Београдске новине

Strana 2.

Srijeda

BtOUKAUbKfc NOVINE

Broj 116.

Iiodjenju. Senat še bavi pretresom raiznib predloga, da se ovlaštenja, koja bu već data predsjednikn, znatno pgraniče. U Jednotn energičnom pismu iOwermanu izjavljuje Wilson, da « tom pltanju nećenikada učlliftl ma kakve ustupkc. Dbnovjjeni dlploinatsbi odnosi iznicdju Brazilije I Meksika. ' Kb. Bern. 30. aprila. ,,P e t i t P a r i s i e n“ javlja iz fRio de Janeiro: Brazilijainska vlajda je riješila, da s M e k s i k o m obnoVi redovne diploinatske odnose. Od hekoiiko godina rm ovamo Bratzilija nije stojala u diplomatskim Vezama s ftlcksikom. Prva Srbija. Posle srpske propasti na Kosovu. Period od prvog do drugog srpfekog ustanka isiorlja ne može obelefeiti kao period obnovljenc srpske drEavo posie propasti na Kosovn, 1389. gođine. To je vreme samo ustanka, sirili razmera, koji nije niogao dati jzđravu osnovicu, na koioj bi se mogla stvoriti država srpska. Jer, jedan Jači potez oružanom rukom Turske zbrisao je sve uapore oslobodjenja i jobnavljauja države. Tek od 1S15. godine, pod knez Milošeivim ustankom, počinje egzistencija obnovljetie Srbije lx>sle Kosova. Retko jc kome ncpoznato istorija krvavih boraba u drugom tistanku do onog dana, kada jc knez Miloš najza<t ostao u elementu pobedioca. dd, jkiele, svojoin diplomatskom veštinoin obezbeidi stvorene tekovine, a docnije ih proširi i da pravac svome inaskđniku, mudromo knezu Mihailu. Za intercsovanjc je propratlti člnjenice, koJe su sledovaie u uretdjenju ic obnovljenc Srbije. Njili ćemo, u ko' liko nani đozvoljavaju istorij.ski izvn-ri. J izložiti na ovom mestu. Redovna vojska. Da bi dobio što bolju o-đbranu, Knez Miloš naredi, odmaJi poslo Djakovc pobiine, u mesecu februaru 1825. godine, nahijskim i knežitiskim stareIfnama, dla Iz svakog sela izbere po Jednog lli dva zdrava i ugledna mladlća, iz kuća dobrili i zadružnih. pa Ua lit upišu u vojsku i uče vojničkom veižbanju. Nia dan 1. maja 1825. god. <biIo je iz tadašnjih 12 naiiija regrutovauo 1147 mladića. To je predstavljalo prvu hojnu silu. it regularnoj vojsci obnovliene Srbije. Njili je knez Miloš nazvao „upisni panduri 1 *, za razIflcu od običnili pandura, koji su imall svoje buliubaše. Tim nazivom hteo jo Knez da prikrije od Portc ustanovlje»je red'ovne vojske. Docnije. kad ja to prošlo nczapaženo, 1826. godine knez Miloš prekrsti 40 požareviačkih upisnih pandura nazivom ,,soldati“. A zatim, redom i postepeno, počeo je tim nazivom prozivati i ostale, dok najzad, 1827. godine svi upisni panduri ne đobiže zvaničan naziv ,,soldati“. Prva vojska bila je ođevena u svojle narodno cd'elo i naoružana sa po dva plštolja, dugačkim nožern m poiasom i austriiskim karabinima, koji su kupovani po 60 groša komad, t. 'j. ipo tri 1 po diukata u zlatu. Ona se delila na: „soldate naiiijske ili seoske, koji su bili po nahijama, pod komanjdorn nahiiskih l knežinskih starešina; 8 „soldatc bećare**, koji su vršili služ)bu u d\ r oru kneževom ili iijegova potodice, u Kragujevcu 1 Požarevcu. Oiavni komandant ove prve srpske voiske i „bećara" bio je kapetan Damnian Oluniac, bivši austrijski ofi!■ cir, koji jc sa bivšim austrijsklm Voj-

nicima, — „stražmišterlma* 4 , — vežbao vojsku, po austrijsklm pravilJma vojne službe, DocniJe je došao I „lajtnant“ Petar Popović i čet'vrti „stražrništer** Savn Svetić, koji ie po nalogu kneževom otpušten 7. februara 1829. godine. Komandant Olumac imao je godišnju platu od 1200 groša. 1 kao ta- j kav ostao je do 1828. godinc i pcsieid* mu platu primio 20. oktobra. Tada je s podnevši pismenu molbu, dao ostavku usled bolesti. U polivini 1826. godine, po sa'vetu Olumčevom, pojavi se kod kneza žeUa da uniformiše vojsku. Meseca marta 1827. godine učinjene sn sve potrebne pripreme za to, a 27. istog meseca izclata je naredba za krojenjc I šivenje vojnog odcla Jakovit Jakšiću, „kaznačeju narodnom** u Kragujevcu. DocnLie, kada je to odelo dotrajalo, knez nije odobrio njeigovo 'obnavljanje, već je povratio vojsku u njeno narodno odelo. Razlog Jei bio taj, što voinici preko unifonne nisu mogli nositi i silaj sa pištoljima i dugačkim nožeiin. Vreme vojue službe nije bilo ođredijeno; zna se samo da su tl prvi mladići ostali u vojsci do 1836. godliva Docnije, 1829. godine, knez je ustanovio za sebe naročitu gardu, od najodabranijili mladića ,,po stasu i ugled'u**. Na'zvao ili jc „kadcti“, a bili su pod koniandom kapetana Ilije Momirovića i Mllenkovića. Po odstupu Glumčevom glavni komandant vojske bio je Toma Vučić-Perišič, dobro poznata iičnost tt tstoriji obnovljene SrbUe. 1830. godine, na Prvozvanog Andriju, kad }e na Vračaru, kod daoiašnje palilulske crkve, ua najsvečaniji način saopšten knezu liatišerif i bcrat, proizveđeni su l prvi oficiri u 'kneževoj gardi 16 najboljih ,,podpraporčika“ za ,,praporč!ke“. To su: Miljko Miljkovič, Ilija Vukićević, Matej Radojković i Mlhajiović, Spasoje Milosavljević, Ivan Vičentiervić, Nikcdie Popović, Janko Miliailovič, Georgie Popović, Toma Katić, StanoJlo Petrović, Marko Marković, Miloš Tajsič, Pavle Prekič, Vasa Iiijć i Jefrcm Gaić. 1. novembra 1832. godine bilo je u Kragujevcu prvih konjičkih gardista 56, a pešačkiii 145. Za komandanta' prve konjice bio Je postavljen „ritmajster“ Kosta Hraiilsavljević. Do 1836. godine u obnovljenoj Srbiji nije postojala ni jedna baterija, i ako Je bilo 11 starili topova, od kojili su se 9 maniih tmlazili u „ćuprijskom šancu“, a dva veća, od kojih jedMi knijav, u Becerad'u. U leto 1835. godina, za vremc posete sultanu u Cartgradu, dobije knez Miloš 6 novih topova na polclon od sultana s sa celiin topovskim priborom 1 ,,sa sv"om amnuinicijom'*. Oni su prispeli u Srbiju febraara 1836. god., pod pratnjom kneževog kapetana Stojka Rankovlća i smešteni u Požarevcu i Kragujevcu. Tada Je knez ustanovio dva artilerijska odeljenja, sa po jednom baterijom. Istog mescca poručio je u Bečii još dva topa, zatim u leto 1836. god. di\ r anaest većili i manjih topova, od kojiii su četiri biii dvanaesto-funtaši. Prvom naoružanju 1 puškama i sablJama pristupio je kncz Miloš 1837. god. narudžbinom ovog onižja u Tull. Ono je iznosilo sumu od 40.000 forinata. Odmah’ po ovoin naoružanju knez k ustanovio u Požarcvcu Višu Vojnu Skolu, Vojnu Akademiju, — „za više v r ojno obrazovanje". Prvi upravnik bio jc pukovnik Ilija Hadži-Milutinovič. Tako je knez Miloš posteipeno uredjfvao prvu redovnu srpsku vojsku u obnovljeinoj Srbiji za odiržanje ređa t u zemlji i na granici.

Drugom prilfkom o još nekim činienicama, koje je knez Miioš postepeno unosio u sastav organizma državnog, za stvaranje stabilne podloge na kojoj se dizala obnovljena Srbija.

Istoriiski kalendar Na današnji dan, 1. maja 1218. godino rodjon je u Limburgu u švujcarsicoj oblasli Bi oisgau, osnivaĆ habsburško di-. nastij > i iinsko - njemaČki car 1Tu'd o 1 f Hahsburški. Uspj-šnim rojnama znatno jo proširio sroj posjoil i uskoro jo posUo j«Ian od najmoćnijih južno-njemačldli vlađara. Pošto je slnra njcmačka carevina ntko’iko dccen.ji bila bez cara, za kojo jo vrijeme vladala najstrašnija Isamovolja i potpuno bozvlašće, sastaJi su so najzad 1273. godina njemački v'adari da ponovo Liraju eara i da učine kraj tom nesrolnom stanju. Po svoj.'m olliČni'.n vladarskim, vojnitkiin i ličriim osobinama, nnšii su najzad, da je najpogodnija ličnost za novaga cara grof Rudolf Habsburški, pa jo on najzad i izabran. U tom sa izbom nj mački knežoyi nisu prevarili. Gvozdenom energijom i praveđnom stcogošću uspostavio jo novi car mir i poredak u zoinlii i suzbio je satnovoljne plemiće, koji su nasiinički globili i pljačkali gradovo i scla s\-oje okolino. U ratu sa moćnim čcškim laaljcm Otokarcm pobijedio je ovoga 26. avgusia 1278. godino u Jloravskoj i oduzoo mu jo dio današnjih austrijsklli polcrajina, a docnijo zaviađao i samom Ceškorn. Umro ja 15. juTa 1291. godino U Spcyera, pa Jo sahranjen u. čuvcnoj tamošnjoj sabornoj crkri. — 1. maja 1873, gođino utnro je za vrijeme jednog svog putovanja na bangvoolskorn jezeru čuveni engleski putnik-ispltivač 'Daviđ L ivingstone, David Livingstono rodjea jo 19. marta 1813. godino u Blanđlirey u Skotskoj. 18-10. godino otišao jo kao misionar u Kapkndiju, 1819. godino pronašao jc Ngansko jezero, od 1854.—56. gođino prošao }o Afriku od jeđnog kraja do drogoga, pa so zatim vmtio u EngLsku. 1858. P odino otišao u oblast Zambezija, 1859. godin« pronašao jo jezero Sirvu, 1861. opet s« vrafi u dornovinu, a 1866. gođino opot J: oiišoo u Zanzibar. 1867. go’diho proTavio na jezeru Tanganjika, a 1868. goćlino na j<-zera Mojero. Pronašao Jo Lualavu, zadm bongveolsko jozcro, pošto jc 1871. godine zajeđno sa Čuvenim Stankj’em ispitivao jezero Tauganjika. Umro je kao što rekosmo na da- j našnji đan 1873. god. na rečenom bangveolskom jezoru. Njegovi posmrtni ostatci proneseni su u Englcsku 18. aprila 1874. godina BVecano su sahranjeni u westnu'risterskoj sabomoj crkvi. — 1. maja; 1904. gođlno umro }o u Pragu čuveni česki komponista Anton Dvolak (izg. Dvoržak), o kojemU je vcć bilo riječi na j ovomc mjcstu.

Građ i okolica Pravoslavno bogoslaženje u beogradskim crkvaiua u toiiu veiike ncdielje i ua dano vaskrseuja Hristovog. Pravoslavuo bogosluženje u toku liastupaiuće veJike nedjelje a i na sflm dan Vaskrsenja Hristovog obaviće se ovim rcdom i u ovo v.rijeme: N a v e 1 i k u s r i j e d u: pređjeosvečena Hturgtja u 10 snti prije podne; Na veliki četvrtak: jutrenie u 7 sati izjutra, večemie sa liturgijom sv. Vasllija Velikog u 8 i pol sati prije podne. Posiije podno* u 6 i pol sati b d en i J e u spometi svetih i spasonosnih stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista; Na veliki petak: carski časovi u 7 sati izjutra.

1. maja 1918.

^Večeras u „Kasini" Mjesnaetapnamenaža-Terazije 2^| fSudermann „Časl“ j m O Ulaznice u knjižarama ,,3UG0-IST05C“ i „NAPREDAK”. I Cist prlhod: Uskršnji c3ar beogradskoj ar OSIROMAŠELOJ INTELIGENCIJI.

Poslije podnc tt 3 sata večernie sa iznošenjcm plaštanicc; Na veliku subotu: Jutrenje sa pjevanjam statija i obnošenjem plaštanice oko crkve u 5 sati izJutra. Lilurgija sv. Vasilija Velikog u 9 sati prije podne; Na I. dan Vaskrsenja u n e d j e 1J u: jutrenje sa litliom oko crkve u 5 sati izjutra; liturgija odinah u nasfavku za jutreniem u 7 i po! sati izJutra. Poslije podne večcrn.'a u 4 sata. Na II. i III. dan Vaskrsa: jutrenje u 7 sati izjutra; liturgija u 9 sati. Poslije podne večernja u 4 saia.

Narodue dobrotvorno predstave. Danas se u velikoj dvorani „Ka^ sine prikazuje: C AST Drnma u 4 čina, napisao Hermann Sudermaan.

Roditelj g. M. Čekić.

Li ca:

Milink, trg. savjetnik Amalija, njegova žena Kurt, nji'hov sin Leonora, njihova kćerka Lotar Brant Htigo štengct Graf Trast-Sarberg Robert Heineke Stari Heineke Njegova žena Avgusta, starija kći Ahna, mladja kćl Mihalski, Avgustin muž Hebenštrajt, vrtarka Viljem, sluga Jovan, kočijaš Indijanac, sluga

Pavlović Rucović Spiridinović Taborska Dmulović Belkić Gavrilovič GoŠić Stanojević Pavlović Arsenović Stokić Tođorović Todorovlć Jovanović Ilič Iličić

Dogadja se u Šarioteiiburgu do Ber

lina u kući do Milinkove fabrike. Početak tačno u 8 sati uveče. — Člst prihođ namijenjcn je djotnaćoj i ratnoj sirotinjt.

Uskršnji dar sirotinji. DanaSnja pozorišna predstava ,,Č a s t i“ namijenjena je uskršnjem diaru beogradskoj sirotinji, to jest dijelom inteiigenciji, a dijelom odboru za pomoć porodicama srpskili invalida t ratne siročadi. Na ovo se svraća naroČita pažnja pubiike. Prep’.ate imućniJih posjetnika primaju knjižare ,,Napredak'* i „Jugo-Istok", kod kojih se prođaju ulaznice za „Časl", a mogu se predati i preko uredništva „Beogradskili Novina". Seđinica cara i kralja Karia. (Baštenska zabava automobilskog rezervnog odreda.) U korist fondu za ratuu skrb cara i kraija Karla biće 5. niaja u dvoru veiika baštenska zabava, koja obećava upravo senzacionalan uspjeh. Staro drveće u đvorskom parku, načičkano innogobrojuim rnalim sijalicama, rasprostiraće svjetlost kao danju, muzika će svirati, a u matim paviijonima prodavaće se razno piće i zalaiske. Ova zabava, koja služi tako plemenitoj i

blagotvornoj svrsi, treba da pruži radost 1 veselje i da bude neka vrst mala „Venecija u Beču“. Pod starim platanama u vrtu biće podignuta pozornica, na kojoj će se davati kabaretske predstave Jta njemačkom, magjarskom ‘ srpsko-hrvatskom jcziku. Legitimacije za časničku i činovničku kasinu. 15. maja ćo so priiikom otvaranja proširene terase i topčiđerske )j tnje kasiuo poelvrći roviziji legitimacija za ćasničku i činovničku kas inu. Zbog toga ćo toga đana preshli c!< važc svo do so.d izdato iegitimacije. Novo ukznico mogu so dotiti od 1. maja Svakogldana od 1 do 6 sati poslijo podne kod komanđanta 409. pučko ustaškog clapnog bata’jura, majoru RudoTa thromeka, Poslanička ul. br. 3. Za logitimaciju plaća so 'jođna kruna u koris! r t no skrbi. I.icencijc za Javna priredjivanja. U smislu naredbe vojne glavne gubernije u Srbiji, prcs. br. 11.594, od 26. aprila sva su izvodjenja ja\Tiih priredjivanja, kao što su: pozorišne p r c d s t a v e, k o n c e r t i, m a t ineje, izložbe, zabave i tomu slič« no veszana za 1 i c c n c i j u. Za sve dotične pojedinosti, obiik i sadržinu molbi i druge obveze ima se za vrernena upitati kod okružne komande (poiicijskog komesarijata). Nadjeni predmeti. Uz odgovaraiuću kgitimaciju mogu feopstvenici dobiti ovs nadjene predmc. t« u urođu c. i kr. pblicijskog komesarit jata, Kralja AleksanRra ul. br. 7: 1 ž rtsku ručnu torbicu od crne svile sa sađržinom od K 44.—, 1 bajonct sa opasačem l , > portep<>jom’' f, , 1 kutiju za cigarete od cmogli'ma, 1 crnu Tluhansku kutiju, 1 cm kožni novčanik sa ključevima i željezničarskhn značkama, 1 crnu kožnu žertsku ručnu torbicu, 1 bi'jožnicu, 1 „cigarhik“, 1 limenu kutiju za cigarete, 1 ze!eno enmliran srebmi prstcn, ispunjan zla tom i sa natpisom ,k. k. Schiitzenregiment No. 7 ; ‘, i 1 novcanik sa 'djačkom kartom na im« E d u a rR a E r b e r a. Književnost i umjetnost Književno društvo „Matica Hrvatska* u Zagrebu i'zdalo jo svoj<a prva nova izđanja, za go dinu 1917. (IU. kolo) ove kniigo: 1. Krsto Pavletić: Zivot i pjesnička djela Franje Markorića. Str. 239. IluBtrovano (8 slika). Foiografirao profes. D. Szabo. Potanka I kritična monografija o životu i rađu volikoga hrvatskoga pj<-saaika i filozofa. 2. Mirko Jurkić: Iz Završja. t-rte i priče iz zapadno Bosne. U dcset pripo vijodaka ocrtan jo pr\ T i put u hrvatskoj knjizi život i običaji, srce i duš<a našega svijeta u krajevima zapadne Bosne. Ilustrovao je djelo Gabriel Jurkić (16 slika, jedna, naslovna u bojama: Selo u Završju). Str. 253. Knjiga jo nagradjena iz zaklade Dušana Kotura za god. 1916* 8. Josip Kosor: Mitna. Pripovijesti, Str. 175. 4. Dr. Frau Bubanović: Slike iz k»-

Jh zavedoša na stranputicu i mladići nskoro batale školu. Ipak su koje u .školi koje u društvu stekii ioliko znanja. da su smatrani kao inteligentni i Jdobro vaspitani, a očev novac otvarašc iin put u sve društvene krugove. Otac je pokušavao. da ih uposli po iradnjama svojih trgovačkih prijatelia, ali oni ue pristašc na to. Nilesu trplli »ad sobom gospodara. Posiije dužeg .vrcimena otvori im na silno navaljivanje; 'matere velike drvare: Mileti kao srarijem i pametnijem u daijem većem gradu, a Branku u bližein manjem građu, da bi ga bolje nadziravao. Počeše da radc i da imponujti .novcem i sveiim držanjcm. Odrasli u ,selu, naučiše se da Uube svoj narod, te bijaliu izdašri, kad god je vaJjalo pomoćl kakvo rodoljubivo prednzeče. Izldjoše na glas kao veliki rodoljubl. To iin dacle podstreka. da produže u tom pravcu. Badava im ie otac govorlo, ,,da va-. • Ua posvirati pa i za pojas zadenuti", oni produžiše svojim putem. Milcta osnova u svome gradu vcliki novčani zavod, koji u skoro poče da drma kre‘ditom svakog pojedinca u gradu 1 okoiini; a Branko osnova jeđno od prvih umjetničkih pjevačkih društava. Za Miletu bijaše. to sve malo. Htio je da bude popularan u ciJelom našem narodu, pa se baci na dopisivanJe po novinama. Za to kao da ne imadjaše dovoljno dara, jer jo danima kukao nad hartijom, dok je jedan dopls sastavio, a cilj sviju tili dopisa bijaše, da se što ,više populariše. Ti su dopisi u udaljenijim krajevlma ili previdjeni ili čitani s prilčnom ravnodušnošću, ali su mu u graidu pribavljall sve nove 1 novo pristaiice 1 poštovaoce. Djevojka Iz • najotmjenUo K najbogatlje kuće postaw de nm žem —

— Mileta, izidji 11 a drvaru; eno puno svijeta, a nastojnik ne može da savlada cio posao — reći će mu žena od vremena na vrijeine; a on tek podigne zlovoljno oči s 'dopisa I mahne srdito rukom. pa odgovara: — Šta mo se tiče! Zato «am ga pogodio, da me zastupl. Prodajom gnađje niJe se još niko papularisao. Priredjivao je stjela, besjede 1 druge narodne zabavc, a gozbama nijc se znaio ni broja. Preko ljeta je odiazio sa ženom u najiuksuzniie banje, a niastoj* nik na drvari mogao jc raditi, kako Je htio, pa je tako i radio. Sično je ovako živlo i Branko. Oko sklapanja pjevačkog društvainiao je dosta muke. Ozbiljniji i imućnijih'iudi davahu u tu svrhu skromne priloge, ali ne htjedoše biti pjevači, da se javno produciraju; a onima, koji se toga ne bi libilf, sirotim pisarima, iKmatlijama i trgovačkim 1 pomoćnicima ne bijašc đo piesme, več do plaća. Ipak ih je Branko pridobio, davši Im na znanje, da će poslije svake vježbe prirediti večeni, na kojoj će svaki pjevač moći đa iede i pije, koliko hoče. Vje-žbe postajaiiu sve češće i sve bolje posjećene, a večere se pretvoriše u prave terevenke. IŠlo se u društvu iz jednc gostionice u drugu, pa najzad i u onc lokaie, u kojima život oblčno noću počinje, i to sve o Brankovom troškn. Ako mu ie nestajalo novaca, on Je ostajao dužan ill Je odlazio u svoju drviaru, pa Je od nastojnika tražio dnevni pazar. Ovaj mu je u početku pošteno đavao obračun, a kad je vidio, da Branko U pijanom stanju trpa u džep primljeni novac bez brojanja i da ga nemilice troši, on poče b sebl đa ndsli i postade mu tajnl kompanjon u pridizanju novca, ođ 'prilike kao Jto je i Miletin bk>, - • - ^ w

Trajalo jc to tako po više godina, jer itn je otac svoiom gotovinom i prolongiranjem sve novih mjenica popunjavao praznine. a tada se od jednom okrenušc kola naglo niz brdo. Mileta napusti gvad, zaknpi u sehi najljepšu, nekada državiiu kućtt i^ veliki obor i poče da tovi svioje. DoŠao je u selo na svome fijakeru s porođicom. U drugiin liiepim kolima, takodjo njegovim, bijalm dječija guvemanta, kuvarica I druga posluga. On visok, nonosan, a žena nježna i dobro vaspitana, imponovahu svima svojim donde u selu nevidjeiilm gospodskim životom, i ako je ovo bilo sjcdište kumpanijskog zapovjedništva. PodaJjo od obora ti pitomom liigu kraj bistro rijeke priredjivaše na račuu dobiti, kojc su mu Unalfl svinle doneti, posvednev110 bogate zakuske, 11 a koje rmt doiažalm velika gospoda iz obližnieg grada. Timc jc misiio đa prikrije od sviJeta svojo oronulo mateirijalno stanje, a 11 stvari je sam sebe varao, jer je svfjet vicić bio prokljuvk), da je Mileta jeđva imao tolilco novaca, da položi potrabnu kauciiu za to preduzeće. a 'ostalo da je dala banka, koju jc 011 ’osnovao, i da je za sebc 'staviia zabranu na svinje. To 'mu ja u očima naroda malo narušilo ugleđ, ali, pošto se za vrijemc njegovog bogastvia nijc od naroda tu<fiio, več se i svojski za njegove opšte stvarl zauzimao, to je i dalje ostao omiljen i svuda d<d>ro vidjen. Kad su svinjfl prodate, 011 na mah ostade siromaiu Nestade od Jeđnom i kania 1 kola i guvernante I poslt«e, pa postepeno i namještaja i svega ostaioga. Otac mu je dao i posljednju poturu, kojom je raspolagao, pa od bola Jednog dana presvisnu. Za malo, pa i matl siijedovaše mužn. Nu priie. no što

će uinrijeti, zovnu svoga brata, imućnog seljaka i pruživši mu četiri hiljade forinata, reče; — Evo, ovo je sve, što sam od tolikog bogastva mogia sačuvati. To je još iz onili sretnih datia, kad je to 'za mene bila malenkost, a još tada sam ga tebi namenula. Uzmi ga 1 budi njin?e sretan. Po smrti roditelja naslijediše braća jedva svaki po nekoliko stotina forinate, 0 čemu nije vrijedno ni govoriti, Zabrinuše se poŠtovaoci Mibtini, kako da mu pomogmi, pa ga priiikom Izbora poslanika za karlovački sabor izabraše za poslanika njiliovog kraja. Kao takav imao je za vriiemc saborisanja dijurna, a bio je i član oparhijske skupštine, koja mu je opet uz dijurnu odredJivaia izvkisne misije, Crkvena opština u obližnjem gradu ponudi mu u svojoj zgradi besplatan stan a inuićniji gradjani snabdjevahu mu 'naizmjence posvednevno porodicu obilatom hranom, pa se i starahu za 'lstu, da je pristodno odjevena. Bog zna, d’okle bi to tako trajalo, da Mileta nija proigrao miiost svojiii dobrotvora. Vjerovatno iz očajanja, što je ta miost ponižavala njegov ponos, on sc propi 1 poče da se druži s liudima, koji ne bijahu baš u volji njegovim dobrotvorima. Počeo je da zaradjuje piče svoiim zdravicama, a imao je zgodu za svakoga. ko je htio platiti. To mu znatno umanji broj dobrotvora. Osjeti on to, pa sc obrati eparhijskoj upravi 1 ova ga primi za svogta pisara. t Sad ie isključivo bto upuoeu na Jadnu pisarsku platu. Koje zbog sirotlnje, koje zbog pijanstva, šenu pameču. Useli mu se cnr u glavu. da mu je žena nevjerna, pa poče da> čini pokor, te

ga posiaše radi liječenja u bolnicu za umobolne .blizn Budimpešte. Iz ove ga poslije dvije godine otpnstiše kao izliječenog. Za to vrijeme poslaše dobri -prijatelji ženu mu s dJecom o svome trošku da svrši učiteljsku školn. Kasnijc je postaia učiteljica, izvela je dipecu nia jpnt i umrla je kao penzionarka. Pred sanni snirt zagloda se 11 veliku Miletimi sliku 0 zidu i ukazuiući na nju, rečc: „Samo sam ononie krlva i nikom drugom na svijetu". To su joj bile posljednje riječi. A Mileta je po izlasku iz bolnice lutao od jednog prijatelja i poštovacca do drugog i svuda ga rado primahu 1 gostiše, ali tek iz-bjegavahu, da se s njim u dmšivu pokažu, jer se na nicmu opažahu znaci unmc poreinećenosti. Bio je jako rasijan i zaboravan i nije mogao uvijek da završi otpočetu rečenicu. O ženi i dicci nije nikad govorio, kao đa ih nije nikad ni imao; a kad ga je ko za njffi zapitao, on nijc ništa odgovarao. Iz dana u dan jiostajaše ćutljivijh pa zbog toga i svojim posjetama nesnosniji. Počeše nmogi da mu zatvaraJu vrata, a on kao da to osjećaše, padaše u sve veču čamu. Najzađ se vukao u ritama i pun gada od sela \<o sela i spavaše po korovu. Uprazni so jedno mjesto zadužbrne aa iznemofik na groblju grada, u kome je neka« igrao tako Viđnu uiogu. PrimišC' ga tamo, i on sa sviin umiren, stanovasc tamo l stajaše u redu 's ostaloni suotinjom pred ulazom grobljanskim i S®" logiav pružaše ođ nekud dobivenu sar kaču za milostinju. koju su posjetioci grobija dijedili u novcu i jestivu. 1 11 J® 1 umro od nikoga neoiriakan, a do raKe gjet otpratlšo samo oni, koji nru n* groblju pravljahu društvo. Branko nije tako tragičoo skončao. Manje ponosan l častoijubiv, sni-