Бодљикаво прасе

БроЈ 48

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

'ШШ&ЖНШ гЈФт

\Ј/хгхљ шалЕ ХГуМОЛОЖ, БРааон ИСКРЕН ОДГОВОР Судија: — Што сте обили касу? Лопов: — Зато што је била закључана.

— Како да у целој вашој библиотеци имате само једну књигу? — То је каталог књига које сам позајмио својим пријатељи* на1 — Хтео бих да те претставим мојој жени. — Зашто?.. — Да бн оценнла да лн се заиста удала за најружнијег човека на свету! — Зашто се не оженнш? Адам наш праоц био је ожењен, каже госпођа своме вратару. — Знам да је био ожењен, али внам и то да је кратко време после женидбе изгубио своје место. — Ако не будете следовали мојим саветима, знајте да ћете ускоро изгубитн све зубе!... — И онда? — Онда ђете се уједати за прсте што ме нисте послушали! — Ви ми се чините исувише Млади да бисте се могли оженити мојом ћерком... — Исувише млад!.. Знате ли да ја већ патнм од реуматизма! — Познајете ли овај нож, пита Судија оптуженог. — Познајем, господине суднја. — Хвала Богу, најзад признаЗете. — Па молим вас, то је нож којн ми три недеље из дана у дан показују. 1 — Докторе, не могу ока да склопим целу ноћ. Толико ме боли зуб. — А, а, па како би било да узмете мало камил-теја? — Па узимам... — А како би било да не узимате?.... 1А КАКВА ЈЕ РАЗЛИПА ' *— Чик погоди? — ХоНу. — Каква је разлика између поцепане ципеле и напрслог лонца? — Не знам, брате! — Е знам ја: У подерану ципелу улази.вода, споља, а из пукнутог лонца цури напоље! ч ОкреЂе се село

Бодљинава козерија

— Кад сам био млад, око мен« се онретало цело село. — Зар сн још као млад исто оаолико пмо.

Завлада код нас нека епидемиЈа заљубљивања па све живо болује и куња. Ја знам људе који ви у време највећег благостања нису гледали женски свет а данас полудеше, Сад се, хвала Богу, рано смркава па се не може улнцом проћи од заљубљених парова а о парковима и биоскопима не вреди говорити. Загустнло па све клупе заузете а од уздаха и шапутања стално се чује неки жагор. Просто, дивота једна. Па бар да је ова зараза ограничена само на млађи свет па ђене-ђене ал, она баш ударила у старије. А ту и лежи опасност јер код старијих је срце ослабило од штрапаца и секирације па одмах клону. Један старији господин, коЈн има одрасле унучиће, саплео се на праг једне младе плавојке иначе распуштенице и како је пао, ту и остао. Узалуд биле све враџбине, претње и савети он остао чврст као стена. И, можда би вечно остао уз плавојку, као оковани Прометеј, да

КО СЕ ЖЕНИ Повео отац шестогодишњег синчика у шетњу изван вароши па седе с н>им испод једног храста украј пута да се мало одмори. Дечко спази на ливади стадо оваца, а у близини стада спази мало пиле и магарицу где мирно пвсу док се магарац беше испружио на трави. — Гле, тата, је ли оно пуле? — Јесте, сине, пуле. — А ко му је оно? опет ће дете, показујући на магарицу. — То му је мајка. — А оно, што тамо лежи? — То му је отац, — Па зар се и магарци жене? ■упита дете. — Могарци се само и жене, одговори му отац. слично — Ја пијем свако јутро шољу топле воде! — И ја такођер — али моја жена то назива кафом.

га она сама ниЈе редуцирала. ПлавоЈка вели да се сажалила на његову породицу, а његова жена тврди да су му понестале паре и друга љубавна џебана па Је зато наЈурен. Било како било, та љубавва жртва сада куња код куће, као реконвалесцент и вреба нову прилику да се саплете. Захвални од срца

— Позвала сам Костићеве на ручак али они иису могли да дођу. — Па Јеси ли им се аахаалила! Народ>ие> ивреке Паметан мисли што говори а будала говори сзе што мисли. Рибврева мајка ретко када руча а ловчева никада. Ствар коју купи будала ни стотина најпаметнијих не може да прода. Сиротињска захвалноСт и газдинска доброта касно се чују. На родно дрво сви се бацају каменом а нз неродно нико ни глазу не окреће.

Други се опет заљуби у ро^ ђену свастику, отера жену и сада се свастика слади са туршиЈом и пекмезом који је спремила његова жена, а он пао са зла на горе. Трећи се заљубио у једну удовицу — пиљарку и сада по цео дан шени за тезгом и продаЈе паприке месечарке и купус, иако је машински инжињер. Оваквих и сличних примера има безброЈ и ко би их све набројао пошто Је ретка београдска кућа у коЈој по неко не болуЈе од ове болести. Најзад, најчудније код ове болести је то, што киЈедан болесник неће да призна да је болестан па се ногама и рукама брани од лекова и лечења. Има неразумних и тврдоглавих људи који тврде да ово није епидемиЈа већ бес и разузданост, али се ја са тиме ие слажем, јер нормалан човек не може данас да мисли на измотацију и залудницу већ само онаЈ коЈи има ватру и то бар 40 у — хладу. ЏИЛЕ

КО ЈЕ РАСПИКУЋА Млади супрузи доживели су прву свађу, која је почела због женине гардеробе. Угледајући се на своје пријатељице, жена је тражила од мужа да јој купи две сребрне лисице. Муж се у почетку разложно бранио, али кад је видео да жена не попушта, почео је да праска. — То тако не иде!.. Ти си постала распикућа! — Ја те молим да своје особине не приписујеш жени, одговара хладно жена. Распикућа сам ,ја што не желим да будем последња у друштву и да служим за потсмех и што тражим нешто без чега се не може замислити гардероба једне даме, а ти си још пре три месеца купио апарат за гашење пожара и још увек не знам зашто си га узео. — Видиш, Нада сусетка каже да сам теби слична. — Није, него! Ти мени можеш да будеш слична, али ја теби баш никако.

шалЕ Ј?6елш{рк. БРааом

НЕСМОТРЕНОСТ Муж: — Ало, јеси ли ти срце моје? Жена: — Ја сам! А ко је тамо?

ШТА Т1РЕБА ЕОНЕ1И Чувеном научЈику, професору Балроту, досађивао је својим ласкањем један студент који је, и* наче, врло слабо пролазио на испитима. Једнога дана он срете пропрофесора на улици, љубазно га поздрави и љубазно се понуди да му понесе неколико књига, које је професор носио под пазухом, до Универзитета. Балрот се намргоди ,јер ласкавце није волео, па рече: — Књиге ћу носити ја сам али ако већ хоћете да ми причнните задовољство ви понесите собом бар један део мога знања. ИНТЕРПУНКЦИЈА За време кнеза Милоша у Варварину био је капетан Јоца Додић, веома познат и ваљан у служби, али човек „стара кова '. Једнога дана дође у његов срез инспектор. Капетан га лепо прими и предаде му један извештај за кнеза. Инспектор прегледа извештај, па се окрете капетану и рече: — Капетане, извештај ти није баш у реду. — Како то може бити! зачуди се капетан и дозва свога писара који је писао извешта!.

— Како ти ово пишеш? упита капетан. Писар се збуни, ноге му клецају и не зна шта је по сре;;и — Какав ти је ово краснопис? упита инспектор. Кам' ти вође точка? Кам' вође двије точке? А кам' ти вође удивљеник? Не може се читати! Писар дрхти и не може реч да проговори, а капетан Јоца се сажали па се окрете инспектору: — Море, за паметног човека то је доста, а будали да метнеш пањ, место тачке, он би га пре скочио. РАЗЛИЧИТЕ ЖЕНЕ Познати немачки уметник Готфрид Шадов није волео да прима посете у своме атељеу. То су сви знали и ретко га је ко узнемиравао при раду. Једног дана када је Шадов са великом вољом радио, неко закуца на његова врата. Против воље он пође да отворв и мрзовољно констатова

да пред вратима стоји један од оних радозналаца који су створени само да сметају. Посетилац се љубазио нас^гШи и р.че: — Одавно имам кељу да вас лично упознам. — Интересантно — прогунђа уметник мрзовољно. А ја баш имам супрОтну жељу. И при тнм речн.ма он му залупи врата испред носа. БОЉ2 ОМ ПГЕЈО Дворска будала француског краља Франсоа I потужи се једном краљу да му неки оКолн дворјаннн прети да ће га убити. Краљ, да би га утешио, рече: — Ако бн се догодило да те он убије, знај да ће он пет минута доцније умрети. Дворска будала се, међутим, још више снужди и вртећи главом одговори: — Знате, сире, ја би.ч више волео кад би се то догоднло пе1 минута пре моје смрти.

»А шта тебе дотера у впс несрећниче« упита писар неког лопова. — »Жандар, господине«, одговори лопов мирно.

— Јесте ли задовољни са овом собом, госпођо? — Јесам, само је овај зид танак, па се све може чуги шта говоримо. — Па метните једзн дебљи ћилим преко зида. — Знаи, али ми онда нећемо чути шта тамо говоре. — Мамице, да знаш само што' смо се данас лепо играли писмонаша. I — А како, децо? — Знаш, ми смо свима на нашој улици бацили по једно писмо у сандуче за пошту, који стоје на вратима. — А где сте добили толика писма? — Ја сам их узео из твог писаћег стола. Тамо је било пуно, сва лепо свезана плавим тракаиа. Вратар (управитељу лудттое): — Дошао једаи непознати господин н пита да ли је неко од наших пацијената побегао! Управитељ: — А зашто то пита? Вратар: — Каже да је неко побегао с његовом женом! Чиновник упада првога сав сре« ћан у кућу. — Шта је било, због чега си тако весео? упитаће жена. — Замисли, молим те, благај* ник је погрешио, па уместо плате исплатио ми забране. — Отпратнћу вас... каже жандарм једном пијаници којн лежи на земљи. Где станујете? — На Златибору! ШАЛИЛА СЕ... Жена: — Одлучила сам да те оставим. Не могу више да те подносим... Идем својој мајци. Муж: — Добро... Спакуј лепо гвоје ствари а ево ти новаца за пут... Жсна: — То је мало што ми дајеш! То је једва за одлазак а шта ћу за повратак! Учитељ пливаша

— Не можете да говорите са милостивом гослођзм, Јер се улраао налази у кадн. — О, то не марн ништа, Ја сам учитељ лливања.