Богословље

ск о г језика не може се ни замислити темељно знање па ни правилно читање црквенословенског језика“ (стр. 54). За случај о коме расправља г. Петковић могло би да буде довољно и познавање граматике српског језика. Означени начин читања није везан, дакле, за текст, него за етимологију, за морфологију у ужем смислу, за знање граматичких правила српских и старословенских. Свакако je тај захтев на свом месту. Само он се не може у потпуности применити на наш данашњи црквени говор. Ево зашто. Г. Петковић се љути што се „неправи разлика измену тврдих сугласника лнр и непчаних лнр (љ њ рј)“. У старословенским сполюницима налазимо графију л и р који су били палатални, али већ у најстаријелг од тих споменика нема потпуне доследности у писању дијакритичког знака“ (ср. Куљбакин Старословенска граматика 1930, с. 53—55). Сам дакле старословенски може готово исто толико ла помогне колико и данашњи српски језик, ако не и мање. Било би зато и умесно и врло практично да се г. Петковић послужио и тим простим помоћним средством. То се односи на гласове л — љ и н— њ. Сасвим друкчије стоји ствар са „непчаним pj“. Пре свега, већ сама графија г. Петковића показује да ту није у питаньу непчани глас него два слова ergo два гласа р и j, а никако палатално р. Taj глас je отврднуо не само у нашем језику него je био тврд и у неколико старословенских споменика што показује графија на пр. Савине књиге и Супрасаљског кодекса (Куљбакин, 1. с.). Према томе захтев да се код читања рускословенског текста пази на споменуте палаталне сугласнике може да важи само за прототипе сачуваних старословенских споменика. Односи се на фиктиван језик и зато би се тражено разликовање морало оснивати више на научној спекулацији него на датим чињеницама, што све спада у облает специјалних лингвистичких ст. дија. Г. Петковић je консеквентан када тражи примену за целу трупу палаталних сонаната л н р. Иначе би цело формулисање било доста произвольно. Салю начин којим се то постиже није консеквентан. Онако како га je извео г. Петковић није ни старословенски, ни рускословенски нити српски. Jep ма како изгледало оправдано и правилно изговарање палаталних

240

Богословље