Богословље

68

б) КвалиШеШ материје. Исти закључак следи и из квалитета матерее. Као што је материја индиферентна према своме квантитету, тако je она индиферентна и према своме квалитету, jep ни једно ни друго не може се објаснити из саме материје. Зашто, например, материја има баш ове квалитете које има, кад je могла имати савршено друкчије? Зашто, баш ове физичке и хемиске особнне, зашто баш овакву а не неку другу сразмеру елемената, зашто баш овакву поделу и распоред у васиони? Све су то чишенице контннгентне, па су оне неразумљиве саме по себи. Додуше, што се тиче физичких и хемиских особина материје, психологија и нуклеарна физика унеле су много светлости у тај проблем. Но, то je све далеко од тога да би се тиме могла порећи контннгентност материје. Квалитет матернје ако се посматра као пснхолошки проблем, јесте утицај материје на нашу свест преко наших чула. Нека материја утиче на наша чула тако, да у свести изазива ocehaj зеленог, тврдог, киселог, непријатног мириса; друга опет изазива друкчије осеhaje, тако да квалитет материје не можемо ни замислити без субјекта који те квалитете као такве дожнвљује. Али то не значи да материја није нека објективна стварност, то не значи да je материја произвол саме наше свести. Она постоји као спољашњи агенс којн преко наших чула делује на нашу свест, тако да у њој изазива оно што ми називамо квалитетом материје. Иначе у свету чисте физике, без субјекта којн те квалитете као такве држивљује, ти квалитети могу се свести на разне врсте кретања и треперења. И нуклеарна физика je осветлила тај проблем квалитета материје тако, што je утврдила да су физичке и хемиске особине неког елемента нужан резултат и нзраз бројног односа електрона, протона и неутрона који сачињавају атом дотичног елемента. Ако неки атом има само један протон и један електрон који се на одређеној удаљености одређеном брзином креће око протона, онда та материја мора чинити на наша чула онај утисак, то јест мора имати оне особине, које има материја коју ми називамо водоник. Има ли, пак, неки атом 92 протона, 92 електрона и 146 неутрона, онда та материја мора показивати својства урана. То je физичка нужност. На истом принципу бројног односа протона и електрона засновани су и хемиски закони уједињавања појединих елемената 19 . Дакле хемиске особине материје могу се сасвим лепо објаснити бројним односом и брзином кретања електрона, протона и неутрона. Све то тако баш мора бити, кад je већ ту тај бројни однос. Према томе изгледа као да материја није контингентна по свом квалитету. Али то само тако изгледа. Истина je, квалитет материје нужно зависи од наведених бројних односа. Али ти бројни односи су контингентни. Они нису морали бити такви какви су. Материја би и у случају друкчијих бројних односа ипак била материја, само са друкчијим својствима. Ниоткуда не следи нужност да су бројни односи електрона морали бити баш такви да добијемо оволике врсте елемената, a још мање баш оволику њихову сразмеру која конкретно постоји. Зар није

’ 9 ) Др Ханс Јоахим Флехтыер, Свет у ретортн, прев. Страхиња М Ћорђевић и Бранко Р. Днвљан, стр, 341 —343, Београд 1942. г