Београдске новине

Strana 2.

Utoralc

BbOURADSKE NOVIPIE

26. februara 1918.

Broj 54.

sa američkini četama na paJubi. Brođ 8e istjeran vještim napadajem pucnjayom iz pratnje, pred kojom je plovro, suprkos jake neprijateljske paljbe, pred sam uiazak u Irsko jezero. Najnovije brz. vijesti Njlemački socijaliste protlv boljševika. Kb. Berlin, 25. februara. „Vorvvarts" piše: Možc se sa svlru .ocilučiro reći, da masa njemačkog radništva sa sviin daleko stoji otl boljšefvika i da iima samo pojediniJi lica, koji s njima ašikuju, ali i oni to ne uzimaju ozbiljno. Ako je neko što drugo boljŽevikima govorio, onda je to bila za!bluda, kojoj je moraJo slijediti razoča•renje. Veći dio boljševika se upravo nalazi u zabludi. Savez austrljskih industrijsklh udruženiaKb. Beč, 25. februara. ListOvi donose, da je juče održana skupština za osnivaaije državnog savjcza austrijskiii fndusfcrijskih udruženja. Sjednica njeuiačko-austro-ugarskoK '-.i. privrednog saveza. , Kb. Berlin, 25. februara. Danas se pod predsjedništvom P a s c h e a, potpredsjednika Reichs.taga, sastao u punu sjednicu njemačko-austro-ugarski privredni savez. U sjednici su podvrgnute pretresu pravne i stvarne priiike, koje su stvorene mirovnim ugovorom sa Ukrajiirom. Savez se ponovo izjasnio za pritvredni savez obiju središujih vlasti i za zajedničku trgovinsku politiku osiguramt za duže vrijeme ugovorom. Na osnovu jedinstvene carinske šeme imao bi se postići sporazum o jedinstvenoj carinskoj tarifi, čiji carinski stavovi ne bi morali biti jednaki za obe iOblasti. Iskazana je želja, u krugu članova, da državna vlada pruži priliku zainteresovanim, da oni, prije no što se utvrđe privredni sporazumi sa su■sjednom monarhijoni, mogu izjaviti svoje želje. Umro protesor Kolisko. Kb. Beč, 24. februara. U subotu u noći umro je profesor anatomije na bečkom sveučilištu dvorski savjetuik Kolisko.

Vijesti iz Hrvatske t Umro dr. Bogoslav Mažurauić. U subotu u noći, kad sc naš Iist već nalazio u štampa, primili smo vijest ijz Zagreba, da je u Novom (Hrvatsko Primox-je) umro pozmda j ngledni hrvatjski poliličar, dugogodišnji poslanik ina trrvatskom i ugarsko-hrvatskorn sal oru, lijećnik đr. Bogoslav M a ž u r a n i ć. Sproivod mu je bio u nedjelju 21. o. m., a iprisnstvovali su mu zastupnik hrvatskogn bana i pmogohrojm posianici. Sa Baikana rumunjska. Američka prazna obećanja. Jaški listovi donose smiješiie pojedinosti o načinu, kako su Američani praktično izvodili svoj ulazak u rat i svoju pomoč rumunjskom savezniku. 'Američani su riječima bili toliko veilkodušni i gotovi na žrtve, d<a toj velikodušnosti i izdašnosti nema ravne oa svijetu. Prije svega su izaslali jedou komisiju, sastavljenu iz časnika, liječnika i privrednih stručnjaka, svega oko 20 osoba u Jaš, da „prouči ipotrebe zemije". Rumunji su se utrki,vali u odavanju počasti „spasiocima", idošavšim iz velike daijitte. Njihov pred.vodnik, jedau generai, primijen je u

svečanoj sjednici komore. Take Jonescu poalravio ga je zanosnim govorom na engleskom, a ministar predsjednik B r a t i a n u u istom smislu na francuskom jeziku. Oeneral od svoje strane nije htio da bude manje izdašan u riječima. On je obeaćo Rumunjima sve što žele i tivjeravao ih je, da će Amerika osim vojske, koja broji pun milijun boraca i koja }e već usput za Evropu, poslati još i dvije stotine hiljada letilica, koje će sa visine zasuti neprijatelja ždjezom I vatrom. Ovo je obećanje izgledalo i lakovjernim ljtidima u Jašu nešto malo pretjerano, te je istoričar J o r g a u svome lisju „Neamul Romanescu" stidljivo primjetio, da je za tili 200.000 letilica, čija gradmja još nije otpočela osirn drugog nmogobrojnog osoblja potrebno i 900.000 pilota i po'smatrača, koje tek valja izvježbati. Vrlo interesantan bio je i doček, koji je jaško gradsko predstavništvo priredilo u čast Američauima. U svorne govoru molio je gradonačelnik R a c o v i t a američke dobrotvore medju ostalim, da s obzirom na đolazeću zimtt pošijtt nešto odijela i obuće za stanovništvo u Moldaviji, a general je ođgovorio, da mu je žao, što za tu želju nije prijc znao, jer bi inače prije svoga odla'ska iz Amerike mogaoda prikupi iznošeno odijelo i obuću, aii da je sad za to već kasno, pošto je sve već upotrebljeno na drugoj strani. Američani, došavši prazniii rtikti, ostaviše kao rezultat svoje posjete pun džak praznih obećanja i to bijaše sve, što je nesretan narod u Moidaviji dobio od američkog savezništva. Srpsko-crnogorskc razmlrice. ,,S r p s k i L i s t“, koji izlazi u Ženevi, ističe zasluge Cnne Oore, feoja je ti opšte omogućila povlačenje srpsfeog vojsci. C-rnogorski vojnici stt se borili, i ako ne tmadjahti ni odijela ni hrane. Nedovoljua opskrba vojske isključivo jo krivica Andre R a d ov i ć a i njegove desne ruke Daniia Oadalosa (?), koji je kao glavni inspektor cniogorske vojske iimao da se stara o đovozu iz Italije. Možda bi stvari uzele drugi obrt, da je P a š i ć drugče radio i da nije dopustio, d<a toliki silni Srbi propadnu uArbaniji.

Narodna dobrotvorna predstava) C I g a n I n, pozorišna igra u tri čina s pevanjeui, od Ed. Szigligetia. Posrbio Milan Sitnić. Za smsku pozornicit udesio A. lladžić. — U subotu, 23. fcbruara. Ima već duže vremena, kako je sa beograđske scene isčezla stara romantika narodnih komada, jer se, u posleđnje vreme, počela osobito razvijati jedna, po gotovu nova vrsta popularne drame. Anoeaigruber je svojtm psihoJošfeo izradjenim ličnostima J dramatskoin teiinikom koja zadovoijava savremeni ufeus pozorišne publike podagao dramu iz naroda na viši umetnički nivo, kome je Schonherr dao đocnije osobite literarne vrednosti. Iz slovenske književnosti poznata je d'rama ove vrste M a r y š a, od braće Mršćika, koja je i u Beogradu imala lepog uspeha. I od kada se javIja ovakva drama iz narodnog žiivota, sa većim literamim pretenzijama, od tada se počela gubiti sa repertoira u opšte stara, naivna i otužno sentimental'na romantika, pa je i beogradska

' ) Ostavljeiti pravopis piišoev.

scena sve redje davala „narodne komade s pevanjem", kojima se Szigligeti, poznati madjarski pisac naročito isticao, postavši jedan od najpopularnijih pozorišnih pisaca. Pa ipak, rc«nantičiie drame ovc vrste imaju Još uvek interesa za širu publiktt, koja izvesnom Jdealnom osećajnošćtt gleda pozorište, i za taj svet je scena odista neka vrsta ,,školc“, čije se moralno dejstvo ne stne nikako podcenjivati. Pa čak i Ijudi od ukusa imajtt izvesno zadovoljstvo svoje vrste ti gledanju ovakvih drama, posrnatrajući kako „dirljive scene“ izazlvaju suze kod publike što bez daba preživljuje tužnu istoriju nesrećniit ljubavnika. Pa zato je i C i g a n i n privukao opštu pažnju svojom elegičnom i lepom tugom, koja se prepleće u strastima primitivnih Ijudi. Cela istorija je vrlo jolnostavna i prirodna. Stari Ciganin Živko ima sina Petka, koji voli komšiku Evicu, i kćer Ružicu, koja' voli lepog seoskog momka Djordja. Stvar bi bila sasvim ti redu, jer zbog ljubavnilt osećanja ne bi bilo nikakvih naročitih konflikata, da se stamo ne umcša rodbina Evice i Djordja, koja ne može, naravno, da podnese srodstvo sa siromašnim ciganima. Da bi se stvar još više zaplela, dolazi kocka, koja treba da odvcdc Djordja u vojskit. No Petko se žrtvuje za svoga prijatelja, radi sestre, pa mesto Djordja odlazi u katanc. Ali sad tek nastanu intrige seljaka, zavere seoskog pandura, koji voli Ružicu, i Evičine majke, pa sve ispadne tako, da Djordje pristaje da se oženi Evicom a ostavi Ružicu, ma da je uvek voli, i da Ružica od toga polttdi. Ali u najkritičnijem trenutku pojavi se Petko (tf e.egantnom odeltt, sa violinom pod pazuliom), koga su za mrtva držali. On je postao veliki umetnik, i nalazi se sada u društvu spahije Oradića, svoga prijatelja i mecene. Spahija dovede stvar u najbolji redu Petko se oženi Evicom, Djordje Ružicom (ona je do-šia sebi), a stari ciganin Zivko, srećan, poskakuje i popeva, Ende gut, alles gut... Komad je izveden, u glavnome, diobro, Ali pre svega ntoramo staviti na srce našim glumcima: ncka ne deklamtiju patetično i u pozi koja nije simpatična Čak ni široj publici. Logičan i prirodan akcenat u dikciji, rnimika koja sadrži duboke osećajnostf, 'gesT koji je u tesnoj vezi sa rnimikotn ,,kao i sa onini što se govori — efo, to sit osnovni elementi dobre glume. Istina, da u ovom shtčaju, sam tekst vuče gltmica patetičnosti i izveštačenoj pozi. Ali zato glttmac treba da itna jače u vlasti svoju sopstveuu dikciju, pa tekst da digne do visine umefničkog izraza, a ne da sa njim pada u vulgarnu i drastičnu đeklamacijn. Kao god što ćemo imati prava, da od priredji'vača ovog pozorišta tražimo (naravno, docnlje, ako se stvar razvije) da odredie maksimum do koga smeju činiti koticesija na račun Uterature t scenske umefnosti, a zbog tehničkifi nedostataka, isto tako ćemo i od glumaca tražiti izvestan minimum umetničkog izražaja, koji zaliteva dobar ukus i ispod koga se ne može spuštati. Ne treba zaboraviti, da je beognadska soeaia poslednjih godina jako kultivisala dobar ton umetničkog prikaza, koji je bio podignut do velikog stepena. O. USja Stanojević, u uiozi starog ciganina Živka, osobito se Isticao. U ostalom, nije valjda ni potrebno naročito naglašavati, koliko je g. Stanojević u opšte dobar u karakternim rolama. Gdja Arsenovič, kao Ružica bila je saisvlm u stllu; momenat, kada

se pojavi u trećem činu kao poludela, pravio je silnu impresiju — primer, kako se s malo glasa ali s to više osećajnosti odigrava dramatski prizoi. Otpevala je pesmu „Sunce Jarko', svcjim toplim i lepim glasorti, kojt sada prarv'i isti onaj utisak kao uvek 1 ranije. Odja Stokić u ulozi Rakile, imala je tako prirodan i zgodno pogodjen tou, da je moramo stoga naročito istaći. Mora se priznati, da Je to umetnica od čiste glumačke krvi. odja Stojanovič, kao Evica, držaia se dobro. G. Gošić je imao puno tempcra menta, kao Djo-rdje, a g. Dinulović, u ulozi Petka, potrebne elegičnosri. g. Belkić se kretao spreLiio i lako kac pandttr. Od starijilt glumaca stt se ove večeri pojavili g. g. Raja Pavlovic i Dragutin Jovanović. I oni stt svojoni igrom upotpunili celintt. Isto lako i korovi. . .., . Isto kao pre predstave K?r Jan j e, tako smo i sada imali jedno umetnićko iznenadjenje van scene, a u vezi sa njom. G. Uroš Pređić, akadeinski slikar, izložio je kod Cvijanovića portret gdje Arsenović, koju je radio kao Karmen. Portret Je, kao i Ćiča Ilije, potpuno uspeo, i zaslužuje neobictiu pažnju Ijudi od uktrsa i ou umetnosti. S—in.

Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubemiji za Srbiju, poziva radi prirnanja novca niže imenovana lica, ako su u Beogradu, da se jave lično sa legitimacijom (prijavnom listom) Lnače da pošaJjti tačnu adresu i označe najbližu poštu koja prinia ndvac uputiLicom. I. Blagajniku Društva Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubc.rniii za Srbiju g. Marku T. L e k u, prof., Dobračina ul. 16, svakog radnog dana od 2V 2 —4V 2 sata poslije podne sa pozivom na broj, koji se pned. svakim itncnom nalazi: A. 'Broj 6691 Aćimović udova Stanfca ŽLvka, Pinosava; 6666 Ajdačič Katarina Jakoba, trgov., Prote Matfije 67; 6846 Albahari udova Sara _ Jos.; 6842 Alkalaj Lenka Solomona; 6588 Andjclković Bore porodica advokata; 6783 Andjeikovič Mileva, Smiljanićeva 65; 6760 Atanacković Katarina, šljivarska 32; 6596 Atanacković Ljubiea udova Drag.; 6845 Avramović Veza Isaka; B. Broj 6787 Banić Roksanda supruga i sestra Aleksandra, Mladena, sres. načeln., Kraija Milutitia 38; 6659 BaraJić Miknraid i Danica Vladimira, bank. čin., Makenzij'eva 17; 6725 Bekovao Stevka udova Antonija, Višnjica; 6598 Biberović MarLtia, Grocka 54; 6786 Bogdanović Stevka udova Milana, Dadmatinska 61; 6583 Borikič Patma J., Nemeuikuće; 6589 Braaković Darinka Vojisl., Sloboda 16; 6686 Branković Ružica udova, Mala Ivanča; C. i C. Broj 6804 Cvetković Mihajfo, Zorlna 18, za suprugtt i decu Dragutina sada u Nišu; 6722 Cvetković pok. Živote porodica, Rogača; 6776 Colić Stojan majstor vojne odeće, Deligradska 16; 6654 Čujević Radojka R., Ropočevo-Sopot. D. GJ. ^ Broj 6622 Damjancvič Stanojka udova i deca Slme. Vrčin; 6592 Davičo Hajima porodica advokata; 6599 Dimić Jovanka, Grocka' 6590 Dimitrijevič Mtian Gj. advokat; £* 88 Dimitrijev'ć udova Mileva Ljubomira, Koraćica; 6833 DLmitrijević Soiija Lj., Takovska 15; 6756 DknitrJJević Spira, Malajnič-

ka 12; 6706 Gjokić udova Jelena Miloša, Mala Ivanča; 6772 Gjokič Savka, rauen. monop., Orobljanska 5; 6582 Gjurgjević Cvetko trg. iz Mladenovoa, da preda Kati Nikole Ristića iz Medjuluija- »761 Gjorgjević Kona, Rasinska 11; 6687 Gjorgjević Latinka udova Radisava, MaJa lvanča; 6758 Gjorgjević Leposava Stevana, Ivkovićeva 30; 6723 Gjorgjević pok. Pante N. porodica, Koračica; 6575 Gjorgjević Siavka ćerka Dimitrija, Grocka; 6836 Gjorgjcvić Života, Prištinska 55; 6766 Gjurić Darinka bolničarka, Hilendarska 23; 6731 Gjurić Milica majka Boška, Nerneniktiće 329; 6584 Gjurić Milovan, Koračica; 0576 Gjurić Persa udova Andreje; 6695 Eilipović Mileva udova Ljubisava, Pinosava; G. Broj 6829 Gačić Frusina S., Haj duk Veljkov venac 7; 6851 Gašića po> rođica i Ljubisav, Sitmica; 6838 Gavriiović Kostantina pok. Spire, Spojna 8; 6603 Geomgević Milica Sret., raden., Grocka; 6672 Gledić Stanka Obrada. penz. pores. čin., Zorina 71; 6830 Glišić Ilija, Dobračina 5; 6797 Gradojcvić Vladimir, Stuđenička 55; H. Broj 6832 Hadžić Ljttbica, Kosoyska 32; I. Broj 6726 Ignjatović Miloš, Bard' jevo; 6587 Ilić Danica udova Save; 6682 Ilić Jovanka udova Miloja, Vlaška: 6736 Ilić Lena majka Živojina, Ripanj; 6745 Ilić Mihajio, fijakerist, StarC Crkvena 46; 6573 Ilić Milica udova Nikole, Lazarevac — Mlin; 6743 Isakovie Danica Dragomira, biv. poši kontrolora, Prote Mateje 27; 6831 Isa ković pok. Dr. Predr. deca, Birčaninova 37; 6677 Ivanović Smiljka udova Simeuna, Vel. Ivanča; 6713 Ivković Milenija udova Dragutina, Koraćica; J. Broj 6781 Jamandijevie Sofija, Takovska 62; 6708 Janković Stanka uđo' va, Rogača; 6798 Janjatović Leposava i Milica, Sremska 12; 6600 Janjič Ni* kolija, Grocka 400 ; 6816 Jeremić Laza. kelner. Ružina 41; 6777 Jezdić Mica R„ fcJovi Pazar, Mošeje uL 4; 68-41 Joutović Matilda Angjelka; 6727 Jorgaeevič Savka udova Milorada, Mokri Lug; 6580 Jovanovtć Angelina, Kr. Alcksandra 63; 6826 Jovanović Josif, biv. kaper., Gospodar Jovanova 4; 6823 Jovanović Jovaai bakalin, Kragujevački drum, za Damnjanku Maksimovića, Kumodraž; 6669 Jovanović Lenaa Voje, kočijaš varoško bohtice, Vidinska 34; 6670 Jovanović Milan, preduzimaČ Smiljanića 2; 6709 Jovanović Milica uđova Spasoja, Sibnica; 6574 Jovanović Milka Lj.; 6692 Jovanović Mirjana udova Rankai, Mislođjhi; 6673 Jovanovlć OLga Maksima, fcrg., Vrtljarska 24; 6748 Jovanović Saveta ndova, Ružina 1; 6690 Jovanović Stajnenija udova Svetozara, Mali Požarevac; 6601 Jovanović Stdva, Grocka 131; K. Broj 6796 Karakašević Jovanka Miliajla, Ratarska 58; 6711 Karić pok, Milijana deca, Ripanj; 6769 Karić Sofija, Avakumova 5; 6810 Kecić Darinka Todora, ribar, Sabonia 148; 6767 Knežević Mileva udova, Smiljanićeva 37; 6811 Knoli Johana Karla preduz., Prohora 5; 6843 Koeu Sofija Hajima; 6778 Kojić JeLejia Nikole, Unika srez posavski; 6765 Kostić Cveta, Vidinska 104: 6764 Kostić Perka, Simina 39; 6o83 Kost'ć Radojka udova Živana R. Vrčin, pošta Grocka; 6740 Kovačevifi Ljubica učiteljica, Petka srez kolubarski; iručicu‘’ („Gib mir deine kleine Pfote“). iOvo monumentalno „Melir Licht“ postalo je na taj načiu, što je Goetiie zbiIja kratko vrijeme pred smrt rekao poslužitelju, da otvori i drugii „šaIonit“, kako bi u sobi bilo svjetlije. Eto, tako je to sa tim istorijskim riječijna; ono što smo naveli, saino su nekoliko primjera, a ko zna koliko je još takvih netačnili istorijskib izreka, koje su kao apsolutno tačne zabilježene u mnogim udžbenicima, a u stvari nlkad nisu ni izrečene. Ne želimc otići odveć daleko i posumnjati u istinitost sviju istorijskiii riječi u opšte. Ima ih bezbroj, čija je Istinltost neosporeno dokazana, ali ili zato ipak ima vrlo mnogo, u čiju bi se itačnost mnogi dobri djak kladio, dok u stvari one nisu istinite, kao što se vidi Sz ono nekcliko „najčuvenijih" i u „opšte [poznatih" istorijskih riječi, što smo ih navel! k 20 prhnjer po Georgu Brandesu, kojemu opet tr«ba ostavltl odgovornost za tačnost njegovih ispitivanja. Pabirci ENGLEZ I AVET. Nedavno se u Sbotakoj desio ovaj vrlo tajanstvcn slučaj: Jedan engleski škorlsman dobijo poživ od svoga prijatelja u Skotskoj, da mu dodje u gosffle i u lov. Razume ee, da je Engiez brže 'o'j' od’urio u 5 cotaku, gde ga prijatelj radosno dočeka !U pvome zamku. liveče za ix»gatom večeTom dodje nekako roć i na razne utvare li aveti. Domać n isprića svome g«elu, kaIko i ovde u c&mku ima jedna eoba, u kojoj ee noću pojavljujo duh nekog njegovog pretka. ' • •

Sportsman se odma ix>nuđi da spava u toj sobi. Domaćin ga je molio, da se batali „ćorava posla", jer je s avefcima tcško izaćd na kraj. Ali on ni da čuje, nego odo tamo da spava, aii tek opre/.no3ti radi, motne pod uzglavnik pun revolver. Oko ponoći športsman se iznenada probudi. Soba bešc ispunjena bleđom mesećinom, njemu so ućini kao da nešto romori li šapćo. On brzo ruku pod uzglavnik i zgrabi revolver. Najedared razgovetno spazi na dnu svoje pos'o je kao dve veliko bele ruke, u kojiii su prsti živo mrdali, Upravi revolver i prode. re se: „Dolo ruice, iM ću pucati!*' Ništa se ne pomače, samo mtt so učini, kao da ono avetinjske ruko nervozno drbću — jamačno od straha ik ga začikavaju. On izbioja, ali dosta brzo: jeđan, dva, tril — pa kad ruke ostadoše i dalje na istom meslu —< on opalt i.„ jaukne. Sutradan nijo rnogao ićl u Iov, jer jo — revolverom bio otkinuo palao sa svoje desne nogei Sta ti sc 'ćoveku ođ stralia neće 'do g€kliti! ZALUDNI LJUDI. U Jednom lingvističkom društvu u Njujorku govoreno je u jednoj od poslednjih sednica na dugačko i na široko o mnogim stvaiuma, a ponajviše o jabuci, koju je Eva servirala Adamu. Američaru, su, kako ih je dao Bog, vrlo ozbiljno Tretiraii ovo teško i škakJjivo pita. nje. Trebalo je odgovorita na pitanje, da li je baš to bila jabuka, što je Eva dala Adamu, iit kakva dryga voćka. Naučnšci i profesori lupali su glavu, držali Čitave besede i dobro se znojili polemj-

šući a braneći svald svoje mišljenje. Citana su spisanija elarili mudraea, citirane su ižreke atarih care.va t kraljeva, ali sve uzaman. Nikako da sc đodje do irezultata. Ali opet izgleda, da je većina đobile, mišijenje, da nije jabuka biia ta kobna voćka, zbog koje je gospod Bog Adama i Evu najurio iz raja. Profesor Oliver Džonson uputio jo društnt pismo, u kome se svojski trudi da to i dokaže. „Jabuka je —• tvrdi on u tom pismu — voćka, koja raste i uspeva samo u tzemljama, gde vlada umerena klima, a 'rako je raj bio u prcdelu sa žarkom klimom, potpuno je iskijučeno, da je Eva dala Adamu jabuku“. Do definitivnog zakljućka se nije moglo doći, ah su ti velikt amerićki naučnici i znameniti profesori evečano obećali, da ćo i narednu sednicu posvetiti samo ovom pitanju. Nadajmo se, dakle, da će se na toj seđnici razjasniti zagonetka, zašto smo svi mi potomci Adamovi i Evini izgubili raj, i kada će verovalno ceo svet đoznati, da natu je raj preseo ne zbog jabuke nego zbog —< limuna. I za ovo razreeeaje svct će biti mnogo zahvalatr vazda i za svašta sposobnim’ pporaućurnim AmeričanimaLONDON—PARIS. Biće od i nteresa da progovorinto na ovom mestu o razlikama, koje postojo izmedju Londona i Pariso, doduše, nama su fco razlike, a ima ih puno, dobro pofznate iz ranijeg vremena, kad još ne beše ovog krvavog rata, ali nećemo biti daleko od istine, ako pretpostavimo, da so te prilike nisu ni u ovom ratu izmenile i da su Englezi j Franczi i sad oni i onaki isti, kakvi su bili pre rnta.

Da, izmedju ta dva velika grada ima yrlo mnogo razlike. Odkuda su i čemu da se pripišu? Da iznesemo ovde nekolibo opažanja, koja će pripomoći da nam ih objasno. London je i ndividualista, Paris kolektivista, London više ćuti, Paris više liarnia, London diše, Paris se guši, Loudon je sazidan od opeka, Paris od kamena, u Londonu su kuće niske, u Parisu visoke, pariske su ulioc zasađjene drvećem, londonske ulico nisu, londonski stt dani hladni, pariski vatreni; u Londcnu je opastm obećavati brak, u Parisn nije. U jedaTi čas noću u Parisu je tama, u Londomu more od svetlosti; London ima svoj zavežljaj ključeva, Paris svoga vratara; London ustaje dockan, Paris rano; London se ljub» u usta. Paris u obraze, subotom po , jo dne London blaguje, Paris radi; nedeljom London ostajc doma, moli se Bogu ill pije, Paris se šeta i provodt; London pijo vina u kafani, Paris sedi pređ kavanom i ćaska, Nedeljom Londoit r;uča kad Parls doručkujc; Lomidcm troši malo hleba, Paris mnogo (doduše sad i on u tom pogledu živi po loaidonski); London suče vodu, Paris je ne trpi nj u ctpela, ma, nego se samo drži vhia. U l ondonu Iirama nije najbolia, Paris je ponosit (bio) na svoju izvrsnu hranu; Londou iina svoju lulu, Pari 3 sar^n c.'garetu. London je Sitnnoran, Paris veseo; London gleda u maglu, Paris u stmce; London jc uvek u poslu i žuri se, Paris nM.ad; I ondon je trgovac, Parls industrijaiac; u Londonu je Temza morski rukavac, u Parisu je Sena reka. Temza je večito prljava, Sena vrlo česta hi-

stra i čista; u Londonu se ttvek kupaju u Adamovom kostimu, u Parisu n gaćicaana,. U Londonu kočijaši teiaju uvek lcvom stranom, u Pariisu samo desnom: u Londonu nevaljalci tuku pesnioom, a Paristt (apaši) biju nožem I revolve:irom; u Lotidonu Založ'na Banka ima nadimak ,,moj čiča“; u Parisu „tnoja stri,na“; Londoai ima dvodecimalni si stem, u Parisu decimalni; u Londonu žena voli da vodi politiku, u Paristj voli da vodi ljubav; u Londonu tata uspavljuje i budi decu, u Parisu mamav London nedeljom zatvara pozorištas Paris ih drži otvorena; u Parisu udaja daje žesii slobodu, u Londonu jc oduzima; u Londoniu se popovi žeine, u Parisu su popovi zadovoljm da prostavljaju tudja venčanja i da budu ženskc ispovedači, Mijoje. [

AIALI PODLISTAK lstorijski kalendar Na današnji dan, 26, februara 1785. god. rodjen je u Gothu znameniti kartograf Adolf Stieler. Umro je 1836. god. — 26. februara 1815. god. napustio jo Napolcon I. ostrvo EI b u. Po njegovom zbacivanju 1814. god. evropski savez udružeu protiv njega ostavio mu je carsku titulu i odredio mu je kao boravište i ličnu svojinu ostrvo Elbu u Sredozemnam moru, kuda su sa njim otišli nje«ova mati, nekoliko vjernih generala i nešto vojnika. Doznavši preko svojiii pouzdanika, da je med.ni sllaima iskupljemm