Богословље

школа постане живља и боља и да се ослободи ранијег потцењивања. Циљ ове школе није ограничен само на оспособљавање деце за вршење грађанских дужности. Он прелази грађанске потребе и води већем савршенству. Учитељ у своме раду, на постизавању тога циља, није везан ни за методу ни за програм. Њему je дата пуна слобода и он, према своме нахођењу, може отступати од програма. За исправно вршење своје дужности учитељ je остављен искључиво својој педагошкој савести. У многоме измењен je и однос учитеља према ученицима и њиховим родитељима. Казна, нарочито телесна, није више главно средство за васпитање. Она долази ретко у употребу. Што ce тиче пак односа према родитељима ои je сасвим друкчији. Учитељ није више странац. Он je поверљива личност и њему ce ђачки родитељи обраћају за савет. Школа има чак и свој родитељски савет од изабраних родитеља. Осим тога често ce састају и сви родитељи на састанке, на којима воде разговоре о бољем васпитању деце, У новој школи промењен je и начин надзиравања. У Немачкој нема више школских надзорника. На њихово место дошли су школски саветници, чија je дужност не толико да контролишу рад учитеља, колико да му саветима својим и упуствима помогну. Ове мисли о ново] школи нису само немачке. Оне су светске. Данае нема немачког, енглеског, француског покрета за преуређење школе, већ постоји светски покрет. Педагошко развијање je светско развијање и као такво оно се може прилагодити културним заједницама сваке земље. Само у томе прилагођивању треба бити обазрив. Све се не може просто пресадити ни у једну културну средину. Jep, ако би се све узело од других, оно би се осушило као пресађено дрво, или не би напредовало. Да до тога не дође, сваки народ према својим приликама треба да пронађе оно, што ће на ньеговом зем љишгу донети највише плода. (свршиће се)

D-r Јордан П. Илић

235

Савремена основна школа