovjek, no ipak i kao odgovorna glava jedne moćne vlade. a uvjeren sain. da sam rekao ono, što su Amerikanci od uicne očekivali. Pa ako izraziin uvjerenje, da će se vlada i narod Sjedinjenih Država prikljućiti ostalim narodima zenilje u svrhu očuvanja jednoga tTajnoga mira na temelju uslova. koje sarit ja iznio, onda to govorim s tim većiin pouzdanjem, pošto je za svakog miŠljenog čovjeka jasno, da ovakova odlul.a ne ztiači napuštanje naše tradicijonalnc politike, nego da čak šta više ispunjuje sve ono. što smo ini u svoje vr.jeme objavili i zašto smo se bcriiL WILSONOV KONAČNI PREDLOG. S toga je prcdlaieni, neka narodl Jednodušiio usvoie nauku predsiednika Monroe, kao nauku *viieia. da ni jedan narod ne tcži za tim. da vid svoje vladavine prO’.rre na koji drugi narod ili na koju drngu narodnost, nego naprotiv da svakorn narodu. kako ma om tako I velikom i siinom, bude sa svitn slobodno, da sam sebi oprediieli vid svoje vfadavine prema toku svoca razvUka nesmetano. neugroženo i nezastrašeno. Ja prediažera. da se u bud !| će s v i narodi okanj ulaziti u savcze. koji bi Ih odvukii u svjetsko (akmičenje za moć, kcji bi ih zapieii u mrežu intriga i sebične surevn.iivosti, a njihove vlastite stvari pobrkali ulieajima. koji bl spolja dolazilL U jednom koncertu sila neuia nikakvih zapieienih save z a. Ako se svl udruže, da radc u istom duhu i Istom ci'ju, onda svi dje<uju u zajedničkom imercsu i uživaju slobodu. da žive vlastilim žlvotom pod zaiedničkom zattiioin. Ja predlažeai: Vladu sa pristfinkom onlh. nad koJima se vlada; onu slobodu mora. za koju su se u jedno za drugoj medjunarodnoi konferenciii /auzimali predstavnlsi naroda Sjediujenih bržava sa govorništvom ishazanilt pristalica slobodo, 1 jedno ograničeitjo naoružania. kojc bi od vojski i tiole slvoriio samo jcd.iu spra'u za održanje reda. all ne or„dje za napad ili seoična nasiija.

rat, ja sam jedva čekao. da se uklonlm iz ove šarene, medjunarodne gomile, koju je ovo ra'nc doha sabralo na jednotn tnestu. Želeo sam da se osamitn, s niisluna i sa tugom svojoin, koja ine be.-.e * vega prc laviia. Popelj se ua groblje smederevsko, da iwnuvo c’. jljem cikvicu iz XV. veka. koja je bila. po narodnom verovaiiju, pre dugo vremena zairpana zemijom. Crkvica je posvečena „Uspcniju bogorodice". u pripada grupi srpskih nianasiirskih crkava. gradjenih posle Kosovske ti.ke (1J89. god.) u ćis'o vizantijskom stilu. 2ivopis je jako oštećen. ali bi se IrrJjivim čišćcnjem l skniunjem čadj: moglo ipak nešto spastl od njega. Na desnoj strani grobljanske uzvišice, sto sc ••datic u kosorn nagibu spušta prema Dunavu, Neinci su podigli i neobično sk adno urediii vojničko groblje. Nadgrobue hunike su povrstane u Diiralelnim redovima. pokrlvene su niskom. skresanom travom. Tu pouvaj.i auvro-.tgarrki i njemački vojnici, koji izginuše prl prelazu Dunava Ui u borbaina oko Smedereva. u krvlju natopljenom polju Godominskom. po seiima Lipe, Kolari, L'dovice i t. d. Siroti, mladi Ijudi! Porr.amni vihor besomućnog rata otrgao ih je s njihovih dalekih ognjišia. od milih i dragih, da u našoj lepoj, nesrećnoj Srbiji zaspu večnun snom Kad se ponovo spustih u varoš, bllo je već podne. Vetar je prestao, a sunce beše uspelo da sasvlm razagna oblake, kojl su dotle skrivall ceio nebo. Dan Je bfo vedar I sve.ao, kao da je zimu naiedanout proleće zamenda To su amerlčka načela. američke linije upravljania. Za dinge se ne možeuio zauziniatL To su načela I pravci predvidjajućih Umli I žena svih miesta, u svakoai novodobnoin narodu .u svakoj prosvjećeuoj zajednici. To su načela ćovječaiibtva i ona se moraj'u os»variti. RujlJl Car za produženje rata. (Naročiti b.zojav „Beogradikih Novfna"). Berlin, 24. januara. .Lokalanzeiger* javlja iz Kopenhagena: Dopisnik ,Temps“-a, po svome povratku iz Petrograđa u Paris, piše, da se poiitika Rusije kreće u pravcu krajnje desnice i da je birokracija već blizu tu, da osvoji svu pred,ašnju moć. Ali je tako isto pouzdano, da car iskreno teži za tim, da održi tijesnu vezu izmedju Londona i Parisa i đa je riješan, da produži rat do krajnosti. Danas u Rusiji važe dvije struje, naime vol|a careva, koji traži produženje rata, i volja njegovih podćinjemh, koji su prožeti strahoin od liberalnih zahtjeva. U toine se nalazi ključ sadanjeg mutuog stanja u Rusiji. Rusija pred krizom. (Naročiti b.zojav „Beogradskih Novina“). Ainsierdam, 24. Janttara. Hoiandski irgovci- koji su se iz Petrograda povratiii u domovinu, raširuju u z n e m i r u j u ć e v i j e s t i o u n u t a r n j i m r u s k i m p r i I i k am a. Posvuda u zemlji vrije, a u Petrogradu i Moskvi vlada policijska strahovlada. S\ akiin danom dolazi d o k r v avih sukoba izmedju vojske I s v j e t i n e. Izmedju moskovskog gradonačelmka i vlade postoji pravo ratno stanje. Sturmer upravnik spoljnih poslova. Potvrda vijesti. (Naro&’tl brzojav »Bcogr.idskih Novtns«; Milano, 24. januara. ,S t a m p a* je dobila iz Parisa potvrdu vijesti, da je bivšem ministru predsjedmku StOrmeru, pod nazivont savjetmk ministra Pokrovskog, koji je dobio odsustvo na nekobko m,eseci, povjerena uprava spoljne politike. 1 tahjanski listovi smatraju promjene u ruskom ministarstvu s a v e t i k i m n epovjerenjem i y,zuemirenjeui. Strah pred Stfitmerom. (NaiOĆiti b.zojav „Bebgridskih Novina"). Bern, 24. januara. Ruski posianik u Parizu saopštava u franeuskoj štanipi, da povratak Stiirmerov u rusko ministarstvo spoljuih poslova irnade samo t i t u 1 a rn u vrijednost. „I e m p s". a snjime se služe gutovo i sva ostala štampa, naglašuje, <ia u glavnnn tačkama vođjenia ruta i pitanja u.i r a vlada izmedju cara i dunie poTpurjo suglasje. Bark na osustvu. (Naroatl bfiOjav »ijeogrudvkiii Novtna*/ Stcckhclm, 24. Jamiara. „Novoje Vreinja ‘ potvrdjuje. da je mlnistar fiuancija Bark zajedno sa svoj.m pomoćnikom K u z m i n s k ie m otišao na dulje osustvo. fnterimističko vodstvo niinistarsiva iinancija pr cuzuuljc N i k o 1 a j e n k o. Protopopov protiv dume. (NaročiU brmjav »bvogradskih Nuv.«»«/ Rotterdam. 24. januara. Ministar Protopopov rekao Je sai Hdiiiku ,.R u s k o j e S I o v a“, da će duma biti raspuštena, ako se bude i dalje opirala vladi ili kritikovala niczin rad. Sloboda će

U jednoj kavani. pri čaši vina, veselili su se ncmački vojnici. Pevali su složno razne vojničke pesme, koje su redovan. samonikli i naivni proizvod rata i u kojima se po pravilu ćezne za „zavičajem", „draganotn" I t. d. U jcdnoj od njih poručuje vojnik svojoj dragoj, da ne bude nestrpijtva i da čeka —■ Dettn dleser Petdzug Ist kein Sclinellzug! Ja se setih mojih na domu. od kojih sain dugo odvojen, setih se našega nekadašnjeg mirnog l prijatnoga života. svih miiih trenutaka, koji su ml sada izcledali kao oevnašnje. Lzbledele uspomene. Huće V se to. I kada opet vratlti? Cfnl mi se, da ncćc skoro Denn dieser Feidzug Ist kein Schnellzug!...

MBII PODLlSTIltL Povijesl Krakova. Magistrat je grada Krakova raspisao dvije nagrade za najbol.u opširniju povijest grada Krakova, da se tako proslavi spoinen ujedinjenja globodnoga mjesta Podgorze sa gradom Krakovom (1915. g.). Povijest ima đa opsiže 40 štampanih araka, dakle oko 600 štampanih stranica. Prva nagrada iznosi 6000 kruna, a druga 3000 kruna. Rukopis se ima priposiati do konca godine 1919.

štampe bltl takodjer sužena. a Javni će se sastauci posve zabraniti. S v a I; a kritika vlade biće k a ž n i e n a najstrožije, a vlada će pristupiti retorinania istom onaj čas. kada bude u ze.nlji vladao potpuni mir. Ruska vlada proUv napredniaka. (Naroć.ti b.zojav „Beogradikih Novina"). Stockholm, 24. januara. ,.U f r o R o s i j“ napada redoin sve clarove dume, osobito ćlanove naprednjačke stranke, koji se bave liieracijarna za vojsku. Misli se. da če vlađa ovaj n aterijal upo.rijebiti prilikom produljenja poslaničkih mandata. O životu kneza Oaijicina. „P o I i t i k e n“ piše: Ruske novine, koje su danas poslijc prekida od nekoliko dana. opet stigle ovamo, donose o iičnosti sadanjega ruskoga ministarskog predsjcdnika kneza Gaiicina ove podatke: Od novembra je 1915. gođirie Galicin član državnog savjeta, no nije nikada u plcnarnim sjednicaina uzimao riječi. Sudjclovao je u radu mnogili komisija. no iz megova se rada nikada nije ntr.gia tazaznati poiitička rnu boja. Njegovi ga drugovi u državnom savjetu crtaju kao šutljivog čovjeka sa simpatićnim mamrama. Za unutarnju je politiku Galicin pokazivao vrlo maio interesa. Pomanjkanje karakterne čvrstoće daje povoda bojazni. da se Izvjesnim uijecajima ne će moći dovoljnom snagorn oduprijeti i da ga neće voditi osjcćaj sopstvene odgovornosti. Petrogradske novine podsječaju na Oalicinovo nekadašnje djelovanje kao gubernatora u Tveru, gdje je na Plcveov nalog započeo borbu protiv tamošnjeg zemstva. što je od ruskili liberalaca bilo shvaćeno kao i7a/ov zemstava cijelc države. Pošto se Pieve nije dovoljno pouzdavao, da če Oalicin sam rnoći da izvede odlučni udar protiv zernstva u 1 veru, povjerio je docnije Siurn.eru reviziju ovog zen.stva. što je svršilo raspustom ove korporacije. Toj intimnostl pripistije peirogradska šram: a i pozivanje Galicina na tnjcste ministarskog predsjednika i označuje ga kao karika u lancu onili skrctanja i novih intcnovanja, koje jc Miljtikov i! svojeni zadnjem govoru u dumi označio kao „znak nove ofenzive Sturnierovih p.isiaša". Neke novinc drže, da su Calicinu otvorili put k vlađi i njegova pcčasna mjesta, koja je zauziniao u izvjesnim dvorskim dobrotvornim orgamzacijama. Tako je Galicin bio medju ostalim i predsjednik odbora za pomaganje rusitih zarobljenika, koji je siajao pod protektoratom caričinini. Ta ga je iunkcija dovadjala u česti dodir sa caricoin. U jednom zavijenom kornentaru označuie ,.Rječ“ lmeaovanje (ialjicinovo kao znak rastućeg u jccaja Sturmerovog u onim dvorskiin krugoviina, koji se kupe oko carice. Rasputlnov ubica u progonstvu. (NaročUi b.zojav „tJeogradikih Novma"). Berlin. 24. januara. ^Berliner Lokalanzeiger** Javlja iz S t o c k h o I m a: Ubijca Raspu:inov, mnogo spominjani knez J usupov. čiji je tast veliki knez Aleksanđar Mihajlovič, kao i veliki knez Dimitrij Pavlovič. ostaviii su na naredjenje cara Nikolaja Petrograd i otputovali u Krim. Ra«puUnovo ublisfvo. (Naročiti ur^o av »UeograubMti Novfna«) Stockholm, 24. januara. Zagonetno je ubij.stvo Rasputinovo došlo u seuzacijonalni siudij. ,,R u s k aj a V o I j a ’ saznaje. da je vjerenik Rasputinuve kćerke počinio samoubijstvo. Jedan je čian dume — irne se još taji — uapšen. Brusilov se nađa pobjeđL (Naročiti b.zojav „Beugrad^kih Novina"). Haag, 24. januara. ,.T I m e s“ javljaju iz Petrograda. aa je gcneral B r u s i I o v prigodoin jednog govora. kojega držao pred svojim časnicima rekao, uaćeuovoj g o d i n i n e r» r i j a t e I j b i t i p o t učennasvakinačin. Izmjenn brzolttukl Iznteđju njemackos cara 1 turskosa sultana. Kb. Carigrad, 24. januara. Povodom po’pisa sporazuma izmedju njcmaćkug carsiv l Turske upravio je s u 11 a n slijedeći brzojav caru \Viihelinu: „Doznao sam ovaj čas, da je Vaše Veličanstvo danas ovlastilo svoga zastupnika na poipis onih četi- i riju ugovora. koji uiiinaćuju pravne odnose obiju zcmaija na Dodlozi medjunarodnoga prava i uzajamnosti. Ovai je dan tim značajniji za »noj narod. što on znači poćetak jedne nove ere i što dosadašnjeiu bratstvom oružia i proiivcnam krvi posvjedočenom savezu. ■udara žlg Još ćvršćeg iskrenog prijateijstva. Ovaj će dan učiniti, da naše srdačno prijateljstvo predje i na naše potomstvo. Kada će god moj narod da slavl imeni dan Vašega Velićanstva, uvijek će nanovo da oživi u svim srcima osmaniija duboko poštovanje prema Vašoj uzvišenoj osobi". Car je W i I h c I in odgovorio sllJedećim brzojavom: „Zahvaljujem Vašem Veličanstvu na sniačnim riječima. koje su oa mene upravijene povodotn

potpisa Izmedju njemačkoga carstva I, Turske utanačenih ugovora. Isto kao Vašem Veilčanstvu, i nieni čini Iskre* no zadovoijstvo. da je obostranim zastupnicima uspjeio usred rata brižnirrt nastojanjem sazdati djelo pravnih odnosa izinedju obiju država na temeijl-. ma medjunarodnih prava i potpune uza4 jarnnosti. Djelo, koje če hj.i uvod u ncw vu eru privrednog razvića saveznih naroda. U tora* vidiM dragocjene jamstvoi za trajnost ovoga prijateljstva. koje se izmedju njemačkoga i lurskoga naroda u ovom ratu tako sjajnim junaštvima u obilnoj mjeri dokumentiraio« Dao Bog, da se osmanlijski narod posiije konačnog izjalovljenja napadaja naših ncprijatelja u dugom periodu mira pod vladom \ ašeg Veličanstv^ uzmogne radovati onom napretku. kojemu je temelj postavljen u sadanje rat-' no vrijeme".

Poijska kreljninL Obrazovanje poljske vojske. (Naročiti btt ojav »Bcograesk/h Novjna«f Krakov, 24. januara. »Napržod* javlja iz Varšave, da sepoljski vojnićki savez sveč-no stavio na raspoložen.e pol|Skoin državnom savjetu. Frvi je korak za stvaranje poljske vojske rasprostiranje vo nog saveza po cijeloj zemlji. Njegovo uredjen e odgovara galicijskim streljaćkim iorniacijauia prije rata. Nova poljska vojska. (Naročiti br^ojav »BeograCs.uh Novi’na*# Poznanj, 24. januara. ,G a ze t a Narodova* javlja iz Varšave: Svi su djaci sveučilišta i politehnike u Varšavi stupili u novoosnovanu poJjsku vojsku. F.nt u RumunJsHoj. Velike ruske konjičke aiake u Rumunp skoL (NaročlU brzojav „Beugradskib Novtna“J Malmo, 24. januara. Ratni dopisnik „R u s k i j a V j e d <y mosti" javlja sa rumunjskog bojišta, da je u posljedipim bojevuna ruska konjica P’eduzelu mnoge atake, konjičke navale u masama. Ove navale poisjećaju na najbolja vremena ruske koniict u početku rata protiv Au< s t r o-U g a r s k e. Aii dobro opremljene njcmačke i bugarske čete, koje raspolažu oscbito sa mnogo mašinskih pušaka, odbi'e su sve ove izvanrednom lirabrošča izveđene navale. Rumunjsba vojska osamnaestcodlšn.iih. (Naročtti brzojav »Beograđskfh Novmat/ Ziirick, 24. jar.uara. „Neue Zfirlcher Zeitung" jav-i lja Iz Jaša: U dobro upućenim krugovima se pogovara, da ruska vojna uprava nije ni najmanje zadovoljna sa dosadašnjom vojnom saradnjom Rumunjske i traži, da se bezuvjetno uzmu u vojsku i svl mladiči od osamnaest godina. (NaročltJ brzojav _Beo*radsklh Novlna u .J Zeneva, 24. januara. Lyonskl ,.N o u v e I i s t e“ i ,J? e p u-»' biicain" javljaju iz Jnša, da francuskJ časnici vježbaju sada u sjevernoj Moldaviji novu rumunjsku vojaku, koja se sastoji iz samih 0sa«rmaestg«4iŠKjiii d j očaka i koja je ođredjena za vojne operacije na proljeće. Još se nezna hoće II se ove operacijc voditi s ove iii s ono strane Sereta. Rumunjskom vojskom za< povijeda još uvijek general Averescu. Borbu u Knfetioniji. Arbanasi protiv Talijana. (Naročm brzojav »bcograuskin NovJnasJl Bem, 24. januara. Posebni izvjestitelj »P e t i t P a r I« sien*-a javl;a sa arbanskog bojišta, da su arbanske čete probile svezuizmedju Santi Quaranta i Bitolja, koju sa podržavaie tahjanske čete. Krlzs u firtkol. Grčka štampa protlv Izručenja trgOvinske flole. (Naročiti brzojav „Beogrud.kih Novina"), Rotterdam, 24. januara. ,DaiIy Chrooicle* javlja iz Atene, da grč a.št3uipa traži od vlade, da se ova na sr*ki nsćin opre zahtjeva sila sporazotn. i oe izruči trgovmsku iiotu. Fruncujka. Invalidski zakonL Kb. Paris, 24. Jamrara. Prema predloženom zakonskom na< crtu o naknadnom pregledu, oslobadjaja se teško ranjeni I koji imaju prava na mirovinu od naknadnog pregieda. Zakonskl nacrt i u takvom vidu naiiazi na veliki otpor. „La Journal - izjavijuje, Francuska je hnala više gubitaka, nego, 11 svi njeni saveznici. S toga je sa svim opravdano ako potražL da u budućct bude više poštedjena. Jedan francusld kompllmenat NJemačkok Kb. Paris, 24. Januara. O lzjavt njemačkih radnika driav«t nom kancelaru piše „Le Journal": NJo» raaćki raduid poipooužu svoia viaou,