Београдске новине
BroJ 116-
Srijeđa
BEOGRADSKE NOVINE
1. maja 1918.
SUaaa a.
F"nEPIEUA CflRfl I KRflUfl fc KARLfl" fc | IVEČE RICIiARDA (DAGHERaI 1. mojc c. s. u V«9 suti uueče. Mjesna etanna menaža-Terazlle 25. M Pređprodaja karata već počela i ulaznice za oficire, činovnike ^ i njihove rodjake mogu se dobiti u časničkoj menaži br. I., a za gradjane u knjižari „Jugo-Istok\ 120 o Postarajiase blagovremeno za ulaznice
jnijo. Str. 240. Ituslrovano sa 73 slika. Nagradjono jz zaklade Ivana N<-p. Dražkovića za godinu 1916. Ova izdanja za godinu 1917. (III. kolo) ođ Ćetiri knjiga dobivaju člauovi prinosnici za K 8.—•, o’d 6cga olpada K 6.— za clanarinu, a 2 Tt zi otprejnu, poštarinu i u ime poraslih Irožkova. Uvez za svo četiri knjig© III. kola zapada K 7.—. Clanovi zakladnici, koji 'su ispujiili svoj članske duživosti, dobivaju knjige besplalno, ali treba da pošalju zi otpromu, postarinu i u imo poraslik trotkova 2 K. Clanovi prinosn'ici' i zakladjiici u Zagrebu plaćaju K 1.— (jednu) u ime poraslili trcškova. M. II- prima i nove clanove zakladnike, koji su proma PravfKma dužni, da \iplato u jeđanput K 100 ili u pet godina Uzastopce svake gođine K 20. Juri-stičke osobe (na pr. škole, čitaonico, knjižnicc) Jvlaćaju u jedanpul K 200.—, iii u pct godina uzastopce svake godino K 40.—. Novi članovi zakladnici dobivaju, čim pri6tupo, besplatno sva ređovita izdar,j.v, što pd toga vrcmena izadful, a plnć.iju s'raio otpTemu i poštarinu. Uz izdanja za godinu 1917. (III. kolo) izdala jo M. H. kao vanredno izdanjc ove dvijo knjige, koje članovi Matioo Hrvatsk« dobivaju uz sn'ižcnu člansku dJenu: 1. Petar Prerađović: Izabrane pjesme. II. izdanj«. Priredio dr. Branko Vodnik. Hmjetnički je knjigu opr«nio Ljubomir Babić. Izdarije o stogodišrijici rodj nja vetikoga pjcsnika. Str. 318, s naslovnonv Blikom pjcsnikovom. Za članove K 5.—« Knjižarska cijena IC 6.50. Uvez K 8.—. Za olpremu l poštarin'u K 1.—. 2. Laza K. Laznrević: Izabrane pripovijcike. U izdariju štampano 8 ponajbiranijih pripovijedaka velikoga srpskoga pripovjodača sa 'književnom »ludijom 'JovaJia SkerKća te s tumaČem tudjih i marije r znalih riječi. Str. 303. Za članovo 4.—, knjižarska cijena K 6.—, uvez K 2.—, ?a otpremn i poštarinu K 1,—, P a b i r c i U DANAŠNJE DOBA. — No, devojko, ovo je preko jego, 4ta to znav? Juče smo kupili novu metlu, a danas već više od polovine nema?! — reče jednog dana jetko gospodja svoioj služavd. — Pa. nulostiva, šta ja mogu, kad je gospodin već devet puta do sada seckao meiJu i odsečcima punio lulu i pušio D. S SAMO ZA CAST. švajcarski lekar i savetnik u narođnom veću, đr. Beler ispričao je jetknu lepu i istinitu anekdotu o ,,obmanama počasti“. Jednom sam imao neka posla sa predsedeiikom jedrie opšbine na Bilskom jezeru. Kad sam stigao na železničku stamicu toga mesta upitam jednog žeJezničkog slugu, gd'e je stan predsedntkov. — Tamo u onoj kući stanuje taj bilmeiz, suvojmrno odgovori upitani. Iznenadjen, ai prikrivajući svoje čudjcnje, pcdjem daije; u ostaldfti sađ
sam bio vrlo zainteresovan čudnom popularnošću onoga, kome sam pošao u posetu. Zato sam na jednoga gospodina, s kojim sam se susreo, a kofi je po spoljašnosti izgiedao kao da je trgovac ili činovnik, uputio isto p ; tanjc. Odgovor je glasio: — Idite ovim putem dalje, pa će te naići na kuću toga magarca. Moje čudjenje je sve vše raslo. Kad sam pred jednom kućom naišao na jednoga ribara, koji je pieo svoju mrežu, upitam još jedared za stan pred'scdnika opštine, i odgovor je tačno glaslo: — Jes, jes to goveče stanuje tamo gore. Otišao sam dalje, našao predsednika, pametnog i vaJjanog čoveka, s kojim sam brzo uredio svoju stvar. Kad smo po tom pri čaši vina još razgovarali o ovome i onome, upitam onako uzgred, koliku piatu opština daje svomc izvrsnom predseđniku. O, odvratio je pređsednik opštine, ni predsednik ni kmetovi ne đdbijaju nikakvu platu, ali sc t počast mora računati tt nešto. TOLSTOJEVA ISPOVEST. Veldki Tolstoj baš pi'ed samu svoju atnrt dao jo jedu vanredno interesantau Binrt dao je jcdnu vanredno interesantnu čitaoce. Protivnici Tolstojevo aaukc, kao i njegovi vatreni sledbenid, jeđnodušno su prebacivali velikomc misliocu: da u svojem životu nije ostvario sva načefe, koja je on smatrao kao neophodna za unritro'njo obnovljenjc i spasonjc dušc. Na ove zarnerke Tolstoj je tada odgo. vorio s'jdirljivom skrcannosli ovako: ,,Ja nisam svotac i nikad se kao ta,kav nisam Jji'estavljao. Ja sani čovek, koji se Idaje povesti i bar po koji put, jio kazuje sve šta misli i oseća; i to no slc^a, što to no bi lićeo, nego žto no možc, jar 'mu sc često đešava, da prćte! rujo i lota. U rriojim akcijama, To jo još i ! gorc. Ta sam sasvim siab čovek, s poročJ nim navikama, boji bi hteo da Bluži Boga l istino, ali koji staino posrćo. Ako me držito za čovcka, koji so ne može da prevari,, Svaka od mojih krivica izgledaćo vam kao laž ili pritvorstvo. Ali ako me , smatrato kao čoveka siaba, kontradikcija iizmedju mojih roči i dela izlazi kao ztiak slabosti, a no prilvorstva. I ja so onda javljam* onakav kakav sam u s'tvafi: ‘č o-. ve'k bedan, aTi iskrcn, koji je vazda 'i iz sve duše svoje ž'eleo i že, li još da postane sasvim dobar čovek, tojestdobarbožji sluga‘‘. Ali ovo izvinjenjo nije bilo đovoljno čoveku, koji jo na kraju života bio ube. djen da hišta nijo mogao da učini za dobro čovečanstva zato, što nijj tnrigao po stići svoje iično savršcnstvo. Dušu svakoga coveka s iolo nežnijom savcšću rnuči boluo uvererije o ncmogučnosli, da svoj sopstveni život prilagoTIi ijdcalu. U toiiko jo ovo bolno uverenje jače i potresenija Irageđija za dušu jcdnoga gorostasa, jodnoga roformatoia, koji jo obdarcn najvcćim moralnim genijcm što ga jo svet ikada video. D. S.
pio je kao nastojnik kod novog sopstvcnika njegove dojučeraštijc drvare i tu je larnan toliko zararijivao, da .vrlo skroinno živi, a piče, bez koga tiije mogao bili, zaradjivao je u društvu, gdje je svojiin do'sjetkama izigravao neku vrstu budate. Ne bl to pravo ljudiina, koji ga Iskreno žaljaini a nc mogaliu mu pomoći, pa nekl od njiit navališe savjetiina, da se ma kud nklonl iz okoliite, u kojoj postade za podsmijeb gorima od sebe. Nabavlše niu putni trošak i uputiše ga tt Beograd. Tu nadje kuma iz starih dobrih .vretnena', Ovaj je bio zastupnik nekog (Iruštva za nabavku željezuičlcog matcrijaia, pu ga preporuči jednome od zeljeztilčkih inspektora i Branko postade željezničkl činovjvlk i produžt svoj zanat u zaradjlvanju plća. U Beogradu je to išlo, Jer Je bilo rntiogo njegoviit z&mljaka, koj] su uživaJi u nkgovitti stcreotipnlm dosjetkama i u prikazivanju naivnog- banatskog seljaka, ali, kad ga premjestiso u unutrnŠnJo«t, podje mu zanat ii zafftdjivanjtt pića u nazad, jer je tamo broj Ijubitelja njegovilt lakrdlja t>io mnogo manji. Medlutlm kum nainisli, da od njego pošto po to naprav! covjeka, pa ga oženi sirotoni all pametnom djevojkom. Ova po savjetu kutnovljevoen uze dlzgine u svoje rukfi'. Branko je morao svu platu avoju oa joj daje, a otta je njome tako patnetno raspolagaJa, da je Branko od te wate imao Čak svoj redovni svakodnevni skromtri obrok u duvanu. rakfJI 1 vlnu. Za njega Je. naravno, sve to bilo premalo. Oledajućl. kako drugi netnl-
licc piju, a njega ne nuđe, izgledao je kao iisac privezan za lariac, kome drkte usne za živinom, što se rahat šeita po dvorištu, a neće da mu se prlbliži. Zbog toga pade u neku čamu pa najzad i u krevet: Nastupiše neke komplikaicije i on umre, a njegovu smrt pribilježi samo jedan list sa nekoliko pohvalnih rrječi', i to samo zato, što je uradnik ovoga slučajno bk> sinovao Brankov, a sin Miletin. Branku je žena izrodula nekoliko djece I, ako su se ria niu umetnula, onda su danas jamačno valjani Ijudi. I Mileta i Branko biii su po srcu i karakteru vaijani Ijudii, i da su umjeli da održavaju, ravnotežu izmedju svojlh prllioda i izđataka, oni bi bez sumnje ostavil! ljepšu ! trajniju usixmienu o sebi. Da reknetn još i ovo. Kajil su Mikita 1 Branko poslije roditeljske smrtl zapall u veliku materijalnu novolju, oni pokušajit pveko posrednika da izmame od ujaka one pare, što ih je ovaj dobio od njihove rnatere a svoje sestre, a ujak Im poruči, da će int datl otrova« ako hoće, a nc para; ttieka so otorate onima, s kojinia sit proćerdali stothie hiijada. Ujak im je bio prost all razborit seljak, pa i dobar čovjek i rado bl kn bio pomogao, da je imao samo i iskru nadie, da će mu se sestrići opametiti; ati pošto Je bio tvrđo ubijedjon, da bi davanje uovca Mileti i Brattku bilo to isto, što i bacati ga u nnitnu Maricu, to int ne dađe ništa, niti trpljaže da mu izidju pred oči. Poznavao sam i njlh 1 njega vrlo dobro, te zato završujem ovu iatlnitu prlču riječima: Bog da Im duSu prostil
„BISTAR M SLUGA. Bio jednom „jedan uobraženl“ gospodJii, koji je hnao običaj, da se vdo često u ogledalu ogleda; pa je to ledan put učinio i pred svojim slugoni, — koga, ogledajući se jednom prilikom zapita: — No, kako ti se danas dopadam, Jovane? — Osobito! odgovori sluga, Vaša milost danas izgleda kao mladi lav. Gospodaru se dopadie slugin odgovor, maši se novčanika, izvadi jednu banknotu i diadc jc siuzi kao napojnicu, pa radcznaio upita ga: — A gde si tj Jovane video lava? — Pa video sam sUlcu kako }e Isus Hristos jašeći na lavu ušao u Jeritsaiim. MILIJARDA. Petokrunke srebrne, naslagauo jedna na drugu u vrijednosti Jedne miIijardc iznijeie bi visinu 500 kilometara. Kad bi se položeno poredjale jedna za drugom, dobila bi se dužina od 7400 kilonrotara. Težina takve jeđne milijarde je tolika, da kad bl htjeii u Jedan mah da je pokrenemo, rnorali bi da upotrijebimo 100.000 ijudi, s tim, da svaki ponese po 50 kgr. Kad bi taj novac htjeli da prenesemo željeznicom, potreban bi bio voz od 500 vagona ili 25 vozova sa po dvadeset vagonn. m. Razne vijesti Istorlja haringo. Nema poipularnije ribe u Evropi od haringe ili lieringe. Istorija Je prvi put u pronalasku pominje od godine 700. poslije Hristovog rodjenia, i to u jednoj engleskoi hronici. Pretna tome jei vjerovatno, da su Englezi i blli prvi ribolovci, koji su lovili haringe. Hamburg i Bremen imaiu na prvom mjestu da ’zablagodare svomo bujnom cvetanju trgovini sa haringama, jer u njihovom osnivanju i razviću veliku je ulogu igrala haringa, koju su onl liferovali, naročito zhog ipostova, što su u oaio vriieme strogo i u veJi-l kom 'obknu održavani. Danas je lov na haringe poglavito u rukama Engleske, Njemačke i Holan! dije. Postoie razlike u praksi izmedju Engleza i Nijemaca. Dok prvi ultvaćenti ribu donosa na obalu nezaklanu, Nijemci je na moru zakolju, izvade joj ; utrobu, usole i pakuju u burad. Na suvu samo prepakuju ribu. = San i tnozak. Prije izvjesnog vremena je na mičigetisJtom univerzitetu posmatran uticaj sna na mozak. PrHesor iVBli, kcrii opisuje postignute rezultate, uvjerava, da su ta ispitivanja oborila ttmoge do sada priznate teorije. Držalo se đ:o sada. da sc <san prouzrokuje smanjenjem krvnog pritiska u mozgu. Eksperimentima u Mičigenu dokazano je protivno. Tačnlm promatranjem đokazano je ovo: Gbim mbzgaT povećava se kad čoviek zaspi, a smanjuje se u budnom stanju. U n'Cikoliko slučajeva posmatrano je, da motzak najprije po obimu opada pa onda opet rast«, kad san postaje dubljt. Pri budjenlu smaiiiuje! se oban mozga, ali se zato povećava pritisak krvi. ! Tvrdjenjem ovoga profesora ogledi su pokazali definitivno, da, ma šta prouzrokovalo san, to nije smanjenje prit-icaja krvi mozgu, jer takvo smanjenje ne naistupa. *■ Mastiijavo drvo. U južnoj Africi raste neko drvo, koje je vrijedno pomenuti zbog jedinstvene osobine njegovog Ilšća. Naime, potopljeno u vodu, njegovo lišće za par trenutaka pušta ijubičastu boju i njome oboji vođu, koja se pretvara u neobično lijepo Ijubičasto mastilo. Dokazano je, da tako mastilo ni u koiiko nije otrovno, a boja mu je svjetla i neobično prija'tna za očnji vid. Nadati se, da će zbog ovili njegovih dobrih osobšna ovo mastilo poslije rata ući u upotrebu kod! sviju naroda u Evroph 77X Nove kule svjetlilje. Nedavno je u hainburškoiu pristaništu uvedena u upotrebu nova vrsta sv’jetliijaka za pokazivanje puta i pravca zakasnjelim brodovima u noći. Sve su stare kule svjetlilje porušene, a na njihovo mjesto namještene nove — pokretnie, dakle nešto novo u Istoriji kula svjetiiijaka. Ta nova svjetlilja je velika ladja, okruglasta u obirnu, a u sredini Joj je velika katarka, koja više liči na kakvu kulu, na kojoj je neka latnpa. Ladja ima i svoju mašinu, tako da'pred zoru ode u pristanište, tamo se snabdje potrebama, pa se opet vrati na svoje injesto i ukotvi se. Ona je tako napravljena, da joj ne mogu ni najveći vjetar ni bura smetati. Misli se, da će Nijemci uvesti ovakve kule svjetliljc i u ostalim svojiin morsklm pristaništima u.upotrebu. = Kakvu štetu ćinl iastrebNekt čovjek opazio je na jednom vlaokiom drvetu gnijiezdo jastrebovo, te se pobriuc i msipuza . do njega. U gnijezdu je našao: jednog starog zeca, 3 mlada zeca, 4 jarebice. 7 kosova, 5 vrabaca, 4 zebe i 8 sjenica. Iz ovoga se vldl koJHco je velika Itetočtaa Jastreb. M.
Rekord razvoda brakova. Mislrlo se do skora, da Sjevema Aknerika nosi re-kord u pogledu statistike raevoda brakova. Medjutim, sad )e taj račun otpao, jer se tačnhn pođactma utvrdflo, da Japan u tome pogledu stoji na prvom mjestu. Po računu carskog statistlčkog glavn-og ureda u Tokiju, toio je broj ‘razvedenih brakova 1908. u Japanu došao već do 61.058 ili 170 dnevno. U 1909. bilo je 65-398 razvoda brakova u Mikadorvom carstvu, a to je ugledan procent za jedno stanovuištvo ispod pedeset tnil'ijima duša. =*
S a 1 a OBIčNA STV.4R. Muž: Lutldce moja! 2ena: Golube moj! Muž: Dušo slatka! Zena: Sokote moj! Muž: Angjete inoj! 2ena: Kućo moja! Muž: Daj mi bolan tvoj briliijantski prsten, da ga založim... u strašnoi sant nepriiici, kokica moja! 2ena: Vuci se odatle, bi’.ango Jedna. JEDAN PRIZOR L PARKU. U parku se hvata sumrak. Na jednoj stazi gospodin sretne samu damu. — Zar vas nije strah tako sama ići po parku u ovo doba? — O, ni najmanje! Iskustvo me Je naučilo, da je u dvoje mnogo opasnije. ZNAMO SE... Odvokat sretne jednog svog liekadašnjeg klijonta: — O, kako stc?.«* Ama je li Istina što čujem, da ste postaii čestit čovjek? — Jesfce... ali od koga mi oboje nemamo nikakve vajde, gospodine pravozastupruče! A, Grin: DAN ODMAZDE (Nastavak.) VI. Q 1 a v a.
Sianhope nije imao dugo vremcna da se bavi svojim misiana. „Došao je g. Hollster, želio bi da govori s vami“, javii mu jedan od slugu. Jack ie bio grozničavo uzbudjen, j a odmah mit je palo u oči, koliko se popravflo raspoloženje niegovoga đruga. ,,Ta Čisto tzgleđa kao da si se , uvjerao, da su sva tvoja strahovanja j biia tieosnovana“, uzviknu on radosno. j „Umirio sam se i sada bar mogu j da žalim oca, a ad ne mislim, da se on j rastao sa životom kao očajnik," pd- | govcri Sfannipe. „Sađa, kad'a sl mi to rekao, mnogo mi je akše, da ti predam to pismo,“ odgovori Jack i izvadi iz džepa rtdku hartiju. Pronadjeno je lice, kojemu je , ispućeno tedmo ođ pisama. što Ih je 1 GRČKA
Jack je bio čovjok, koii je imao do, voljmv takta i osjećaja, da bi Bhvatio, da ovo nijo bio zgodaai čas, u kojemu bf mogao tražiti od svoga druga da mu po tome pitanju povjeri i bliže pojedinorti. stoga je savlađao svoju radoznalost 'i ćutao je„Nego, jeli‘‘, Uz\iknu Stanhope, po što je neko vrijem© bio sjedio b«z i jedne itiječi duboko zamišljen, (1 a šta je tebi moj pokojni otac pisao?'* „Rckao jo samo, da se spi'ema na jed no putovanjo na kojemu lako može i po* Btradati. Molio me da u Slučaju da rijega zadesi smrt predam tebi ovaj prilog mome pismu, što sam ti ga i dao. Nij« pak nišla rekao sta da radim 8a tim pisimancem u slučaju đa mu se ništa ne do. godi, a to jo, pravo da ti kažem, 'đosta čridnovato“. „Nomoj da misliŠ višo na to“, odgo^ vori Stanhopo koji je sam bio preblijedio. „Moram da gledam kako ćn da snosim ovu nesrcćUj koju mi je sudbina dosudila, ; A ti Jacku, ako si mi prijatelj, nomoj mi više ni rjjcči govoriti o tomo“. Pošto je oeiao sam, Stanhope stade dubolco raziriiš!j3ti. Mnogo što-šfa bilo mu'ja nerazimiljivo, bio je isputijcn sumnjama. ZnaiČi, d a ja njegov otac bio predvidio, da noće više biti u životu kađa Jack budođobio pi3mo. Ako dakb to oče. kivanjo smrti nije biia obična siutnja, već grozna namjora, đo U jo namjere pokojnik mogao ’doći samo iz razloga šlo jo izncna.da saznao pravo duševno stanje, u kojcmu sc naterila njcgova mlada žcm. Ta kakav jq mogao biti razlog za fiudnovatu narodbu, koja mu jo stigla posliju očeve smrti negoli neosnovana Jjubomora •— ljubomora proma vlaslifcom sinu? (Nastaviće se.) jN Poslijednje brzojavne vijesti ZALZET WIBORG. Veliki uspjesl bijeie garde u Finskoj. ! Kopeohageti, 30. aprila. Napređovanje bijele garde na svlnta frontovima, naročito na istočnom ie tako zaiatno, da će crveni gardisfl u skoro biti sasvirn iznureni. Crvetij gardisti tražili su preko parkmentara da stupe u inlrovne pregovore: Ova je molba ođtoijena, jer bijeli gar« disti zahtjevaju bctzuslovno potčiniavanie. Kb. Stockholm, 30. aprila. lz flnskog glavnog stanfl javljaiu: Zauzet je M'iborg.
& STRAH U ERANCUSKOJ. (Nirofiitl brzojav „Beogradskih Novina“.) f : Berlin, 30. aprila ttosljodnjih bo daoa u komentarima fcancuske štampe opaža vehka zabrinutost u pogleđu vojnog položaja. Francuski listovi jako zamjeraiu Englezlma novo oSstupanja kod Ypra i pozivaju ih, da pošto-poto održe važne flanđrijsko polo-‘ j Žaje. NIJE PRISTLPILA LON«
tvoj otac juče pređao na poštu. To je plsmo tiai-rne bilo upućeno glavnom m e n i, a u njemu je bilo ! iedno pismo za tebe... Ma šta ti }e, Stanhope, šta ti Je ako Boga znaš?“ usplašeno ste Jack, ’kača opazi, kako njegov drug, koji je za to vrijeme bio otvorio pismo, sav bio problijođro i zvjerao kao mahnit u ovu hartiju. ,,No razUmijem... Kako trcLa, ovo I shvatiti,... vjeruj mi, da ovo ne razumi- j ! jem“, ffi'ucao je zbunjcno Stanhope. Jack se plašio đa 8e nije đogođila ne- j ka nova neareća; Uze ono pisniancc i [ proćita ga. U njomu jo pisalo ovo: „Moja je izrična želja, moja najveća f najusrđnija želja, da ti, — ako bo u opšte misliš ženiti, — uzmeš za ženu jedhu djevojku koja so zove Natalija Yelverton. Ona jo kći Stefana Yelvertona, o kojemu ćeš tl vjerovatno čuti uskoro po mojoj Bimrti. Nemoj ni pokušavali da ispituješ, zašto ja to tražim i što ti izrično zatorainjujefm evaku dirugu Teniđbu, neka ti je 8okaz, 3a samo tooin žinldlom možeŠ bl’ti sretan i sačuvati čast našega imena. , Votoi to tvoj otac \ SamUel Whife‘*. „Natalija Yelverton? Pa ko je to, nko Roga znaš“, iznenadjeno uzviiaiu Jack. „Pojma nomam; to mi jo ime potpuno nepoz.nato“, mrmljao jo Stanhope kao ubijen. Kamo sreće da nikađa nisam ovo ni pročilao. Ta zašto moram da uzmem za žonu ovu nepoznatu djevojku? Zašto da ne tragam, da no ispitujem cijelu ovu etvar? Sta to svo znafii? Ako Boga znaš, kao da i ovo đosada nijo bilo dosta neBrećd“ Jacku jo fzgleilalo pros'to nevjerovatno ovaj zahtjov, kojim so jednom fiovjeku brani da uzmo žcnu koju on hoće. On jo svoino drugu odmah otvorcno izrazio ovo svojo mišljenje i najzad mu još rofie: „Nema toga zakona, kojini te mogu natjerati, da stupiš u. takav brak. Sto se meno pak tičo, ja bih u najrnanju ruku bar provjerio, daii ova Natalija Yolverton ispunjujo sve zahtjeve, koje ja poslavljam u pogledu lifinosti i osobina evojo budućo supruge'*. „Nikada ja- tu djevojku ncću uaetP’* odlufino ilečo Stanhope. Jack pogleda svoga druga i rofie: ,,To nnači da tvoj« src« kanda nije više «k>bodno?“ Stanhope 8« gorko nasmija: v Pa 4U )# ako bi i bik* tako? 4 ‘ -
DONSKOM UGOV0RU. (Narofiiti brzoiav „Beosradskili NovtnaT) Bcrlin, 30. •aprila. „Deuische Tageszeitung“ javlja, da nij*» istina, da je Grfika pristupila loridon« sborn ugovoru, fiiji ee potpisnici obave, zuju, da no će zakljufiiti soparatan mir, VELIKA ŠPIJUNSKA AFERA L ŠVEDSKOJ. Engleski vicekonzul šef špijunske centrale. (Narofiiti brzojav .Jieozrađskth Novlna“) - Berlin, 30. apriia- , Stockholmski „Aftonbladet' jav.« da jo ongle skj vicekonsul u Goč teborgu uhvaćcn kao šef šp.junske centralo, preko koje su prebacivani špijun'i u Njomafiku. Kod rijega su nadjerie grdne švedško isprave, lcojima je snaMjevao svoje Ijude. CHILE OSTAjE NELTRALNA. (Narofittl brzojav „Beosradskih Novlna“.) Rotterdam, 30. aprila. Chilenski predsjeduik republike Aflemoondro izjavio je, da Chi'le i dalje misli ostati neutrahia i u prijateljstvu sa objcma zaraćenim strankama. Zvanične objave OBJAVA. U vezi sa naredbom c. i k. okružnog zapovjedništva Beograd V) A. br. 4660/918. glede naredjenog poJ pisa sviiu poreski'n objckata — izvje^ štavaju se svi poreski obveznici gra-< da Beograda, da će se popis poreskitf objekata u niže navedenim ulicama slijeđećih dana obaviti: 29. 30. aprila i 1. i 2. maja: StaroCrkvena; 30. aprila, 1. 1 2. maja: Bregovita, Gospodar Jevremova; 1. i 2. inaja: Knez Mihailov Ve-t nac, Prištinska, Niška, Mraovića Bašta, Čelopečlca; 2. maja: Kolarčeva, Knežev Spomeni'k. Svakom poreskom obvezniku skreće se pažnja, da na dan popisa svoje ulioe bude u svotne stanu ili da tamo ostavi svog zastupnika, koji bl potpisnim organima mogao dati sve potrebne podatke. C. I k. okružno zapovjedništva