Београдске новине

• /jftrafta 2. . ^ PoSret protiv Wilsona u Americi.

Kb. Rotterdam, 3. jula. ,,N I f u w e C o u r a n t“ javlja iz Nftw-YorKa, da socijalistička attitacija ,pxqtiY precbjednika ,Wilsona uzima tflikvu razmjeru, da je vodj stranke, flansči koji je 191§. god. t?io k'andidpvan ža predsjedničk'o mjesto, *podnjo ostavk’u na svoj položaj u stranci, jer dn lično ' potpomaže Wilsonovu ratnii politiKu, k'oju njegova strank'a tfe Mobrava.

Slobodna Finska.

Pitanje istjerivanja Engleza. ,»’! t Stockholm. 3. jula. Danas će se finska vlada odlučitl, da li će sve Engleze istierati iz Finske.

Razne brzojavne vijesti. Knez Leopotd Llppe u Beču. - r -y Kb. Detmold, 3. jula. Na srdačan poziv cara i kralja' K a r 1 a putujc knez Leopold Lippe u Beč, da posjeti vladalački par. Stiže :4. o. mj. prije podne. U kneževoj pratnji nalazi sc državni ministar, šef kabineta, dvorski maršal i krilni adjutant. Privatni brzojavni saobraćaj izmcdju zaposjednutih oblastl Runuinjske i v i središnjih vlasti. Kb. Bukurcšt, 3. jula. Privatni brzojavni saobraĆaj izmedju zaposjednutili oblasti s jedne I ■Moldavske, Austro-Ugarske, Njemačke, Bugarske i Turske s druge strane opet ie ponovo otpočeo. Španjolska bolest. Kb. Berlin, 3. jula. Spanjolska kijavica, nazvana zarazna influcnca, rasprostire sc. k'ako listovi javljaju, po cijeloj državi. U Karlsruhu, Mannheimu i Ludvvigshafenu trećina stanovništva bolujc od te bolesti. Ali jc tok tc bolesti dosta bezopasan. Vcć poslije dva do tri daua bolovanja znatno se bolesnik osicća boljc. Američke buđalaštine. Berlin, 3. jula. ,,N o r d d c u t s c li c A11 g e m c in e Z e i t u n g“ javlia po ,,N i e u w c R o 11 e r d a m s c h e C o u r a n t“-u o obnovljenoj protivnjcmaeko) propagandi 0 e r a r d a. Ovaj tvrdi ponovo, da je u Bcrlinu dobio „nepobitne dokaze", kako je admiral T i r p i t z priic svega namjeravao da „osvoji britansku mornar:cu“, te da se s njom — uputi na Amcriku i da ovoj naturi ogromnu ratmi odStctu. ,,N orđđ.eiiisćlic 'A 11 g e m c i n e Z e i t u n g“ pravom tome dodaje: U Njemačkoj su primliena Ocrardova ,,otkrića“ s humorom, jer iz daleka nosc viđno na čelu znak budaJaštuie. No\a špiiicncža u Švedskoj. Kb. Stockholm, 3. jula. Izbila jc na vidjeio nova špijunaža. Stvar se tiče jednog raznosača brzojava i ona, izgleda, stoji u vezi s brzojavom L 6 v i n g a. Stidska rasprava jc bila 27. jutia, ali je radi saslušanja svječoka odložena. Novi bugarski upravnik ureda za ish r anjivatiie. Kb. Sofija, 3. jula. Oencral Protogerov jc pcnovo postavijeu za upravnika ureda za ishranu, na mjcsto generaia Popov a, koji je podnio ostavku.

'Četvrfak ^ Sa Balkana. TURSKA. Oranice izmcdju Turske i južuog Kavkaza. 0 sporazumu, koji je postignut Izmedju otomanskih izasianika i zastupnika Južnog Kavkaza saznaje ,,T a n i n“, da će se 'tamo obrazovati trl države. Jedna u Aserbeidžan u, druga u oblasti u kojoj 0 j u r g j Ij a n c i žive, treća u oblasti u kojoj žive J e r m e n i. Ispraviće se stara turska granica. Pregovori će se produžiti u Carigradu. Učestvovaće sve dfžave četvornog saveza. I ,,T a n i n“ primjećuje, da će se, sa izgleđom na ispravijanje, ostvaritl granica !za Batum u pravcu A s c li usche i Alkalische, dok će linija Alexandropol — Nachidževan osigurati Turskoj položaj zone K a r s—B a j a s i d. Do sad su pregovori donijeli uspješni rezultat za Tursku. ' 4 U počast poginulih junaka. Došli smo im u posjete. Njihov je sveti mir bio za čas narušen — ali nije im bilo krivo. Naši poginuli junaci, braća naša i drugovi naši, što ondjc počivaju viečnim snom, doeekali su uas nijeinim ali iskrenim pozdravom. A onda, kad je zaorila pjesma, iznajprijc tiha pa sve jača, jača, i vila se nebu pod oblake. kad su mzdrhtaia sva srca naša, potresie se sve đuše naše, onda su nam i oni tamo preko groba dali osietiti, da smo svoji medju svojima. One grančicc na hu'tncima njihovim ustreperile su. a iz onog cvijeća što se kano od in-ilja širilo, kao da su izilazili oui — da, u ovaj sveti čas budu s nama zajedno kao što smo u duhu svome i mi s njima zajediio, nerazdruženi do vijeka, jer nas nj snirt sama ue može s njima sjediniti v i š e, no što smo već sjedinieni u uspomeni, zalivalnosti i drugarskom poštivanju... Jest... ovaj đokaz medjusobnog poštivauja i medjusobne 'drugarske Ijubavi ispoljio se i juče ponovo svcm svojoni jasnoćom, kad su pjevači bečke dvorske opcre došli na austro-ugarsko vojnieko groblje u Beogradu, da u počast poginulili junaka naših otpjevaju nekoliko žalobnih pjesama. LjepŠe manifeslacije, 'divnije a ipak tako skromne svećanosti, zacijelo još u Beogradu nije biio. Onaj veliki broj časnika i vojnika, tih ljudi, koii su u ovom četverogodišnjem svjetskom ratu zaboravili na svaku sentimentalnost i otvrdnuli kao stanac kainen protiv sviii napada mekoga srca, koji su tis'uć puta gledali smrt* ravno vi cvoi i podmntrni'f piirrini'UV/ nirtvih, ranjenih i osakaćenih, — ni taj skup oprcbanih ratnika nijc mogao ostati ravnodušan. Zasuzilo je svačiic oko, a ona šitua kiša, što je pokadkad iz -naoblačcnog ali ipak suncem nasniijanog neba kao rosom prokapala na skupijene prisutnike, kao da je pričala, da s nama u radosti svojoj što smo ih se sjetiii, plaču i oni, kojima se ta svcčanost prircdilai, kao da sti to njiliove suze... Pa kad smo se konačno, zadubijeni u mislima n,a prošlost i budpćnost svoju, kliknuvši svojim poginulim drugovima ,,Slava!“ počcii raziiaziti, onda su se one grančice na grobnim humcima njiliovim i sve ono cvijeće življe uznjihali... Kao da nam zalivaljuju i kao da nas mo'e, tla i opct dodjemo, često dodjemo i tako im oiakšamo počinak u tudjoj zcmlji, daleko od ognjišta njihovog, daleko od rodne grude njiiiove... A rni... mi sino im to u nutrinji

BEOGRADSKC NOVINB .... duše svoje i obećavali, sjetivši se pri tom, da i nas, vijerne vojnike, možda četoa ist{v sudbina, ista časna smrt za dom naš i vladara našeg... i kao u naprijed o«jećajući kako bi bili srećni i blaženi, kad bi nas đošli da pohode oni, s kojima stno drugo.vali, s kojima smo ratovali i podnosili sve tegobc ovogai teškoga vremena, u kojem ona Jijepa riječ o slasti „umrijeti za otadžbinu" ne predstavlja više samo uzvišeni simbol domovinske ljubavi, nego gotovo i stvarnost našega od tolikih neprijatelja ugrožavanog opstanka i života. Bj. * Pjevački zbor bečke dvorske operc izveo je pred ratnim spomenikom ove konipozicije: „Schlafet wohI, ihr Helden!“ ođ Le ske-a i „Die Himrnel riihmen des E\vigen Ehre“ od B e et h o v e n a. Izmedju ovili pjesama održali su kratke govore u spomen jun.a> cima g. Frischler u njemačkom i g. Arnold u niagjarskoin jeziku, položivši na podnožje spomcnika prckrasne kite cvijeća.

Grad i okolica Dnevui kalendar Danas jc četvrtak 4. jula, po starom 21. juna. — Simokatollci: Udalrik; pravoslavni: Julijan Tars. Casnička i činovnlčka kasina otvorcna je počamod 15. februara do 11 satl u noći. C. i k. v o j n i č k i d o m: Citaonlca, soba za pisanje 1 Igrauje, kantina. Olvorcno od 7 sati izjutra do 9 sati uvečc. Slobodan pristup svakome vojniku. Blblloteka za pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Ilotel Moskva). Otvorcna od 10—1 sat prlje i od 3—7 satl poslije pođne. Kincmalograti: C ik. vojni kincmatograf u Kralja Miiana ulici br. 56 (Koioscum): U fi sati poslije pođue prcdstava za vojnike, a u 8'30 sati uveče opšta predstava. C. 1 kr. gradjanski kinematograf na Terazijama br. 27. (Parls): U 6 sat! posllje podnc i u 8 satt uveče opšte predstavc. Bcogradski orieum u ijc-noj po2 ornici, ibašta „Hotcl Takcva" na Terazijamaj. Početak predsfave u 8'30 sati uveče. Nocna sl užb a ii ij c kar n a m a : Od 30. juna do uključivo 6. jula 1918. vršiće noćnu siužbu u Bcogradu ove ljekarne (apotelce): Dr. Pantć, Saborna ul. 77, Delint Knez Mihajlova ui. 1, Nikolić, Bitoljska ulica 2, Protić, Kralj Milanova ul. 87. Preseijon V. reon. Urcdi V. rcona opštinc grada Beograda, looji su se do sada mlazili u Jug Bogdanovoj ulici broj 18, preseljeni su u Brankovu ulicu bvoj 17. 0 ovome sc izvještava gradjaustvo radi znaniai. !z u r eda za nadjene etvari. U vremonu od 15.—30 juna nadjeni su i c. i lr. policijskorn komesarijatu prcđati ovi predmeti: jedan kofer mrke boje, bilježnica sa pisaljkom, ulaznica za kino i orfeum, dvije kruiiu pjoioviiio, an ttrraKlin I ruskim hartijama i dva komada kopjejki, jeđna kutija za cigarei od alpake, 16 karata za meso, mrk novčanik sa K 3.65, dva ključa sa recepisom, mali ženski sat, iegitknacija na ime Miiana Siojanovićti, pocijepan novčanik sa 47 lielera, ključ i upaijač, 30 kruna u gotovu, karte za namirnice, crn ženski šal, 130 kruna i razne cedulje, mula ženska tašna sa 64 lielera i koiaonom, crn novčanik sa K 10.60, kao i K 40.— u gotovu. Lipovo cvijete. Upozorava se gradjanstvo, da ne propusti vrijeme ovetanja lipe, a da ne s£bira što više iipovog cvijeta, od kojega se, kao što ie poznato, dobija zdrav, vrlo tečam i dobar čaj. Cvijeće sc bere tako. da se otkine zajeđno sa priraslim listovima: Oštećenje drveća i grana trcba izbjegavati. Cvijeće se rasprostire na suhom tavauu, ili drugom kakvom suiiom mjestu i osušeno euva u džaikovinnai.

je i to inalo. Eto, ti si rni došao danas i bićcš mi o ručku gost. Rcd je da se redak naanjernik ugosti. Ali sutra ćc doći drugi, prekosutra treći, po ncki put više njili cdjedauput, i to svc retki namjemici, kojc treba da ugostim; pa kako vas ugostim, onako ine i cijcnite. Ta i najsironiašniji čovjek sprema bolji ručak, kad ima gosta, a kamo da nebi viadika. Pa ondav nc dolazc mi saino obični Ijudi, već i mnogi vclikaši, za čiju gozbu često utrošim i poslijednju paru. l J o neko dodje s listom za kaikvu milostinju ili dobrotvomn svrhu. koju ne samo da nc mogu da odbijem, več moram da ispunim pozamašnom cifrom, jer se drugi na mene ugiedaju, pa ako ja malo dam, oni daju još mmije. Po ncki put moram da odcm i ja druginui' kao gcst, pa pcslom u Karlovcc, Budim pa i Bcč, i svuda mcram da izdajem. kalro se to pristoji momc činu. Udjc god sam, svuda treba da osvettam obraz i sebi i vaaua. Profiv ovakovih razloga nijc mogio biti prigovora i molitclj je morao đati, što je vladika tražio. A što sc tičc ono&a naglašavanja vladičinog o njegovom srođstvu s pop Kostom. to je jcdna obična stvar, koju moženio i danas opaiziti. Ako je neko vldjen po bogatstvn iii gcspodstvu, oiida ga svojata i unuka kume tctkine zeovc. Pop Kostina mati Paligorka kao da je bila još udaljenija srodnicai vladici, ali to ovc.m.e nije smetalo, da i nju i njoj sličnc smatra za srodnicc. Bio je dobroga srca, a odrekao «e kao kahidJer f oca i majkc, l brata 1 sestre, da bl Sto bolje poslužio grttvl, pa je *bog toga oalećao ngjfu prazninu u wcu 1 godilo mu jc, što gai u prkos

svemu tomc toliki svojatsju. Mnogima od njiii davao jc i šakoin i kapom, pa je tako još kao pridvorni kaludjer pomogao Paligorkinom mužu, da lakše dcdjc do parohije, a kao vladika joj je bcsplatno zapopio sina, ne računajući ovamo onih sto d'Uikata, dobivcnih za njega od pop Pavia. Eiem, kad jo vlariika ctit'uo pop Kosti oštru bukvicu i knđ mu je piiprotio slrogom kaznom za cvculualuo jxmov» ijcni izgrcd, ou ga ncmilo$tivo oipusti, nfs mlostojivši ga višc s\ojim pogloiiom. Pop Kosta je skrušci o n oJstupanju op t triput dulick'o metanisao prct viadikcm i učinilo mu se, kao da se na r.ovo rr» dio, kad. so jo osjeiio izvan viadičinog dvora. Svakojako jo razmiSljnO, pa jc pri tom padao ncprostaro iz jednc dilorno | U drogu. Najzad dodjc ipak do zak jučka, đa mu ncana drugog spasa, vcć da pogae glavu i da sc izmin sa svojom sudb:!. nom. Bi možđa tako i uftiuio, da u iij>'» mu ne bijašo krvi Paligoikitne i da su ljudi molo bolji, nego što su. Još nijo stigao u selo, a u oranw se već najcmje prifialo o srdžbi vladićinoj, koji kao ua je dotoonao da pop Kostu „obrija", t j. da ga iiSi svcštcničtoog čina, pa da ga onđa preda gradjanstooj vlasti, koja bi i)nala da ga, uvedo u red oljtčuiii' grr« djana i da ga piijc svega obiijn, kako bi' žto manjo odudano od osta'iii občnih ijudi. Poćcše u sclu da mu rugaju i da mu prkose. U njcmu 30 poi.ovo uz» bunj materina krv i on ge uhvali u kc« šlac s protivnicima, (jcrajući mak! na kc« nac i padajućj iz jćdn* pogijaškft u dro. gu. U očajanju oda so piću, toojo je silabo podnosb, te fa u pijangtru Čijito mnoge ludorijo. To mu je pteđonclo, da ga Otoranu&o ! oni, tooji dondje l ijah'u pr'«

ma njomu ravnođušni. St’vori so u selu stranka za i protiv njeg.t. U prvoj b.jaliu vidjeni i bogati, a u dragoj prezreni i sirotinja. Ona je prva riailvladala, i kad su stari vladika i pop Igen umrli, novi vladika ne liljcde pop Koelu po.-la\ iti za paroha parobijo pokojnog oca mu, već samo za administiakna svo dioiuljc, dok so sa selom nc izmiri, To jc pop Kostu bacilo u voliku bri« gu, jer jo administratorski položaj ncsi« guran i jor mu je siipruga, mladja kći pop Paviova iztodiJa vcć sedmoro djcce, jcdno drugom do uSiju. Unuo mu t nnli, ]>oslijo žcno jedini iskrcni prijatelj. Po£e življe za scbo da vrbujc slranku, pa. jo za pojedino prjstaiico vršio budžaklijsko advokatsko posiove, Taj mu j>o-ao tako omili, da jo jz svoga gela, kloje )3 pripad;do ugaiskoj gradjanskoj upravi, prcla« Kio * u obližuju vojnu Krajmu, da se tamo zauzima za svojo kiijeiitc. Jcdnom jo molio kipctana, da, oprosli kaznu nc» kom kradljivcu, Uavotlcći, kako jc pvoj primoran da krado, jcr jc sLromah', a ima sitnu djecu i bolesnu ženu. Ali to mu nijo upaliio. Kradljivac bi osudj u ua đva« deset 1 pct balina. Kad jo voć gVo bilo sprcmno za iz\Tšenjo kaznc i kad jo kri« vac vcć ležao na klupi i kad su dva kap« lara s objo stranc njoga stojali spi'cnnuv s lestoovim ktapovima u ruci, da nfl ziu povjcst kapotaniovu otpočnu batinanje, pop Kosla istrčj iz ^omilc glodalaca, stoido mantiju t prebaci jc pK-ko osudjanoga, pa izazivaftki dovjknu kapctauu: „Udri, ako smijci I" Knpetau ciknu, dva vojuika zgrr« bišc pop Kostu sa rutoe 1 nogo i ipiujcžo ga ia dvoiišta a mantiju blaciŠe za njini; Olsudjcni pak djobio je u tohko Žcšćc batinei , i<i - ; ;• r (Svršlće se.)

Brodaja šećera. Proda'vnice životnih naniirnica opštine grada Beograida otpočele su prodaju šečera gradjanstvu za injesec j u 1 i. šečer se i sad izdaje 11 a osnovu kupoma i staje kao i do sada po kiiogramu 4.50 kruna. Izgubljeno. Talijanski : zarobljenik Antonio Marcescinl rzgubio je tečajem opcnnc preidstave u nedjelju jedan crni kožnati novčanik sa 600 K. Gubitak ovaj nalaz-i Marcescina vrlo teško, pošto izgubljcni iznos sačinjava cijciu njcgovu iušteUinju za vrijeme od dvije godiine. Poštcini se nalazač umoljava, da nadjani novčanik sa spomcnutom svotoin preda c. i k. poHcfjskom komesarijatu. Istorijski kalenđar. ■ v- juJa 1676. god. rođjen jo vojskovc. dja Lcopold 1. anhalfp'lcssavski kao siu vojvodo Johana Gcorga, Još u ranoj miadosti pokazivao je vaur-anu n;u ldonost za tjclcsna vjcžbanja i za vojsku. Pošto mu je 1693. godiuo umro oLc, primila je za maloljetnoga Lcopokla vla« davinu njcgova mati, a on jc sajn stupio u brandenburškU (prusku) vojsku, gđjc jj dobio čin putoovnika, U ono vrijcmc nije bila rijctka pojava, da su vladajući knc« ževi majijih' njcmačkih db'žavica stupaji kao aktivni oficiri u Vojsku većili nj « mačkih država. Zahvaijujući svojoj veh« tooj vojničkoj sposobnosfi, a i svojoj van* rednoj strogosti, Leopoldov je puk usko« ro postao uzor za cijeiu vojsku. Uv&o )3 j ineleoliko novina, kao gvozdenu šipku za punjenje puške (ondašnjo su puške iiaravno biio prcdnjače), a osirn. toga je on pivi uveo maršovanje u korak, koje se danas u svima vojskama na S\ « jotu smatra kao stvar, koja sc sama po sehi razumije. Vojvoda jo 1695 . godine učcstvovao u ratu protiv Louisa XIV. i odJikovao se prijikom zauz'ći Nanvuut Jcdnovremcno sa Vršenjem svojih vojnih dužnosli upravijao jc i svojom djžavicom', nnd kojom jc, postavši pui.o’jetan, 1698 . godino sam bio primio viadavinu. Učinio jc mnogo za ekonomsko podizanjc zemijc, pomagao je poljoprivredu, trgc« afinu i zanatn i podigao jo mnoge gradjc« vinc. SVoju ncSavladljivu energija tloka« zao je i prilikom svojc žonidbe: u prkos protesliiru svojo matere i sviju svojili srodnika, uzco jc za žcnu gradjankru', ćcrku nekeg apotckara, kojoj je rimsfoo-njomaČki car poslijc podario lćneževsku titulu i pn» znao je ravnopravnom kncževom suprcgom, a njihovoj djeci pravo nasledja. U toku rata oko španskog piijestolona-il'-dja učestvovao jo vojvoda na čelu brandei burških! ti'upa, a većkiom pod V;h v::ojn toomandom princa Evgenija savojslog u nmotmu bitksma. Karoč' ^ co ».l iuovao u oujema hilkama na Hochstcdfu ( 1703 . i 1704 , godine), 1705 . godinc z.i vrijemo vojne U Italiji u hitkama kod C a s s a n a i 1706 . godine kod To r i n a. 1712 . godine dobio je maršalski čia. 1715 . godine, n ratu proliv Svcdsko osvojio je na čelu praskih i saksonskiii Irupa csLito Bugen. Kada jc stupio na prijesto i uskoio zatim olpcčeo sa caricom i kra’juom Marijom Terezijom prvi šlesiri rat, pruski toraJj Friedrich II. povjcrio je vojvo a I.ec« poldu odbranu ztmljo protiv mogućeg hannoverstoog upada, a nii vrijfflc drugog šleskog rata izvojcvao jo Leopold 15 . dccembra 1745 . godine pobjedu u bitci 11 a Kessclsdorfu, o kojoj jo već bilo rijcči na ovom mjestu. Vpjvoda Leopokl auhaitdessavski umro }e 9 . apji’a 1747 . godine. — 3. jula 1866 . goduie bila sc kod varoši Kral. Ilraca (Kralove Hradec, .ij inaeki Konjggratz, okružno mjesfco u Ccškoj, na Labi) najveća bilka u latu, što su ga te godinji vodili Pnaska (udružcna sa Ita« lijom) protiv habsburške monarhije i južuc.njcmaftkih država. Ovu bi ku češto (naročilo Francuzi) nazivaju L'itkom na Sadovi, što jc ncopravdar.o, pošto se tood sela Sjudove u toku ovc hitke do dušc vodila borba, ali tfitoo liiti jo bio štab jednog od glavnih toomaudanafa, niii jc paia cdluka (koji su okmenli obćči.o mjo rodami za mj.*4)o, po kojcmn &? u i.-toriu nazivaju bittoe). Odluka je pala kol s la Hluma, Glavnckomaudujući auslr»ugaxske vojske na tom loji.štu (na lal janskom' bojištu bio jo gla\Tiokiomandujući ma:« šal nadvojvoda A1 b r c c h t), felcajgmaj« stor L. A. pl. Bcnodck (rodjen 1804. gc« dine u Soprojiju U protcstanrikoj maj j;r« skoj pleraićstooj familiji, rm.ogo sc od« libovao u rabovima 1848. godine i 1859. godino toao načclnik gencralšlaha marša« la Radcctoog; Bancdekov načelnik štaba u ratu sa Prusima bio je gcneralnujor K r i« zmanić), hio je liješio, da sa svojom vojstoom, kojoj sc biia piidružila l safeor« ska vojska pod toomandom saksonskog prijcstoionas)jcdnik'a, docm'jag kralja A ’• bcrta (S!akSonci su u samom početku rata rnora'i napustiti svoju domovmu, koju su Prusi okupirali za 48 sati), — na đubcnjefttoom platc.u sačeka protivniika i tu primi odlučnu bitku. Dotadanjo bor. be, o kojima smo dijeiom već govorili) (ua Trutnovu, Stoaliru, Mnj hovom Gmd'« stu itd). biic su tek borbc istatonutih au« strc»ngarskih korpusa sa niadmcćr.om prugtoom silom, boji su slali velikih gubitr. ka. 9 toga so FZM. pl. Bonođek povukao na Kraiovo Hradcc, gdjo jo izabrao vtIo zgodno položaje izmodju desne obalo Labo i Bistrice, a s obiju strana druma, tobji \cdi od Iforica za Kralove Hradcc. U centru auslrc-ugarško vojske na’ario so 3. i 10. toor, iza nnh u rozcrvi 1. i 6. toor, na desnom krilu 4. i 2. kor, a na ljjevom krilu 8. toor i Snksonci, svcga jo bik> austro-\igarsk« 4 sakaonske vojsk« ne-

4. Jula 1918. BroJ 176. v što pretob 200.000 ljudi i 500 topovn. Ta« too jc FZAl. Bknedek od 1. jula ftckao Pru« se. Oji je od poftctka znao, da nema mnogo izgleda na srećan isho<l u ovom ratu na dva fronta sa dvjema velitoim država« ma. Prusi su ne samo imaJi veliku broj« nu nadmoćnost, nego im jo još i pješr« dija bila naoružana novim pdšk ma oslra« gušama, dok je austic-'ugarska pješadija još imala prodnjafto, lako da je pruski pjošak takoreći mogao izhaciti tri mctka za vrijeme, dck 1 A austrc-ugarski pješak izbacio jedan mclak. Prusi su so ovako konccntrisali prcma auštrc-ugarskjm pcložajima: Prttska I. araiija (komanda it princ, Fiiedrich Karlo: u nri'irojn sastavu 2, 3.' i 4. kor) kod Iiorzicn, labska vojska (ko-' manđant goncral ilervvallti pl. Bittenfeld) prcma lijcvom austrc.nganloom kr lu kod. rijnidara. II. annija ]xxl komandom prr. skog prijcstolonasljcdnika (uocm'jeg caia Friedricha II!.), u čijcm su sastavu Irili ganlijski kor, 1., 5. i 6. kor, bi a jc jjš udaljena i dobila je narodbu, da krene prema Kralovem Hracu. Pruskl kralj jc j.oslije Irilko na Jičipu bio riješio, da svojoj vojsci da nekoiiko dana odmora) ali kada mu uvefto 2. ju’a javišc, da se s ono strane Bistiice naiaze jake auslrougamko snage, sazvao je ratni S-';V,et, koji jc lijcšio, da se sutradan podje u napad. 3. juia u 8 Aaii u julro po’čela jc borija. 1,. pruska armija izvrši prclaz prcko Bistrićc, ujeno desno kri'o zauzm? I) ual cku i Mc« krovus, cenUr Sadovu i sađovsku šumu, a lijcvo je krilo proko Benateka prodrlo U svibensku šumu. Za to je vrj ine labska vojska zauzela Nchanice. Tako se borba vodila do 10 sati prije podue, kada liaslt’« pi nagli picokict. Prusi su se svojim pio nagljenim napadima hi i jako jstrošil’, au« stro-ugarska vojska vršila jc siian pro« tivnapad, a njona je artiijcrija satirala I. pruslcu armiju, dok su Saksonci kod Pri« ma i Problusa odluftno odbijali uapnde labske vojske i pokatkad čak prelazili i u ofetizivu. Snda Boiiedek stom snagoni kreue na I. prusku anuiju i žesioko je pokolcba. Oko pođne situaćija je pj) Eiuse bila vtIo tugaljiva: divizija, toja jc još dižala svibeušku šumu, bila je u pcia sotrvena, a na sve straue počeše popu« štati pruski redovi. Ta’a najednom pofte« še slizati pretbodnicc II. prustoe (prijesto* Ipinasljednifoove) annije, a u jcđan sat poslijc jx)dne lrila je već u veliko u borbi sa austro-ugarskim destiim krilom, fcoje je bilo oslabljeno zbog preLacivauja na drtji ge odsjcke. 6. pruski kor podje duž Lalie i zauze Ncdelište i Noheuice. 1. gardjj« ska divizija zauzo važne poiožaje kod, Hluma, a 2. gardijska divizija jsauze Rc« zbcrice. Stula 1. i 6. austrc.ugarski kor la'enušo na silan protivnapad i jzbacišo Pniso ia Rotirerica, ali nijesu više mc. glo po\Talili Hlum, a zaiim krcnu na llozberice 1. j 6. pruskd kor (zani'mljiva islorijska pojedinost: 1. x'6. ausLo-ugarski proliv 1 i R. juMifikog bora) r'Zajedl O sa gardom ponovo zauzo fo sclo. S'ada ja austrc-ugarska vojska hila zagrožcna s ledja, a Prusi podjoše u napad na cij « lom frontu, te FZM. Bonedek morado narcdil povlaftenje preko Labe (oko 3 s?ta posiijc jmdnc) prema Pardubicu. Austrc« ugatska je arti ! jer!ja sa najvcftjn požrtic« vanjem naslavila borbu i nanoseći ira ve« liko gubliko nije davala Prusima da pc« Rju za Benci?kovom vojskom, jednovre« meno jc austrc-ugarska konjica s 'n m naletom odbaciia prusku fcorijicu i n:j? ioj davala da kteno naprijed. Veiiku uslugu cjelolcupnoj vojsci učiniii su iom pri!i» kom i Šaksottci, koji svojom junačkom od« brattom na Piimu i Problusz ne dadoš« Prusima do posijodnjeg momeuta ni da 83 nraknu. Prusi su u ostaloin i suv.šo bili iznurcni, da bi mog'.i i 'pomislili na gc« njcnj.'. Prusi prutoćiše na bojištu, Beir.« dekovi vojska krene prcko Pardubica iu Olomuc, gdje sc ponovo grt'pis?la za fcor« bu. Gubici su s obiju straua bi i vrlo vcliki. — 3. jula 1898. godino ■uuiklila jo u toku rata izmedju Sjedinjenih Država' i ŽjKmije američka floia jrod koman<Iom admirala Sampsona ptod priilaništcin Santiago de Cuba špansku criadru admirala Ccrvcre.

Na daJiašnji dan, 4. j ula 1776. go« dinc, pošto jc već od 1774. godine ia ckouomskiit razloga u više nialta dolaszilo do otvorenog sukoba sa Engles« kom, proglasiše sc na kongresu u F iJadclfiji 13 dotadanjih „sjedinjenih’ sjcvcroameričkih koloniia’*: Massachuetts, Rhode Island, New Hampshire, Connccticut, Ne\v York, New Jerscy, Pennsvlvania, Dalaware, Vir« ginia, Maryiand, Georgia, Sjeverna i južna Caroiina pod itnenom „Sjedinjeno američkc države'* samostalnom fcderativnom republikom nezavlsnom ođ Englcske. O toku đugotrajnog ratovanja za nezavisnost sa Engleskom, dijeloin smo već govorill pišući o životu Oeorga Washingtona, amerićkog vrhovnog komandanta u tom ratu i prvog predsjednik,a nove republike. 4. juii slavi sc u Sjedinjenim Državama kao državni i narodni praznik, sliono kao u Francuskoj 14. juli — dan zauzeća Ba-j stillc. — 4. jula 1879. godine rodio se u Li'ibecku slikar Joiiann Friedriclt O v c r b e c k, poznat na prvom mjestif kao istorijski slikar. Imao je kao taicavi velikog uticaja na razvoj novijeg njemačkog slrkarstva. Umro je 12. novem-! bra 1869. godine. — 4. jula> 1848. gođi-' ne umro }e francuski književnik 1 dr- ! ža-vnik Francois Renć Auguste vicomte Chateaubriand (izg. Satobrijafi).' Rodjen je 14. septembra 1768. godine u St. Ma!u, bio je francnskl poslanik u| BerJimi, pa zatim u Londonu, a odj 1822. do 1824. godine bio je fra-ncnaki