Београдске новине

Straua 2.

Cctvrtak

BEOGRADSKE NOVINE

20. septembra 1917.

Programni govor novog francuskog ministra predsjednika Painlevea. Kb. Paiis, 19. soptembra. U tiancuskoj komori držao jc novi minislar prc’dsjcđnik Painleve svoj ))rogramni govor. On jo izveo, d;i neprijatelj sa<l poglavilo radi na. tome, da udVostruCi svojc napade protiv moralne otpornc moći Fraucuske. Pravda će u već otvorenim istraživanjima kao i u ouima, koja ib mogu slijedili, bcz ustezanja i obzira ići svojim putem. Ko se učini sakrivcem neprijatelja, mora 'da osjeti strogost zakona. Francuska 'zahtijeva 'dcsaneksiju Elsas-LOlaringij'e, odšletU itlele i razoravanja, koja je neprijatelj počinifo!, i mir, ali ne mir nužde :i sile, koji u sebi skriva kliću novih iatova, vcć pravedan rair, po korae nc in'ože ui jedari narod, jalc ili slab, bili podjarmljen, mir s opsežnim garaneijama, koji osigurava je'dinstvo naci.ia protiv pojediuačnog napada. To su uzivišcni ralui ciljevi Francuskc, završio je rainistar predsjednik, ako se u opšte inože govorill o ralnim ciljevima, pošto jo riječ o naciji, lcoja je 41 godine u prkos svojim otvorenim ranama sve činila, tda čovječanstvu uštcdi straboto rala. Dok so laj cilj ne posligivc, Francuska Oe pvodužiti rat. Nemiri u Italiji. Genua, AIexandria i liirifi ra<na zona. Kb. Lugaiio, !9. scptciniea. Preina agcnciji „Stciam" proglašcnai jc Genua, Alexaudiia i Turin za ranui zoiiu. Kao razlog tomo navadjaju privatne vijesti, kojc jc privieiucno ncmoguče kontrolirati, to, š t o s ti on d j c i z b i 1 i n e m i r i i politički š t r a j k o v i, k o j i s e s i 1 n o p r oš i r u j ii. Revolucija u iUHami. (Naročilt brzojav „Bcograds’tili Noviua") Lugano, 19. scntcmbra. ' Talijansk’a jc granica još uvijek zatvorena 1 . Ovo se dovadja u vczu s un.uuirnjim ncniirima u Italiji, koji još podjeiduako traju. Prcma p o s 1 j c d n j im v i j c s t i m a b u kn u 1 a j c p r e k j u č e u M i I a n u r cv o 1 u c i j a. B i 1 o j e m n o g o m r t v i h i r a n j e li i ii. IJ tvorničkoj čctvrti u Milauu izbi.o ic o p š t i ii stauak. Zatvorena švajcarsko-taiijanska granica (Naročiii brzojav „Bcozrađskih Novina") Bcrn, 19. scptembra. ,,Bund“ javlja: Ncobičuom strogošću izvišuje sc mi južnoj grauici naredba o zatvaranju granicc; ni diplomatski kuriri se ue puštaju preko granice. Kurir švajcarskog poslanstva, koji jc dolazio iz Rima v zadržan je već ii Milatui, a kurir iz Berna liije uiogao da pren'ese svoju torbn kod Cliiasso preko granicc. Saznajcmo, da sc brzojavi za Italiju istina još primaju, ali da li se oni sa onu strami grauicc otpravljaju daljć, to jc pitainje. S drugđ strane prjvatni brzojavi iz lta'č.'C liijcsu od juče propuštani. O nzrokn zabionc održava sc stroga tajna. U krugovima banakai bnrze sc govori, da o i jučc u gonijoj Italiji traju velikc dem.oustrae i j c. Pogreb bugarske kraljice. Kb. Sofija, 19. scptemb'ra. Juče su zerrmi ostatci kraljico Eleonore predate vjećnom pokoju, pošto je ćtanovnistvo prije toga u raasama po-

lio'dilo izloženo tijelo upokojene vla’darke, da se od njo za svagđa oprosti. Kb. Sofija, 19. septembra. Mcdju liuiogobrojnim vijencima, koji su položeni na odar pokojne kraljice, pala su naročito u oči dva vijenca, koja su položili francuski i engleski ratni zarobljenici, oni su na taj način iskazali svoju duboku blagodarnost na pažnji, koju je pokojna kraljica Eleonora uvljek poklanjala ijudskim nevoIjaina'. Nemiri u Irskoj. • Kb. Berlin, 19. eepte'mbra. Wolffovure'd javlja: Vrlo zanimIjivih vijesti o nemirima u Irskoj ima u pismima, koja sU ne'davno pala Nijcmcima u ruke. Iz Dublina se piše: U Corku j"o došlo juče do veliko tufinjave, p o vre'd j eno je 0 0 li ca;, ima nckoliko mrtvih. Bili su t'o razumij'e se Sin’nfein,eri, Oni su razbiii prozorc na apsauama, uni š ti 1 i su p o 1 i c i j s kc ur e r d e, s k iUUli su Unite'd Jak a istakli su r epublikan sku zastavu. Policija jo poknšala 'da povrati mir, ali sit sc Sinnfeiueri poslužili r c v o I v e r i nt a. U 'drugom pismu veli se: Juče jo đošla dopuna trvclikom broju. Nesieini Sinnfcineri su zviždaii vojnicliua i mahall republikanskint zastavaina. Svjetina se rugala vojnicima. Broj onih, koji su prešli Sintifcinerima, svakog začu'djava. Pro šle uoći stt o'di'žali skiipštinu, koja jo bila zabranjena. Ka'd se policija pojavila, i litjela 'da uapsi govornika Pluitketta, je'dmi je iz gomilo ubio balinoivj’ policijskog iuspektora. Policija je ovog zlikovca ttapsiia, ali ga je svjefina oslo-

lo'dila. Sa sa 100 funti.

jo njegova glava ncijenjeaa

Neograničeni podmornički rat. Ozbilfuost podniorničkog rata. S ud c n g 1 e s k o g m o r u a r s k o g s t r u č n j a k a. Kb. Bcrn, 19. septembra. Mornarski stručnjak ,,D a i 1 y M a i l“-a upozoruje na to, tla Njemačka svoje podmornice, kako izgleda, drukčije upotrebljava. Prvo su se onet pojavijivale pojedince I pričinjavale veIike štetc, pa su onda pokušavalei cia sc’ vrate u svoja polazna pristaništa. Zapazio se brzo uštrb tog pojcdinačnog rata. Od tada sc podmoniice pojavljuju u većem broju, po planu uvijek đvije, a poslije i u grupama, četiri do pet. Napad na američke brouove vršilai je ređovno podmornička flotila. Ovaj nov način ratovanja možc za sporazumne sila imati teških posljedica. O n po* s t a j c s v e o z b i 1 j n i j i. ili su Nijeinci znatno umnožiii broj svojiii podmornica, ili ih oni prikupljaju u grupu radi naroeitiii žestokili napada. Svakako Njemaeka dajc dokaza o sposobnosti upotrebe svojih podmornica: ova sposobnost bila bi i>otrcbna Unglezima, pa da Nijemce tuku. Najnovije brzojavne vijesti. Zdravstveno stanie rumunjske vojske. Kb. Beriin, 19. septcmbra. \Volffov urcd javlja: O zdravstvenom staaiju ruiniinjske vojske iina u dnevniku jcdnog časnika 28. ruiimnjskog puka 3. divizije zanimljiva saopštenja. Tako se u njcmu pod 9. junuarom izmcdju ostalog ovo veli: Danas je obuka vojnika. Oui nili su dobro odjcveni niti imaju dobru obuću, drliću od zime. Muogo bolesniii. Pri obući stojimo u mećavi i blatti. Vrlo bijcdno sta-

njlh Najveću muku imamo s vašlma. Pod 20. januarom se veli: Gradjenje zemunica so moralo napustiti. Svi ljudi boluju od priljepčive influence. Bojimo se tifusa. — 28. februara: 19. puk je pjegavi tifu« skoro cio unlStio. bo sad je umrlo 800, u monie puku 200 ljudi.

Grad i okolica. Onevni kalendar. .Danas je četvr'ak 20. septembra, po starom 7. septembra. — Rimokatollcl: Euslahlj m. (kvatre); pravoslavni: Mučenik Sozontijo. Časnička i činovnička kasina otvorena jc do 12 sati u noćiC. i U. v o j n i č k 1 d o m: Citaonica, soba za pisanjc I lgranjc, kantina. Otvoreno od 7 satl Iz jutra do 9 sati uvcče. Slobodan pristup svakom vojniku. Beogradski orfcum (u bašti Hotet Takova); Počctak predstavc u 8 sati uveče. Kinematografi: Vojni kino uKralja Milana ulicl br. .16 (Koloseum): U 6 sati uvečc predstava za vojnike. — C. i kr. gradjanski kino na Terazijama br. 27 (Paris): U 6 sati nveče predstava za gradjaiistvo. Nočna služba iiapolckama: Od 16. do uključivo 22. scptembrif vršiće noćriu službu u Beogradu ove apoteke: Setak o v i i, Kneza Mihajla ullca br. 45 ; N ik o 1 i ć, Bitoljska ulica br. 2; ,,C r v e n i k r s t“, Bcogradska ulica br. 2. Paroplovna veza. Iz Beograda za Zemun: 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prije podne;“2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 sati poslije podne. Iz Zcmuna za Bcograd: 6-30, C-30| 7-30, S'30, 9-30, 10 30 i 11-30 prijc podnc; l - 30, 2'30, 3'30, 4'30, 0 - 30, 6.30 7'30, 8-30 i 9'30 poslije podne. — lz Zemunaza Pancsovu: u 1 sat poslijc podne I it 8 satl u vcčc. — Iz P a nesovc za Zemun: U 6 sati izjutia t u 4 sata poslije podue. — Ladjn, koja vozl izmedju Zcmuna i Pancsovc i obratno nc pristajc u Beogradu. — Brodarski saobraćaj 0 b r c n o v a c—S m e d c r e v o. Polazak iz Beograda za Obrcnovac: siijcdom i subotom u 7 - 30 sati u jutro; iz Obrcnovca za Bcograd: čclvitliom i nedjcljom u 7'30 sati u jutro; iz Beograda za Smcdcrevo: nedjeljom i četvrtkom u 3 sata poslije podnc; iz Smcdcrcva za Beograd: utorkom 1 petkom u 8 sati u jutro. — Brodarski saobraćaj izmcdju Bcograda i Budimpešte: Brod iz Beograda za Budimpcštu krcće svakoga dana u 5 sati izjutra; brod stiže u budimpeštu drugoga daua u 3 sata poslijc podne. — Iz Budimpcšte za Bcograd kreće brod svakoga dana i! 10 sati noču; - u Bcograd stiže taj brod drugoga dana u 12 satl u noči. B o t a n i čk a b a š t a. Otvorcna utorkom, četvrtkom, ncdjeljom i praznicima. Posjeta bolc3nika u bolnicama: U bolnicl .Brčko’: od2—1 sata poslijc podnc. U bolnlcl „Briinnć: od ,9'30—12 sati prije podne i od 2—4,.^ata poslije podne. — U c. 1 k. gradjanskoj b'olhici: u utorak, čctvrfak 1 ncdjelju od 1—3 postije podnc. Rijcčno kupatilo na Sa v i, otvorcno od 6 sati izjutra do 7 sati uveče. Vojno parnoitoplokupatilo uCarDušanovojulicl. — 1. Kup a t i 1 o u k a d a m a: a) Za vojnc osobc otvoreno radnim đanlma od 7 satl prlje pođuc do 5 satl posllje podnc, a nedjeljom i praznicima od 7 sati prijc podne do 12'/ 3 sati u podne. — b) Za gradjanstvo radnlm danima od 9 sati prlje podnc do 5 sati poslije podnc, a ncdjeljom 1 pr.iznicima od 9 sati prijc podne đo 12’/ 2 sati u podne. — 2. P a r n o k ti p a 111 o" z a č a s n i k e i njima ravnc ćfnovnikc otvoreno je utorkom, srljcdom, petkoin i subotom od 7 satl prije podnc- do 5 sati poslijc podne, a ncdjcijom i prazuicima od 7 sati prije podnc do 12i/„ sati u podue. — Za gradjane mušićogpola otvorcuo jc pamo kupatilo ponedjcljkom i čctvrtkoin (ako u te danc nc pada kaluv praznik) od 9 sati prije podnc do 5 sati poslije podne. — Časnicima i njima ravnim člnovnicima stoje na volju da sc služc parnim kupatilom i u dane odredjenc za gradjanstvo (ponedjtljkom 1 čctvrikom). Blagajna se zatvara radnlm danima u 12sati, a ncdjcljom i prazniciina u 12 sati irpodnc. Istorijski kalcndaf. Na današnji dan, 20. seiitem b r a ! 792. god. bila sc bitka 11 a V a 1 m y • u Iu Champagni). Kada jc revoluclja u Fraiicuskoj bila uzela sve većcg maha,

od rađosti, srcćc, podignuvši sc, čisto ničkc kianjajući se ispred njc, dočckaše je. 2cnc, svc zaradovane, i tim Olgitiim dolaskom sasvim oslobodjene, počeše da sc okupljuju oko njc. Počeše da joj poniažu u „dvorcnju \ kojc sc sastojalo u tomc, cUi svakoga, pre no šfo niu pruži čašu, bukliju, poljubi. n rnkii, /atim da, stojeći isprcd ujc-ga, čcica, dok popije, i pošto ga ponova poljubi u ru\ti, uzinra od njega, da nasluž; clrugom. Dvoreći sve i ljubeći u rukn Olga ie osećaia kako joj usta dodiruju njihna tvrdc čvornovatc rukc, kako je njilini brkovi, bradc, kose dodiniju po iicu, i kako ic kroz njenc šalvarc, iclcke ocl svilc čisto bodu krutc, dlakaste haijiiie njihne. 2enc, sasvini oslobodjene, počeše Olgu iz početka bojažijivo, posle sasvun slobodno gladiti nikama po plcčiina, ramenima i njcnini razvijeniin laikovinia, nasladjujuči sc lljilinoin obliuom . . . 1 zaista zbog togi mh’dinog silažcnja mcdj njih, izjednačavanja scbc sa njinia biti su srečnijl. Nrsu znali šta će od srcće. Onako stari, padali pred njoin i kao dcca zahvaljujn joj na tom njcnom silasku medj njili. ispijaju iz njeuih ruku najveće bokaic na iskap. Sada su svi svoji. Svi su jcduaki i onda mogu, kako oni znaiu. da sc veselc... Zato sii posle, ne strcpcči da će to komc biti dosadno, jednako zahtevali od cigaua da im svirtj.i i revui.i jcdnu ist« njihova peumi: — Slaviij pile, uiore, ae : ci n.uo. Ne budi mi, more, gospodara! r- Ob, ue poj rano! 1 samo to, ništa višc. Ali zato je onda to bilo fako siluo, tako jako piš<ala, sekla, zurla, bio bubanj, da su se sveće gasile. a «ii. ne zraJući šta će od

bcsa, noževima i jataganima iz silava bacali se na ciganc i sekli im bubnjeve. Zeiie su bežale od njih a sve sc oko njc, Oige, i kao iza nje krile, :klanja!c, znajući da niko nc sr.ic ovaino da se baci. Kara Jovan, nikako kr.o nc mogući da venije da je zaista ona, mlada, sada srećna, nijc mogao da je nagleda, kako ona zajapurena a predano, od srca, svakoga od njili dvori i slobodno se bez stida, kao kod svoje kuće, krcće. Pušta joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustini kurjucima na vratu zavaljtije, te da se ispod njih sasvim jasno pomaija svež i ružičast kao naliven vrat. A taj njen vrat njega, Kara Jovana, čisfo u tcine, u mozak bijo i sekao. I ire mogući više izdržati da je gleda kako dvori, njili svc služi, i da se ne bi umoriia, posadi jo do sebe. Mlada, sedeći do njega, sasvim se oslanjala Iaktom o njegovo koleno, i ne dajućl da sc priineti kako se umorila, već, na zavist svima, a u najveću počast njcmn, svome svekru, tati, poče samo njega da dvori. Oslanjajući se o njcgovo koleno izdizala sc, da bi onom drugom rukom, zanoscći jo oko njega i kao obgrljavajući ga, mogla do saniili mu usta čašu prinositi. To ie dočekivano od svih krikom i urnebesom. Cigani do neba izvijall su zurlama. Jovan iin je bacao čitavu kesu novacav Odjednoni on djipi i pozva je. — Olge, čedo, hajde.., Nijc znafa kuda-će snjom, ali ipak podjc. Viđe kako on ispred nj.e, čisto se poturujući, ido, a ispod temeiia beli se njegov kratak, širok vrat. Ali kada vide kako se on uputi pravo njenoin sopče<u, ona se sa osmehom dosetl šta iioće. Sigumo će opet iz onlii sanduka, gde

su uovci, kakav dar, kakvai niza dukata. Zato Olga, ne žurcći se, pusti Jovana ispred sebc. Vidc kako on iza vrata, gde je bio mrak, i gde su !m sfajali oni sanduci, ne rukania ili ključcm. već teškoni I okovauom iiotpeticom od čizme, sa mamuzom, gnzi i skida katanac. Od besa, što ne može odmah da se lcatanac otkine, on ga izbi tizmania, zajedno sa bravom. I Olga vidc kako on, kad je osoti do sebe, i to ovako na sanu), u uglu sobe a još opkoljcmi onim poredjatiim i uaslaganiin darovima, osobito uvijetiom uza zid bračnom posteljom, sa onim crvenim, širokim jorganom, jastucima, čistiin, bclim, mirišJjavim, ne može od nje da ođvoji. Pokazujući na sanduk sa razbijcnoin bravom jedva govori: — Eto, evo, svc, kćerl, sve je tvoje. Otvori, i uzmi. I svc... Ti ćeš ođ njega ključ imati. Ti šta lioćeš, komo lioćeš, čuvaj, daj, rasipaj.., Sve je tvoje. — Zitani, znam, tato. “ — Ali jcdtio samo, Olge, Olge. I Olga oseti neki lijegov drugi glas. u kome nije bilo: ni ,,kčcri“, ni ,,čedo“, več samo: Olge. I to tako strasno, ludo, da sc mladi vrat, vratne žile ođ takvog njegovog glasa ukočiše i sva ona poče da trne. I zaista to bi, jcr on, naduoseći se nađ nju, poče strašno da đrhti i da lmica: — Olge, Olgc, saino jedno. fstinu samo. I da bi je bolje u oči gledao, i što jasnijo iz njih video, da li će mu ištinu kazati, uhvatl je za rame. Ruka mu vrela utonu u njeno moko i oblo'rame^ I gušeći se poče da je moli: — Kaži, kažl... Nife Istina. da zai'sta, fstinski, ti voliš sve naa.

sklopili su Austrija 1 Pruska savcz u svrhu, dia oružanom rukotti uguše revoluciju i vrate sva prava kralju L o uisu XVI. U pozno ljeto 1792. godine Austrijanci i Prusi prodriješe duboko u Frajncusku, zauzeše L o n g \v y i V e rd u n. koji je već u ono vrijcme bio jaka 'tvrdjava. Kod V a I m y-a dodje do ogorčene borbe. Francuski republikanski bataljuni, goll I bosi, skupljeni s maka i s konopca, a!i fauatizovani republikanskim idejama pod komandom Elzašanina generola Kellermanna dadosei žestokog otpora. Naročito je arfiljerijska borba bila žestoka (zafo u istoriji ovu bitku često nazivaju ,,valmy-skom kanonadom"). Posljedica te bitke bila je, da su saveznici prekinula svoje nastupaiije a poslije nekog vremena oni su — istina iz političkih razloga. a ne uslijed vojnog položaja naj>ustili zuuzete krajevc. — 20. septembra 1799. god. rodjen jc u Somboru (Zomboni) uglcdui srpski književnik i zakonopisac, osnivač „Matice Srpske“ Jovan Hadžić, gotovo poznatiji po svom književnoni imenu M i 1 o š S v e t i ć. Školovao se u Sr. Karlovcima, Beču i Budimpešti, gdje je 1826. god. promovisan za doktora prava. Ispunivši sve zakonske uslovc, postao je advokat u N o v o m S a d u, gdje je docnije bio i gradski senator i direktor giinnaizije. 1837, god. prešao jc po pozivu knjaza Miloša u Srbiju, da tamo otj>očne svoj plodau rad na izradi zakona i uredaba. Njegovo je djelo s r p s k i gradjanski z a k o n i k, koji je stupio u snagu 1844. god. a koji je izradjen prema austrijskoni gradj. zakoniku od 1811. godino. .Vrativši se 1846. godine iz Srbije u svoj rodni kraj, Hadžić je prema svojoj mnogostranoj sprcmi zauzimao razuolike položaje u drž. službi; karijeru jc završio kao predsjeđnik suda n Novom Sadu, na kom jc položaju i dočekao 1854. god. penziju. 1847. god. predstavijao je Hadžić grad Novi Sad na požunskom saboru, a 1865. god. na narodno-crkvenom saboru u Karlovcima. Uniro je 5. maja (p. novom) 1869. god. što se Jovana Hadžiča kao k u j i ž c v n i k a tiče, dakie „Miloša Svctića”, to širi krugovi obično u njenui glcdaju ,,zatucanog“, „nazađnog" protivnika Vukovog, s kojiin je vođio žučne polemike. Ako je Hadžić-Svetić uslijed svojih konzervativnih naćela i bio prctivnik Vukovih rcformi, to je ipak svojiin obilatiin književnim i istorijskim radom (on jei jedaii od najboljih istorika prvog ustanka) u veliko zadužio srpsku knjigu. A ako ništa drugo, Hadžić je sebi ostavio najljepši spomen, što je bio jedan od uajglavriilih inicijatora ,,M a t i c c Srpskc" (osnovane 1826. god.), po čijem su ugledu poslije niklc sličnc nstanovo kod s\iju ostalih slovenskiii narod:\ U svemu uzevši Hadžić daklc kao zakonopisac, književnik, istoričar i opšte-kultiinii radiiik spada ncosporno u umne velikane srpskoga naroda. — 20. s e pt e m b r a 1854. god. bila se u krimskom ratu krvava bitka na Almi, gdje su udružciii Francuzi i Euglczi, pod koinandiom franc. maršala St. Arnauda, koji su se 14. septcmbra (v. „Ist. kalendar“ pod tim danom) bili iskrcali kod E v p a t o r i j c pobijedili vojsku ruskog gcnorala M e n j š I k o v a i nastaviii nastupanje lca Scvastopoljn. — 20. septenibra 1856. god. iimro je na svojiin imanjirna u Vlaškoj najmladji brat knjazaiMiloša I pomagač njegov u urcdjivanju liovc srpskc države Jevrcra Obrenovie — ..gospodar-Jevrem“, kako ga je liarod nazivao. Oospodar-Jevrcm rodio sc 1790.

I nju obuze neka vrsta ludila, Iude razdražcnosti, glcdajući toliku njcgovu Ijubav. I on«, iz sažaljenja, da ga mnirv, uteši, jasno, raskalašno i kao predajuči mu sc, počc ga uveravati. •— Volim, .volim, tato. Svc vas volim. — Atna baš sve? — Svc, kuću, tcbe, a liajvišc tebe. Ali tada mlada klonu. Oseti kako iz one njcgove ruke pojuri n niti i čisto je preseče tako jaka vrelina, i, sa lijom, tako neko čirdrio, nikada do lada neosećano osećanje. Cula jc samo kako Jovan, čisto bežcći iz sobc od njc, tamo medj svojiina, sa iiekom strašnom nasladom, slittnjom, aiađom, kao lud viče i zapovdda: — Kapiju bre zatvarajte, kapiiu zamandaljuje, da nitko, nitko... Ahl Ah! Poslo je nastalo najgorc, liajcrnje. Kako prve noei udjoše u onu veliku sobu, koja je svojom vellčinom polovila kuću, nikako se više otuda nije izlazilo. Cigani se redjali. Morali jedni druge da odmenjuju. A ,,slatka“ velika večera nikako da počne. Jednako su gordi i treštali ognjevi po kujni, ispved kuće, i oko kuće,. i čalc ovamo oko štala, gde je bila s+oka i sa njom sa sviin stari, babe i starci, koji nisu mogli da izdržavaju. Cele noči videlo se kako na tc ognjeve padaju užeženi „vršnici", zaklapajuči okrtigle tepsije sa ncpečenim I>itania i raznim pečenjiuia. Svc su to bili ,,djarovi“, koje otuda, sobom, iz sela, svaka kuća ponela, da sada na toj slatkoj večeri prikažu. Pičc sc jednako u volikim kotlovinva iz podruma dovlačilo i tu u kujni do zidova redjalo, ostavljalo, da bi bilo na domaka ruke, da se nebi svaki čas u pođrum siiazilo. Tako su onda [z njih liioglc i žene, koj?

Broj 258. god. u Dobrlnjf. U doba pred prvi ustanak, kada je Još vrlo rdjavo stajalo sa pisnienošću u narodu, gospodar-Jevrem jo bio tei sreće da stekne srazmjerno vrlo dobro obrazovanjc. Učio se u kući bogatoga prijatelja doma Obrenovića — Nikole L u n j e v i c e; koji je iz čtaJeka bio doveo dobrog učitelja za svoju djecu, pored koje je i Jevrem učio i docuije marljivo sam đopunjavao svoje znanje. Kada 1815.' god. knjaz Miloš podiže takovski ustanak, Sulcjman-Skopljak-paši podje za rukom da se dočepa (ijf Ostružnici) gospodar-Jevrema, kog ai baci it kulu Nebojšu. Sto je ostao n iAvotu imao je gospodar-Jcvrem da zahvali jetdino okolnosti, što je ustaualčj brzo ulivatio maha, te je Sulejman* Skopljak-paša želio da njime ima u rukama dobroga taoca za slučaj da bil kao u prvom ustanku došlo do opsadc. i zauzeća Beograda. No borba se preji krati dolaskom Ali-Marašli-paše, koiH povede pregovore sa Milošem, na os.novu kojih bude priznata potpuno autonomija Srbije, iz koje se postepeno razv^ila samostalna srpska kneževina.' Tada bude poslije šestomjesečnog teftj kog tamnovanja puštcn gosp odare Jevrem. Knjaz Miloš ga postavi za ne| ku vrstu vrhovnog upravnika sjevero-J zapadniii okruga (nahija), t. j. be(K gradskog, šabačkog i valjevskog, sa) sjedištem u Š a p c u. Na tome položaju gospodar-Jevrem je mnogo učinio za administrativno urcdjenje i kultunio! podizanje povjerenih mu krajeva. Održavao je vcze i pomagao je književnike i drugc zaslužne srpske javne radnikc. Svi sc oni u svojim spisima s Iivaj! lom sjećaju svoga dobrotvora; naročito jc lijepo opisao život na njegovoni dvoru u Šapcu zaslužni lcnjižcvnikGjorgje Magarcšević („Pufe-/ šestvija po Serviji"), koji je 1827. god. : duže vremena bio gospodar-Jevremov;' gost. Iz njegovih se opisa vidi, da se Jevrem nije zadovoljavao samo čitanjem sviju srpskili publikacija, koje sif tada izlazile, vee da je kao i lijegov! slavni brait stalno pratio dva-tri velikai bečka lista, koje lnu je prcvodio njegov sekretar Popovski. 1835. god. zastupao je Jevrem knjaza Miloša, koji jc tada putovao u Carigrad. 1839. god. po abdikaciji knjaza Miloša, bio ;ic jcdan od trojlcc namjesnika do dolaskai mladog knjaza Mihajla. Po zbacivanju doma Obrcnovića 1842. god. otišao jc Jevrem u Vlaškn, gdje jc na jcdnonv svom imanju ur/fo na današnji dan' 1856. god, Jevrem je sa svojom žeiionr Tomanijom imao pct kćeri i sina Miloša, koji sc oženi rumunjskomj viastolinkoin M a r i j o m K a t a r d ž i ; Miloš i Marija pak imali su sina Mi1 an a, docnijcg knjaza i kralja srpskogi — 20. septembra 1870. god. ušle su talijanske čelc u R i m, ehne je prestala postojati paphia država 1 . U Italiji se 2ff septembar slavio kao službeni državn praznik. — 20. septembra 1910. gođi mnro je tt Beču čuveni glumac Jost K a i n z. Koncerat Juro Tkalčie i Hennan Gruss. Kako saznajcmo, svratit ćo naredne nedjelje u Beograd s umjctuicke turneje virtuozi gg. Juro Tkalčić, če'-i lista i Ilermau Gruss, umjetnik na glaj soviru, da i kod nas prirede konecraitV Umjetnici će moći osfati samo jednd veče, a dan koncerta moći ćcmo već sutra javiti. Dio prihoda ići će za dobrotvorne svrhe, u potporu ratnih ndoN vica i siročadi, a pristup ee imati i cjvilno pučanstvo.

su bilc oko tili svojili pifciva, krišonT, koliko su htele da piju. I zato je svnda' oko trh ognjeva, čija je svetlost osobito! noću toliko blještala, da se i sani krov; kučni prozirao, jednako bila grajav smeli, kikot i sve jo bešnjo, silnijc bivalo. I sve to, ta tollka svetlost, sa tnlikim ogujcvima, praskaujem, blještanjem poče da je plaši. Kao da pod nogarna ne oseća zemlju, odozgo uije zn^ klopljcua kućnim krovom, dinmjakom. več kao da se sve to oko uje, zajedno s njom, kreće, ide, i sve veće biva. I. još Rada su počeli da pozivaju starce, koji su tamo iza kuće, poredjani uza’ zidove ležali, odmarali se, da dodju ovamo u veliku sobu, za soiru, Olgi sć učiuilo da ih ne zovu, što bcz njihovib zdravica i blagoslova ue mogu oni da otpočmi tu lijihovu slatku, vcllku večeru, — zar je njima sada _ do j’ela nego, kao da se ne može bez njih, tili staraca, bez njihna prisnstva i odobrcnja, otpočeti ono što oni misle s njoni da rade. I zato onda onoliki urnebes. graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze. Ulazili su u kolijama. pogureni, polako, sitna, duga, zborana lica. Ne mogući posle spavanja da se sasvim umiju, brisali sc pešklđma. Olga ih je taano za sofrom dočekivala, ijubiki ih u ruku i dvorila sa velikon« čašom, koju sti oiii morali, pre no što_ it čelo sofre zasednu, svu na iskap da is* piju. Iz kujne već se uuoso ti „darov; , te njihno. ppčcne pite, pcčenja, gibanice. od kojih je silna mast curila. 1 ri nnor šenju svakog tog dara, na sav bi scf glas kazivalo čiji je, od koga: , , — Ovo ja od deda-Mitrimh!.-i Ovo od ujka-Stosinih!... Ovo od baba-* Staninili, tetka-Magdiuih.., JSvrSiće se.)