Београдске новине

i, Strana 2. ^rllUoma. Ovu stranku 2ell Lloyđ Oeorge- za vrijeme rata da zadrži na kormllu. 1 ako ona prema njemu ima 'donekle nepovjerenja. Lloyd Oeorgo je momentano ušao sav u ratne prili* ke. Sigurno je, da će Lloyd Oeorge preduzeti nove izbore, 5im za to bude Jjnogućnosti. Kad bi se sada preduzeli, "'bili bi to slgurno izbori sa lozinkom: Spasavajte Paris! Za sad su novi izbori nemogući, a u daniina, koji će još proći, dok se oni provedu, može se još mnogo koješta dogoditi, što bi sadašnje vojničke dogadjaje gumulo u pozadinu. Lloyd Oeorgc trepa potporu konzervativaca. Lozinka premijerova u sadasnjim izborinia gia'’sila bi bez smnnje: Zadobijte rat. za"državajući sadašnju vladu. Preko toga ,bi Lloyd Cieorge postavio socijalni program, poboljšanje sudbinc radnika, minimalne nadnicc. nacijonalizovanje i — da bi se ulaskao Parisu — predlog ^Zakonske osnove. koja bi bila protiv neprijateljskib stranaca. Opozicijonaljia struja, koja se zauzima^za opšti savez naroda, imaće da računa sa vještim planovima Lloyd Oeorgea i radričke stranke. ,,M or n.i n g p o s t“ se izjavljuje protiv održavanja novih izbora u ovoj godini. Ovaj bi ih list smar trao opravdanima. kad bi bilo potrebno, da sc protiv jake pacifističke opozicije pozove odluka zemlje. Posle ubijstva ruskoga cara. Istražiia komisija sovjetske vlade u Jekatarinenbnrgu. Moskva, 25. jula. Po naredbi sovjetske vlade odlazi jedna istražna komisija u Jekatarinenburg. da ispita okolnosti ubijstva bivšcg cara i da krivce kazni. Intervencija sporazumnih sila u Rusiji. Kitaj ćc potpomagati japansku Intervenclju u Sibiru? Kotterdam, 25. jula. Prema izvještajima londonskili listova Kitajjeriješio. dapotpomažc japansku intervenc i j u u S i b i r u. Kitajske će vlasti po mogućstvu biti na ruci japanskim trupama. Japanske će trupe za to pošto.vati suverena prava Kitaja.

Iz hrvatske politike. Budimpešta, 25. jula. Ovdje je juče održana koniercnci}a. koja sc bavila hrvatskim poslovima. Rezultat se te konferencije sastoji jv‘ncr'b*e>Tii’-nTjC5i’u,'Vtćmđa se' poslije posljcdnjih dogadjaja očekivao u krugovinia ustavne stranke njegov pad kao siguran, te se očekivala pronijena ličnosti. Sada stoje stvari tako, da ne ’će odstupiti ban, nego podban, dr. K r i š k o v i ć. Uzrok leži u nesuglasicama lične i stvarne prirode. Ali za sada ostaje sve po staronv

Razne brzoiavne vijesti. IJdubljlvanjc poljoprlvrednih odnosa izmedju Ugarske i Njemačke. Budimpešta, 25. juia. Ministar predsjcdnik W e k e r 1 e je pozvao danas k sebi ministre S z t er renya iPopoviča kao i zastupnikc zemaljskog zcmljodjeiskog druŠtva. da sc s njima posavjetuje o carinsko-politlčkim pitanjima i o svojim smjeirima o udubljenju poljoprivrednili odnosa s Njemačkom, i najzad o regultatu konferencija u Salzburgn. Nienlačko-rumunjske privredne konferencije. Berlin, 25. ju.a. iđućiii injeseci održaćo so u Beilinu ktmferencija izmodju njomačkih i nrr.unj«kih zastupnika o privrednim pita.

reč da proslovi. Uz krcvct je stajala jadna ovojača, kojom je lup‘o u zid, kad zove žcnu ili koje inladje da ga što poslušaju dok jc boiov'o. Kako skoči en dočepa onu ovojaču: — A zakon varn žtnski!... Zar vi mene još živa sa'ranjujefe, a ženu udajete, a?... Pa razvuci onom ovojačom j>o ženama... — Nastade jedna cika, piska, draka i kuknjava žena po sobi. — Vukodlak! viču iedne. — Vatnpir! viču drugc. — Jes‘, jes‘ vičc Dakan. a mlati li, mlati. Zene se toliko uzjazbile, da ni jedna ne uitie da potreivi vrata, no samo beže po sobi i kukaju, a on ožcži, ožeži!... Kuknjava žcna u sobi urbuni .ukučane koji su bili na polju i po drugiin sobania. Oni potnislišc da jo DaJtan umro. Snaho zakukaše što ih grlo donosi. a deca kad videše da im majke Jtukaju udariše u vrisku. Njiliova opet lcuknjava uzbuni komšije. — Svršio jadni Dakan! rekoše jedni. — Umre veseli Dakan! veli drugi, i svi pohitaše Dakanovoj kući. Kućani 1 komšije s polja, a žene iznutra, pa zaglaviše vrata a Dakan bije H, bije. Jedva jadne žene utekoše napolje uvijaući se od bolova, 1 pipajući ona mceta gde ih je ovojača dokačiia.,, ...

Petak njima. Vjerovalno j*, da ć« usledni ćia» novi ruiriunjskog kabincta doći u B«r. lin. Giavni predmcl, konleiimnja bićo ioš do sad nerijcgeno pilauje o usposlavljc« nju slobodnog pristaništa u Konstanci. llvoz I Izvoz Sjedinjenih Država. Kb. New-York, 25. jula. Godine 1917./18. iznosila je vrijednost u v o z a u Sjedinjene Države 2946 milijuna dolara, te je prema tome za 247 milijuua dolara v e ć i, nego prošle godine. Vrijednost izvoza iznosila je 5928 milijuna dolara, što znači da jc izvoz za 262 milijuna dolara manji nego prošle godine. Uvoz zlata iznosio je 164 milijuna dolara, a izvoz zlata — 191 milijun dolara. Prema tome je uvoz za 786, a izvoz za 101 milijun dolara spao. Interpelacija talijanskili socijalista zbog zabrane socijialističkog narodnog kongresa. Lugano, 25. jula. Iu Rima javljaju: Zbog zabrane socijalističkog nacijonalnog kongresa upi> tiće soeijalistioki poslanici idućib dana u kornori interpdaciju na vladu. Na kongresu jo itnalo prijo svoga da s« odredi držanje ,#ocyalista o učestvovanju u od« borbna prijelaznog (loba iz rata u mir. Centralni savjet sporaziimnili sila za snabdjevanje sa životnim namirnicama Kb. Londou. 25. jula. Reuter javlja: Prcdlozi. poduešeni komisiji za snabdjevanje životniii nainimica, odnose se na ustauovljivanje centralnog savjeta. koji treba da ima sjedište u Londonu. Tu će svi saveznici biti zastupani. Svrha je. da se postigne što uže zajeđničko djelovanje. da savcznici ne bi bili lošije snabdjeveni, nego oni, ltoji mogu sebi sa potpunom korišću osigurati svoje zalihe, koje im stoje na raspolaganju. Zato zaiihe đolaze pod kontrolu, a savjet će prema potrebi odrediti oblik razdiobe i finansijsko pitanje. Povišenje vojne obaveze u Americi. Rotterdam, 25. jula. Javlja se iz Washingtona: Uskoro če obadvjema kučaina parlainenta ministar rata podnljeti zakonsku osnovu o povišenju vojne obaveze i granicc starosti. Parnica protlv blvšeg francuskog mlnistra Malvy-a. Ženeva. 25. jula. Bivši francuski ministar predsjeđnik, C a i 11 a u x, koji se. sada nalazi u istražnom zatvoru. uputio je na senatora Duliostea pismo, u kome traži preslušanje u procesu M a 1 v y. Nema gladi u Holamllii. Kb. Haag, 25. jula. . Ureil. za ’žN'A’TkTflvir, £5= jih u zcinlji ima, dovoljne, da se održe utvrdjeni obroci do nove žetve. Vladin nadzor nad telefonima, brzojavnim kablovima I bezžlčnim sistcmima u Americi. Kb. AVashinglon, 25. jula. Rcutcr: javlja: Wilson j© obnarodovao proklarnaciju, kojorn sc stavlja lia znanjc, da će 23. ju!a vlada uzeti u svojc ruke nadzor nad Ulofonima, brzojavniin kablovinva i sviina bezžičnim sist'mima. Broičano stanje amerikanske mornarice. Kb. Washingion, 25. juia. R e u t c r javlja: Marinski sekretarijat izvještava, da mornarica sada broji 503.792 ljudi časnika i moinčadi. Odavdo pripada 219.258 ljudi aktivnoj moriiarici, 219.566 ljudi mornarskoj pričuvi, a ostatak Cuvanju obalc mornaričkog zbora. Prihvaćen postupak najvcćeg povlašćenja ii Engleskoj. Kb. London, 25. jula. Kako se javlja, ratni kabinet jc prihvatio postupak najvećeg povlašćenja u engleskoj državi, koji će radi ocjene trgovinskih pitanja utvrditi naimenovani odbor kabineta.

Čika Mladcn završi svoju priču i pogleda zadovoljiio po svima u mehani. koji su se krivili od smeha. — Ako, baš ako, post im ženski! viče jedan. — Tako iin i trcba! vcli drugi. — I ja bi to isto radio! dodaje trcči. — A šta bi posle sa Dakanom? pita opet četvrti. — Više Dakan i ne ležc ti postciju. reče čika Miaden. Posle >e, kad je već sa svim ozdravio i sam u šali pričao: da je ozdravio: u inat žcnama. — Ko zna, veli, možda bi onda i uniro, jer je več bio došo lipsać, da nvo saino žcne ‘nako ne naljutiše. — E, alal mu vera, rekoše judli. — Posvctila inu sc, dodadoše drugi. A čika Mladen dodade: — Dakan jc poslc toga živeo još dosta godina. — Još je dosta pravio šale i vesclja, samo su žene od njega prilično zazirale. Kad je umro. Ja sam se već u velike bio ožeuio, v«le, da ni jedna žena nije smela ući u sobu. sve dok ga nisu već i u sanduk metnuli. tako im je Dakan otiđa bio zavarčio. — Bog da ga prostl!...

__ BEOORADSKE NOVlNE Sa Balkana. RUMUNJSKA. Protiv gcnera’la Avorosca. Oilgovarajući na jedno pilanje n. <» istar-prcdsjcdnik Margbiloman jo u vrdio, da jc gonoral Averoscu nastavio politiku, [koju jc vodila v'ada Bratianu-Take Jciusca. General Averescu tvrdi, da je godir.e 1903. Marghiloman, kao ministar s]>oljnib p • slova, htio da izazove sukob sa Bugarskonr, i ako naša vojska nije unafa ni jeđ« nog metka. Marghiloman jc izjavio, da je godine 1900. dužnost vlado bila, da znstupa Čast zemlje, prijo no 5to bi probrojala metke. U ostuom kabinet od 1900. j« znao, da su središnjo vlasti, na osnovu ugovora od 1884., za slučaj da budemo napadnuti, moralo priteći u pomoć. 5to S' sadanjeg zaključenog mira tiče, središujo vlasti su htjele da pregovaraju sarno sa jodnom jc« kom vlađom i ličnoslima prvog ranga. Ja sar.i primio na sebc odgovornost vlasti, jer sain bio uvjeron, da sam zastupmki jedine stranko, koja jo u stanju đa Rumunjskoj oslvari najbolji mir. Morgbiloman ističe, da jo za vrijeme pregovaranja A« verescu zauzco držanje, koje jo za jnir biio najopasnije, jor jo bio gotov, da pri. stane na svaki mir, pod uslovom, da sj.rcrazumnim silama može ostati vijerau. Marghiloman je završio sa opormnom na one, koji bi btjeli pokušati, da rad ' proliv uiteresa i roda zoniljo.

Znameniti krajevi u Srbiji/ Njihova istoriia. XI Riijno, Stari Vlah. Raška. Pod ovim trojnim imcnoni razum • vao so južni deo Srbije medju Dilnom, Mcdvednikom, Maljenom, mejju oboir.a, Moravama i Jastrebcem i mcdju obalan a, kojo su u starijo doba bile po'itička gr • nica izrncdju knežoviue, Bo.no i St. Sr« bije. U Uj opseg, kao .što so vidi, ul izj i su oknizi: užički, čačanski i krcševački. U ovom kraju Srbijo mesta su u opšto dosta slabo naseljoua, u nje.riU je mali broj bogornolja, anaročito malo ima škola. Krajom 19. \eka dolazilo jo u srednju ruku na 2910 stanovnika j dna crkva, a jodua škola na 3500 duša. — Ovaj kraj Srbije ima jednu otnografsku osobinu, a ta je, da u njemu ima vrlu malo cigana; kiševiti i planinski predeo ne privlači cigane. n .jiii U produžonju izm'ćemo sve što js znamenitijo i istorijSki važnije u g nn itn okruzima. Užico i okrug. Xi jodan okiug u Srbiji nije kaU:. starski promeien, da bi so mogl i Učiuj te~aa i>uđo~pou 2 Žiario, koiileo so na pr:« stu njegovu moru čovc'c možo đa oslo.i’, možo so roć', da je užički okrug prosto o:n najveći u Srbiji. On j; istina br >je n dtuša drugi, jer je požarevački u tome prvi ali zomljišlem biće sv^jjako pni. Okiugu užičkorn- jo granica n i z padu Drina, na sovpru'ojcruzi: p >d i s‘ i i valjevski, na istoku rudnički i ćrčanski a na jugu reka Uvac i suva medja, kbja prolazi odovud Višegradn, pa sc spušta u Drinu ispod sela Rastišbu Planinama je okrag užičti sav prctrpan tako, da je čoveku teško se naći u lesi od planinskib povijaraca i visova. Na sovurnoj strani njogovoj pl>nine su: I’cA Ijon, Bukovac, Divčibaro i Maljen s v : . sovima: m aljevim stblom i Crnim Vihom. Daljo na jugu su: Kozomor, Subjel, Drma. novina, .Tel na Gora, Cmokosa i Smišali. Sve su ove pia i c odovn Už : Ca, a onv o daljo su: Ponik\a, Giuđa, Košuta, BP« gaja; najpo 1; idu oni visovi, koji so od Drino pružaju k jugo-istokir, o 1 koj h su glavniji ovi: Zvijezda, ToU'.erišto, Tara, Šarga>, Ligota, Tornik, Murtcnica, Ivi'a, Sjekulić, Bijcla Voda, Milošovac, Ce.ner. nica, Mučanj i Javor. •— Naj\ifi vis ni Ivici zovo so Zborištc. Na Sv. liiju dolazi mnogi svet iz oko’i: c na Zborista to tu igra; vescli se i jj^smatra Avalu iznad Bieograda, Durmitor, Komove itd. Osim Kozomora nema skoro ni j--dnog golog visa u ovom okiugu, svi su višc ili rnanj« pokriveni gorom iti bujnrm travom. Ravnicama jo siromašan okrug užički. Najveća je ravan boz sumnj ■ ona, na kojoj j<> naseliona varošica Požega, kraj Morave, Detinjo i Skrapcža. Ira i još ključeva oko Moravice, duž ro! c Lu/.i ice, u Kačeru, u Branošnicima i U Kr’ivoj iRijcci. Z1 a t i bo r, p!a 'inska zaalasana zaravan, rnožo eo pomenuti kao neka ravnica užičkog ok'ruga. Ova ziravan iua serp.enlinsku poiogu i prostire so od Grudo do Murienico, dužinom od 25, a širinom ocl 15 kilomotara, ona jo ist'na posuta brdeljcima i ispre ocana dobnicama, ali su joj strane ve nna Vagog nagiba a bidiljci široki, te p e ra okoluim brdima izgbda dosta ravna. Ce’a ova visoravan je ogoiela od pamtiveka, te se po njoj i danas rotko \ idi po kojo dno, ncgo je svo sam suvat od guste i veoma pitoma trave, kojoj bujnost održava ob la a vlaga u samom vazduhu, zatim jaka rosa i r.e. brojeni poločići koji onuda romore i daju stoci 8vežom vodom obilna pojila. Na Z!<°.« liboru so ništa ric seje, nego se iovi sil a stoka za posek i prodaju. Šuma je u užičkom okrugu prilično prorMljona. Sto-jc gol ravnij', to j: veći« nom upoljeno. Na visovima, ko t su b’.iže Drini, podignuto su struga e, te s: tu iz-

20. |ula 1918.

radjuje mnoga raznovrsna gr.ulja i na splavovima spušta niz DTnu. Gura j • N* lova, smrČeva, borova (giadja od je.o t smrćc zove se čamovina, a od bora borovina), bukova, C'rova, grabova, biczova, klenova, jiso ova itd. a ima po nogde i tisoviln« i dlvoleske. Od rudnog blaga može se 'poinenuti važan pronalazak krajem 19. veka u selu Sadjevcu. uidizini Ivanjice. Tu je nadjcn u ono doba K o b a 11 k i s (Arsenik Kobalt Kies). — U Kačeru ima belo zemlje — krede — koja se vadila i prodavala za pisanje. Blag a j a planina, na zapadu od Ariija, vele da je i imc dobila od vrlo lepa kamena za zidanje. — Kad su majstori, tražeći kainen za Ariljc, naišli na ovaj majdan, onda su na pitanje kralju odgo-

vorili: „Nismo našli kamen. nego blago.“ I od tog doba, vele, ostalo je planini i do danas iine Blagaja. U ž i c e. Užice je pravo planinsko mesto; ono leži na reci Djetinji, 422 metra iznad morske površine, u jednom kotlu, što ga čine okolne planiue sa svojun predgorjem Zabučjem, pod nekadanjim gradont. Ravnica u dnu ovoga kotla tako ie malena i tako duboko ipoložena, da se varoš, tna s koje se strane u nju dolazilo, ne tnože videti, dok se ne dodjc na preiom ma koga od onili brda što su oko itj-e*; ali onda, u onom trenutku, pred iznenadjenog putnika izlazi sve, u celini, tako da joj se svaka kuća može raspoznati. jer se u teme gleda. Sa ovake visine pogled je na Užice čaroban, ali je tako isto jx>gled i iz varoši ne manje divotan. Istorija grada i varoši bila je gotovo jedna i ista do 1862. godine, a te je godiiie, kao što je fpoznato, na zahtjevanje kneza Mihajla grad užički rasprskan u oblake, pošto su Turci Lz grada i varoši iseljcni u Bosnu. Od starina imaju u Užicu dva mosta od kamema preko reke Djetinje. Obe su gradjevine stare. Kanitz iit meće medju dela iz doba stare srpske države. Drži se, da su u staro doba u grad ttžički zatvarani politidki prestupmici; bar se priča, da je car Lazar, jrosle neke pobede na Pauikovici, zatvorio u grad Užice Nikolu A11 o nt a n o v i ć a, koji je, vele-, tu i ttmro. Više se ništa ne zna o staroj istoriji ovog inesta. Tek godiue 1688. jedan srpski letopisac bekži samo ovo: „Uze Apaja kapetan Užice“. Za vreme ratovanja austrijsko-turskog krajem 17. i u prvoj polovini 18. veka oko Užica je bilo nekoliko krvavih bojeva. U austrijskim vojuim arhi-

tim mMi u kTirh v £ osVojuSki grad Užice i varošicu N i z i 1 i c u (Nisilitza). (Die freiwillige Theilnahme der Scrben und Kroaten an den vier ietzten osterr.-turk. Kriegen. — Wien 1854., Se>it 180,). Pored svega Raganja vrcdnog književnika M i 1 i č e v ić a, on nije mogao da sazna gde je to mesto Nisilitza, i da li je ono dobro zapisano.

Užice se još pommje u ajstrijskim vojnim ktopisima u godini 1717.. ali je tada radnja Austrijanaca oko osvajar nja ovog mesta išla dosta sporo. Užice se neznatnom silom odupiralo dosta dugo sili carske vojske. U tojopsadije pafo 230 carskih boraca, medju njima 30 Srba. Pred samu jesen grad se oreda a posada bude sprovedena tt Višegrad. U istim arhivima se naliodi još i ova beleška: „Godine 1738., januara 24.. oberkapetan srpske vojsko Jovan Gjurišić (nemački: Gurischitz) kremto se iz Užica s 450 vojnika ,ta Raću^ tu je razbio jednu četu od 150 Turaka. Odatle ode na mesio Besarovinu, gđe nadje 300 drveta spremljenih za gradnju turskib brodova, le sve to iseče i učini neupotrebljivim. Malo niz Drinu nadje on 800 takviii drveta. pa i njih spali, ma da su s on« stranu Drine Turci na njega pucali. Posle toga porušio je u planinama sku'pocene turske strugare i jednu đžamiju. Tu ga napadnc 200 konjanika, koji su preko Driue prešii, ali ih on razbije pa se vrati u Užice, a jeđnog svog kapetana pošlje u Kremane, te zapali veliki han, koji je bio turski provijantni ntagazin. 10. maja rsto godino ovaj so Gjurižie (Gurischitz) pominj; na Moravi. gde opet tučo Tnrko (Die freiwillige Thoil'nahme dor Serben und Kroaten nn don, vier k'tzten osterr.-tiirk. Kriogcn. — Wion 1854.). Godine 1805. opkolili su Srbi prvi put grad i varoš Užice i baš na sv. ltiju, 20. jula, primorali Turke da ugovorc uslovo o miru. O ovotn prvom iKiaranju na Ttirke iraa kpa pesma u Srbijanci. Po ugovom, koji je tada nglavtjen bnncdju Srba i Turaka, grad jc ostao u turskhn rukama, a u varoši su sndiii Srbhna Srbi, a Turcima Turci. — Ovaj ugovor Turci docnijo pogaze. te Srbi opsednu Užice po drugi put 1807. Irna zapiskn, da je Užice uzeio pred Petrov-dan 1807. Dok je držano u opsadi mnoga jo krv prolivena, nmogi su Turci u giadu pomrli od gladi; br.ršno jo u Užicti za to vremo bito 12 groša oka. međ 20 groša oka, rneso konjsko 2 groša oka, a so 6 groša oka. — Kad im pomoć iz Bosno nije bila stigla, oni su so predali Srbima.

*) O«tavljeno narječje pišČcvo,

U ovoiu drugom aapadanju na Užice junački so držao Miloš, biat Milana Otrro-

Bro| 198. novića, i tu j * opasi*) ranje®, kuršum ga je udario više leve siie. Mislilo se u opšt', da je rana smrtonosna, ali on ix>sk tri mescca ozdravi i vreli so vojs> i. Srbi su iada oteli i varoSi gr: d Užice sa svim. Godine 1S13.. kazavši na Zabrc/j.i dn neće nikud Iz Srbije, knez Mik»Š jo poh:taO, te je opet zauzeo gr:ui Užice, a!i su nijc mogao održati n njemu bcz lir.im: municije i drugih potruba. I tako Turci god. 1813. zauzniu Užice bez boja, kao što su zauzdi i Fkograd, i dižali su ga do 1862., kada )?, kao sto Ixmienusmo, na zahtov.kne:u. M h ijla g : d užički bačen u vazdnh. Potrebno jc još napomenuti, da s« Užice jjominje u istoriji srpske crkvc k:C episkopska stolica. Ati se upravo ne zna, da li je i stolica cpiskopska preneta iz Arilja u Užice, ili je samo arijjska .-pisko pija prozvana užičkom, po vcćcm gradu i čuvenijern imenu, Godine 1815., pos!« pobcdc na Lju. biču, Srbi su s<: prikučili i k Užicu i poče!i ga stcšnjavati. A kxd jo Gjtilbcg na Ljubanjiuna r.: vo prošao, ooda užički Turci izjave gotovost da svoje odnose sa Srbima urede na l:p način. Knez Miioš to primi i postavi u Užicu za starešinu Srbima kneza Stevajia Semegnjevca, a za nahijskog krr-za Tanaska Marića iz Dobiodola. Kad je god vojveđa grada užičkog, Ttirčin, pos!e toga, imao kakva važna posta, svakad je morao preko kneza Stevana pozvati i kncza Marića, i ovaj, kad bi god dolazio tt Užioe, ogrtao bi crvem binjiš, koji jc kao n-ki znak knestva dobio od Marašli-pašc. Crveni binjiš znatio je, da dolazi narodskini pc« elom, i da je on glava nahije. Na skoro knez Mi’oš postavi za sve Rujno starešiuom Jovana Mićića, ko£ jc najpre scdio u Cajetini, a kad mtt tamo, kao na granici (granica je tad išla Sarga. nom i Zlaliborom), uskoci zagroze Životu, onda mu knez Miloš zapovedi te se 1S22, preseli u Arilje, posle nekoliko godim odc opct u Ćajetinu, a 1839. sadje u Užic« kao načclnik okružni. Iz tog doba ima Milićević ovaj doga, djaj zapisan: Ncki Vučić Knrlaga, iz Stapara, bio je bttljubaša na Sarganu, kud je tad išla granica, i naplaćivao je djumruk (carina) od trgovaca, fcoji su tuda prolazili. Godinc 1820. udari prefco Sargana s đcvojkom i svatodina Turčin iižićanin Arnet Kusof. Kurlaga potraži carinu. Turčin sc odupre, a devojka turkinja briznc plakati videći da V1 a s i još mogu ol Tiiraka napLaćivati carinu. Najposlc Kurof plati što sc od njega tražilo, ali se.zareče, da ćc sc Kurlagi za to osvetiti. U februaru 1832. Kttriaga dodjc postom u Užice knezovima. Oni mu refcoše, da nikafco lte ide u d o n j u č a r š i j u, jer mu T...V 1 p- a-. xc.,rlaca navjaš ode b:tš na. dućan samom Kusofu. Dogodilo se, đa’ je Turčitt u taj mali tukao svoju ženu Kurlaga, čujući vrisku, vikne: — Ne udri, Kusofe, žene! TurČin pornoli glavu, pozna Kurlagu, ostavi ženu, uzmc dve male puškc, pa, bez reći, okrešo u Kuriagu, aii — no sastavi. — Stani Ture, vikne Kttrlaga, da vidiš kako ja bijem, i potegne srebrnjakom Kttsofa u sred čela, Tim metkom ranl još jednog Turčina. Turci skoče sa svill strana na njega I ubiju ga na mestu. To izazovc opšti ncred u varoši. Taj doigadjaj je poznat u Užicu i okoiini jxxl imenom K u r! a g i n a k r a j i n a. Knez Miloš doznavši šta ja i kako j-, iseli sve Srbc iz Užica u Požegu. Tamo so premestt i sud. Srbima se zabranl svaki pazar u Užicu. — Užičanima proseljenim n Požegu nijc nikako godio vazduh požeški, naročito sn im deca mnogo umira'a. S toga su nekoliko puta moiil' t ne/a Miloša da im dopusti vratiti se u Užicu. — On im to dopusti jedva 1835. goJine.

Grad i okolica Dnevni kalendar D a n a s jc pctak 25. jula, po slaioif 13. jula. — Rlmokntcliđ: Ana mati bl. Di, Marijc; pravoslavnl: Sab. arh. Gavrlla. Klncmatografl: G 1 k. vo|n! klnematograf u Kralja Mllana utiri br. 56 (Koloscum): U 6 saU pesiijc podne i u 8'30 satl uvcće prcdstave za gradjanstvo. - C I tr. gradjanskl kino na Tcrazijama br. 27. (Paris): U 6 satl posllje podne i u 8 sati uvcće opšte predstave. Bcogradski orfcum u ljeinoj pozornlci vbnšta „Hotel Takova" naTcrazijama): l’očctak prcdstavc u 8-D0 sati nveče. Traže se: ' Da jave svoje adrese središuom odboru za poinoć, Knez Mihajlova 23, dolje imenovane porodice: 1. Dragica Poatićeva, ućenica. koja je stanovala u Slavujskoj ul. 3; Stanislava. kći pok. K r u n i ć a obućara, Daničićeva br. 4. Da se Jave porodice. Porodice ovih umrlili ratnih za* robljenika i interniranih potrebno je, da se - jave sudskotn odjelenju opštinc grada Beograda, radi izviesnog važnog i hitnog saopštenja: 1. Petra Hubi ck e; 2. Petra Grozdanića. i 3. Ljubomira DinČića. Crkva Sv. Nikole — za beogradsku sirotiujii. C r k v a S v. N i k o 1 e na Novom Groblju priiožila je sirotinjskom odjelenju opštine grada Beograda svotu od 30.— kruna. koju je svotu prikupila n« tas za vrijemc bogosluženja, kao svoj prilog za pomaganje bcogradsk-e sl* cotinjc.