Београдске новине

Strana 2.

Cetvrtak

BEOORADSKE novine

1. novembra 1917.

Broj 600.

•svojili vojuO'Stručnili saradnika. „Svenska Dagbladet" završujc .svoj članak ovim riječima: U' toku idučili nekoliko sedmica m o r a ć e 11 a I i j a b i t i prepuštena s a ni o na svoju snagu, koja brzo o p a d a, p o š t o j e i z g u b i 1 a o tpri 1 ike petinu svojihljudii t o p o v a. Cini se, da je j e d i n i s p a s zenilje u brzom sklapanfu jn i r a, ali za tako šta je možda zapirač sporazumnili sila suviše zategnut. Mišljenja švajcarske štampe. Kb. Bern, 31. okfcobra. Dauašnja ženevska štampa sudi po j»ve pesimistieki o položaju talijanske vojske. „Journal do Geue,ve*' piše: Vojska Capella je izjjubljena. Vojska vojvodc od Aoste Te svakako još u cjelini. Cadorna raspoJa/.e velikim rezervama. „Tribune de Geneve u piše: Ofenziva napredujc orijaškim koracima. Poiuzvanične kouibiuacije sporaztima. (N.iročiti brzojav „Bcozradsltih Novina") 2eneva, 31. oktobra. coluzvanični ured Havas utvrdjuje, 'da će se Talijani morati povući do Tagiiamenta i nada se, da će se na toj lijiiji inoći dati otpor neprijatelju. Panika u sjevenioi Italiji (Naročiti brzojav „Bcogra'JskHi Novina“) Ziiricb, 31. oktobra. 1‘ieina izvješlaju milaaskih lislova Jhnogi su poslanici, iz Lombardije i Ve|km ije, otputovali iz Rima u svoja sjeivero-talijanska mjesla, gdje se, statiovpištvo nalazi u vclikom uzlnidjenju, jei' bčckuje težak položaj, ako Udiue ili Vieenza padne iieprijatelju u ruke. Zatvorena talijanska burza. (Naročiti brzojav „Bcogr.uiskiii Novina' 1 ) Rotterdam, 31. oktobra. Jedau ovdašnji Iist javlja iz Rima, da su tamo već stigli prvi bjegunci. Taiijanska burza je zatvorena do 5. novcmbra. Kancelarska kriza u Njemačkoj. Kandidatura groia Herlliiiga svršena. Kb. Beriin, 31. oktobra. U dobro informiraniin ptfjiiičkim krugovima sinatra se kaudidatura grofa Hertlinga za državnog kan.celara kao svršena.

Turci i Arapi napali na Tripolis. (Naročiti brzojav „Bcogradskib Novitia") Basel, 31. oktobrn. „Dasler Nachricliteu" javijnju: Prema milanskim vijestima, Turci i Arapi prcduzeli su 23. okLobra vcliki napad protiv Tripolisa. Nadiranje Nijemaca prema Petrogradu. Kronstadt se napušta. (Naročitl brzoiav „Beogradskih Novina 'i Berlin, 31. oktobra. ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ ja\ Ija iz Stockliolma: U nedjelju je komisija za uapuštauje Kronstadta otpočela svoj rad. Radi uapuštanja osirvske tvrdjave predvidjene su tri etape. Prije svega će žensko stanovništvo napustiU ostrvo i to u roku od osam dana. Za to vrijeme će se prenjeti na kopno ariiive gradjanskih. vojničkih i pomorskih vlasti. Iduće sedmice otičiče muško gradjansko stauovništvo, kojc ne podleži vojnoj obvczi. Kao posljednia etapa predvidjeno je uklanjanje ostalog gradjanskog stanovništva. Po narcdbi zapovjednika tvrdjave komisija sc mora postarati, da se gorc označeno napuštanjc mora izvršit; do 28. oktobra po st. kalendarn.

Podlistak. Borlsav Stankovlć: Balkanski tipov: Prošli dani. (Nastavak). Kati bi izišli i približili so dućiiim .(ovanovog oca, uvck bi ouda naišli na samoga ooa koji svakc vefori seđi na ćepcnci, s izuvenim dpe’ama, broj b r o janice. Cinr bi v i ,.o sa svojim Jovanom Sto* jana i njc.govu matev on bi so odmali d> zao, i znajući da je on kod, njib ce'og dftim i ua rnfku bio, pnčen bi kao uvek da ili koi i: - - Aum sto ga tipjtc kod vaa, togaŠto da vam doaadjuie, Ito ga pe iiajuritc? Nego: kn ita radi on sve kođ vas, kao da nenra svoju kuću?! Majka .Stoiimova nc ndgovara. Zua da u tom njcgovom svakidašnjem isvi njonju, što njegov Jovan sa njenim hitojanom r.idijc kod nje odlazi nego ovamo kod njtga, ko l svojn kuće, ima i za »tovoljstvii, J,-r liolje jc da jc s njenim Stpjnnoiii, licgo s dnigima i dll se oada lunja jio krajcviiun varoši, mehanaina i tamo možda lučc, bije. Zulo nm majka ništa i n« odgovara, već ostav Ijajući da Stojan i Jovan odu u dućan. ona porcd' diićana ulazi na kapiju, 1de u kuću da Bo taino adr&vi sa majkoiu Jovaiittvoiu, i auajama i <fe otud 6to p.rc uidje, j oprostivSi se opot produže

Revolucijonarna Rusija. Vijesti o akciji tnaksimalisia. (Naročiti brzoiav „Beograđskih Novina* 4 ) Petrograd, 31. oktobra. Pctrogradski Jvrzojavni ured javija: Povodom ncprekidnih vijesti, da maksiRialistc spremaju naoružaui pokret, g’avni guvemcr Petrograda je, da bi se održao javni poređak, zabianio svak'e skupštine, manifestacije i opbode kroz grad. On je pozvao vojnike petrogradskog garnizona, da u slučaju izazivanja ostanu potpuno mfrni. Mjere protiv novih nemira. Kb. Roltcidam, 31. oktobra. Po „Nicinve Couraut“-u javljaju ,,Daily Telograf“-u iz Pelrograda, da namjeravani sveraski kongre3 sovjela nailazi na sve veće teškoće i da se jamačno neće nikako ni'sastati. Po svoj prilici prirediće Boljši nove izjavc. Vlada preduzima mjere, da uguši eventuatne uemire.

Pariska konferencija. Za rat, a protiv ratiiih cilieva Kb. Rotterdani, 31. oktobra. Po ,,N i e n \v e C o u r a n t“-u javlja ,,D a i 1 y N e \v s“ iz Lonđona: Boiutr La\v iznenadio je juče donji uom saopštenjem, da će se predstojeća konferencija baviti isključivo voujeujem rata, a nc i ratnim ciljevima. To stoji u suprotnosti s izjavom Lloyd Oeoigea> koju je dao posljeđnje sedinicc, t. j. da ćc konferencija imati i vojni i politički karaktcr. List produžuje ovako: Saveznici treba bez odiaganja da utvrde uslove, pod kojima bi biii spremni za mir, kao i pravila, koja žele da se upotrebe pri tom novom uredjenju svijeta. U sađašnjem stanju izbjegavati tu dužnost, bilo bi grješno. Otkrivena royalistička zavjera u Francuskoj. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina“) Ženeva, 31. oktobra. llavas javlja iz Parisa: IsLragom koja ju u subolu izvršeha, olkrivena su mnoga smjestišla zabraujenog oružja, koi ja su postojala od početka raia, a pruna; djeni su i mnogi kompromilujući spisi. i Povodena je islraga zbog pokušaja d't se j razbukli gradjanski rat i da sc nao* rnžaju gradjani protiv gradjaua. Paiiski ! listovi opšimo govorc o oikrivenoj roj yalistiekoj zavjeri. Istragom protiv roya j iisiičkc „Action francaise“ sazna’o se, da organizacija jako liči sa onom, j koja jo poslije smrti Fetisa Faura dovcla j mnogo bundžije pre<l državni krivični ; sud. U subotu su pretre-:ani stabovi i dbi inovi, i to čotrnaest pariskih domuVa, me! dju njima redakcija i štamparija ,.A ei tioir francaisc“. Za ovo je Paiitlevm ' potrnžio naročilo odobrcnje i pristanak ' prcđsjednika republike. Očekuje so ve'i' ka interpelacija u kornori, a moguće i lajna sjodui<'a.

Papina akcija za mir. Francuski biskupi kod papc. (Niiročitt brzojav „Đcogradskih Noviiia 11 ) Lugano, 31. oktobra. I'apa jo posljednjih dana piimi<> nekoliko fianeuskib biskupa, medju oviina biskupc iz Lyona, Bordeauxa, Chartiesa, Uriiana, ali nije primio ratobornog Ancttu. 0 tome saznaje s pmiz dano strane „Kolnischo Zcitung“, da su tom prilikom vodjeni razgovMri predznaci novog rairovnog koraka, koji ćc pajia uskoro preduzeti pomoću me djuuarorlnog cpiskojiaIa.

put i da se žurc da, dok još nijo sasvim rnrak puo, što pre, opet jednini popiočnim *:okakom, udju gore, u pmvn, široku .uh’cu kujom so ide ka giavnoj čaršiji i majstorovoj kući. U tom sokačetu Stojm i Jovan morali lii nju s obo strane da drže i vode jer tako je bila ta ulica uzana, kriva, isprekidana « obe slrane dmgim ulicama, litkodje krivijn, uslritn punim lamnitr uvučenitr kutova i č«r sokaka odakle bi se lamno videli kupidžici, kapije velikili, odgradjenib kuća. I kad bi, poste dugog tumaranju, jodva izifsli, odatle sogleda ii fiiroku ulicu koja je iz djruna sciri r varoš i išla čaršiji i u kojoj j« bi’o • fenjera, oiri bi sc kao odahnuli. Gun jzidju n tu uljcu, ka čarši i ispo<i fenjera koji gori pred kućom čnvenog gazdft-Kiste, već bi se pozad* te kuĆ8 tamnila kftpija majstorove kuće. Urzo «ii itolaze do kapijo, ulaze, i pnr <1 zidii kaldnnisanorn putnnjom idu u kuću, u kojoj bo, iz one veliko sobe. čiji prozori glodaju u ogradjeno im dvmi fite, vidi svoćft., Tako je isto i kuina osvfilljpmi. Čim lidju, oni, majstorovi, kao da j ih po horlii pozuaju. Odmati sc, iz ie,ve(| Ijone kuće, niz stepenice čuje trčanje šalvdra i 41 a po puta ispred kuće <ločnkujo ili njnjstorovft kći, Nasta. Onako u mraku, pa so oseća kako jo topta, sva srećnp, M.ijka zna dn je to signrno zlog njonog Stojana. — Itoilj<tste U? pita zbi'ujcno ijubeći jc u ruku, i oatavlja je dft. isprod njih ida u kuću a ona »« okreće Jovanu, Sto-

Crnogorski princ Mirko i Natalija Konstantinović. Kako „Corriere della Sera“ javlja, eronogoi'8ki princ Mirko razvenčao se sa svojom suprugom Natalijom, rodjcnom Konstanlinović. Princ Miiko je drugi sin kralja Nikole, sad je navršio 37. godinu. S Natalijom sc Mirko vjenčao 1902. godine. Ona je, kao što je poznalo, kći pukovnika Aleksandra Konstantinovića, nekadanjeg komandauta srpskog konjičkog puka i kraljeve garde. Kad jo kralj Aleksandar ispresio Dragu Maširr, pukovnik Konstanlinović je, kao najbliži rodjak doma Obrenovića, nećak kralja Aleksandra i unuk Jevrema Obrenovića, olišao sa svojom porodiconr iz Srbije, i od onog vremena se nije višc nikad ni vraćao u Srbiju, Brak izmedju pvinca viirka i Na.talije bio je vrio kraiko vrijemc sretan, tri do četiri godine. Na(alija jo imala porođa, eetiri sina, ali su samo dva u životu. Poslijc nekoliko godina izbilo jc u braku rrezadovoljstvo, ono je postajalo sve veće, dok najzad ni! jo došlo do rastanka izmeđju njih, koji I jc sad završen kouačnim razvodom brai ka. S djecom njibovom je riješeno tako, 1 <ia sn ostavljena brizi emogorskog ktalja i Nikolc.

Pokret za samostalnost Irske. (NaroČiti brzolav „Bcogradskiii Novina") Haag, 31. oktobra. lzvjestilac ,,D a i 1 y M ai 1“ - a u Irskoj javtja: Grofovija Karry stojr već potpuno u znaku bune. Sir Roger Casement postao je rrarodni junak, Simifeinci su potpuno sprcmni, da sklopesavcz sa svakinrprotivnikom j F.ngleskc protiv Velike Rrilanije. (Naročiti brzojav „Beogradskih Noviua") Haag, 31. oktobra. l’o jcdiroj vijesli „Nieurvsburea u“ - a živo se interesuje brilaUska publika za pitanje, kakvim će pravccm da udari irsk. pokretl Dok žestoki govori sinfeinskog vodja Vatera i zaključak, da se valja naoružati, nkazuju na to, da su Sinnfoiineri moždaj votjni, da izazovu odluku pomoću oražja, šta lii potpruro odgovaralo karakteru Valore, dotle potpređsjednik sumfeinskog konventa Griffin i predsjednik izvršnog odbora MaouNhii i -mišijenja, da bi Jioije bilo, pokušati «' 1 miroljubivim riješenjem propagandei Svakako je održani konvent dokazao odličnu organizaeiju i brojtiu jačinu sinnfemerskog pokreta. Pooštreni podmornički rat. NOVA POTAPLJAN.IA Kb. Bcrlin, 31. oktobra. VVolffov ured javlja: Zapovjednik jednc naše Ol uodinornice, pomorski kapetan Ernftt H a s h a g c n, potopio je u Atlaptslcom Occanu i Kanalu okruglo 32.000 bruio regist. tona neprijateljskih trgovačkih brodova. Medju potopljcnim brodovima nalazio se i oružani engleski parui brod ,-Madura“ sa 44841, koji je bio uatovaren lokomotivama, dalje 4 velika engleska oružana parna broda, od kojiii je jeđan pucnjavotn istjeran iz svoje pratnje.

Engleska u ratu. Izglasani novi vojui kredid. Kb. London, 31. oktobra. Donji dom je jednoglasno usvojio ! ratui kreditni prijedlog od 400 milijuna funata. Taj će kredit istrajati, kako je Bonar Law istakao. do prve januarske sedmice.

janu, počne s njiina da se Sali, zadirkujo ib, a najviše su se dauas provcli, šta im rude komšikc i sigurno da su ih ouo zadi'žale, le se oni jeđva .-.<'< ili ila ovamo dodju. Jovan, želcći da Stojauu ugodi, oslavlja ga sama s Naslom, a on so yraća natrag do kapije da vidi da li je U štali. gdje je stokii, 8vo u redu, (a to jo njcgov posao bio) pa posle da «vud uznaokolo švrlja, i tot>ož nadgledn, a U »tvari da ao, onako visok, šunja oko kuće, po dvorifetu, u nsraku, to da se pokadkad, obaajau iz kuće svotlosću, vidi kako 6c saginje. I'ontednji i)i se p®o 111 kućti, u osvetljenu kujtiu. 'J'amo bi bo već majka Stojanova sa majstoricom visokom ženoin, pameinu pitoma lica, tjubila se. Majstorica olmčena u novu, svilenu anteriju, saiuo sada pošto ima d(i. i goste dočekuje, a opct da je u kujnu, nadgleda večoru, zato ja opasana starom hofičom i l'ukavi joj od ajrterije zavrnuti da joj so ue tii u kujni prljali, Mftjka Stojanova ljubeći mo sa majstori! com odmah s« i svlafci, i počne da gprcma, tla, kao uvok, ido 11 kojuu, i da tamo j pomaže, a ne onamo gde su gosti u yoI likoj gostmskoj sobi, Uvrediii bi je, kad i joj ne bi dali da ona što god i*adi i pomaže. Milo njoi što jo no smatraju ga i gošću, već kao svoju, ukućanina. A lo | sve zbog Slojana i .Naste, što svi, juia I da mjo niko ništa rekao, ipak osoćaju, j zuajit kako su oni jedno za drugo, i kako ćc se č.im Stojan izuči zanat i otvori zft sebe rftdnju u*etl i vcntatj. Tamo, u dnu kujne, kdc jc oguji&-

Amerika u ratu. Ratni izdaci Unije. (Naročitl brzojav „Beogndsltlh Novina") Washington, 31. oktobra. Izdatci vlade u oktobru iznosićc, z«ijedno sa zajmovima saveznicima, Jednu milijardu dolara. Prosječni dnevni izdatci iznose 42,600.000 doiara. (Reuter).

Najnovije brzojavne vijesti. Ministarska kriza u Španiji. Kb'. Madrid, 31. oktobra.' Toca jc odbio da obrazuje kabinet, pošto su mu Pricto i mndgi drugi monarlristi odrekli svoju jjolporu. Misli se, da ćc kralj pozvati Prieta. Poduzetni duh njemačkih inornara. (Naročiti brzojav „Beosradskih Novina“) Žcneva, 31. oktobra. ,,Journal“ javdja iz New-Yorka: Zapovjednik njemačkog pomoćnog krstaša „Appama“, koji je sa svojim vojnicima bio interniran u američkoj tvrdjavi Mac Pherson, pobjegao je proša(všl kioz hodnik ispod tvrdjave, koji je dug 100 stopa. Poiicijski psi, koji su napujdani tragom bjegunaea, nisu do sad postigli nikakav uspjeh. Ako so o\ r a vijest potvrdi, ona će ponovo zasvjedočili čvrsti poduzetni duh njomačkih momara. Zapovjednik je pomorski poručuik Ilans Berg.

ZBOG DANAŠNJEG KATOLIČKOG PRAZNIKA IZAĆI ĆE NAREDNI BROJ NAŠEGA LISTA SUTRA, U PETAK, U 2 SATA POSLI.IE PODNE.

Traže se: Za prijem novaca pozivaju sc. da se jave g. Pavlu D e 11 i ć u, ministru u penziji, Karadžićeva ulica 11, svakog dana od 3—4 poslije podne: Familija Avakumović Jovan, ministar 11 penziji; Milenković Grgur, inspekćor u penziji; Nadler Edvard, inspektor 11 penziji; Novaković Ojorgje, penz. pcručnik; Ostojić Ljubomir, peuz. pukovnik; Pantelić Sreten. penz. kapelau: Petković Sofija Laza, policijski pisar iz Grocke; Petrović Borislav, penz. kapetan; Petrović Milan O., penz. činovnik; Popović Sima Oj., penz. računoispitač; Protić Svetozar, penz. sreski kapetan; Radović Dimitrije, penz. Činovnik, Ristić Jevreim, penz. pošt. člnovn.; Stefanović Avram, penz. knjigovodja; Stefanović Danica, penz. učiteIjica; Stefanović Ojorgje, penz. drž. savetnik; Stojanović Neša, penz. registrjgtor; Stojilović Živko, penz. tclegrafista; < Trifunović Nedeljko, peuz. činovnik; Tutunović Miiadin, penz. profesor: Čajič Jovan, penz. intendant; Atanasije Vukosavljević, prota iz Rogače; Atanasije Vučičević, sveštenik M. Požarevca; Jovan Dimić, svcštenik iz Mirijeva. Panta Dragojevič, sveštcnik iz Barjča; Toina Burković, sveštenik iz ŽcIjcznika; Mihajlo Rašić, svešteuik iz Umeara. Radi lcgitimacije nužno je podnijeti policijsku prijavnu Iistu.

te, a i u onoj drugoj, maioj spavaćoj sobi, koja je zajedno sa kujnom prilično udaijcna i odvojetia od ove veiike sobe šlo gleda u dvorištc, vee su svi: Nasta sa svojim drugaricama, devojkania iz rodbinc i komšiluka, pa mlade žcnc, rodjake inajstorovc koje su došle sa muževima. Muževi im u gost.'nskoj sobi, a one još mlade ,,ueveste“ i stid jc da su tamo s njiiua, s gostima. Medj njima, pored majstorovih sinova, več i čuvejii Sarajdar. On. kao uvek, u sredi devojaka i žena. Obučeii u raskošno odeio i onako bela. melca lica, čisto se svetli. Dira dcvojke. šall se k njima. One ga raspituju za njcgova raskofiiia veselja, rasipauje, vodjenjc ora; kad će kojoj od njih da platl, da oua vodi kolo na kojoj svadbl? Jovan zna da je 011 uajviše sada došao radl komfiinice, kćeri bogatog gazdu Mar • ka, koja neće doći, pošto je njen otac, kao i sa ostallm komšljama, tako i sa majstorom 11 svadji. On je došao njoj u inat, da sutra ovc, Nasta i drugc, kad počnu prlčati ko jc bio na većcri kažu da je i ou bio. A došao i sa occm i inaj> koin. Njegov otac tamo u sobl, star, suv, crven. Samo još nikako đa se odvlkue od seljačkih čakšira bez gajtena, mintana ud debclog sukna klašnja, i onog svoga nošenja bisaga 0 ra unenima, kao nckada dok je bio seijak, ne tako bogat, pn ma gde doiazio i sedeo. Tako isto od tog seljačkogii doba ostalo mu još i ono čuveno drugovanjc s naročitim nekim popovima, 4.V9Št«niciina, nekrm osobitim dru-

Grad i okolica. On«vni kaHintfar. Danas }e ćctvrlak 1. novembra, po starom 19. oktobra. — Rhnokatollci: Svl Svcti; pravoslavni: Prohor I’člnjskl. Casnlčka I člnovnlćka kaslna otvorena je do 12 satl u ncći. C 1 k. v o j n I č k i d o in: Citaonica, soba za pisanje i Igranje, kaniina. Otvorcno od 7 sati izjutra do 9 sati uvcće. Slobodsn pristupsvakome \ojniku. Beogradski orlcum (u zlmskom pozorištu, prijc Boulevard); Početak prcdstave u 8'30 sati uveče. Kinematograii: Vojni kinouKralja Mllana ulicl 56 (Koloseum): U 6 sati uveSe predstava za vojnike. — C i kr. gradjanskl kino na Terazijama broj 27 (Paris): U 6 sati uveče predstava za gradjanstvo. Noćna služba 11 1 j ekar nain a : U scdmici od 28. oktobra do uključivo 3. noveinbra obavljaće noćnu službu u Beogrtdu ove ijekarne: Delini, Knez Mihaila ui. 1; Nlkolić, Bitoijska ulica br. 2; Apotcka Crveni Krst, Beogradska ul. 2. Red vožnje parobrodom iz Beograds u Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prlje poduc; 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 saii poslije podne. Iz Zemu 11 a za Bcograd : 6-30, 7-30, 8'30, 9'30, 10-30 i 11-30 pr. podne; 130, 2’30, 3'30 4'30, 5-30, 6.30 i 7'30 posl. podnc. — iz Zcmuna u Pancsovu: u 6 sati ujutro i u 12 sati u podne — Iz Pancsove u Zemun: U 8'30 sali prije podne •' 3 sata poslije podne. — Ladja, koja vozi izmedju Zemuna i Fancsove i obratno ne pristajc u Beogradu. — Brođarski saobrać.ij S a b a c—S m e d e r c v o. Polazak iz Beograda za Sabac: srijedom i s.ibotom u 7'30 sst u jutro; iz Sapca za Beograd: četvrtbom i nedjeijom u 7 s. u jutro; iz Beograda za Smcdcrevo: ćetvrtkom i ncdjeljom u 3 sat3 posiijc podne; iz Smedereva za Beograd: utorkom i petkom u 8 sati u jutro. — Brodarski saobraćaj izmedju Beograda i Budimpcšte: Brod iz Bcograda za Budimpeštu krcčc svakoga aana u 5 satl izju'.ra; brod stiže u budimpeštu đrugoga dana u 5'30 sata poslije podne. — Iz Budimpcšte za Beograu krcce brod svakoga dana 11 8 sati prijepodnc; 11 Beograd siiže laj brod drugoga dana u 7'20 sati poslije pođnc. Brodarskl saobraćaj izmedju Zemunj i S z e g e d a: Odlazak iz Zemuna prema Titelu, Szcgedu: U ponedjeljak i četvrtak 11 12 sati u podne. Dolazak u Szeged: U utorak i petak u 1 sat poslije podnc. Odiazak iz Szegeđa prema Titelu 1 Zemunu: U srijedu i nedjeiju u 6 satl u jutro. Dolazalt u Zcmun: U srijedu i nedjelju u 6'40 sati uveće. Kretanje parobroda za vojn i k e. Odiazak iz Zemuna i Beograđa u Oršovu svakoga poned;eljka, srijede i sitbote. Ođlazak iz Bcograda u 5 sati Izjutra, đolazak u Oršovu u 3 S3ta i 10 minuta posiije podne. Iz Oršove u Zemmi i Bcograd svakc ncdjelje, utorka i čctvrtka, ođlazak iz Oršove u 0 sati izjutra, doiazak u Beograd u 8 30 saii u večer. Botauička bašta. Otvoreua utorkom, četvrlliom, nedjeijom i praznlcima. Posjct bolesnika u bolnlcama: U boinlci .Brčko*: od 2—4 sata poslijc podne. U boinici r Brunn“: od 9'30—12 sali prije podne i od 2—1 sata poslije podne. — U c. i b. gradjanskoj bolnici: u utorak, čctvrtak i ncdjeiju od 1—3 posllje podnc. Vojno parno toplokupatiic u C«r D uSanovoj aiicl. — 1. Kupatilou kadama: a)Za vojne osobt ot\'orcno radniin danima od 7 satl prije podne do 5 satl poslije podne, a nedjeljon; I praznicima od 7 sati prije podnedo 12*/ sati u podr.e. — b) Za gradjanstvo radnin; danima od 9 sati prije podne do 5 sali poslijc podnc, a ncdjcljom i praznicima od 9 sati prije podne do 12’/ a sati u podne. — 2. Parnokupatllo za časnlke i njima ravne činovnlke otvoreno je utorkom, srijedom, petkom i subotom od 7 sati prijc poune do 5 sati poslijc podnc, a nedjeljom i prazniciraa od 7 satl prijc podnc do 12*/ 3 sati u podne. — Za gradjanc muškogpoia otvoreno Je parno kupatilo ponedjcljkom i četvrtkom (ako u tc dane nc pada kakav praznik) od 9 saii prije podne do i sati poslije podne. — Ćasnicima i njima ravnim člnovnlcima stoje na volju da sc služc parnim kupatiiom i u danc odredjenc za gradjanstvo (ponedjeljkom 1 četvrtkom). Blagajna se zat\ara radnim danima u 12 l / ; sati, a nedjcljom i praznicima u 12 sati u'podnc. Rimokatolička služba Boiija. 2. novembra (Dušui d;m.) f. U dvoru; 11 8 sati u julro liha misa za i»kojne. II. 13 župuoj crkvi: u 7, ,Vs.8 i 8 sati lilie sv. mise za pokojnike. U 9 sati svečaue zadušuice ille^uicm). Poslijc ovih blagosivljanje grobo\au giobIju. Isto će so i po podne od 2 saial na groblju blagosivljati grobo\i.

štvom, koje je svake zime po mesec i više dana išlo po nekim selinia u ribolov na pastrmke. I dok jc tako ou. njegov, Sarajdarov otac živeo, dotlc su opet uiati i sestre, kao svake iz bogate kuće, držale i nanieštale kuću bogato. otmeno i strogo. 1 zato otac iiu, ne mogući da sc naviknc na one raskošne odaje i nameštaje u njima i na takvu strogu bogaštinu u svojoj kući, večito se izdvajao i ostavljao da žcua i kćeri namcštaju kuću i tiose se kako treba i kako dolikuje njihovu bogastvu. Zato je i svome sinu, Sarajdaru, dopuštao da radi šta lioće, da rasipa, troši i besni koliko žeti. Pored njih, znao je Jovan, da je sad tamo i stari HadžilRista, brafc Sarajdarove majke, suv i tako čist starac. Od starosti čisto se sjickao. Sitna lica, belili očiju, sa širokim, glatkim. alevijn fesom. Ima gde, bilo u najtopUJoj sobi, bilo uapolju, u.vck je bio ogrnut kolijom postavljenom, zimskom ! uvek s brojanicama sa Hristova groba. Pa, pored majstorova esnafa. tu je i njegov scstrič, Vasa, lončar, sa svojom lepom žesiom. I on je lep, nlećar, okrugla naočita lica, crnih oč’jn, aii, valjda svcsan svoje lepote, svagd.i malo podrugljiva pogleda. Uvek gotov da se kome potsmehne. I 011 jc bio višc u kujni, po kući, medj mtađiina, žciiskinjama. devojkama, ncgo tamo niedj pravim zvanicama i gostima. Sanio osećajuči kao neko poštovanjc-, da je ovamo u kujni medj ravnlma sa sobom. čak 1 \15ini od sebe, bio je bez