Богословље

себи само неколико основних истина. Свака таква истина садржи у себи цео низ других истина. Ове се садрже у једној истини сакривено (implicite), нејасно и неодређено. Само путем ностепеног понирата у основну истину, или пак путем њеног органског развитка, могу се сазнати и формулисати нове истине. Такав прелаз скривених (implicite) истина у истине јасно излажене (explicite) и чини могућним догматски прогрес у хришћанству. Овај се прогрес условљава делом унутарњим законима диалектичног развића, а делом спољашњим историјским узроцима. A помоћу тега се постелено откривају истине које раније нису биле у црквеном сазнању, а понекад чак биле' и несагласне са истинама које je она раније признавала. Те истине које се постелено откривају Црква и објављује у долгматима. Тако се обогаћује ризница вере у облику символа, одредаба верских и исповедања вере. У томе се и показује пуноћа живота у Хришћанству. Онде где нема таквог развића догматског учета, где je система вероучења остала у оним једном за свагда установљеним формама, тамо нема- живота, и зтог тога неможе бита ни догматске- науке 1 . Један од најзначајнијих преставника и популаризатора ове друге форме римо-католичке теорије еволудије догме био je и руски богослов-световтак В. С. Соловјев. Он je унео у ту само неколико незнатних измена. Суштина ове теорије у излагату В. С. Соловјева je у следећем. Господ Исус Христос није саопштио људима откривење у свој пуноћи и разноврсности догмата, као што то ми видимо у цркви доцније. Он je открио људима само оно што je најглавније, то што je основно и битно, што je у клици садржавало сву осталу садржину хришћанске догматике. Уједно са тим он je дао људима да сами слободно развијају Његово Откривење, сарадтом Св. Духа кога je Он обећао да пошаље својој Цркви. То што je битно и главно у Христовом откривењу јесте догмат о Богоговечанству. „Истина о Богочовеку који je се јавио у телу и који има да дође у слави, садржи у себи сву пуноћу новозаве-тног откривења“. Ово je био једиии догмат старе цркве. У тему једном садржале су ce implicite све оне догматске истине и одредбе, које су доцније постале јасне у сазнању Цркве, и постајали неоспорни делови теног догматског учета.

1 Kathol. Dogmatik I В. 1 Abt, ss. 56-65.

211

Догматика и наука