Београдске новине
Strana 2.
Srijeda
BEOGRADSKE NOVINE
BroJ 142.
Snabdijevanje Beograda vodom. Oskudica u vodi. Su§a, koja sad opet počinje, nalaže, da se mjere* štednje. koje su prošle godine bile naredjene, ponovo jizmu u obzir. Pri tome se nameću dva pitanja, i to, koie su to okoluosti koje izazivaju tu potrebu i otkuda je aiastala tako velika oskudica u vodi. Na prvo je pitanja djelimično već u samom početku odgovoreno. Ali jezgra jsvega leži u nepravilnoj potrošnji voide u mnogim domovima, koia se i pored tolikih i ponavljanih opomena niIkako ili se vrlo malo smanjuje. Za vriBeme rata je istina količina potrebe ivode u Beogradu znatuo skočila. Vodovod, koji je po svome sastavu u vremenu okupaciie tamau stizao da podmiruje potrebu s pijaćonr vodoin, u vrlo velikoj je injeri opterećen uspcstavljanjein sanitetskih ustanova i iđrugih. Položeno je 18.980 inetara cijjevi, 2436 siavina ie montirano, namjeišteno jc 518 nužnika sa spiranjem 1 Itome još mnogo podobnoga. Osini toga je omogućeno da se dnevno mogu okupati 10.000 ljudi, namještena su idezinfekcijona postrojenia itd. Za sve ito je bila vođa potrebna, a izvori za idobavllanje vode nisu proširivani. I tpolivanje vrtova zasadjenih povrćem, jkojili je broj u Beograđu vr!o velik, povećavalo je znatno potrebu vode, (a ne treba još zaboravitl i količinu, ikoja je potrebna za industrijske radnjc J za namirivanje lokomotiva. Da se odgovori na drugo pitanie, Inora se tnalo poizdalje poći. Još u anirno doba Beograd je trpio s vremena ;ia vrijeme od nestašice vode. Dokaz je tome. što se u svoje vrijeme počelo s polaganjem vodovodnih ciBevi za polivanje uiica i druge potrošuie, da bi se na taj način olakšao .vodovođ s pijaćom vodom. Rat je spriječio da se ti radovi dovrše. Da ibi se oskudici u vodi koliko toliko sta3o na put, pristupilo se već tada odJučnim, ali stvarnim srestvima. Čitavi krajevi grada su bi!i zatvoreni za dobavljanje vode te se tako postiglo, da $u viši i najviši krajevi grada mogii biti snabU'icveni vodom. Sračuniavanjam uglednili struĆUjaka se pokazalo, da redovna potreba u vodi s glave na glavu iznosi dnevnc 70 litara. U tu je količinu uračunato sve, što se može uzeti u obzir: pijaea voda, voda za kupanje, polivanje u’Jca, spiranje nužnika itd. Ali normalna mjera u Bcogradu prciazi daieko više. Stvarno dajc vođovod s njegova tetiri bmiara sa Šmrkovima (bilo ih ie četrnaest, od kojih su deset još pri prijemu biii zagušeni, pa su s toga biii meupotrebijivi) i jodn lm nedavno novo iskopanim bunarom 70 litara u sekundu. Medjutim stvarna potreba vodc iznosi sađa još rano u jutru đnevno 300 litara s glave na glavu, tako da se još priie podne voda, koja je u rezervoarima prikupljena, potpuno utroši a stanice za pnmpanje nisu više u stanju đa i'odmire potrebe. Sađ se kopa i drugi bunar koji će vjerovatno u roku od tri nedjelje b'ti gctov, i on će u sekunđu davati đrugu koiičinu od 50 litara. Ali što se u Beogradu osjeća oskuđica i nestašica vode, toine nije nikako uzrok rad vodovoda. On radi bez prekida od 23. okt. 1915. I u svakom pogledu je ođgovorio svojoj dužnosti. Uzrok jedino leži u pretieranoj p-urošnji vode, koja više puta prclaz; svake granice. Dnevna bi poireba izrosiia 140 litara u sekundu i ona će se približno postići kad drugi bunar bude
Fjevomom praveu i da Roždjes'vcnskom presječe put, što su J pami i poitigii u jicdne 27. niaja 1905. go-Jinc. Sama l orl.a olpočela jo nešto prije đva sata po-lijo podue. Oflrcali u počelku sva ja japanska tlcta konoentrisanom liraom ; \ ljbom uzek na nišan ruski admiralski brou ,,S uvorov' 1 , Loji je us'.oio lio toliko ostečen, da jo nrorao napustiti borbeni red. Torn je prilikom tcško raiijen i glavnokorr.andujući laJićkc ilo-Se a-lmirr.l RožUjestveuskij. Uslijed čitavog n z 1 r.oz-odnih siučajeva tek je u 6 1 /.- sa:i cijvla ruska flota zn.da, da je komandu piTxiuzeo admirai Njebagatov. Ova je okolnost p.-.š pogoršala tcški položaj ruskog biodovlja. Prcd veče je Tog<» pios'ao đvijo japanske Lrodovske diviz.je. da napađnu !Ruse s icdja i da im oncmogiićo poviatak. U 7 sali 20 minuta stupile su u Rkciju i japanske torpcdnjače, kojo su papaJe na cdstupajuću taltičku Ilotu. r J aWa lodjo za rukom ruskim krstaricarna ».A 1 j c g“, „Semčug'* i ,,Aurora“, da ee prolnju k>oz japajv lci borbeni r<il i da umaknu u Manilu na i'iiipioama. Sutradan Japanci ponovo pritegcše i prinud : še na tiorbu iznuronu rugku (lolu. Do’ je prvog idaaa bitko bi'a prilična mngla, 28. je maj osvanuo vvdar i jasan, tc jo. mnogo bila olakŠana paljlia. Baltička ilota, koja je, k.ao šlo rekosuio, artiljcrijski bila kud i ltamo slabija od j.ipanske flote, juaački De branila. No pod strašoom ;e valnotn jed.an njen brod za drngim iščezao u morUkim vnlovitna. Krefnvica „humrud*' probila jo japarski borlieni red i dohvadla se sii.irsko ohale, ali je tu pretrpiia Itrodoiom. Kistariea ,,Alma‘‘ i dvije torpednjače srrino su se probde do Vlftdi'.OBloka, ostaU pak brcdovi baltičke ilote, koji jc-š nisu bili potOnull morali su se Dftjzad teško oštoćeni \ onesposob'ljeni za
gotov. Time je odgovoreno l na drugo pitanie. Oskudica u vodi postoji. Tome se mora stati na put. Stanovtiištvo mora u svome vlastitom interesu pravilno rasporeditl koiičinu vode, koja stoji na raspoloženju i to pametnom šteđujom, ako ne želi da ga stignu naioštrije mjere. U ostalom bi stanovništvo trebialo da povuče pouku \z toga, što se i drugi, pa i veliki gradovi u monarhiii. s vrlo cdličnim vodovodima, u đoba suše bore s nedovohnom količinom vode. Tako je n. pr. u gradu Budimpešti vodovod zatvoren od 12 sati noću do 6 sati u jutru. a zabranjeno je svako ma i najtnanje izlišno trošenje pijaće vode, kao što je zalivanie vrtova, polivanje dvorišta itd. U Grazu je dobavljanje vode u toku poslije podneva sa svim zabranjeno i vodovod je za čitave kraieve grada zatvoren. Arad se još mogao iz te nevolte izvući, jer je iskopao dva nova duboka bunara. Grad Zagreb, kojl se uvijek mogao pohvaliti svojim odličnim vodovodom, sad se tako isto bori sa oskudicorn u vodi. Bilo bi dakle sa svim pogriešno kad bi se krivica za oskudicu u_ vcdi bacala na vodovod. I Beogradjani, kao i svi drugi, moraju se pomiriti i s tim nezgodama pa poslušati pos'jeđnji savjet: „Štedite vodu!“ R. S. Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. \ k. vojnoj glavnoj guberniji u Srbiji poziva niže imenovana lica da se Jave radi primanja novca ako su u Bcogradu lično sa legitimacijoin (prijavnom lisiom) inače da pošjju svoju tačnu adresu i označe najbližu poštu, lcoja prirna novac uputnicoin. I. Članu glavnog odbora đruštva Crvenoga krsta u c. i k. vojnoj giavno-j guberniii u Srbiji g. Ivanu Zanković u, Bcograd Kralja Aleksandra ul. 130, svakog radnog dana od 3—4 sata poslije podne: Ignjatović Milan, carin. retvizor u penz.; Janković Ivan, penzioner; Obrenović Sima, polic. komesar u penz.; Obrenović Hristina. penzionerka; Jadžić Luka, služ. držav. štamp.; Milojević Janko, čin. min. prosvete; Pavlović Svetozar, služ. inin. voj.; Nešić Alihajlo, vojni blagajnik u penz. II. g. E. Deroku, načelniku žeIjez. direkciie, Topčiderska (Sarajevska) ul. 10, svakog rađnog dana od 2 d‘o 4 sata poslije podne ili pismom: Aćimovič Mileinko i Nik-odije Andrejić, kočničari iz Niša; Babović Stevan. žcl. čin. u ne-n*- Borovic Diagonur, cuvar pruge iz rodunavca; Bunjetića Jovana, magacionera porodica; Bunjetića Milana, magacicnera porodica. Vacekovič Antonije, crtač žel. direkcije. Gubica Pavle. šef Iožionice. Dimitrijević Zivojin, čuvar pruge iz Stalača; Dimitrijevič Nikola, žel. čin.; Dološić Ignjat. nađzorn. pruge iz Niša; Drčar Antonije, desetar iz Stalaća. Djordjević Toma, čuvar pruge iz Supovca. Miljkovič Božidar, čuvar magacina iz Prizreua; Miadenović Ljubomir, skretničar iz Kragujevca (sada u Palancl); Miletića Radivoia. skretničara iz Divaca, žena Hristina. Nedeijković Ilija, čuvar pruge straž. br. 154. Pavlović Dušan, Pajić Dragutin i Pantić Stanislav, čuvarri5?uge; Pejin
i đalju borbu, predati. Rusi su u tsusimskoj bitci izgubili obo 5000 ijudi u pogiimlim i podavljenim, a i japauski su gubici bili \t!o znatni. Tsusirnsku je bitkn najop.širniie prikazao Semjonov. ■* Na đanašnji dan, 29. maja 1809. godine umro je u Casseiu čuveni istoričar J o h a n n e s v. M fi 11 e r, koga smo saino ukratko pomenuli o godišnjicl njegovog rodjenja. Johannes v. Miiller ro.djen ie 3. januara 1752. godine u Schaffhausemi u Svajcarskoj. 1769. godine stupio je ua univerzitei u Gottingenu, da tamo studira teologiju, ali se već tamo porcd redovnih studija mnogo bavio istorijom. Svršivši teoioški fakultet postavljen je zx profesora grčkoga iezilca na takozvanom „Collegium humanitatis“-u u svome rodnom mjestu. 1772. gođinc izđao je prvo istorijsko djelo, i to na latinskoin jcziku a pcd naslovorn . „Belhtin cimbricum“. Njemački prijevod toga djela izašao je tek poslife Miilierove smrti (1810. godine). 1774. godine primio se Muller za domaćeg učitelja u lcući nekog državnog savjetnika u Zenevi. Napustivši to mjesto ostao je i dalje it Zenevi, gdje je 1778./1779. godine držao istorijska predavanja. Ta je predavanja velikim dijelom izdao (na francuskom jeziku): ona su prva osnova za đocnije njegovo djelo „24 Bficlter aligemeiner Geschichten, besonders der europdlschen Menschheit“. 1780. godine izašla je prva knjiga čuvenog Mullerovog djeia „Geschichte der Schweizer“. Te je godine Mfiller putovao ti Berlin, gdje ga je primio u audijenciju kralj Friedricii II. Ne mogavši dobitf državne službe n Pruskoj, Mfiller pri-
Djura, žel. posluž., Gimnazijska 46; Pejić Andra, Perić Dragoljub, Petrović Velimir i Petrović Nikodije, čuvari pruge; Popović Aleksa, žel. čin. iz Bukorovca (sada u Solco Banji?). Radenkovič Nikola. Radivojević Ljubomir, Randjelović Jovan i Rankovič Toma, čuvari pruge; Radovanović (Radović) Božidar, saobr. čin., iz Krivog Vira (sađa u Zaječaru?). Spasojević Dušan, manevrist; Stamenković Stevan, čuvar pruge; Staiiimirović Tasa, vratar; Stankovič Peša, čuvar pruge i Stanković Sava, čuvar pulsometra; i Cekič Stanimir, čuvar pruge iz Greača. III. g. Miši Nikoliću, načelniku želj. direkcije, Kralj Milutinova tilica 36, da se jave svakog.dana izjutra od 7 do 8 1 pol sati, ili poslije podne od 12 do 2 sata; ako su u unutrašnjosti, da pošlju priznanico u đuplikatu, ovjerene od strane opštinske vlasti: Zeljezničari: Dačić Lazar, služ., 223.44 K; Dulović Mladen, sltiž., 242.06 K; Erlenvajn Rnsa siipruga Jovana mašiniste, 223.44 i 216.72 K; Felker Marija ttdova Jcvana posluž., 223.44 i 216.72 K; Janković Svetozar, vozovo’dj 260.68 i 252.84 K; Kralovce Emilo, inspektor 1005.48 K; Krstić Vlastimir, nadžorn. magacina, 223.44 K; Langer Martin, nadžor-n. mostova, 372.40 K; Marinović Marka porod. višeig kontrol., 856.52 K; Mašić Ignjat, čuvar pruge 223.44 K; Mihajlović Dušan, čuvar telegrafa, 223.44 K; Mihajlović Nikola, čuvar telegrafa, 223.44 K; Mihajlović Veljko, čuvar telegrafa, 223.44 K; Mitrović Vasilije, čuv-ar pruge, 223.44 K; Ninić Radosav, pripravnik, 223.44 K; Pavlović Danica žena Dragoljuba, žel. Čin., 223.44 K; Pecarski Božidar. žel. čin., 223-44; 216.72 1 299 K; Petrović P.avle, čuvar pruge, 223.44 K; Prvanović Josif. kočničar, 223.44 i 216.72 K; Radivoicvić Djoke porodica, magacionera, 335.16 K; Radosavljević Jovan, čuvar magacina, 223.44 K: Radovanović Božidar, žel. čin., 260.68 K; Sandić Ivan, Icočničar, 242.06 K; Savić Jovan, manevrist, 223-44 K; Sekulić Mladen, kočničar, 223.44 K; Simeunović Milutin, žel. služb., 223.44 K; Soldić Blagoje, manipulant, 242.06 K; Spasić Zafir, čuvar pruge, 223.44 K; Spasojević Panta, čuvar pruge, 223,44 K; Stamenković AKiksa, čuvar tejegrafa, 223.44 i 216.72 K; Staniševska Ljubica. žel. službenik. 242.06 K; Stojanović Živojin, nadzor. pruge, 558.60 K; Stojković Svetozar, čuvar telegrafa, 223.44 i 216.72 K; Stošič Krsta, čuvar teiegrafa, 223.44 i 216.72 K: Tasiđ Cvctan. čuvar magaJelica udova Ljtibomira, kočničara, 148.96, 144.48 i 184 K. IV. g. DjoLi D j o r d 5 e v i ć ti, suđiji, Vidinska 28: Gosp. Ljub. Ostojić, pukovn. u penz.; Sofija Laze Peitkoviča iz Grocke; Atanasije Vučićević, svešt. iz Malog Po.zarevca; Milan Petrović, voj. čin. n pfenz.; Panta Dragojević, svešt. iz Borića; Svetozar Protić, n.ač. srez. u penz.; Mihajlo Dj. RaŠić, svešt. iz Umčara; Avram Stefanović, penz. računoispitač; Darinka Stefanović, nčit. u penz.; Neša Stojanovič, čin. uprave fondova u penz.; Jovan Gajić, penzioneir; Božidor Djtirić, zv.aničnik suda; Djordje Vukičević, služ.^suda; Stana Todorović iz Meljaka; Živojin^ M. Djordjević iz Grocke; Jelena D. Živković iz Boljevca; Života Mandić, Ripanj; Nikola Popović iz Senja.
mi ponudienu mu profesuru na cassclskotn „Carolinumu 11 . Docnije jc dobio titulu savjetnika i mjesto bibliotekara. U to je doba napisao istorijsko djelo „Die Reisen der Pripste' * 1 , u kojemu je prikazao crkvenu hijerarhiju kao zaštitnicu naroda protiv samovoije njihovih upravljača. 1783. godine vratio se Mfiller u Švajcarsku. 1786. godine postavio ga je mainzski knez-birač za svoga bibliotekara. Iste je godine izradio prvi dio njegove švajcarske istorije u novoi obradi. 1786./95. godine izišao je II. I III. đio, a 1805./1808. god. izišao je četvrti dio i prva lrnjiga petog dijela. 1787. gođine bio je Mfilier u diplomatskoj misiji u Rimu. 1791. kođ. podario mu je rimsko-niemački car plemstvo. Pošto 1792. god. Francuzi zauzeše Mainz, Mfiller ode u Beč, gdje je dobio državnu sltižbu. 1795. god. napisao je niz političkih djeIa. 1804. god. prešao je u Berlin, gdje je Izabran za člana akademije i postavlien za istoričara hohenzolernskog doma. Ovdje je radio na biografiji kralja Friedricha II. Kada su poslije bitke na Jeni. Francuzi ušll u Berlin (1806. god.) Mulier je ostao u Berlinu. Bio je primljen u audijenciju kod Napoleona, koji je na njega napravio silan utisak. Napoleon ga je pozvao da stupi u vladu novoobrazovane westfalske kraljevlne, na čiji Je prijesto Napoieon bio postavio svoga sina Jerone-a. Najzad se Mtiller primio položaja državnog sekretara u westfalskoj vladi. 1807. god. primio je dužnost. Već iduće godine zamijenio je resor državnog sekretara sa položajem ministra prosviete, na kojcm je položaja umro na današnji dan 1809. godine. Johannes von Muller spada medjB najuglednije Istoričare u prvoj po ! q -
29. maja 19l8.
Miloš Jevr. Obrenović. (1829.—1860.) (Svršetak). Te ifito godine stari kncz dodjo u Berlin, pa jc Ba Bvojim sinovcem posciio mnoga mesta po Nomatkoj. Knez Miloš so reši da ide u Petrograd, a sinovac ode u iBclgiju, gd© jc probavio šc-st mcseca, proučavajući čuveno fabrike oružja u B:iisBel-u i Lijožu, jcr je želja siaroga kneza bila, da mu sinovac bude vi jnik od glav© do pete. Potom je prešao u Eu /c k , gdoje celu zimu proveo uz kneza Mihaila, koji ga jc neobično vobo. Kad so vratio iz Engleske, zadržao so neko vreme u Rrancuskoj, pa u leto 1849. ođe opet u 13- rli rt_ da dovrši školovanjc u raV.oj školi, te rnarta Jp. (22. febmara) 1850. bude proizvedon u čin oficira — a tog isbcg datuma je njegov sin Miian posie 32 godine postao prvi kralj Srbije poslo Kosova. Mladi oficir ostao je još gckiiuu dara u Berlinu, a svoju oficirsku službu počeo je — zatvoiom, lim omiljenim na inctn general-maršala grafa Vrangela, koji je tada bio glavni komandant u Bcriinu, a inaCa vrlo omiljen kod vojske, koja ga je iz milošte i prozvaia „Papa Vrangel**. Vojnik strog, ali pravedan. Kad mu se javio po dužnosti mladi oiicir Obrenović, general-feldmaršal ga prcmeri od giave do pete, pa praveći Se da je pročuo, zapita: — Šta reči ti, sinko, da si? — Potpomčnik u 6-orn ulanskom puku Njcg. Vei. kralja. — Šta? — Potporučnik u 5 orn ulanskom pu* ku Njeg. Vei. kralja, Vaše Prevasii.dsivo. — Što se tiče Prevashodstva, to ti, sinko, ostavi ita stranu. Prevashodne gospode irna puno u moga kralja, a ja sam general-maršal. A ti si neobrijan, eto, to si ti. — Gospođine general-feldmaišale, ia i sam u dubokoj žalosti za rnojira striccm (22. januaia iste godine umro je u Sremskim Kariovcima rijegov slric Jovan Obrenović, saliranjen ko’d crkve Sv. Jovana u Novom Sadu), a u jnom zavičaju je obi čaj da se čovek nc licka kad je u žalosii za svojirna. — E, lo je lep običaj, i čim ga buđe kralj uneo u naše propiso nosićemo i mi brade, kao kozaci cara Nikole, zeta kraljevog, a ( .tte ćemo se ’ rja'i. Nego ti ćeš, sinko, u zatvor za 21 sata, jor ti mamuze nistupo propisu. Mladom Obrenoviću već pr.kipe, pa se zaboravi le odgovori: — Gospodine general-feldmaršale, pa i vaše nisu po propisu. — Bogme, imaš pravo, sinko, zato ćeš i za mene odleža'i 21 časa, i tako ćeino zadovoljiti propise. AJi prvi ovaj susret mladog Obrenovića sa čuvenim pruskim genorai-fcldmnr9nIo4YI /](, «j-\«1- <Lolo»o < ii« ,,Papa‘‘ Vrangela, jer kod jesenjih mana vara Miloš je po naročitom zairem glavnokornanduju&'.g prikomando\an kao ordonans-oficir maršala Vrangela. Po završenim manevrama proveo je neko vreme pri artiljeriji, a posle je Lio preko cde zime u generalštabu. Ipak je Umeo ugrabiti vremcna da posećuje i prcdavanje g. đr. Pelermana pa univerzitetu, kod koga je stalno bio na stanu, to je lepo liapredovao u učenju turskog jozilca. Pri kraju mesojedja 1850. godino kralj ga jednom pozove u auđijenciju, u kojoj je miadi Obrenović probavio više od jeduog časa. Kralj ga je raspitivao o prilikama u Srbiji, a poglavito o životu t radu kneza Miloša. Opraštajući se s Milošem, kralj mu je rekao: — Zvao sam vas da se oprostim sa vama. Po želji kncza Miloša vi ćete ov/i svojoj porodici. Ali sve dok se ne budete rratili svome zaličaju, ja sam rad da vas
vini devetnaestoga vijelca. Pisao je vrlo gipkim i plastičnim stilom sa vanredno živim prikazom. Pri ra-du bio je Mfiller izvanredno marljiv i saviestan. Kao gradju za svoju svjetsku istoriju napravio je Mfiller ođ 1781. god. na ovamo izvode iz 1833 originalnih istorijskih djela, koji obuhvataju ukupno 17.000 usko ispisanih strana velikog formata. 1S51. godine podignut je Mfilleru spomenik u rodnom mjestu Schafhauscnu, a 1852. god. podigao tnu je u Kasselu spomenik bavarski kraij Ludwig II. — 29. maja 1814. god. umrla je u zamku Malmaison Josephina, prva suprugn Napoleotia I. Josepiiina rodjena je 3. juna 1763. god. na srednje amerfčkom ostrvu (francuskoj koloniji) Martinique-u kao kći tamošnjeg komandanta pristaništa Josepha Taschera de la Pageri. U 15. godini došla je u Francusku i udala se 13. decembra 1779. god. za vicomtea Aleksandra Beauharnais-a. Iz toga su se braka rodili Evgeniie, docntii podkralj Italije, koji je bio jedan od najsposobnijih vojskovodja svoga očuha, i Hoitenza koja se docnije udala za Napoleonovoga brata Louisa, holandskog kraija i oca cara Napoleona III. Za vrijeme najburnijeg doba revolucije pogubljen je juna 1794. god. prvi suprug Josephinin general Beauhamais. Tada ie uhapšeata i Josephitia, ali Je oslobodjena poslije pada Robespierreovog. Kod Barrasa, svoga dugogodišnjeR prijatelja, upoznala se sa mladim Reneralom Bonapartom. Ovaj se zaijubi u nju i zaprosi ie, a ona podje za njega ntanje lz naklonostt neeo li iz častoijublja; mnogi su još onda predskazivall siajnu budućnost gcneralu Bonaparti. Bonaparte 1 Josepbtna vjenčall su se 9. marta 1796.
zadržim u mojoj vojsci. Stivio sam va.1 danas ,,a la suite“ pri puku, u komc sto služili, zadržavajući vam čin i rang u vojsci. Pre nego što odote, prijavite se ministru Manleufel-u. Nameran sam da pošljem evoga pređstavnika u Srbiju. Knezu Milošu izjavite inoju želju i že ju mo< ga zela cara Nikole, da se šix> pre vrati svome narođu. Mladi Miioš vratio so na sami v<Jliki četvrtak 1851. svojim roditelj ma, koji su tada živeli u Vlaškoj i baš se spremali da idu u Bukurešt knezu Milošu, da za, jedno provcđu praznik. Kad je mladi stupio pred starog Mii< loša i poljubio ga u ruku, zauzeo je odmali vojnički stav i rckao: — Babo, evo ti vojnikal U Bukureštu je miadi Milcš uz kneza Mihaiia stupio u poznanstvo s knezom Vlaške, svima veiikodosbvj ic ma, straium konsulima i aristokiacijom. Kncz Miloš naumi d>- ga oženi r d3 ga toga radi pošlje svojoj kće.i Petriji; udatoj za T'ošu Bajića, soahiju u Banatu, koja je izabrala za svoga brata od strica ćerku Petra Ćarnojcvića, spahije u Aradu (docnije se udala za magjarskog spahiju Moćonhja porekloan Rumuna). Ali M'hš se beše zavolio b dTOgom, Manj rn Ka'.ardžijevom, bojersKom ćerKom što j<3 majci njegovoj biio poznato. Jeđnoga dana dodje kn zu u po6etu pospodja A. Kantakuzena, miada žena otmenog bojera, u čiju j - kuću knez odlazio. S rijom je došla i njena prij iteijica Ma. rija Katardžijeva, vrlo lepa i inteJagentnai devojka, koja se starome na prvi pcgled dopala. Ona ođmah kleče prea starega kneza, 1 poijubi ga u ruku i zamoii ruskim je. zikorn: — Vaša svetlost hoće da šalje svoga sinovca Miloša u Nemačku, cla tamo nadjo sebi đcvojku. Ja sam se veiila s Mil'OŠem i cn mi se zakleo, da rne nikad: oslaviti neće. Blagoslovite kneče, da bi i vas Bog blagoslovio i na o.om i na onom svetu. Starome knezu dopade se t sme-ost i smeran govor lepe moliteljke, koja mu 1 se pređsiavi kao sinovica njego.o, prija. teija Laskara*), kod koga je sal u gostima, *) Laskar Katardžija, piemić boje« i vodj konzervalivne stranke u Rurnuniji; god. 1859. bio i kandidovan za izbot kneza. Knez Miloš je dugo tvrdio pazar: — Tako jo valjda božja vo.jal Po> Ijubi ruku, devojko j cla si ulagoalovena. 1‘ozdrari striea, da ćemo sutia doći h proševinu. Tako se oženio otac kralja Milanft* Svadtia njegova bešc pravl doga'ijaj u Bu> kureštu. Godine 1852. knez Mi’.oš je trebao ić? « inžnu Rusiju na inanevre ruske vojske, na koje ga ie pdžvao ruski car, aii jedno zbog slabosti, a drugo i ua so ne zameri kom drugom, stari kncz ne o .c lično, nega je mcsto sebe poslao svoga sinovca Mi, loša, ,,jer to i jesle za vojnika‘‘. U južnoj Rusiji i na Kr.mu provco je tada mladi Miioš dva mcs ca. Godine 1852. rodi se Miiošu ćerka; Tomanija (koja je prcd Božić 1S53. go. dine umrla), a 1854. sin docniji prvi kraljl Srbije posle Kosova, kome je krjteni kum bio stari knez. — Irnao sam — rcžao je tađa knea Miloš — brala i sina Milana. Evo mi Bog gado unuka. Neka mu je ime Milan. Oa će mi biti unuk, sfn i brat. Da je ko tada mogao reći s'arom« Milošu, da će to dete, što đrži u rukamaj biti kraljl ^ Posie krimsko vojne javlja sc u Vla. škoj i Moldavskoj jaka sfrtp za sjedi. njenje i zbliženje sa oshiiim ba’kanskim; lirišćanskiin narodima. Miadi Miloš je- bio
god. 1797. god.. dok je Bonaparta bio stalno u Milanu, proboravila je neko vrijeme kod njega. a iuače je vriieme, dok je on bio na bojištu provela u Parisu i zantku Mahnaisonu, gdje js vodila dosta raskalašen život. Pošta je Bonaparte državnim udarom od 18. brumairea postao prvi konzul i počeo sve više zauzimati držanje i običaje pravoga vladara, Josephina je prvo u luxenburškoj palati, a zatim u Tuileriama zasnovala pravi dvorski život. Njen je luksus često dovodio Bonapartu u novčane neiprilike. Sa Napo« leonovom braćorn i sestrama nikada nije bila u prijateliskim odnosima. Nikako se nije slagaia sa težnjaina svoga supruga za suverenont vlašću, jetj je uvidjeia, da je Napoleon ne bi mo-< gao kao nerodkinju zadržati za su-< prugu, ako bi htio zasnovati dinastiiti. 2. đecembra 1804. god. svečano je krunisana portd svoga supruga za caricu. No njene se slutnje uskoro obfstiniše. Napoleon stade je moliti, đa u interesu francuske i nove dinastiio pristane na razvod. Najzad se posiij© dtigog otpora Josephina pokorila, pa je 16. decembra 1809. god. izrečeo razvod braka. Napoleon se oženio ćerkom austrijskog cara nadvojvodkinjotn Marijom Luisoin. Josephinf pak ostavljena je carska titula; živjela je poslije razvoda u Navarri I daije okružena vladarskim siajetru Oko nje su se ktrpili Napofeonovi protivnici. Poshje prvoga pada Napoleonovog Bourbonci su joj odnzeli svet tltnle. Uskoro je zatim umria na današnji dan 1814. god. Sahranjena je. u crkvi u Rueili, nedaleko od MaiU maisona. 1822. god. podigla su Joj rijftr. na djeca Iz prvoga braka spomenik.