Бодљикаво прасе

Стоана 6

БО У.ЉИКАВО ПРАСЕ

број 48

Г/ама није од мамуна...

— Мама, је лм истина да је човек постао од мајмуна) — Тм можда јеси, ја нмсам...

Нарбџне пишалице

Тужила се по гори Несрећа: Будале ми људи додијаше 1 Побудале — па НссреНу криве! * Питали људи неслогу: — Где си се родила? „Гле и ви!" „А где иајрадије живиш?" „Мећу Србима!" * Питали лекара: — „Од којс се болести најмање умирс а од кој^ највише? „Најмање од глади, а највише од прс1<о;.:ерног јела и пић^!" ♦ Пнтали синови оца: „Када човек најслпће једе? „Кад оглддни и кад иу ие претекне!" * / ЛТлад трговац питао старога: „На шта ми ваља у послу пазити?" „Јевтиније продавати, вересије не Давати!"

Питао младић попа: „Данае, да не побегох, хтеде ме једна цура силом пољубити. Јели то мој или њезин грех? — „Твој! И за окајање тога греха треба да поједеш оку сена!" * Питали удовицу кад се преудала: „Јели ти овај муж милији од првог?" — „Први је био, а овај омилио".

Питали удовца: „Јсли тн ова у.илија од оне прве?" — „Прва била, друга вила!" • Питали стару керушу: „Хоћеш ли стално овако лајати?" — „Све док не липшем: јер другог заната од мајке нисам ни научила". • Погрешка се опростити даје Кад се увиди и кад се признаје.

...ХАРМОНИЧАН БРАК

РАВАЈЛО пп$&[4,и>

одам ти Ја по сокаци а Са свик страна салећео народ Па иеда ока отворити. оће бре да ми отму котарицу и вреће а Ја се браним од тог кијамета Па утеко у једну радњу а Тамо ме дочекаше ка Брата роћена па ни дадоше столицу и брацки џакасно а Ја питам а шта Бре ви вођекана продајете јербо сам веднуо радња гола ка пиштољ само неки сандуци а Они ми веле ми Продајемо ајкасли. Шта ви је то браћо а оии Веле то су аперати За лаћење што год туриш унутра не иож да се уквари ал то је Саио за лет оа ја ии кажем ви мени дајте два комата иек стоје у Подрум Јер кад вама ваља Ваљаће и мене и тако сам купио два сандука за дванаес иљада а После сам купијо и Један бицекл јербо и ми сељаци оАе да се моторизујемо а доста смо вала ншлн пешке све иам жуљеви искочише по табани. Натовариш Ја то све на кола д крену за село а пред једну онако ко бакалницу искупијо се сплан народ па све у потиљак таман и ја да веднем шта је а једна ме Баба нападе зар бре имаш образа да се Гураш а баш ви сељаци сте криви јербо ви је све мало. окани се бре бабо Велим је ја ал она ка зубна болес и ја

се наљутик па дунем ка Пас од топа и одем у Једну радњу где се продају оне лимене каце у које се господа купау а ми сељаци Перемо веш. дајдер ми роћаче три комата ал највеће велим ја не Питам шта кошта а Трговац ми каже зар се бре и ви сељаци купате. наљутиг се што ме врећа за моје рођене Паре па седнем на кола и ошинем а одок право у село. избрезобразијо се бре народ па Тотије. доста смо ми у гуњу лацкали капуту а сад Има да иу То изаће на Нос. Равајло.

ЕНГЛЕСКА ПРИЧА Да би се иогао фотографисати Мак Дудл треба своје одело колико толико да доведе у ред, тим пре, што ће то бити прва и последња легова фотографија, која треба да остане за успомену потомству. Зато Мак Дудл, послуша пријатељске савете и сврати једноме кројачу. — Колико би коштало пеглање ових мојих паиталона, упита он. — Један шилинг, одговори кројач. — Онда ми испеглајте само једну ногавицу. Фотографисаћу се с профила.

— Што му се толико клањаш да ти није случаЈно шеф. — Јок море, тај одржава ред лред |едном трафиком на ТеразиЈам*. — Колико литара млека даЈе ■аша крава днеано) — Осам литара. — ▲ шта радите с њим! — Пет литара трошимо ми, • десет продајемо. И&мунолна

храника

У НЕЗГОДИ Београдски љубавници су у великој незгоди где Ке убудуНе закааивати своје састанке, пошто због скоре зиме зоолошки врт није погодан. Зато се једна група спрема да умоли општину да зоолошки врт ради и зими у пуном опсеп-у. РЕШЕН ПРОБЛЕМ Ове зиме општина иеће имати главобоље због грејања трамваја пошто је због гурњаве обезбеђено внојење ггутника н на највећем мразу. | ПРОРАДИЛИ АУТОБУСИ На прузи Ђерам—Теразије и Чукарица—Академија прорадили су шпедитерска кола која превозе публику само је невоља пгго су кондуктери арогантни н немају утврђене тарифе.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач „Просветна заЈедница" а. д. Телефон редакциЈо: 25-681. Штампа: ЦЈтампериЈа „ЛУЧ".

о-оље

Ш И "Ј& Ш и

II

ш

Сан Па|е практиканта

У прошлу недељу био Паја практикант у селу, на једној сељачкој свадби. Добро се најео и напио, чак је био и коловођа у колу, али када је у среду дошао на дужност (данас сељачке свадбе трају по три дана), служитељ Спаса му вели: — Госпон Лајо, звао те претседник. Млого је љут на тебе. Јадном Паји отсекоше се ноге. Више жив него мртав уђе код претседника у собу, који га још са врата, упита: — Јел', богати, колико код тебе недеља има сати? — Хм!... Извините, овај, знате гослодине старешина... — Нећу да чујем — прекиде га претседник. Да знаш, од данас си слободан и можеш по цео дан да водиш коло по свадбама сељачким. Отпувдтен си!... Паји се окрете соба око главе. Где ће сад, уочи зиме, без гроша у џепу. Проклињао је у себи и сат и минут кад га Радивоје позва на ту фаталну свадбу. Оде право кући, а његовој Кристи не назва ни добар дан. Уђе у собу и леже. * Паја седи за столом у канцеларији и пигое, а звонце од претседникове собе зврји ли зврји, али се он не осврће. После читавИх десет минута Паја се лено диже од стола и пође код претседника. Овај се, као лав у кавезу, шетао по својој соби кад Паја уђе: — Што не долазите кад сам вас звао? — раздера се он, а Паја одговара хладнокрвно: — Био сам на једном месту!... — Како смете да напуштате

канцеларију за време службеаог рада — избечи се Веља претсед* ник. — Где сте били? — Био сам на једном месту које се у пристојном друштву не говори — одговара Паја и клати се са ноге на ногу. — И тамо се не остаје цео дан — грии претседник. — То није предвиђено уредбом господине старешина — одговара дрско Паја. — Неком је доста пет минута а мени треба пола сата. Уосталом то зависи и од начина живота. Са мојом практикантском платом ја распалим по проји и пасуљу а_. — Доста! — дрекну претседник. Како Ви то са мном разговарате. Шта се мене тичу проја и пасуљ. Ја хоћу да радите а ви можете јести глогиње или шунку, то је ваша ствар. — Тако је то! Ја да радим и једем глогиње а Ви да се излежавате и једете шунку — вели Паја иронично. — Напоље! — разбесне се претседник и дограби Пају за руку, али Паја скочи и обори претседника па поче да га дави. Претседник се спотаче, и паде а Паја га поче да удара песницом вичући: — Одавно си ми кост у грлу. Све што донесу сељаци узмеш ти а за мене не остаје ни мрве. И још се дереш. Сад ћу бар да те излемам... У томе се пробуди, сав у зноју, а обема рукама стегао јорган па га увио као певдкир фитиљаш. — Вала, и ако је сан,' задовољио сам се — уздахну Паја и наставн да спава._

Тешка оптужба

ОптужуЈем овог н*силн ика, господине, зато ото ма Јо ОМЈГ по»хби*

/