Бодљикаво прасе

I-

л;/

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Недељв 27 фебруар Ранко молер јако 1с мсраклија на вино. Због те своје пасије он, иако је одличан мајстор. никад нема у џепу ни динара. Грдила га жена, саветовалн га пријатељи али ништа не иомаже. Чим заради неку пару он право у кафану. Данас његова жена довела њиховог кума Јову у кафану и он пред свима почео да кори Ранка. Шта му све није испричао па му на крају вели: — Знаш ли тп. бре. докле ће те^довести та твоја проклета страст?, — Знам, куме, знам... одговори Ранко и сркуке вру ћу ракију. ■ . — Па докле, куме, докле?... — Опет до неке кафаие јал бифеа — вели Ранко. Понедељак 28 фебруар Стоје на снегу два дечка. Један од њих плаче. Помислим да га ј$ онај други ударио леденом гру двом, па прићем да видим шта је било. Чује.м рако већн каже мањем: — Баш си луд што плачеш! — Како да не плачем кад ми умрло куче. — Па мени је умрла баба. па ништа — вели онај већи. — Јест. али твоја баба кије умела да се преврће и да апортира. а м.оје цуЈе је све знало. — Е, па и моја баба ми је сваке недеље давала паре за биоскоп. Онај се мањи размисли, престаде да плаче па рече: — Ајде да се санкамо. Ии теби није лако... Уторак 29 фебруар . Седимо вечерас у кафани и разговарачо о свему И свачему када уће доктор Тима. Веца апотекар га љубазно поздрави, а Столе адвокат му каже: — Зар се ти познајеш са тим кретеном... — Не лупај. богати љутну се Веца. То~Је фини човек и одличан ленар. — Он је обична незнали-

/ Њш I Б О Л Л) ■6-Г'] ЈЕДНОМ ТРГОВЦУ -Због кромпира и због пука Ухватила тебе мука Проло посо леп! Зараде си хтео ре^е Али ниси имо сре&е, Сад страда твој џеп! БИ8ШЕМ ПОЛИТИЧАРУ У времеку послсратну Стечг кућу петокатну И још виноград Сад те нови закон плаши Не помажу сада »нашм« Бм&е голем јад!

ВРДАЛАМИ Ишао си из странке у странку Док си своју основао банку Ал сад не знаш ко је прави лут залуд се на све стране смешиш Овог пута мора да погрешиш Јер сад не знаш који је адут! КАИРЦИМА Утекли сте да спасете себв Али ето сад вам душа зебе И од страха ухвати вас грч Јер Енглези само себе вопе Не помажу приче и пароле На крају вам ударише врч!

ца — тврди Столе упорно. — Па до скора је био твој домаћи лекар. — Јесте, али од како је излечио моју ташту. увидео сам да је кретен и зато га не познајем. Среда 1 март Госпа Катииа, моја комшиКа, иначе распуштеница. грди своју кћер која је чиновник у некој банци. Те су грдње сваки дан почињале са тиме што њена Олгица нцкад нема ни пет пара. Јутрос је рочео разговор због неких пет стотина дннара које су биле потребне за оправку ципела. — Ненам ни ја — подвикну Катица. — Где тн је плата коју си /'уче примила? -т Само за дуџан и шмин ку не може да ми стигне, а камо ли •за друго — бра ни се Олгџца. — Када сам ја' била у твојим годинама, већ сам имала уштећено 40.000 дннара. — Али. мамиив. сада су свуда уведепе а\тома г ске касе — узвикну Олгица. Четвртак 2 март Један мој цријатељ. књчжевник, жали се у дру• штву да му је последња књига претрпела п\н неуспех. •— Море, није то ништа — тешн га Вита професор. — Како ништа! Више во лим да ми је неко ударио шамар него што ми се ово десило. — Биће н шамара. не брини се — каже му Вита — само ако продужиш да пишеш овакве књиге. Петак 3 март Госпа Мица Пере рентијера је јако дебела. па је Лч Деда нод шефа — Ваш нови млалн чкновник је мој унук. Дошао сам да вас питам какав јс на послу и да вас замолим да га данас гтосле подне п\'сгцте дз нзађе са мном пустите да изаће са мном. — Хм... како да вам кажем... на обе ствзпи могу дз вам одговорим само ово: пре једног сата отишао је нч ваш погреб!

во савету леквра ппчела да слаби. Пера набавио неко кљусе под кирију — н то за скупе паре — и тоспа Мниа узе да јаше. Био ја данас код њих на ручку и она пита мужа: — Да ли ј>е истина да се од Јахања мошави? — Како да чнје истина. Тек си трипут јахала а јоњ ,/е омршавчо и тек што није липсцо... Субота 4 март У трамвају гурњава. П ја се угурао измећу двојице који разговарају о неком Сими. Ја сам прскинуо разговор мојим доласком. али чим трамвај поће оии наставише разговор преко мене. — Море. није ои днскретан — каже )е,дан од њих који иоси беле штрикане рукавице. — Зар он? — узвцкну онај другн, јсрач дебељко у краткој бунди. — Дискре тан је као ретко ко. И 1)ут љив /е. ♦ — По чему то закључујеш? -— пцга онај први. — Још пре две годиие сам му позајмио пет хиљада динара а он ни реч да проговори... Ћути као риба.

ДОКЛЕ ЋЕМО

сб'

— Тако мало добијам да ћу морати да трошим готовину. СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Протерала зима своје Планови се спортски кроје Прошо зимски зорт Нек се углед клуба круни Само да се каса пуни Јо је прави спорт. КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ Џокеји и стручњаци за кла^ење једва чекају прва трке јер су се за врема зиме много истрошили. Они верују да су л>убитељи трка преко зиме уштедели па <>е овог пролећа имати више пара за клађење. ЗБОТ ВЛАГЕ Семе за највећи стадион у Европи, које је својина С.К.13. бачено је у земљу, али вероватно неће ни ова године проклијати, јер је била доста влажна зима па се семе убуђало. ПО ТРАДИЦИЈИ И Милош Обили44 је био жртва интриге и неслоге, зато и спортски клуб »Обилић« пати од неслоге јер неће да изостане од свога имењака. Главно је сачувати традицију.

ГАЗДА КИЋИНО СРЦЕ

Госпз Тинка и газда Кића су и 7 1еалан брачан пар. Венчали се V Солуну 1ош пре двадесет пет година. удали јединицу кћер и остали сами ко два пања али су зато постзли .јрш ближи, још нежни.јр једзн према другоме. Изко већ стари. обоје су још држећи, нарочито Кића ко.ји се држао као неки младић. Једно јутро пробуди их звонце и Кића скочи као младић. - — Ко |'е? — викну он. — Хаузмајстор! Морате и ви да очистите снег пред взшим прозорнмз ннзче идемо свн у зпц! — зачу се спољз одговор. — Дпбро. ло'ро — вели Кићз. Сзда ћсмо ми иеког дз нзћемо дз то очисти... Ззтим се окрете госпа Тинки која се мучно лизалз из постеље. Свзке зиме јо ј доезди иши-.јас: ..Иззћи пијзиу и наћн некогз да то очисти. Само недај да те уцец>ује..." — Уф, Кићо. где ћу ова-

ко сзката по ово) поледици... Зар не би ти могао... — стење госпа Тинкз мрзовољно и облачи реклу. — Не могу! Данас имам взжзн састзлзк у взроши. Можлз нећУ доћи ци на ручак... Знзш, оћу да дам ону н>иву у Макишу неком баштовану. Доста ми је главобоље..." — Па куд данзс дз се потрефи — узднше госпа Тинка па изаће да се умије. За тр је време Кића задожио ватру-\" кујни и ста. вио лонче за кафу па .је почео дз се бри.Је. — Зар се опгт брн.јеш? — зграну се Тннка кала уће V собу. — Па јуче си се бријао... — Знам... овд.ј — узврдз се Кића — рзнр ми је да иззћем па да мм рроће врсме. — Ал ми је то забава! — потсмехну се госпа Тмнкз и оде зз послом а Кића се дотера. обуче чисту кошуљу и око девет сати поће ол куће.

ЦРТАЧ И X ГРЕЈЕ

— Ми смо дапи цртачу да нам нацрта угаљ и дрва па се на слици грејемо. ВеруЈте много |е јевтиније.

— Сервус душице! Чува.ј се да џе озебеш и гледај шта ћеш да урадиш са тим снегом.— рече он при поласку па нежно пољуби госпа Тмнку у чело и оде. Јадна госпа Тинка ноге, поломн по пијаци тражећн некога да очисти њен део тротоара. али бесан свет. Нсће нико ни да чује а (едан млалић. који пристаде да обави тај посао, затражм толико да јадну Тммку хтеде ^да трефи шлог. Опа само дуну са пмјаце па ухвати пут за к\ћУ. Шта је знала јадна да рали него да \'зме струшку м лопату па да сама чнстн сиег. Беле с\ г је пене спопале. ухватило де нешто у крстз пз ни да макне н она већ реши да остави снег пз нек пукне где пукне кзда јо.ј доће кћи и поможе да почисти снег а поЦе је натера да нде код ње ча ручак. — Видиш, скоро ће један а тате нема! Хајде код мене па бар да се одмориш. Госпа Тинка се још скањивала. али кала помисли да тек има да ложи ватру и спрема ручак, она пристаде. Спреми се на брзу р\ ку н (!амо сврати код на. стошиме куће да јој каже да ће битм код ћерке ако би Кмћа случишо дошао, па поће. — Ха.јдемо поред пијапе, хоћу да свратим код бакатнна — рече њена кћи н њих две поћоше. Покуповаше шта треба и већ скретоше V једнг спорелну улицу када кћи узвнкну: — Да ннје оно тата! Госпч Тмнка се трже. * Штз ће он ту?. Он је V взрпцш... — Море он је, познајем његов капут. — вели кћи н ппвуче мајку ближе. И. замста. то је био Кића. Сагао се над тротоарпм па са једним секмрчетом л\'па лел а јелна млаћа жена ск\'пља га лопатом и бачЗ на гоммлу. Госпа Тинка му притрча и зграбн га за врат. — Је л тзко нзлајеш њиву? А? Покваренштнно мз-

тора... Ортавио мене кљакаву да чисти.ч снег а ти отишо на друго место. Каваљер! Пфуј, срам те бмло. Кића ннде могао да доће до речи. Исцолачио очн па не може да доће себн од чуда. — Овај... чека.ј да ти објзсним... — Срзмотз тата, срамота... умеша се и кпи. Поче већ и свег да се скуп.1.а а она млаћа жена покуша да умакне у кућу али је сгнг. не Кићнна кћи и ухиатм за косу. — Покваренице једнл. ухватила си старца... Направн се џумбус. А свет се. скупио па сеири За то време .је Кнћа покушавао да об.јасн1| госпа Тинкн да је то удовиц.) неког његовог кума, слаба и болесна, а он нма меко срце пз хтео да помогне... — Вмди се да је слаба! Може курјзку реп да истр. гне — одговори Тннка па осу да псује м грдн. а Кићина кћи добзцн: — Баш .је нејака! Па.зн колику ми чворугу направи... — Ха. ударила — инкну госпа Тинка н за тили час се у њеној руцн створи лопата која поче да игра по Кићиним лећима... * Кића није излазио из куће недељу дана а када се први пут појавж* нз улиии, он је храмао.. На питање својмх пријатељз ила му <е. он је уздмшућн одговарзо: — Оклизнуо сам се на паледицу... А, ззиста, н би»а је великз поледииз. Госпа Тмн, кз 1е толико вошт.ила Кићу да .\е уштинула руку а кћи му је пред свима рекла ла се стили што де такав пакваренко њен отац. ' Ж Вереници —: Миланче. срце моде, кад се будем за тебе удала ммаћу на.јмање три служавке. — Зашто трн, — трилесет — само не све олједанпут .