Богословље

Овим истинама, које првобитно нису биле јасне за црквено сазнање и због тога биле необавезне за све, давали су Васељенски Сабори легални карактер. Ови сабори су разум Цркве. Нису они само откривали догмате, одређивали их и давали им опште-обавезну важност; они су увек давали нетто ново у поређењу са онам што je раније било, са оним што je било или сасвим непознато или пак тамно у сазнању и необавезно 1 . Ова идеологија В, С. Соловјева о еволугији догме била je широко распространена међу рутким богословима—световшацима, а делом чак и у самом просвећеном друштву руском новијег времена (друге половине XIX в. и почетном XX в.). Као одјек те идеологије јавља се код многих руских богословски просвећених људи тежња за признањем објектнвног догматичног продеса у смислу обогаћавања религнозног сазнања новим садржајем, новим логнчким формулама старих истина, новим појмовима, или, краће рећи, новим догматима. Најаснији, по нашем мишљењу, нзраз ове идеологије су следеће речи једнога од корифеја овог правда, речи написане 15 саптембра 1911 год. „Мора се отворено признати да смо у извесном смислу сви ми модерниста. Ми не можемо а да не будемо модерниста, ако хоћемо да исповедамо живо а не мртво хришћанство, ако хоћемо да живимо својом хришћанском вером, а не да je само чувамо као некакву стару ствар. .. Ми не желимо археолошко Хришћанство : не можемо да живимо таквим Хришћанством. Ако je вера наша жива, то je онда Хрншћанство не само старина већ и нетто што je савремено и нетто што je будуће. Ми не желимо никакве рестаурације са њиховим мртвилом, са заудараньем скелета; потребан нам je стваралачки живот, вечно покретан, пун нечег новог, нечег што није бито раније“... 3 . Мало другојачију форму примила je теорија еволуције догме у кругу протестантских богослова. Римо-католичко богословље у даном случају задржавано je силом и ауторитетом црквене власти и традиције. Али протестантизам није имао ову задржавајућу силу. Истина, првобитно je протестан-

1 В. Р. Соловьева: Догматическое развитЈе церкви въ связи съ вопросами о соединен!!! церквей. М. 1886. стр. 30 и дал>е.

3 Едуард Леру. Догмат и критика. Превод руски са француског, са предговором Н. А. Берјајева а коме и припадају цитиране речи. Москва 1915, стр. IV.

212

„Богословље“