Београдске општинске новине

443

у свету да се окриви, ни осуди. Морају се претходно изнаћи сва акта и из њих кривица испитати. Треба дакде : а), дати б дана Љочићу за одговор, ') изнаћи акта и в) комисија и акта и одговор да проучи и оцени. Г. Стева ДобривојевиП. Пре ће се постићи сгвар мишљељем г, Павловића : поверити ствар комисији правника. Г. Ј. Дилбер. Ја једно не разумем. Љочић каже није могао нронаћи злоупотребе а могао је као званично лице вршити ириватан посао, водећи књиге и рачуне између гробљанских предузимача. Ми смо сувише галантни ирема таквим људима. Г. Ман. Елидис. И синоћ сам био за то, да се ствар упути прав. комисији Љочић се није оправдао, он само говори у своју корист — а то не значи ништа. Г. Ник. ЂорђевиГ,. Дан^с имам друго гледиште. Синоћ сам био да се г. Љочић одмах отнусти, пошто сам држао да је само он крив, што су оиштински интереси заиемарени. Данас видим да су и други криви, и онда је нужно да се свачије кривице иснитају, и иснит учини и над свима органима, који су суделовали ма у коме послу. А што нема аката, у томе се виде многе злоупотр&бе. Г. Мнл. Симонови/1. Овде се удара на то као да има хотимичне кривице и до епжењера и до суда, а ја немислим тако. Верујем само да има неправилности и ништа друго. Г. Милан НавловиИ. Ошитина има читаво техпичко (дељеље, и баш из самог одговора г. Љочића види се да у њему пе влада никакав ред. Он вели : не зна ово, не зт оно, а то очито потврђује да, је г. Љочић и неуредан и четачан. Он се не може да трни : треба га одпустити. Нжо не одриче да на гробљу има штете, а чим то стоји им1 и кривице. За то сам и нредложич) комисију, на сви даискусе последице. Г. Ст. ДобривојевиК. Нисам за отпуштање, ире де®иштивног одговора, док је још у служби. Г. Ј. Дилбер. Прво отпустити г. Љочића, удалити га и; службе, па онда чипиги судски корак и потргиути га н: одговорност. Г. В. ДучиЛ. Дао нам је одговор и није се оправдао К.д он сам не иште више рока, не можемо му нудити но сдски корак учинити. Г. Мил. МарковнК. Два мишљсња владају : је.дно да с комисији правника иовери да испита дело па онда Љоић осуди, а друго да се он одмах отпусти. Ја не могу ни ;а г. Љочића да јемчим, али још се не потвђује да је крив; а без тога, није на месту оптужење. Г. К. Пе.тровиК. У Комисији која је радове гробљанске иснитивала, били су чланови и г. г. Добривојевић и Милутин Марковић. Мени се буни крв кад видим данас да они опет пројектују шта још има да се чини. Ми смо комисији иоверили били да иослове оцени и каже у каквоме су стању, а тиме и које крив за оно нгго је неправилно и лоше урађено ; а оно данас се види да за 5 месеци комисијског рада није ништа урађено; и да оиет ствар треба отезати ради нове комисије. То значи да бацамо све саме комисије а члаиови њени позиве сасганке еамо да потнисују а на рад да не долазе.

Питам сме ли се сад и часа чекати а да се не траж^ оштета. Нисам за нове комисије, него ствар, као незрела, да се упути право браниоцу онштинскоме на ноступак, а е енжењером ноступи административно по предлогу г. Ман. Клидиса. — Било би смешно да данас онет бацамо неку нову комисију. Г. Ст. ДобривојсвиК. Комисија је била овластила енжењере: г. г. Илкића и Марковића Љубу, да извештај саставе. Томе гехничкоме извешћу треба да се придружи још испит. У томе је цела ствар. Г. М. Клидис. Један нредговорник рече: г. Љочић није крив. За мене — он је крив. Г. М. МарковиИ. Чудим се г. Петровићу. Зна се колико смо морали чекати да техничари извештај склопе; али њихов елаборат без правничког није ни требао изаћи пред одбор. Комисија има да одреди, је ли, и ко крив — а то није учињено. Изашло незрело пред одбор, не кривицом комисије но пре предеедништва. Хоћемо праву истину. Не можемо и не ћемо сви до једн г да платимо 500.000 динара, али не можемо и не треба да хоћемо и један да без окончања посла, дела које се суди, да изречемо осуду Г. Ник. ЂорђевиИ. Имамо и извешће и одговор Љочића. Судећи по извешћу — г. Љочићјекрив; поодговору — није. Г. Мил. ПавловиИ. Овде нема и не сме да буде ли чног расноложења и не расположења. Ми треба сви да увидимо једно: нико не пориче да злоупотреба има, а кад је тако у ствари , ко је нама на нрвом месту одговоран ако не енжењер. Да је г. Љочић, као ше® био на своме месту, не би донустио да се не води никакав рачун. Каже: био сам, те није доспевао за све послове ; а могао је да свршава приватне. Нама свако натура на нос злоупотребе гробљанске. И ми би носили моралну одговорност и велики грех ; за то да отпусгимо г. Љочића још данас , па онда комисија да констатује штету и кривице осталих — па Суду. Г. К. ПетровиЛ. Слажем се са г. Павловићем и његов предлог треба одмах да изгласамо и онда вратимо истој комисији извештај да доврши што је нужно. Остајем при томе да је кривица комисије само, што је и после 5 месеци незрела ствар изашла нред одбор. У комисији су били и г. г. Добривојевић и Марковић, на су требали они да сврше правни део, а не да сада предлажу избор нове комисије. Г. Мрковић чини неправедап прекор председништву, за нехат комисије. Г. Ст. ДобривојевиК. Не слажем се с г. Милутином у пребацивању нредседништву. Доиста кривица што ствар раније није свршена , лежи до комисије само, а највише на оне, између нас, који нису хтели у седнице долазити. Но ја никако нисам за то да се Љочић отнусти одмах. Значи: отпуштен а не саслушан довољно. Углед онштине и њене службе ипгге да пе поступимо на пречац. 1\ Ј. Дилбер. Е баш доиста не треба да отпустммо г. Љочића. Најбоље је да га потрпимо још мало , дакле човек сврши носла својим клијентима ! Г. Км. Штајнлехнера. Ја у неколико правдам г. Љочића. Ко није учествовао у техничким радовима , не зна