Богословље

стање I, 1 З 1 ), затим „Историју Но]еву“ (IV, 9) која има карактер једног дневника, регистре племена (V, XI иХХII) који су свакако били писани, „песму Ламехову" (IV, 23) једну усмену трудицију ит. даље 2 ј], првенствено пак записујући уњу преживеле догађаје са уредбама и прописгша које је он давао свом народу у току 40 годишњег путовања. Да бисмо се уверили у истинитост ових речи, прећи ћемо прво на излагање доказа из самога Петокњижја, које доказе, по угледу на друге писце, називамо; унутрашњи докази. Потом ћемо прећи на излагање доказа из осталих књига како Старог тако и Новог Завета, који се зову спољни докази а) Унутрашњи доказн. С обзнром на карактер ових доказа подељујемо нх на: директне и индиректне унутрашње доказе. 1. Директни унутрањни докази. Ови докази, додуше, не говоре нам изркчно да је Мојсије пнсац целог Петокњнжја, већ се само чешће понавља заповест Божја Мојсију да запише поједине важније догађаје у књигу bassepher Таких заповести имамо дв е. Прву заповест добио је Мојсије после победе И. Навина над Амаликом и његовим народом, a која заповест гласи: „Потом рече Господ Мојсију: запиши то за спомен у к њ и гу“. 3 )Масоретн 4 ), уводећисамогласне знаке у јеврејској азбуци, реч „у књигу“ обележили су самогласним знаком т. з. патахом (који знак овде означују члан „ћа“) и гласи: bassepher. У овом случају постављени самогласни знак патах циља, мисли на већ познату књигу, у коју је, значн, Мојсије веч почео уписивати раније догађаје и законске прописе. У противном, без патаха, реч „у књигу“ гласиса би b е s е р h е г (т. ј. овде је именица sepher књига без члана hа, састављена само са предлогом b е), и тада не би

*) Упореди, Dr. Kaulen, Der biblische SchOpfungsbericht (Gen. 1, 1 -11, 3). Freiburg im Br. 1902, exp. 2. где вели да „књига Постање почнње Божјим Откривењем дато првим људима. које се његовим промислом одржало до писца -Мојсија, или неког старијег аутора од овога.“

2 ) Dr. Kaulen, Einleitund (op. cit.) 11. стр. 16; Crelier, La Saite Bible, La Gen£se. Paris 1901. стр. VIII заступа исто мишљење, позивајући се на књигу „Ратови Господњи", у Бројеви XXI, 14.

3 ) Изласка XVII, 14.

4 ) Масорети cy писци вокализације у јеврејском тексту, увременуод VI—IX века по Христу. Своје име масорети добили су од јеврејске речи massorah традиција.

172

Богословље