Бодљикаво прасе

Вро|7

КОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Страна

Черчил и његови адмирали

МАЛИ ПЕРИЦА СЕ ПИТА: Да ли је висибаба — баба коЈа виси? Да ли је машиновођа човек који на кајишу води машину? Да ли је анђео мира анђео који учи како се мирно седи? Да ли су и на ваздушним фронтовима најефикасниЈи напада пешадије? — Да ли мора да се комад »Усред бела дана« даје у подне?

ШТА КО САЊА Чиновник: плату од 10.000. Шпекулант: батине. Дирис: »мвсне« ортаке. Пешаци: трамваје. Шипарице: Кајзер чарапе. Галерија слика: затварање. Мондени: бувару и шишање.

ДА ЛИ ЗНАТЕ1 Питање: — Ка^о се зове модеран инкубатор али за прављење пара? Одговор: — Шпекулант.

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ — Ради као да ћеш сутра умрети, а моли се Богу као да ^еш што година живети. — Пас који много лаје уједа. — Боље је с мудрим певати, него с лудим плакати. — Дрво се на човека ослања, а човек на дрво. — Поштење више вреди од новаца ако је оваЈ без важности. — Човек се по џепу познаје. — Добар поп до смрти се мучи. КАКО ЉУДИ ИЗЈАВЉУЈУ ЉУБАВ СудиЈа: — Доживотна робиЈо Моја| Боксер: — Аперкату мој! Кондуктер: — Деде срце, пођи напред и заузми празна места у мом срцу које има 90 стајања и 25 седишта. Чуаар тунела: — »Љубави, твоЈе су очи као фењери локомотиве«. Професор математике: — »Тво. ја дивна коса у укупном износу гласи 1943-3, дивна је и лепа као Питагорина теорзма». У РЕСТОРАНУ Келнер — (Госту): — Зашто мешате вино с водом? Ви само кварите вино. Гост: — Вода само чини немим, *то доказују у рибњаку рибе; вино само чини глупим, то доказују господа за столом. А пошто нећу да будем ни једно ни друго, пијем вино помешано с водом. ЖЕНСКА ЛОГИКА — Увек ноћу кад моја жена чује ларму буди ме јер мисли да је лопов. — Па лопов никад не чини ларму. — То сам ЈоЈ рекао, и од тада ме буди кад чује тишину. -ч Главни уредник: Светомир Стојановић. Уредник за илустрациЈе: Теодор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Уредништво: Београд, Јакши^ева 4-а. ЦЈтампа: Штампарија »Луч«, Београд.

— Господо, ви допазите, сигурно, дв ми Јавите ааше иове победе!_

САМО ПО РЕДУ За време режима Драге Машин служио је популарни чича Настас низ година као »терџуман« при нашим конзулатима у јужним крајевима. Пошто је еећ по годинама старости дотрајао, требало га је пензионисати. Међутим, с обзиром на његове поверљиве и патриотске заслуге у тим крајевима, тадањи начелник Министарства спољних послова, сада покојни, Драги Стефановић хтео му је учинити да добије неку класу, па тек онда да га пензионише. У том циљу и предложи своме министру Јовановићу унапређење чича Настаса у чин вицеконзула. Кад је с тим предлогом изаЈао пред свог министра, овај дрекне на њега: — Шта, ви то онако као из рукава, дајете му за вицеконзула. Не иде то тако. Има он прво да прође све друге класе, па тек онда да дође на оваЈ положај. Прво он мора да буде конзул, па тек онда вицеконзул. РАЗЛОГ — Како то Јовице, да твој старији брат има црну а ти светлоплаву косу? — Проста ствар. Пред моје рођења мама је офарбала своју косу. ЈЕДАН ЗЛОЧИН — Јао! мамице, онај Миле ме спет пољубио! — А је ли ти претио пре тога? — Јесте мамице; казао је: ако се противиш нећу те никад пољубити. МОДЕРНА ДЕЦА Учитељица: — Шта је то децо, што нас чини чвршћим и бољим него што смо по природи? Ученице; — Мидер, госпођо!

ПРОФЕСОРСКА ПОСЛА Иде улицом професор логике, наравно замишљен, па нагази некога. — Охо, господине, ви ме очеписте!.. — На основу чега ви то закључујете? пита професор. ЈОВИЧИНЕ МИСЛИ Јовица говори својој мајци која му пере врат; — Хвала Богу да нисам жирафа, то би било нешто страшно кад би свако јутро морао да перем онолики врат. УГОВОРЕН САСТАНАК — Где 1лемо се наки? — Где год хо!>еш! — А када? — Мени је свеЈедно! — Добро, али буди тачан. ДАНАШЊА ДЕЦА — Јовице, ти си страшно неваљао, све ћу казати тати кад дође. — Све сте ви жене једнвке, никад не можете да кутите. ПАПУЧИЋИ

— Шта! Да купим жани папуче... не*у1 Сумњам да *>е их стално имати на ногама. — Исто као и моја. Више их има у рукама.

У ХОТЕЛУ — Господине директоре! Један гост са трећег спрата скочио је кроз прозор! — Да ли је платио рачун? ДЕЧИЈА ЛОГИКА — Мама, долазе ли мисионари у рај? — Наравно сине. — А људождери? — Не. — А како онда мисионар дође у рај, ако га људождер поједе? ПАМЕТНО ДЕТЕ — Мали Перица: — Ево ти мама враћам новац што си ми дала да купим марке. Мајка: — Добро сине, па зар ниси послао писмо. Мали Перица: — Како да не мамице, бацио сам га у сандуче кад нико није гледао. У ЦИРКУСУ Петар је хтео да заради новаца. Један мали циркус ангажовао га је да игра у кожи тек угинулог маЈмуна. Публика је била одушевљена новим мајмуном. Једанпут, кад Је био и сувише смео на трапезу, сурвао се и пао у кавез лава. Петар је викао: — Помоћ! Помоћ! За трен ока лав је био порад њега. — Језик за зубе! Иначе смо обојица отпуштени. ИСКРЕНА ЉУБАВ — Шта велиш на то, Вера каже да си се ти са мном венчао само зато што сам имала велики мираз. — Не веруј јоЈ. Она Је л>ута на мене, што се нисам њом оженио, јер није имала мираза.

— Арсо! Погледај наредбу батињања за шпекуланте намирница. — За кога ме ти сматраш, Ја радим само на страну валуту. Ју

— Г. Гргуре, шта Је био ваш отац!.. — Карикатуриста! — Не питам вас шта Је био по занимању, јер то се види во вама, него шта је био по народности! ❖❖ — Пушење је штетио по разум. Сваки пушач губи постепено памкење, прича приЈатељ пријатељу. — Тако је! Зато ме ниси Још ниЈедном послужио својим цигвретама, а моје пушиш непрестано. ❖❖

— Пардон комшиЈа.- Будите тако добри и додајте ми ексер. ❖❖ — Мисли једне жене не задржавају се на хаљинама. — Свакако. Оне иду чак и до шешира. ❖❖ — Ви сте ми говорили да имате три помоћника у вашој ординацији, а ја већ одавно код вас оправљам зубе и увек видим само једног. — То је тачно. Један рад^ у ординацији, а друга двојица избијају зубе по комшилуку. ❖❖ — Ено Васића. Дужан сам му сто динара. Шта да радим да ме не позна? — Направи паметно лице.

УВРЕДА