Београдске новине

Strana 2. Utorak JEOORADSKE NOVINE 6 febmara 191«.

Potonula vellka engleska ratna 1ađ|a. Kb. Frankfurt, 4. februara. ,,F r a n k f u r t e r Z e i t u n g“ javr li» lz Haaga: Ovdje je došla vijest sa '.■eutralne strane, da je 26. decembra Jedna velika engleska ratna ladja, kojfi bu pratili uekoliko torpedolovaca, u bliizini rAtnog prlstaništa Flrth of Fortli Haišla na mlnu i potomtla. Zatvaranje talijanske granice (Naročili brzoisv „Beosradsklb Novk:a“.) Zeneva, 4. februara. Kako ti6iatki Iistovi javljaju. tali|aneka granica jc 3. ov. mj. ra kratko .vrijeme pono\"o zaivorena. Najnovije brz. vijesti Vlrvđnrrfm ćc sc poroclica prcseliti ti Baden. Kb. Bcč, 4. februara. Kako doznaje ,,K o r r e s p o n d e n z W i 1 it e I m“, prescliče se ovih 'dana vladarska porodica u Baden. gdje }e Njegos o Veličanstvo provelo i prošlogođišnju zimtt. Izbor je zato opet pao na Baden, Sto u I,axenburgu sada Vlada viaga po parkovinta, a i zato, §to Njegovo Veiičatistvo žcH, da što bržc 'dobija izvještajc o događjajima u Brest-IJtovsku i na irontu. Iz fraticuskc kotnore. Kb. Paris, 4. februara. (iiavas). Komora se bavila interpeiacijom o slučaju s vojnikom Vac li i e r o nt, koji se lažno pojavljivao ka° stožerni ljekar. Sanitetski državni podtajnik, G o d. a r t, izjavlo je, da prima interpelaciju s pretpostavkoni, da sc otpočcta fstraga produži. Kontora -je riješila, da se istraga cdioži, poslije čega je Gedart napustio dlv°ratut. Povodom tog dogadjaja račuua se, da će Gedart podnijeti ostavku. Kb. Paris, 4. fcbruara. Sanitetski podtajnik Gedart podnio je tt subotu zvaničnim putem ministru predsjedniku CI e m e n c e a u svoju ostavku. Trroviiv-ki sporazuiu iztncdju Špauije i Amerike. Kb. Madrid, 4. februara. Vladinl krugovi izjavljuju se povoljuo o toku pregovora izmedju ministra ftnanslja, generalnog dircktora i ostalili španjolskih finansijera sa iza. slanstvom Sjediiijeitih Država o cigovinskom sporazutmt. I ako se nc govori o postiguutim rezultatima, bavtče se sutrašnja sjednica ministarstva ovint pitanjem. I/. talijauskc vojskc. Kb Lugano, 4. februaru. kiniski vojui zvanični list donosi uaredbe o sposobnosti časnika. kojima jc bila već priznnta djelimična nesposobnost za vhn siiižbu.

Zahtjev Srbije za prisajedinjenje Austriji Naplsflo Rađe 0 r b a, c I kr. gcneral pješndlje i pravl tajni aavjctnlk Njegovog Veličsnst\'e csra i krai.a (Svršetak.) 28. augusta obnovi Kara Uiorgie svojtt molbti za aivstrijsku zaštltu i snabdjevanje najpotrebnijim nantirnicanta. — ,,Mi ne poznajemo osim Boga nikoga do Vašeg milostivog dvora“, veli Ojorgjc, — ,,i pozivamo i biramo ga za našega pontagača i spasioca. Ovo je naša stara želja, koja bi se već odavna ostvariia. da nas nije gospodiii Rodofinikin odgovorio i ustrašio, da će nas austrijskl dvor sigurno opet predati Turdma, ako bi se na nj osloni!i“. Dva dana zatim dodje baron Sintbsclieuit Stevan Jeftić, koji mu u inte Kara Ojorgjevo donese usmemt izjavu, da će Kara Gjorgje „predati tvrdjavc Beograd, Smederevo 1 Šabac u ruke carskoj vojsci, a ujedno predati i taoce kao zalogu za pravo i iskreno mišljenje, ako se ttarod tttožc ponadati zaštiti i potpori munieijofii i itranom od Presvetle carske kuče“. — Tek četiri dana poslije stvorenog nemilog schditbntnskog ntira dottese car Frattjo rcšenje preiiiii Simbschciiovom izveštaju, da ntu prijateljski odnosi prema Portl nc dadtt, da u korist Srba de!.om stupi protiv nje, nu da Je pt'.Ipravatt, da na lakcj osnovi dovede do zbližettja zavadjenih stranaka, te je iutervenciia u tome siuisiu vvć upućena. Feklcajgmajstor baron Sitnbschen, koji je smatrao za svoju zadaću I stvar časti, da odttos izmedjtt Austrijc i Srbije dovede do konačnog, stainog osnova, odluči se, da se lićno dogovori sa Kara Gjorgjent i senatom srpslchn. Dogovor jc doista bio 28. decembra 1809., a njegova posiedica beše pismo Kara Gjorgja i senata. Glavni sadržaj beše u nslovfnia za izravnanje sa Portom: 1. Car je austrijski pokrovitelj Srbije; 2. Opšta amnestija za sve, što se je prekršilo za vreme rata; 3. Srbi će plaćati danak odnosno biti va’zali Porte na taj način, da ne će biti vezani ni za koju drugu službu, ttego saino na plaćattje danka u gotovomc. koji se irna unapred ustanoviti; 4. Izntedju staluo naseljenih Srba i Turaka biee granicom piirodue tačke, označcne 'brcgovitua i rekama, a priznaju se postajc, kojc Srbi drže i stražare; 5. Ova se graniea ni od koje strane ne prekoračava za drugo, nego santo i jedino u trgovačkome poslu. 6. U Beogradu boravi stalno jedan carski austrijski konzul; 7. Zakijučak o svakoj važuoj itaredbi, koju će Porta izdati za srpski narod, biće po jediiom srpskotn poslaniku predat austrijskome Monarku; 8. Zato inta da je tt Beču jedan zastupnik srpskoga naroda, da prima dopise svojili zemljaka kao -i carske odltike; 9. Danak se za Portu na istonie putu predaje preko austrijskog poslattika sultaiiu; 10. Svaki pravoslavni lirišćanin, na koga će se lttedju Srbima naići, može i nacJalje tanio ostati, a da sc ne ntora povratiti onamo, odakie je došao; 11. U srpskome rospstvu nalazeči se Turci iziiieniće se za Srbe; 12. Mirovni pregovori biće u tnjestu, koje inta da odrcdi car, gde neka 1 sem poslanika Srba i Turaka, đodju i i posianici drugih država.

Početkotn januara 1810. tzreče doduše i Porta želju, da intervencijom Austrije vidi jednoni na dobrl način uredjene srpske odnošaje. Uporedjenje Portiniii ponttda sa uslovinta Srba, pokaza toliko protivnosti, da nije bilo očekivati ikakovo izravnanje. Ipak se odluče u Beču. da prikažu kako u Carigradu, tako i srpskitn vodjama potrebu izravnanja, — „budući da tte pristoji Previšnjemu dvorit ni tta koji načitt, da sebe otereti ulogoin posredttika, niti da se inače direktnim učestvovanjem u celim pregovorima izloži ikakovom neugodnom posredovanjit“. Nekoliko daua zatim osvane u Beču tajnik senata Jovatt Savić-Jugović sa pismenom čestitkom od 16. niarta, u kojoj je izražena radost zbog veučanja Napoleonovog sa Marijom Lujzom, a u kojoj sc dalje veli: — ,,da smo rai (Srbi) uvek žcleli i žclimo naći svoje blaženstvo pod slavnim žezlotn Austrije. Tako isto predajetno i sada našu i sudbimt ttaše otadžbine. koju snto iskupili dragocenom našom krvi, u posveštetie ruke Vašeg Veličanstva i Njegovog Veličanstva Na.poleona Vclikoga“. Istovremeno lmao bi Jttgović da stupi tt j prcgovore sa austrijskim kabinetom j odnosno zaposechiuća Beograda; tt j stvari nije ou ništa postig.no, i vratl se ; tek 7. inaja opet u Petrovaradin. U dugonte čekanju na cdluku iz j Beča, a uznemireni zbog novili naoru- 1 žavanja Portinih, itoslaše Srbi sekreta- I ra Števu Jeftiča i predsednika u siuo- ! du Dimitrijevića sa deputaeijom u Petrovaradin, da ugovore kapitulaciju Beograda. Shnbsciien izjavi, da će njihovu ponudu dostavili u Bcč đvoru, a!i da moraju zajenički bezuslovnu podiožnost žezlu Auslrije, te sa poslanstvoin posiati caru svoju podaničktt zakietvu jednodušnom poveljout. Ova je poveija zaista izradjena i predaua još l pre no što jc Jugović otišao u Beč. Mesec dana posle loga posla Kara ; Gjorgjc svoga sina Aleksandra i rodja! ka po krvi, svoga sekretara DiniitrijeI vića tt Petrovaradin, gde svečano pr!! stadoše, da Sintlschen posedne sa c. kr. vojskom tvrdjavu Beograd, koja je već otpre caru austrijskome fornialno predana. Sem toga smatraju sc Srbi pretna predanoj jcdnođušnoj povelji c. k. podanicima. Oba tzasianika neka ostanu kao taoci u znak dobrilt namjera. Simbschen izjavi, da takav postupak ne zavisi od njega, već se mora pričekati tta povratak Jugovićev iz Beča, te otpusti oba srpska poslanika. Ali knez Mettcrnich izjavi 29. aprila Simbsdtetm da bi. budući je predjašnje — i,pregoY*.ranje u svont rezultatu dovelo do krajnjih neugodniit izlaganja neprijatnostima prenta Rttsiji j i Porti, bilo sasvint neoprostivo, da se j izvrgne mogućnosti ponovnog ttespo, razuma, koji je kroz vretnenske odno! se neizvesno sumnjiv“. Bečki je kabi! net stoga, — kako to Beer izvodi u svont delu: „Istočiia politika Austrije — odluČio čekati i pratiti dalji razvoj dogadjaja, a to tim više, što je kabinet dotičnu politiku Srba ocenio kao prevrtijivu, a potcenjivao rad i natncre Rusije pretna Srbiji. Austrija izgubi zato svaku nakioTiost Srba. Oni otkloniše i austrijskog konzula u Beograđu, isto tako i posednuće Srbije, jer se srpski narod sklonio pod zaštitu Rusije. Radi toga pade Simbsciieit 24. oktobra 1S10., a nasledi ga fcldcajgmajstor barott Hiller. (Arltiv za austrijsku povest. 77. svez.' Proces feldcajgmajstora barona Josipa Simbscltena 1810.—1818.) Što se je odavtta sa bojazni očeki- I

valo, dogodi se. — 500 momaka ruske vojske posednuše Beograd 10. februa* ra 1811-, a dan zatim ponudi 11. 11. car Aleksandar cant Franji ne saino Srbijn, već 1 Moldavsku i Vlašku. Šabac 1 Smederevo dobišc Isto tako rusku posadu. Usled merodavnog uticaja Rusa na civilnu upravu, uzdrmao se poiožaj Kara Gjorgja, koji se nato ožalošćea povuče u Topolu. Mirom ti Bukurcštu (1812.) izntedjtt Rusije i Porte napusti u augustu 1812. ruska vojska Srbiju, a nekoiiko nedelja zatim obratišc se Srbi ponovno tia Beč sa pouudoin, da će se podvrći Austriji, jer odlučiše, da se oduprtt osmanlijskome gospodstvu. Borba započe izttova, ali bez sreće .po srpsko ornžje. Početkoni septejnbra 1813. pošalje Kara Gjorgje svoga sekretara Lazara Teoeloroviča zapovedajućem generalu tt Slavoniji, generaiu konjice barontt Bcrziniju od Siegenthala sa ponudora, da posedne srpske tvrdjave. Posle odbijanja ove ponuđe osvamt tt Zernunu 11. septembra Jcftić s molbont, da sklone velikog vezira na obttstavu preduzeća protiv Srbije, ako palc to ne bi oagovaralo, da se dozvoli Srbitna sa ženanta i decotn, prtljagom i pokućanstvom preći tta austrijsko zemIjište, i tamo se naseiiti. Odgovor je gLasio, da u prvom redu zavisi od Srba, kako će se sporazumetl sa veiikim vezirom, da učtne kraj neredima. Srpske bi porodice tt Austriji našle zaštitu. Koncem septembra poiožaj Srba postane beztiadast, pojedine se vodje dobrovoljno predadoše Turcinta, a skoro 9000 Srba, većinom starcl, deca i žene, potraž'še okrilje na austrijskom zemljištu, gde iit prijatr.o printiše. Kara Ojorgje osvantt sa svojom svojtom 3. oktobra 1813. u Zetmmu; s timc je njcgova uloga završena. Srpske vodje sa Kara Gjorgjein budu uhapšene, te smcštene najprije u manastir Feneku, posle u Gclubincima, a 9. noventbra u gornju tvrdjavu petrovaradinsku. Zatim je Kara Gjorgje za;edno sa ostalima interniran u Gracu, gde stiže 3. februara 1814. — Tek u julu 1814. bude Kara Gjorgje sa ostalima interniranim Srbi* ma na uticaj cara Aleksanđra I. oslobodjen, te se je mogao ođseliti n Rusiju. 8. novembra stigne on sa svojima vernima preko Temišvara i Sedmogradske u Hotin (Chotin), gdc su živeii na carev račun. U letu 1817. vrati se Kara Ojorgje potajno tt svoju domovinu, al! ga na nalog Miloša Obrenovića, tt sporazumu sa Turcitna, u nekoj daščari kod sela Radovanja, n& spavanju ub! sekirom Nikola Nenadović, Glava njegova bude poslana tt Carigrad, dok je njcgovo teio sahranjeno tt topolskoi crkvi, koju je sam sagradio. Miloš Obrenović fcude od narodne skupšiitte proglašen knezom Srbije. Srbjja li'ašc izgubljena za Austrij t, dok je njezinu važnost za Mouarkiju Napoleon I. u noi.orn razgovorn sa g:o fom MetemicNon lcta 18 0 najbolj ocenio, kad je rekao: —- „Srb'ja mora prpasti jednog dana vama. Ako ćete htoti posesti Beograđ, ne ću so t~me poiviti neka Porta načini mir sa Srbima i đađe im đomaćega kncza, koji će biti pod vašim protektoiatom. Ja se tome ne ću usprotiviti; ali go.podara p đ protektoratom Rusije, ali učvtšćenje Rusa m desnoj obali Dunava ne mogu dopustiti; i stopa zemljena desnoj obali Dunava u mkama Rusa bile bi već izvršeno razorenje torske države'k Konačno neka se naveđe i jedna spomenica Radetzkoga, kcja je ujtdno i krilika (d.ržanja Austrije prema Srbiji. Ona glasi: Izva.n svake je sunmje, da

pozorištta pnblika, koja svoje otttiljene giuntce nije vidjeia na sceni već skoro četiri godine, burno ilt je pozdravijala pri svakoj pojavi, fekrenom radošću 1 siinpatijaina. Razumijo sc po sebi, da jc Čiča-lliji pripao največi i najljepši dio tih manifestacija. Kod oslalilt glumaca se, medjuthn, katkada osjctilo, da nisti biii davno tva sceiti i da stoga ttistt imail uvijck punog daha. Nc će bitl nf« kad izlišito, čcsto int nagiašavatf, da dobar glumac prvu pažtiju \«iora obra* titi na dikciju, na jasait i cist izgov o r, lta pravilnu, logičnu frazeologiju, kako bi int glas uvijok odmjcrnotn jačiitottt ispuiuavao dvoramt i svuda se dobro čuo. Jucu. žcnu Kir Janjc, prikazivala jo gdja Lcposava Stojanovič Izvjesnim realnim tonom, koji je njoj, kao i innogtin našittt giuincima, urodjen za uiogo malih gradjana, u kojima sc oni umiju izvrsno nać!. G-ca Vida Miliajlovič igrala jc kčer Katicu odmjerenom živošću i lakoćom. Starog slugu Petra đao je g. Spiridonovič vrio dobro; i maska, i tou, i gest bili su na svotn mjest:i. G. Dinulović kao Kir Dima i g. Oošić kao nataroš dopunjavali su, svoJom sinlšUcuom Igrom,. održavanu harntonlju na sccni. Ipak se mora prizuati, da kod rntiniranih glumaea osjećanto ttvljek neku slgurnost na sccni, koja ug(/no utičc na pnbliku. Tako smo satla imail jedno prijatno, sasvim pozoveSc> hoje, kao početak mogućih daUHt prcdstava, čini najUepši utisakPrei po treći mcdUa nazv ao), fijepfm u TVVCll# WI . fetam su odista uspjeii u ovoj stvari » *e ncmajtt ni maio bojatl d« će doći

i wr janjom sc prika put, uspjela Ogri 2 ovIće' (pastel-siika, kako jc i P r o 1 j e t n o j u t r o. ss tiskom kao nrnšllh

u zasjenak pored profesiottaluih glumaca. G-djica Smiljka K i k i ć i g. K i t an o v ić bili su ovoga puta bolji no ikad ran je. Za P r o 1 j e t n o j u t r o litože se s pravotn reći, da je to več dobro ,,uigran“ kontad; Publika je i diletante dostojuo ccijenila i nagrađila stmpatlčntm pozarav’ma. U vezi sa ovom predstavom itnail smo ! jcđtto neočekivano umjetničko iznenadjenje. Prc tteki dan osvanuio je i! iziogtt knjižare Cvljanović portret Čiča-Ilijc kojl je, na platnu u masiTtm bojanta, izradio akadentski slikar r. Uroš Predić. Viio živa, markantna fizlonomija Čiča-llUe dobila }e izvjestan dobrodušan, prijatan izraz. U glavnottt, tnože se reći, da portrct itna ltečcga Idcaliziranog, što je nama sasvlm razumUivo kod g. Pređića, poztiavajući rtjegove ranije stvari. Ne upuštajiHJI se detaljuo ti analiztt santoga portreta, reć! ćemo u kratko:.g. Predić je usplo svojitn radom. I tako smo itnali spojene, spontano i harmonično, naše umjetnike, giumcc i siikare. sa diletantima u jednoj lijepoj i plemcuitoj manifestaciji. Do sada još nisrno nlšta čuli od naše giazbe. Nadanto se, mcdjtttim, da nant tt! ona ne će izostaii. č. Smlljka Kikie: Majčino srce Vetar je siino šlbao nemifosrdno povijajući tanke stabljikc zreloga žita. Lisnatc krune mladih drveta povijaie su se sa jasnim šumom na sve strane dodirujući zemju. Nebo je bilo crno od gustih oblaka, a daleko iza okolnih brda. Iza mračne borove šume rasvetli-

la je s vremena na vnente oštra pruga muitje uz potinuiu tajanstvenu grmljavinu. „Kako užastto fijuče vetar“, . . . govoraše devojka kraj prozora niske sobe. „Slušaj ga očc... A brat jc još u šumi po drva. Kađ li će se satno vratiti?“ — „O kađ ja ne bih b!o tako star l siab, kad moje ttoge ne bi bi!e tako malaksale ja bilt lšao po njega. Siromah ntoj dečko, Šta će biti s njirn? Santo da ntu se ništa ne dogodi! Biagi Bože, sačuvaj nas u nevolji uašojl“ — Tako jc govorio starac uabrana čcla, prestravljeua iica. A t! tiglu sobe iza peći, jedva se nazire tainna siiueta pogrbUenc starice, čije atisii teku u satnoći brzo, neJasno, iz dubina iz svih kutova njene materfnške duše. I dok uapolju holuj urla prelazeči ltukotn preko trošnih krovova, preko liladniti talasa mutne reke, njetio srce kuca grozničavom brzlnom, a biistave oči pune se gorkim snzama. Ona čeka sa nestrpUenjem povttatak svoga sina. Oita ga čeka sa neiskazanom željom da ga što pre vidi, sa užasnom slutnjom u duši. I kad jc odjeknuo strahoviti udar groma, od koga su obrazi plave devojke pobledeii pri pomisli na mogućnost bliske smrti, majka se digla svomc sinu u susret... šibao je dah burne nepogode, razlegao se pucanj groma u neposrednoj blizim. Užasno jc tutnjio tresalc njcgov, kao kad bi se kakve ogromne gore rušile jedna na drugu, ugušujući Jauk počupalih vrba kraj vode, Punio se vnzduh jecanjem i uzdasima "koji su živo pokazivali sllnu dušcvnu patnju bedne starice. Ona }e trčala pntevhna

zaraslim trnjem i koprivom, trčala poIjein zaustavljajuć.i pogled svoj tta svaki žbun, na svako mesto gdo se nadala da će zateči svoga stna. I našla ga jc . . . Na zetnlji puttoj opala lišća i poIonmjeiiih grančica, ležalo je mrtvo jelo mladića gromom udarenog! . . . Časovi stt odmicali, bura je i dalje besnela, a noč crna i hlađtia kao kakva ntračna avet poiako se spuštaia Prvi siaj zore sa osineltotn jc pozdravio triale oblakc rasturivši iit postepeno u ncdogled. Trava je dizala svoJc stabljike ka sunčevim zracima, kao da ih je iitela odgrejati posle noćašnje bure. Belasala se stena pri ulasku šunte slična brodu, koji sa razapetim jcdrima odntiče polako u neznan, slušajuči čudnu pesmu dubiae morske. Duboko u šunti, u mestu gustog zelenila, gde se Uupki piičiji ćvrkbt spajao sa monotonim šuntotn ogromnilt drveta, nad mrtvira telom u grčevitom zagrljaju, — jedna majčica polako je utnirala.

MALI PODLISTAK istorljski kalcndar Na prekjučcrašnji dan, 3. februara 1830. g. konačno je proglašena G r č k a nezavisnom kraljeviuom. — 3. februara 1845. godine rodio se u B e i r u t u u Siršji njeniački književnik Ernst pl. Wildenbruch. — Na jučerašnji dan, 4. februara 1682. godine rodjen je u S c h 1 e i s u Johann Friedrich B 6 tt c h e r, koji je pronašao izradu porculana. Kao što je poznato, do ovog pronalaska došJo je slučajno. Bot-

tiroj 83. je u Srbiji j«ina strank^, ma i m j iz početka tražJa zaštitu od Austrij'. Vra ta su Beogittda b!la olrorca, ausfr j ka je vojsk« biia oćekiva’ia,, i u tome n j' ni najmanje bilo nečega sumnjivcg . P.i rodno je, što je muđr ji deo SrLa t.ažio ujedinjecje sa Austrijom — lck ra pri Uržanjem slolfodno koustitucije •— po što su om nase’jcni u onoj važnoj dolini i vcć sv. od prirode u svemu t p lćeoi na Austriju. PoTOdn: će je Beograda bilo tada izdano. Kara Gjorgje bi ođ nekog dela vlastito stranke oslavljen, ol Austrijo I>ez pontoći, rnorao se je prot v s.o je volje baciti u ruskc ruke, i t ko dopLi* stiti dugotrajnc pr prome ruskc p rtje, ako se ne htcde izvrći osobn'm opasno stima. Gubitak Srbije ili nje ina za is :ost od Rusije osetiće se žvo tak on .'a kada će to biti neopozivo — taj mu se gu itak u političkom i vojničko:n po leđu za Au« striju čini znamenitijim i sudbonosnijim, nego li gubitak Holind je. Treba Ji uopšte navesti za pol ebno prisajedin'en’C Srb'jo Aus’ri'i klasi,:nije sveđokc, boije „siručniukc" od Napcl.ona I., nađvojvode Karla i podmaršiia grofa Rai.k'tzkoga? * Sa nastupom Miioša Obrenov'ća chladniše dobri i p isni odrosi Aus'r'je prema Svbiji, jcr je ona stajala formalno pod ruskim p'otektoratom, a Austrija ostade verna svojoj konzervativ oj po litici. Toj je politici odgovarato, kad jo posle svrgnuea M'loševa, sin Kara Gjorgja Aleksan'dar bio izabran 18 2. kne zom Srbije. Kada posle pozivabu staroga Miioša nazad, u Beču behu pr'pravni, da se zauzmu u korist kneza ALksar.đ a. Tek sa grofom Benstom p e k.enu se sva politika Austrije prema Srbiji* stara jo dobiobotnost kol svake zgode izbila na javu. Zauzimanjcm Arst ije isprazni Turska dun' , vske tvrt’j v', zemtja: bi podignula do kra’jevrtva, a u nesreU nom ratu protiv Bugarske 1886. spase nustrijski ugled i n:oo, Srbiju od propasti. Vijesti iz unutrašnjosti Zabava u korlst slroBiašnjih učcnfka » Grockoj. 27. jantiara o. g. priredjena Je u prostorijama Alimpija llića u Grocko: zabava sa igrankom i lutrijoni u korlst sirontašnih učenika gročanske škole. Blagodareći poznatoj energiji i prcduzimljivosti ovdašnieg predsjedmik^ opštine g. Koste Petrovića, zabava je sjajno uspjela. Na rstoj su učestvovaL svi časnici i podčasnici, koji se nalazc it ovoj varošici i zajedno sa ovd. gradjanstvom svojim priloztma uspjeli, do se obrišu suze ntnoge sirote djece koia u ovim zimskim đanima ni obućc; nemaju. Publika je bila odabrana, dvorana divno dekorisana i u najvećen 1 raspoloženju dočekana je zora. Na kas : je palo biizu 1500 kruna čistog priho'da — uspjeit kome bi i veća varoš tiiogla zavidjeti. Poređ priloga tta kasl uspjele su pojediue dame da prodajotn srećaka. karata i voća tivečaju prihod. Medju njima spominjemo gdjice: Darinku Rrstič i Maru A. Jovanović; gdje Maru Trajković, Maru Stamepković i Mictr N’išlić. U toku februara prirediće se zabava u korist Crvenog Krsta. Izgorjela kuća. Prije nekoiiko dana pojavila se noćtt vatra u kući Damnjana Raduloviča u Banji blizu Jošaničke banjc. Kuća je sva izgorjela zajedno s hranom u nioi. koje je bilo oko 400 kilograma.

tcher je bio albimista i pokušava° je na osnovu u ono vrijeme opšte rasprostranjene zabiude, da je to mogu-. će, hemijskint putem izradjivati zlato, Na današnji đan, 5. februara 1804. godiiie rodjen je u J a k o b s t a d t u finsko-Šveuski pjesnik Johan Ludwig R u r. e u b e r g. Umro je 1877. godine. — 5. februara 18S1. godine utnro je engleski književnik i socijalttl etičar Thont a s C a r 1 y 1 e (tzg. „Karlaji”). Thomas Carlyle rodjen je 4. decembra 1795. godine u Eccletechanuu Škotskoj, gdjc tnu ie otac bio ekottom. Studirao je prvo teologiju, a zatim matematiku na ediuburškout univerzitetu. Poslijc toga je neko vrijeme učiteljevao po škotskoj i u Londonu, živeči pod dosta skromnim materijalnim okolnostima, dok mtt ženidba nc đade tnogućuosti. da se isključivo oda književuosti kao materijaliio nezavisan čovjek. Kao književnlk žtvio j« prvo na nekom imanju u Škotskoj, a od 1833. gcdine tt Chelsea-tt blizu Londona. Jošjia univerzitetu bio sc Carlyle udubio u proučavanje stranih jezika i književnostl, naročito njemačke. Uskoro je postao saradnik uglednih engleskih časopisa. U ono jc vrijeme napisao čuvene eseje o Montesqieu-u, Montaigne-u, Nelsottu. starijein i ntladjeui P i 11 u i o G c e t h e-ovont ,,Faustu“. Neko se vrU’emc bavio isključivo proučavanjem novije njemačke književnosti. Izdao je engleski prijevod Ooetheovog „Willielma Meistera“ i napisao je Schilierovu biografiju. Izdao je zbfrku prevedenih njemačkih romanasa („German romances“), za koju je kao predgovor napisao veću raspravu « novijoj ujcmačkoj književnosti. U ono je vrUeme stnpio n HČnu vezn sa