Бодљикаво прасе

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

IIIII №111И

Зорт бато

Лншљ МАЛОГ ЈОВИЦЕ

— Ко вам је рекао да таио ружним бојама малате моју собу! — Ваша госпођа. — Е, е... па да видите, и није баш тако ружна! Ла&сцлб џ ш.рал"Ла$у>

оћ\ и Ја да се провозам на трамбелај и ла кибиианчујем на снротчњу па Олок иа Ђера.м да уфатим свезу јербо се на Другу Штацнју не м: ш лукачиш па да си —кгк!, к&аљевић'Маркр наеалијо с[зи гурњави нарол па Срља ка сумануТ ко ла « је Бс1 дао ноге за неку измотаиију , а не за одање. Уфатин ти ја место на плаворму и метнем порел меие два џака с лрва и једну корпу с/абуке и Тако сам се Возијг ■ вала све до Теразије Кад тамо уни!>е /едиа госпоја Онако бренешна може ми будне мајка 3,7 <*е намазала сваобу ка да је додола и очепи оиа мој џак сдрва. Па врисну јо ј боље бре да си ми срце поцепо него чарапу а ја јој олреза ма.тора си бпе ка оро а оНеш да ти неко иепа срие а они иарод удари у смеј док баба дуиу иапоље и све непло куне и пиује а једна ми Други госпоја каже е Јеси је вала казо може ти буде мајка а она оће нешто за срис и Гако рсч по реч па се та госпоја име јој је каја и Ја упознадомо и Она ми ка :а њеп атрес ал \а се мислим V себ не иде равајло на Трулу даску јербо скојугол сам уфатијо свсзу ппсле че јс много коштало Г пака ', и оће намернице и то што више а за плакањс 1'п V ка јил Па зато избе^а јсм ла сњи иле\\ по сокаци . а још мање на Прилику дидсм у (Џзиту: Кал смо стигли на последњ V Штацију ја тц си-. ћок а у том момеиту један ме очепи по Чакширс и ја сс ома сстим да о )>с ла Физитира Па га зграбим ;а руку а Кад тамо а Он пећ злнпио мој буНелар. кад то Випо а мси се смучи па почек ла бијем на у добош ш Јелв, -/ га иеки л.уди оте цјг ал ]е бар добијо Па />г Ва памти Равајла лок )е шин јербо код мсне нема

варанције . и фалцификати кога Пропустим кр'0з шаке том не треба јапотека јал доктури и Тако сам видијо да је у тај трамбелај млого опасно горе него на госпојински вашар сваки гледа да те муне у ребра и да ти претресе џепови Па зато ваљда свет и навалијо ка луд и само насрће да уФати место ал фала богу нема гелектрике да га гони Па се свет одучијо од гуоање и сад може и да се уфаги место ал само стајање и Ту дупке јербо за седење је прави кијамет лако се Униће ал се тешко иза/>е јербо је и улаз и излаз одпозади па ники иеће да \легне у колима а брате и јевтино је Јес очију ми има само рвање и гурање ра сто динара .а Ди ти је возање а она счантоу ти узме само банку а то је скоро за џабе ^јербо сад полнћ љуте кошта две банке. јес је врло је Тако а сад уздравље ваш равајло

досла ова Зима у невлеме па се наплавила клиза^ вица и сад ко се не иува мозе да се оклнзне и лазбије нос ето Тако госпојиа стана није плосле зиме пазила Па се оклизнула незгозно и такосе Удалила да је добила бе$у а иика воја пао на контлолу која га казнила сто је ладијо испод луке Зато мој тата казе да \е Најопаснија клизавииа за све оне који су склони паду па зато бас т и тлеба да се цувају од поледиие а какав /е данас свет сви су вала склони паду па ко ие да погоди да ли сме днде на клизавину јелбо мозе да м\ се удали калпис а данас сви оце ду далају калпнс то /е Наса омиљена ситлдбка и сви се сиглају и ,/ела н длугог саплицу. досла нам из ннса мамнна мач а а татина Таса а тата се наЉутијо па кчзе' или ти кол твоје целке и Новог зета а мене' остави на милу а моја баба казе ја сам теби дала Доблу иелку а сто си је ти Поквалијо ти си клив зато си 7 и за мене мој зет а длуго ме се не тице и сад це достане код нас а Тата да се поједе од секилацију јелбо це она да нам Поквали сав лацун зато сто мола да иде ова татина длугалииа која нас /е удесила за Влбицу и одомаиила се ко да ми је Плава .мама а сада

се сплема диде па само пла це а тата казе имас ту досанес а матола нека цлкне од муке длуге новости немам за сад вас јовииа ж.

Као на позорници „Централе за хумор"

НЕПРАВДА

— То је збиља сцзапгна неправда. Тага ми је написао задатак и ја мррам заог њега да седим у затвору. јер је био Рћав. ПЕРИИА С.Е НЕ ДА ЗБУНИТИ Магка |е изгрдила Перицу због пр/бзвих руку и рекла му да је свиња. — Је л 4 ј . мамипе, када д1|вљаци грде своју прљаву децу. оида им сигурно веле да су дивље свиње? упита Перица. Крашвндн профосор

— Хе, Бато, знаш ја саи глумац.

ВАСОЈЕВИЋ НА СТРАЖИ

— Господе Боже! Мора бити да сам залутао у клуб нудиста!

Прошлог рата, остао неки Васојеви^ на стражи поред топа, и како је био изгладнео, пође у оближње село да потражи штогод за јело. Наиђе случајно командант, па. кад га не нађе на стражи, сместа нареди да га потраже и довиду њему на рапорт. Кад је Васојеви^ изишао пред команданта, овај га упита:

БОДЈБИКДВА

Има скоро осамдесет година како код н«зс постоји пословица: Прави се Енглез! То се односи на оне људе који се праве луди када је у питању да испуне неку своју обавезу. То значи да су још наши дедови добро ' познавали Енглезе када је могла да поникне једна таква узречица. Сада се чује једна нова узречица која треба да жигоше све оне ко"ји су врдаламе и не држе своја обећања. За таквог човека се каже: ->ави се Черчил! И ова ^е узречица остати да живи у српском језику, преживеће

ову ге+^ерацију, па ^е кзе понеки наш унук питати откуд да се створи једна оваква пословица. Заборави^е се да је било једно покољење које се правило невешто на све оно што му је дужност. А то само зато што је примило женске особине, дугу косу а кратку памет. Полудео просто све^ и без икакре мотивације скочио главачке у воду а када је назебао и добио запалење плу^а он се љути на цео свет а само не на себе. Тако раде само жене. Оне никад не^е да признају своју кри-

Равајло код Божане

| — Бр«, Божана, и ти се пролагала, ка' Черчил < његопу инвазију. /

»ицу већ увек све бацају на другога. Уосталом код нас жене пуних двадесет и пет година ведре и облаче. Оне диригују модом, пуше и пију, оне дају тон, оне воде политику, слика:у, пишу драме и романе. Једном речи оне се баве свим и свачим а оне које су гледале куЈку и децу нико није гледао. То су биле »фесаре«, како их је називала та наша модерна генерација која је носила »шими« одела н имала »шими« морал. А када је требало да та генерација покаје своје грехе онда су се ушукутрили и покренули све своје везе да се извуку од свих својих обавеза које је донело овд тешко време. Хте ли су све да навале на народ као што су и рат, који су они хтели и они изазвали — хтели да свале на народна леђа. А народ није хтео да ратује. Он се и данас чуди и зграњава шта се ово збива па још не може да се снађе. А ли *) е сит овога врзиног кола и све више се отреса свих ових »шими« претставника. Зато они и вреЈие јер виде да је прошло време њихових лакрдија и измотација. Зато кукају и цвиле па једнако шапућу о томе како је »народ покварен«. Особито жене, те бивше монденкв и помодарке, не могу да дођу себи од чуда па, зато бесне у четири зида и мужеви пла(\ају цео цех, На њих се издиру и вичу, грде их, а ове шоњо само треп>|у ко сврака на југовину и ^уте. А и треба да куте када су дозволипи да им жене кро)е капу.

— Како смеш да остаељаш стражарско место? — Ишао сам у село д» нађем какву цркавицу да здем — одговори Васојевић. — А да је непријатељ наишао па да однесе тол? — Не брини ништа, господине комаидиру, ја сам проба да га мрднем с места, али нијесам мога' ни центу. Па, -кад ја нијесам мога', дзјем ти часну и јуначку ријеч, не би га могли ни њини двојица, па ни тројица одвуКи. А дв су дошли десетина, е, шта бих ја сам могао. Они би и мене убили, и топ једнако одвукли — заврши ВасојевиК а командант с« насмеја. ж По обича/у Трговац се венчава. По свршеном црквеном обреду свештеник пита младожењу: — Пристајете ли да узмете ову девојку? — Пристајем, али у комисион, расејано одговара трговац. . ж Проба пред директором

— А сад мн кажнте шт« радите са левом ногом кад оее вештмне изводите! ж Епиграм ПОСТУ Многи брмну шта да рад* Јер прођоше м покладе Већ наступи пост; Коме кујна не ммрмше, Томе увек исто пмше: Свуд је пасуљ — гост.

^ -

љ.