Београдске новине

Strana 2.

Subota

BEOORADSKE NOV1NE

10. leDrvara itrio.

Ol UJ *M«

Protest njeraačkc komisiie zbog namjeravanog premještanja njemačkih zaroblienika. Kb. Berlin, 15. februara. Ruska je vlada imala nanijeru, da sve njemačke ratne gradjanskc zarobljcnike, što se< nalazc u Petrogradu, izuzevši Lnvalide, navodno zbog poteškoća u ishrani, odmah premjesti u logorište Tockij u guberniji Orenburg. Pošto bi izvodjenje ove mjere zbog opšte zaviadale dezorganizacije izazvalo veliku opasnost za zarobljenike, uložila je njemačka komisija u Petrogradu najoštriji protest protiv transportovanja zarobljenika u Orenburg.

Rat protiv ltalije Prošireu engieski front na talijanskoin bojištu. (Naročitl brzoiav „Bcosradskih Novina 1 '.) Rotterdam, 15. februara. Engleski front na talijanskom bojištu znatno je proštrcn. Sada se pr'ostire od visoravni Montella istočno pored Piave, pa sve do iza Mervesa. Bolo-paša osuđjen na smrt (Naro&tl brzojav „Bcogradskih Novina".) Žcneva. 15. februara. Švajcarska brzojavna agencija javlja: Bolo-paša je jednoglasno osudjen na smit, Poreliere na 3 godinc zatvora, a Cava'llini na smrt in contumaciam. Amerika u ratu Nova poslanica Wilsonova. .(Naročitl brzojav „Beozradsklb Novlna".) Karlsruhe, 15. februara. ,,P e t i t P a r i s i e n“ javlja, da jc Wiison osim poslanicc kougrcsu uputio i drugu posiaiiicu svemu čovjcčanstvu. Ova poslanica nijc još podnijcta kongresu. Najnovije brz. vijesti Notifikacija nczavisnosti Finske u Carigradu. Kb. Sofija, 15. februara. Finski izaslanici N i c o 1 a w i K alilia danas su otputovali u Carigrad, da sultanu i otomanskoj vladi notifikuju nczavisnost Finske. Iz Carigrada će sc vratrti preko Ukna^ne. Povratak njemačkog državnog kancelara u Beriin. Kb. Berlin, 15. fcbruara. Državni kancelar je sinoć otišao iz velikog glavnog stana i vratio se u Berlin. Po ,,B e r 1 i n e r T a g b I a t t“-u imao bi državni tajnik pl. K fi h l m a n n nešto kasnije od državnog kaucelara stići u Berlin. Poljoprivreda u zaposjednutoj obiasti Rumunjske. Kb Bukurešt, 15. februara. Zvanično je uivrdjeno, da je u oblasti vojnc uprave prošle jescni za 300.000 hektara više obradjeno zemljišta, nego u redovnim prilikama. Jfoffrc — član iraucuskc akadcuiije. Kb. Žencva, 15. februara. Maršal Joffrc jc jednoglasno Izabran za člana francuske akademije.

Sa Balkana BUGARSKA. ~ ~ O versaljskoj konferenclil. „Narodnl Prava“ pišu: Još jednom ostaše razočaranl narodi, koji žele mir, rezultatom vei^aljske konfcrencije i Rrozno prevareni od upravIjača sporazumnih sila, koji se odupiru saznanju, da se strašnom ratu mora učiniti kra] ne samo zbog ra<tnih stra| hota, već ! zbog novog zla, koje se pojavilo u Rusiji. Sporazumne silc s Engle-skom i Francuskom na oelu nijesu se ničem naučile od svojih poraza i od dogadjaja u Rusiji. One još uvijek računaju na unutrašnji razdor u državarn.t središnjih vlasti i na tornc zidaju svoju nudu ti konačnu pobjedu. Tvrdoglavo liastojanje sila sporazuma za produženjc rata zuači, da će još i dalje da teče krv. Ali ta izjava ne će zaplašiti ni jedmi đržavu četvornog saveza. Uvjereni o pravičnosti naše stvari, ini ćemo čvrsto i nepokolebivo istrajati u odbrani naših zadataka i naših ideala. Naši saveznici ne će pred ničim ustuknuti. U saznanju nevarijive istine, da sile sporazuma hoće njihovo uništenje, oni znaju. da moraju ili pobijediti ili umrijeti. Kao što su do sad znali da pobjedjuju, tako ni sad nc će dopustiti, da iii pobjedjeni pobijcde. Oni niti su iitjeli rat. niti su tražiii njegovo produženje, niti žele đaljc proiijevanje krvi. Sile sporazuma su krive za zlo, ođ kojega đauas pati cio svijet. ' RUMUNJSKA. Tragedija Rtimunjske. U loriđmiskom „Obscrver“-u oplakuje supruga rumunjskog mim tra Tar ko Jonesca u pođužem, po sve bez* ■utjcšnom sastavu traged'ju Rumu: j ke. Zbog ruske revclucije dospje'a jr z mlja na ivicu propasti. S jedne stranc nalazi se. zemlja pod udarom zavojevača, a s drugo strane su joj raspuštene ru je n‘ezinih saveznika opijačkale sela l uništile zalilie. Cak joj se ne priznaje ni pravo, da štiti svoju sopstvenost i svojo gradjano. Mjere, preduzcte pro'iv razularenih gomila, izazivaju prijo'.nj) iz Petrograda. Bilo je potrelmo, da se jeelan dio četa koncentriše radi zašt ; tc Ja-a, gdjo je dvor imao da strahujo koliko od ncprijatelja, toliko i Od pr j ltel'a. U pobjedonosnom prOdiranju ueprijate ja mo a'.a bi Molđava neizbježno da se isp azni, pošto su Rusi napustili bukovii s' u liniju. Rumunjski kraljevski 'dom izlcžen je opasnosti ruske republike. Naj a.l Rumunjskoj je gore nego Srbiji, koja bar sm'jo da se bori na stram svx>jlh saveznika. (Zalosua utjelia za Srbijuij Ali u p.kos isvojih 500.000 vojmiki, kcj čeznu za napadom na Austrijaurc i Nijcmce, Rumimjskoj }e zatvoren put, kuda je mogla svojo ćete 'da povuče. Oči Rumun'a uprte su prema zapađii. Ali s kakvom žalošću moraju oni đa čuju sve s ab'je i protjvrjcčne izjave ®tvjezničkih državnika o svojoj bifdućcj suatini.

Traže se (Svršetak). D. i Gj. Brcj 6285 Davidović Nedeljico, siuž. j»res. Odjel. (Nova V.aroš); 6125 Desić Miian, caiin. č.n.; 6126 D.mitr.j.vić Dragutin, sktž. monop.; 6127 Dnnitrijević Gjorgje, načei. sros, u penz.; 6! 28 Dinn trijevrć Jovan, nadz. fabr. đuv.; 6130 Dobrić Marko, služ. narod. skup., Staro Crkvena ui. 50; 6131 Dragutinović Jetena, čin. mon.; 6132 Diagutinovć Mihit. porodica, prof., Slrab. bana 72; 61ć3 Dungjerski Mihajlo, čin. mon.; 6283 Gjtrgjević Angelina, rađen. štamparije: 6 31 Gjorgjević Božidar, faktor đrž. štamp.; 6135 Gjorgjević Gaja, rad. fabr. duvana;

U srijedu 20. februara 1918. u dvorani „Kasine 1 * (Terazije 25). Ponovno izvadianje kompozicija Ljudevita Safraneka, « ,,Sljeme“ i ,,Soča“ na IV. SIMFONIJSKOM KONCERTU što ga izvadja c. I kr. garnizonska glazba vrhovne vojne uprave u Srbijl uz sudjelovanje amateur-glazbenika. Ulaznice se mogu dobiti u knjižari „Jugo-Istok“ uz cijenu od K 5*—. Ulaznice vrijede za gradjanstvo kao propusnlce.

Wilsonov poziv sporazumnim silama r Da se utvrde uslovl za mlr. (Naročltl brzolav „Beogradskih Nov!na“.) f Ženeva, 15. februara. ,,Matin“ Javija, da je Wilson uputio poziv sporazumnim silama, daseodrži zajednička konfer$ncija, u kojoj bi se u t v r d i 1 i u s 1 o v i z a m i r.

Kritični dani u Engleskoj Doiiji dom protiv versaljskih zaključaka odnosno jedinstvene komandc. Kb. Rotterdam, 15. februara. Prema ,,N i e u w e Cour a u t“-u javlja ,,D a i 1 y N e w s“, da je juče u donjem domu vladalo ogorčenje i zbog postupka, koji je, kako se tnisll, uči■Jijeii prema Sir William Robertsonn. Ugledni članovi donjeg doma mislc, da je u pouedjeljak u veće pokušavano, da se Robertson izazove da podnese ostavku na poiožaj šefa glavnog stoSera, a na njegovo mjesto da dodje general WUson. Robertson je, veli se, irekao, da on nc će odstupiti, dok ga 4 ie smijenu. Kritika nije prestala. Osim rađikala, vlada je stekla neprijateljc i kod nmogili ultrakonzervativaca. Pringle je jučc otvoreno upitao: Jc Ji Robertson otpušten? — Nije, odgoNorio je Bouar Law. P r i n g 1 e: A je li odstupio? — Bonar Law: Koliko je m e li i poznato, nije. ,,M o r n i n g P o s t“ piše: Robertsou se mora s Fochom, francuskim Šefom glavnog stožera, staviti na isti stepen. On mora sa istom vlasti i sa Jstim sredstvima raspolagati.

Dogodjaji u Rusiji Diploraatski uslovi Rtisifc sa iiiostranstvom. (NaroCIU brzojav „Bcosradsklb Novlua") Basel, 15. februara. ,,D a 11 y N e w s“ javlja iz Petrograda: B o 1 j š e v i k I sm a t r a j u, d a ie rat okončan. Diplomatski odnosl sa svima državama bićc skoro uspostavljeni. “S * Ustav vellko-ruskc repubiike. (Naročiti brzojav „Beosradskih Novina") ; Basei, 15. februara. žastupnici 26 provincija, koje sajktavljaju velikn Rusiju, sastaii su se u Moskvi radi savjetovanja, koje ćc :raJati trl dana. U ovim konferencijama izradiće se ustav za repnbliku, koja če nositi ime „Velika Rusija'*. * Južna Riisifa protiv boljševiku. (Naročitl brzojav „Bsosradsklh Novtna'*.) Reni, 11. februara, R’uski saradnik „B u n d a“ izvj:šćuje, Ja se u Jekateriuosiavu vode pregovori, iako bi se stvorao južno-ruski savez u Bvrhu odbrano protiv boljšcvika. Progovori su uspješno završfena. Sve ćo južnorusko republike protiv boljšev'ka zajedničkr istupati. Piivremeno ćc so obrazovati zajednička žandarmer ja, a docnijc i zajednička vojska, kako bi so južna Ru» Jsija potpuno očislila otl boljševika. Varavc nade boljševika. Kb. Stockhoim, 15. fcbruara'. Clan komore S t r o e n, koji pripada Hjcvoni krilu socijaiista, uzhna u ,,Politiken“-u u zaštitu Trockog. B o I j š e v 1 k i s u s e p r e v a r i 11 u svojoj nadi o revoluciji u Njcmačkoj 1 Austr o-U g a r s k o J t c s u p r c t r p i 1! u d a r z a udaro m.

'dajc diiliovitu satiru. Za satiričnu konicdiju treba mnogo žuči života; Sterije je imao dosta toga, jer niti je bio 'srećan u porodici, niti zadovoljan svojiin životom u opšte, pa jc možda i to donekle uticalo, da je na ovom knjiŽevnom polju imao tako mnogo tiLspelm. U komcdijama Stcrije je sasvlm kod svojc ktićo. Tu se on ne odvaja od Irealnosti, idnči ,za proiaznim ukusom {vremena. da bi stvarao dela koja netnajit vee:e ni sa unutamjhn bičem pesftika ni sa suštinoni opštcg čovečankkog života. U svojim komedijama Sterljc uam izno-si venio oglcdalo života, sliku okollne u kojoj živi i kojoj poznaje sve dobre i rdjave stranc. U predgovorn za svoju prvu komcdijn L a ž a i p aralaža, koju je narnsao 1830. godine, pisac vcli: ,j<onac moga plsanj.'v bio je ispravljenje; a misao, da u šali kazata istina višc nego suva matcrija dejstvnje, na ovakvi mc je prcdmet navela“. 1z tili reči vidite, kako je Sterijc razumeo smisao pozorišta i na koji jo način teradjivao svoje predmete. To se isto vidi I iz njegova pređgovora za satiričnu komediju Rodoljupci, gde veli; „Nastoječe pozorje nisam izmislio, nego sve što se u iijeniu nahodi, pa S same Lzrdke i reči, pokupio sam koje iz života, kojc iz novina“. — Sterijc je, itako, iz života uzimao ono što je u njemu bitno, karaikteristično za Ijude i njihovo vreme, pa to sklapao u jednu umetničk,!! ceiinu, koja je dejstvovala ne samo na njegovc savramenlke, već koja dejstvuje 1 danas na naš savremeni ukus. - Steriie ie svojim komednama od-

mah uspeo. Laža i paralaža, prvo reaikstično delo u aašoj pozorišnoj litcraturi, a možda i u ccJoj književnosti, duhovita je satira lia izveštačen ton, koji je tada vladao u snednjoj varoškoj klasi. Po osnovnoj zamlsli, ova vas komedija podseća na Moličreove S m e šne prccioze („Prćcicuscs ridicules“), ali je ona ipak cbelo originaino po celokupnoj slicl života koji pokaizujc i zato ima osobenc vrednosti. Ovo važi 1 za ostale Stcrijčne komcdije karaktera: Zlu ženu, Pokondirenu t i k v u, i K i r J a n j u. Sterije se zaasta mnogo inspirisao Molierom, uzimajući za svoje komcdije slične fabulc, ali u njima on iznosi s v o j u sredinu, ti seaici svoje sopstvenc rronije. Najzad, nc treba da zaboravitc, da su baš najveći drainslci pesnici, kao na primer Scliakesi>eare, uzimali oesto motive, pa l čitavo komade, iz Sterijinih ili savrcmenih pisaca; ali sti zatim svojim delima davali sasvim originalan smisao, zadalmuvši ih svojom Individualnošću i dignuvši ih snagom svojc ličnc poczije. i Sterije sc> trudi, naročito u komcdiji. da siedi velikim uzorima svetske književnosti. To je sasviin razumljivo, Jer je Sterije, nesumnjivo, mcdju književnicima svoga doba od naj* veće knjižcvne kulturc i jedan od najkulturnljih srpskih pisaca u opšte. U prilog toga navešču vam, da jc Sterije još 1842. godine preveo Moličreovu komediju Skapenove ludorije („Les fourberies de Scapm“), što mnogo znači za jednog srpskog pisca toga vremena. Medjutim, Sterijine ličnosti su sasvim Lz srpske srcdlne, a u nje-

govim komedijama ima daha istinci i stvaniosti, te po tome se on, kao koniediograf, visoko uzdiže. U tome odnosu života i umetnosti lež.i upravo i cco sniisao pozorišta. Cilj je dranie i Ix>zorišne umetnosti, u opšte: ne istinitost, već istina; ne fotog r a f i j a žlvota, već umetnička s 11k a pravog života. To će reći, da nas na pozornici ne intercsujc samo ono od života što je spojjno, slučajno, površno, več ono što jc bitno, što jc karakteristično i duboko. Otuda drainsko delo, kojc je slika istinskog života, nc hiteresuje jcdFTTb gledaoce jedaiog do* ba, već i pokolenja; otuda u komedijama karaktera i naravi ličnosti sc uzdižu do simbola, pa tako, izradjcnc u jcdnotn savremenom umctnlčkom dolu, imaju vredrtost vcčitog spomenika. Kao što su Moličrov Harpagan ili uobraženi bolasaiiik večiti, tako su i Sterijin Kir Janja, Fvma iz Pokondirene tikvc, Sultana iz. Zlc ženc ličnosti kojc nikada ne iščczavajti. U njlma jc izložen jedan deo Ijudskc prirode, kao što je u Ste.rijinoj komediji naravi, Beograd nekad i sad, ocrtan jedan deo društve'nog Života, i zato onc privlačc trajoo Interesovanjc. A da to intcresovanje budc što trajnije, doprinosi mnogo što jc Sterijc, kao pisac, bio pozorišni čovek, koji dobro poznaje dramskn tehniku i zahteve čisto scenskie. Drania jc žrvot, a to će reći pokret, radnja. To jc Sterije dobro razumevao. Tako kod njcga, u komedijama, nema nepotrebnih 1 đoisadinih monologa, dijalog jc živ, a radnja se kreče uvek napred, tc je pažnja publike ne-

6136 Gjorgjević Jovan, služ. II. becgnicl. gimnaz.; 6138 Gjorgjavić M haj'o, činovn. mon.; 6287 Gjorgjević Milka, Vcj' lava, pošt. kondukt., Lazarevac; 6133 Gjo;gj> vić Ruža Jovana, prof., Kosmajska 37; 6288 Gjorgjević Tasa, oin. mon.; 6.40 Gjurić Milan, služ. min. pravde; 6141 Gjurić Pavle, služ. nar. skup.; 6304 Gjuričić Jevrem, čin. mon.; F. Broj 6303 Fihpov : ć Danica, Jov., radea. monop.; 6275 Fih’pović Petai', nadz. monop.; 6276 Florić Janja, okruž. blagajn. u penz.j G. Broj 6119 Gavrilović Jovan, poštan, kondukt. u penz.; 6120 Gavnlović Mil š, carin. rcvizor; 6121 Gligorijević Milo* sava, čin. min. f‘.n.; 6123 G.uj ć Mi ajIa porodica, faktora, Pop Lukina 19; 6122 Grujić Vojisl. porodica, rnagacionera, Pop Lukina 19; H. Broj 6278 Hohner David, ćiu. poljoprivredo: 6279 Huter Jovan, carin. čin.; I. Broj 6150 Ignjatović Ljuba, križač duvana; 6151 Il'ć D.ag. knj'gov. u pe. z ; 6152 Ilić Milovan, pred. suda, Nova Taroš; 6153 llić Peira porodiea, profesora,' Skender begova 23; 6118 Ivanović Mih>š, čin. min. fin.; J. Broj 6154 J.tgodić Iiijo, kas. sudija tt penz.; 6169 Josipović Živka porotbca, sres. ekonom, Sopot; 6155 Jovai.ović Dimitrije, služ. na.od. skupštine; 6 53 Jovanović Dobrivoje, teLegr. u pmz.; 6157 Jovanavić Jovan, biag. u penz.; 6162 Jovanović Jovanka Nikole, služ. min. fin., Studenička 79; 6158 Jovanović Gj. Katarina, učit., Vrtljarska ut. 97; 65J Jovanović Ljubomir, elektrobhli.; 6 6) Jovanović Milica, prakt. min. fm.; 6161 Jovanović Milutin, okr. ekonom u penz.; 61S4 Jovanović Stevan, čm. u penz.; 6.63 Jovanović Svetisiiiv, prakt. moncp., Pi.arska 14; 6165 Jovanović Tođor, s už, moirop.; 6167 Jova;»vić Tome porcd ca, poštan. čin., Moterova 93; 61671 Irrnet Da» nilo, upravn. biblio f eke; K. Broj 6170 Kalajić Su t, £*A. cai'm. ćia. u penz.; 6t71 Karabiberović Dimitiije, čin. min. fin.; 6172 Kijametović Marica, telcfon., Vučitm; 6173 Klaj'ć Vlađimir, nadzom. mon. đuv.; 6174 Knežević Pantelija, sres. ka;>etan; 6176 Košamn Nedeijko, đooent univerz.; 6175 Kovačević Natalija, prakt. min. fin.; 6290 Koze jac Pera, poreznik, Golubac; 6291 Kr.;v j mac Jelena, raden. fabr. duv., Slavujska 4; 6177 Krstić Aleksanđar, blag. iran. fin., Kumanovo; 6178 Kuzmanović Milan, nađ. mon. 'duv.; 6179 Kuzmanović Spasoje, služ. narcKl, skupšt.; L. 6182 Lazarević Danica, kči Svetish, arhivara, Braće Nedića 17; 6-81 Lazarević Jovan, okmž. načein, u penz.; 6183 Lazić Filiip, pores. čin.; 6186 Lukić Radovan, služ. min. fin.; M. Broj 6293 Maclija Sarina, čin.; 6196 Madžlijahović porodica Maclije, praktik.

preštano vezana za scemi. Do duše, svo to ipak mislkn sa jodnog klasičnog gledišta. Ali za odnoso svoga vremena, Stcrijc predS'tavlja savršenstvo. On je prvi od srpshih pisaca dao pravo, potpuno pozoni’šuo delo. Dai svcđemo u kratko. U svojim komodijama Stcrije je dosledan realist. Pa kakav je u svojinl popularnim komedijama kojc sam več spomenuo, takav jo i u drugiiti manje poznatim, ali koje sadržc iste dobre odlikc, kao što su: P r e v a r a z a p r c v a r u, S i mp a t i j a i a n t i p a t i j a, D ž a n d r1 jiv muž, i 1 i kojaježenadob r a. Sve njegove komedije sn, u osnovnoj liniji, satirične, 1 u njhna so Ismcvaju naopakc prirodc I rdjavi običajl. Oh uzima predmeto iz života, koji poznajc ncposrednim iskustvom, pa u tome idc tako daleko, da u komedije unosi čak motivc iz svojih ličnih raspra. Tako, na primcr, odlična satlra, Istorija jcdnog razum-a, potekia je iz St'erijine prepirke koju je imao kao načelnik Miniotarstva Prosvete sa jednim svoflitn ličnim protivnikom. Ali njegove ličnosti, a to jc ono što jc glavno, čim udju u komediju, prestaju imati površno obeležje dnevnih ljudi sa ulice, pa postaju umetnički feradjeni tipovi, predstavinici čitavcg reda psihološki definisanih ličnosti, pojave simboličnog značaja. Svaka Sterijina komcdija sadrži u sebi deo žlvota, istinu koja nam ide srcu, jer je kazana u prečišćenom umetničkom obliku; zato tc komedije imaju vrednosti za pokolenja i zato nas one uvek privlače seBi svojom nikad ne uvelom svežinom. •-

min. fin.; 6187 Maksimović Anlonije, bL mon.; 6188 Mauić Diagutin, služ. nar, skupštine; 618J Manojlović Milen'co, knji'-.j govodjh; 6193 Mar.ć Angclina Bož d., sl, univerz.; 6191 Maiković Aleksandar. pr,‘ drž. raćunovod.; 6192 Ma-ković Aran- j djela poiodica, služ. pošte; 6193 Marko vić Milenija, nadzorn. mon. duv.; 6292 Marković Miioš, biag. u penz., Groeka; 6195 Rlatić Kosta, reviz. carin.; 6194'' Matijević Sima, kapet. u p:nz.; €213 Mi> hajiović Đragutin, nadzom. stov. duv.; 6214 Mihajlović Gjorgje, služ. min. fin.j 6215 Mihajiović Jovan, sres. kapet. u penz.; 6216 Mihajlović Kosta, siuž. monop.; 6217 Mihajlović Miioje, siuž. mo nop.; 6218 Miliajlović Ružica, prakt. monop.; 6219 Mihajiović Stana, prakt. drž računov.; 6198 Mihajlović Urcš, poštan, služ.; 6199 Mijović Mihajlo, sresk. kap. u penz.; 6-00 Mila/l nov.ć Aksent je, čin u penz.; 6294 Miienković mati Lj.ibice učit., Kr. Miiutina 42; 6202 M'l.rnković D. Milut., prof. uuiverz.; 6-03 Mi.ić MI hajlo, kapet. u penz.; 6205 Mio.adovio Jelena, prakt. carin.; 6204 Miiovaiiovie Milka, posluž, roin. fin.; 6206 M.lutiaović Trebinac Mileva K., učit. u penz., Kr. Mi. lutina 33;* 6207 Miijević Obrad, služit roonop.; 6208 Miljković Veiimir, stuž, monop.; 6209 Mitić Vladimir, poručn. u penz.; 6210 Mitrović Aleksa, n- dz. mo nop. duvana; 6211 Mitrović Bož'dar, sekret. u penz.; 6220 Mladenović MiJadia 'služ. narod. skupštine; 6221 Molerović Dimitrije, blag. u penz., Svetogorska 12; 6222 Moierović Diagutin, prakt. monop.; 6223 Momirović Jovan, poshiž. narori skupšt.; N. Broj 6224 Nastić Nrkola, pošt. čmV u penz,; 6225 Naumović Mi.eva, č.novn, carin.; 6227 Nedić Božidara porod ca, uS ravn. poljopr. škole, Smederevo; 62£6 ’egotinac Mihajio, čin. cariu.; Ncšić Aranđjel, služ. monop.; 6295 Nešić Mari ja Dragutina, radeu. moaop.; 6_2o lVe šković Ruža, telefoniskinja; 6 3 L Nikclio Ostoja, račun. kontr, u penz.; 6 32 Nikc lić Steva, marveru lckar; 6234 N .vaković Petar, služ. carin.; 6235 Novaković Rt sta, shiž. min. fin., Laudanova 62; 6236 Novaković Timotija porođica, majora u penz.; 6233 Novakovič VJđosava, činov« drž. računovodsfva; O. Broj 6238 Ostojio Mil ca, telefonisf j 6237 Osiojić VasLije, toJefomst. j P. Broj 6240 Parezanovio Pelar, radcn. mon. duv.; 6241 Paunović Janko, višt intendant; 6242 Peiković Stoj;tn, carin, reviz.; 6244 Petrović Stevan, mon. knjtgovodja; 6296 Popović Aleksa, mašinista štamp.; 6245 Popović Gjorpjs, pošt čin.; 6248 Popović Filipa porodica, upr pošto, IvanjicaE. br. 4; 6247 P^.pov ć Lju bomir, poreznik; 6246 Popov.č Zarije, sl’ č. pošt.; 624Q Pržič Branislava Alekse, učiteljica; R r . Broj 6251 Kadojević lladoe., porodica, čin. univerz.; 6252 Radcičić Katai* na Jevrema, carin. posluž., Culu -ka 1; 6250 Radovanović Rista, nadzorn. duv.) S. i §. Broj 6253 Savić Ljubomir, služ’ min. fin.; 6254 Savič Svvtozar, sreski kapetan u penz.; 6255 Siinić Trifiin.

Sve đobre osobine, koje sani d<: sad iznco kođ Sterije nalazc se u njegovoj najboljoj koiiKdiji „Tvrdica; ili K i r J a n j a, koja je, svakako, i najbolje delo pesuika. Poticaj da obrad: karakter je-dnog tvrdice luišao je Sterije u svojoj najbližoj okolini, u svojo.i kući. Kir Janja nijc niko drugi uo Stcrijin otac. Grk, koji jc bio velika cicija: U obradi te ličnosti Stcrijc je najvišc uspco. Kir Janja jc dobro pogodjem f umetnički izradjeii tip; to je tvrdicri, koji se, iz stralia za svoj novac muči i koji se čini svojoj okolini više sažaljenja vredan no sniešan. Ou je komičan u odnosu preina svjoj okolini, tragRaii u odnosn prema scbi samome. Ali sc moramo nasmejati bolnim smehom, gledcći patnje toga ncrazunuio štedijivog čoveka. Kod Kir Janje imamo mesta koja su psihološki tako suprotno izradjena, da sličnih nc možemo naći ne samo u drugoj kojoj komediji Stcrijc, več tcško i u čitavoj našoj draniskoj književnosti. Scena ua pritner, kada Kir Janja broji novac, izradjena je molierski jako. Zato je Kir Janja 1 bio na pozomici uvek intereresanta«, privlačeći deoenijama pažnju naše publike. No sve ovo šio vam govorim O, Kir Janji, to jc samo nedovoljna reč. nagoveštaj. Sta je u stvari Kir Janja, njegov za uvek markantno obeieženJ lik — pokazaće .vain sađa naš Ćiča« Ilija, k. * •> i M. Ć ek ić. . \ a > r »