Битеф

njegovo samouništenje braneói nevinost. Ali on će učestvovati u tragediji ili zato što kao da mu je nestalo smelosti nije uspeo da prikaže svoju suštinsku manu, ili pak ono čiji je izopačeni, ali životno prilagođeni vid stvarno onakav kakav jeste.

Teza tog delà određuje dionizijski temperament kao staloženu ljubav, neusiljenu, nežnu, veselu, ne toliko razuzdanu, koliko spokojno opuštenu, ironično, dozvoljeno zainteresovanu za druge. Zdrav razum I dobra cud karakterišu tu na ray, i ne bas malïnifà’ voljakza akcijom, veë ödusfajanje od predvidenih namera u korist ëulnih sklonosti nestasno usmerenih. Njegov vid (ali ne i njegova suštinaj’ Jeste nediferencirana dvosmisleno usmerena na samoga sebe i druge ëulnosti, koja ne raspoznaje pol svog objekta ni genitalno, ni orgazmom, i kloni se utvrdenosti pravog libida infantilna ëulnost kože.

Kao i kod Euripida, dionizam sam sebe odreduje kroz srodnost u suprotstavljanju viasti, suprotstavljanju ko¡e podstide vlast, tako da dionizam sam po sebi ne može sebe definisati kao pobunu, Dionis ispoljava zaštitnički nenasilnički otpor prema Penteus-u koji istupa kao naduveni podbadač, zlonameran, nepopustljziv, ustvari namerava da osveti majku. Dionis zadaje udarac čoveku, a ne njegovoj funkciji. Euripid prekoreva Penteus-ovo nestrpljenje kao besmisleno iskusavanje viasti. Taj akt izvrgava ruglu njegovo prvobitno isticanje samoobuzdavanja kao osnove viasti. Euripid predstavlja utoliko moénijeg boga, ali magične snage Dionisa zasnivaju se samo na totalnom nedostatku zavisnosti. Vlast ne može da shvati bez

28