Београдске општинске новине

БРОЈ 26ВЦ /V' —ч^чуЧУ- 1 '' 1 ?'^- Ч^С/\/ ч/Ч-"^—- учл/—-—-\у\'^у- То је скупо а нико од приватних неће имати рачуна ни да употребљује електричвоосветлење. Заст. председника. -Јесте, али се зна опет рач)н. Ми овде у опшгини имамо човека. који се тим највише бави, па смо искусили шта све то кошта. За гасно осветлење треба држати момка, иа лупају стакла и просина гас и кад се све то урачуна опет је скунље од 6 пара, а опет иемамо довољно светлости. М. Велизари!. Ако узмемо 3-4 ламие са иетролеумом да гори у кући, мислим да ће то више коштати од једног динара, а овако са четпри сијалице биће више светлости за један динар, амаћемо исту аену до 4 нута више светлости. К. Главини^. Ви господо имате табеларни преглед иојединих цена. Видите да нема ни једног јевтинијег од б пара, а остали траже 7 и 8 пара. Те су цене ио целом свету опробане и ка\ би могле бити јефтиније не би они оволико тражнли. Што се тиче ириватне унотребе то му није забрањено спуштати. От. Ча|еви$. По врло прецизном опису г. Ђоке Станојевића о електричном осветл(њу, да е врло добро и по очи и но здравље људи, мислим да ми као одборнпци треба да тражимо те да се отвори пут како би сваки грађанин чинио употребу од електричне светлости — с тога бп и требало да комнсија ради на томе, да цена буде мања. М. Капетанови!- Комисија доиста мол;е да се погађа са г. Цикошем те да буде осветлење што јеФтиније, али сумњам, да ће што успети, јер ово је била ОФертална лицитација. Ннко није знао ко ће и како да конкурпше па сви траже скоро једну исту цену изузимајући њих двојицу који траже и то један 7, а другп 8 п. 'Го значп, да је данас рачун за елект освететлење од 17 свећа такотачан, и да неможе бити јеФтини.)и. Ниемо само мп у Веограду од којих се оволико тражи. Тако је у другоме свету гди су прилпке сличне нашима Ево у вароши Троа у Француској: плаћају данас 6 сантима, за лампу од 16 норм. свећа а за лампу од 10 свећа 4 сант. Ја би тражио од г. Цикоша цену и за .дампе од 10 свећа, је!> биће много људи код нас, који ће бити задовољни и са светлошћу, коју даје ламна од 10 н. свећа. Кад би тако свео, онда би коштало 3 сантима н тако би ималп и већу и мању ламну. М. Велизарвб- Ако се сећате, кад сам се вратио из Италнје, поднео сам био одбору реФерат о ценама које се гамо у неким варопшма плаћа. Тако у Удини длаћа општина 4 п ре за једну лампу, а грађан^/гво 6 пара. Тако је у Турину, Милану и др. Ст. Ча|еви$. Ја опет кажем да је ова цена од 6 п. за приватне скупа и да би добро било да предузимач ту цену редуцира. Нетребаовде браиити ту цену и давати маха предузимачу да вепоиушта Ми треба да покушамо па ако успемо биће добро, а иначе и ја нисам да се иредлог уговора одбаци. К. Гларивиб. Не треба више о овоме да се разговарамо Г. Чађевић је напоменуо да треба да се покуша. Лено. Комисија ће го учинити. Но овде се мене чини да г. Чађевић води рачуна само о коштању светлости с иетролеумом за једно вече, а перачуна што се стакла чешће ломе и оправке чине, више него код елекгричког освеглењаф. Еасиљеви^. Нем \ бојазни од ове цене 6 нара. Ту су рачуни и предузимачи и потрошачи. Ако ја (мам рачуна да неупотребим електричну светлоет то ме нико не може да натера. Предузимач оиет ако има рачуна да да јеФтиније добро, он ће азвесно дати, а ако нема, онда неаа. Но пре ће бити да он има рачуна, јер тто је јеФтинија цеиа већа је уиотреба иа опет пзлази рачун.

- 125 \У\-гу \Л.У* '\ У \ У \ У ^--"~\ У ^у \ЛА/^ V/ Заст. предоедника Нико се више не јавља :+а реч. Мислнм да свршимо ову ствар (да свршимо.) Прима лн одбор понуду г Цикоша у начеЛ) ? (прима). Је ли одбор вољаи да ову комисију која је досад радила ноиуни још којим чланом нли да остане као што је бнла. Ту је у комисији г. Ђока Новаковнћ (чује се доста је.) Она ће да наирави уговор и да изнесе нред одбор. Међу тим да се нзвести Цикош о овоме н да пошље човека којн ће преговарати са комиспјом. Ово да учиии у року од месец дана. М. Капетановиб Ја мислим да је и пнтање о школама врло хитно и да треба да се узме у претрес још сад. Ја ћу да вам у кратко објасннм у чему је ствар. Ви се сећате да је био расписат стечај за израду плана школе и резултат је био неновољан. КомисиЈа која је прегледала поднешене пројекте, нашла је да ни једап пројекат, не одговара нрописима правила о грађењу основних школа у Србији, и зато је мњења да се не може ни једна школа зидати но поднешеним пројектима- На мени и као одборнику и стручњаку лежала је морална обвеза да у првоме реду настојим : да се с израдом плана убрза. Ја нисам имао могућностн да то друче постигнем, већ да сам узмем носао на себе. То сам и учинно. Пошто одборско решење гласн : да се прво отночне зидање школе на дорћолу и да вежу дорћо- ска и јалијска школа уједно. Ја сам нрема томе направио један нројект за основну школу. Комисија стручњака у којој су били г.г. Андра СтеФановић нроФ. вел. школе, Илкић архитекта мин. грађевина, Главинић н г. Влада Нпколић архитекта, прегледали су скнце и нашлн су да по моме иројекту ноже да се изнда школа на дорћолу. Дозволите ми да вам прочитам овај њихов извештај (изволте) Чита. Пошто је ово скипа то се наравно, мора да израдн д^таљан пла н који ће све до подробностн предвидети. Ја мислнм да ће и та нзрада ићи брже ако је ја предузмем. Г. Ј.еко мислио је да ово треба упугити на рад министарства грађевина. Господо, ја сам био чиновник министарста грађевина и знам којом се брзином врше оваки општински иослови. То ме је и побудило да сам узмем овај иосао у св.тје руке и да га израдим. Пошто и стручни из министарства граћевина који ће иматп да план иредледају, кажу да је скица добра н да сад план пма да се изради то ја мислим да би одбор имао да реши да ли се прима ова скица да се по њој нзради детаљан пдан за дорћорску и јалијску тколу. Ст. Ча^евиб. Ја илн нисам разумео Капетановића или је баш тако како сам га разумео: он као да је кољан да пзради план за све школе у свим квартовима ове вароши. М. Капетановкб Не - него само за дорћолску н јалијску школу. Ст. Чађеви!. Ја сам сасвим за ову скицу ношто су је стручни људи рас> атралн и нашли да ваља. И ја сам разматрао план и видео сам да је израђен како треба, И кад Капетановић узима на себе да то изради у детаљу, ја мислим да му то треба датн а за цеиу да се погодимоПредседавају1и. Ја би имао да учиним напомену. Да гледамо да школе буду на трн ката од којпх треба да се трећи унотребц за стан учитеља и учитељака. Комисија је у први мах изнела неке мане чога а и г. Капетановнћ^ али ја мислим да бн се то могло одклониш ако бн ми узели за женску школу први кат и одвојиди га засебним улазом а мушке оставили са засебним улазом. Ја сам се разговарао и са стручним људима и они веде да може да буде ово, и налазе да министврство просвете не бц

ГОДИНА IX. :/т -уУ-у ~ ~\у\у \у~. '^/^/ "\у\^у ~\у\У\у \у\у^у : \у\у\у~ : —;—чл/ч/ имало нншта нротив оваковог плана и оваквих зграда. М Капетанови!. На овај план да вам одговорпм господо, да се данашње модерне школе ове величине које ће бптп наше, иикад не зидају заједно са становима учитељским, И наша комнспја која је проучавала пигање о нашим основннм школама својнм реФератом предложила је н одбор је усвојио : да учитељски станови не буду у школп. Ако иам треба учитељских станова онда можем.» да назидамо једну другу кућу нанр. на међи између дорћолског и варошког кварта па ту да се настане учитељи. ако баш хоћете да нм дате стан у натури, премда они воду да имају додатке на стан. Да наведемо и један хигијенски разлог са кога треба да су школе одвојене однова.сгаЗа мисдите да се једном учнтељу разболе дете од какве заразне бодестп нпр. богиње, гушобоље и т. д. и ако би ои становао у шкодској згради, онда би морала школа да се затвара да би се деца од заразе сачувала. И са тога разлога дапас се нигде у свету не праве станови са школом уједно. ПредседавајуЈш. Ја мисдим да би са овога одвајања много штетпли, јер би и само здање млого ленше нзгдедало кад би било на 3 спрата. М. Капетановић. Па ово ће и битн на три ката, али неће служитн за станове по за друге потребе школе. Ст. Чађевић. Ако би се правиле зграде на"три ката те би биле незгодне за децу пејаку, а кад бп учитељи становали у близини иди у школи то би било добро јер би воднли рачуна о ђацима као домаћинн* Но рђава је страна хигијенска код таквих станова п ја сам слушао да се Јчнтељп баш мпого не грабе за стапове у натури, јер нм је боље кад имају додатак на стан. Осем тога ту би се натрпало и учитељске деце да би отуда могло бити ваздан ненријатности. И са тога ја мислим да квартери за учитеље треба да буду оделити од школе ПредседавајуБи. Прима ли одбор овако какс је г. Мплан Капетаночић прочитао и тражио с напоменом да се сад изради детаљан план ? (прима) М. КапетановиБ Наравно ја овај посао нећу за бадава да радим, међутим да ви мени не би по свршетку посла награду одређивалн, те да вам се, ако би је дали већу, пребацивало и т. д. ја мпслпм да бн најбоље било да ми се рад, када се као ваљан прами, плати према једноме закону који постоји у Немачкој или АустриЈи, међутим, ја од ове награде не тражим за себе користи, не тражим ни паре за се, већ покдањам све Фонду на потпомагање снромашних велпкошколаца. Тај новац имао ба ући у основни капитал за подизаље једног дома за сиромашне великошколце, Мислпм да на то неће нико ништа нриметитити и да ћете и вп ову нонуду приинтити. (примамо и живео.) ДредседавајуБи. Ја мнслим да ми с благодарношћу можемо прнмиги ово. (тако је) С. Миличеви^. Мени се чини да је комисија која је била одређена од стране одбора да да извиди местагде треба школе подпзатп рекда, да би Је ваљало нодићи на ономе Грантовом имању на Енглезовцу. Шта је рађено са. огкупом плаца ? П ј чдседавајуЈи Ја бн имао да вам кажем да је старалац Грапдове масе ноднео једну молбу да општина нримн једап комад земље за своју унотребу за школу и ја бих молио одбор да реши ко ће то нрегледати и место изабрати да ди они пстп чданови, пли други који ? (исти) Ја мнслим да уђу г. Капетановић п опи који су пре били одређени, а то су г. г. Никода Р. Поповнћ, др, М Л.еко. Ст- ЧаЗјевиБ Ја идем на пут и 6 месеци нећу