Бодљикаво прасе

МГТу мкШН Написао саи једну врло НмиЈ!^? ктаЈНМ рђаву причу. И то се догоНЛЉДШШЛ ди кадкад. Али она је бинбгар-ЈИ?&&/(јШ9 ла тако рђава да се уредг*>/Ш8 ник Прим од „Часописа за И!/. у\Уу/д1^к /А'///)'Ш мушкарце" иије задовољио јј%^41УШ га само тиме што ми је рукоД{|1>* Н пис послао натраг, него ми ШјЖ ЈН је дао на зиање да би он ВЕ? цЗ - ич желео да ми изложи сво.је мишљење усмено. пошто ^ Јц ми у писму то није могао ^ Ово упућлваље је личи— Шта мислмш, откуд на- ло на саветовање вештог учннци знају када ћо бити педагога слабим, алн не

помрачење!

сасвим изгубљеним учени-

— Гпупаче (едан! Зар ми- цима. Тако ,је и меии уепиш да они но читају но- редник написао само:

вине!

На ваздушном крштењу

— Зашто ви не пишете само стварно добру ствар? Ја знам да ви то можсте ако добро запнете. Ни.је било лако изићи у сусрет овој његовој из.јави. Стога сам ћутао и чекао даљи развој и упутства. И сачекао сам. Прим

Један лостарији господин попео се по први пут у авион и полетео. Када )в по- | е 7аопш7авао7 .,Стаар.'КЈ слв неког времена изашао ју сте т можда је врло добра за неки обичан недељни лист. Али моје мишљење ,је да се сви листови штампају за жене. У часопису за муш-

из авиона, он пружајуКи руку пилоту рече: — Велика вам хвала на овим вашим дивним двема шетњама по ваздуху.

— Па ми смо само |ед- пс " " ча1 - и " и ^Ј' » у ™ карце ми испољавамо ле»ом летели — одговори му Ј

пилот. — Пардон, пардон... Ја знам да сам летео два пута: по први и по последњи пут. БРАЧНИ РАЗГОВОРИ

дан реалистички правац. М .и радимо на томе да забавна литература добије мушки печат". Ја сам опет заћутао као и раније, јер сам премишљао. Мислио сам о томе

Отишао сам код уредника. ваљда због радознало-

Муж: — На могу никако К ако има и лажно наглашеда разумем како си могла ње мушкости, као што су да со одлучиш да носиш на пример ватирана рамеперику, да носиш на својо] на • глави косу друге жене? Жена: — А како ти можеш да носиш на ногама ту^у кожу, кожу животиње? с ™ и ииата - и запитао сам — Можете ли ми екицирати како треба да изгледа та прича да би задовољила ваш укус? Уредиик Прим био је то-

Рл&лика

Два стара приЈатељл седелл су у кафан« за своЈим сталним столом. Један Је гточео да по/уггизира на га Д ана необитао при.|авелико, толико да је дру- тељски Расположен према

гом већ дојадило. — Море, доста већ с тим твојим филозофирањем! Боље једи и пиј!

ауторима. Он одговори доброћудно: — Ја ћу вам дати садржај Једне добре ствари. —

— Ала си ти глупан! У- Неки млади инжињер отвокек само мислиш да једеш рио 1е своју сопствену фир и пијеш. Па по чему се му. И један од првих њеразликује човек од живо- гових радова био је градтиње, када стално мисли ња моста преко неке реке само на јело и пиће? Н а једном месту ко.је је — Тиме, што он и плаћа било врло незгодно. То је оно што поједв. био врло частан задатак.

Децо, жените се

— Шта |е бипо, децо! Жените «е, апи остааите м« да на миру гледам филм.

који му није био повереи само зато што ,је његова понуда била надјевтини.ја, него и зато што се знало за његове велике способности. Он ]е упео сву снагу да му рад испадне што боље. Али кад је мост већ био при завршетку, показало се да његови предрачуни иису били тачни. Он није узео у обзир могућност да коњунктура може да се ме ша, тако да су његовн издаци постали већи. На крају испало је тако да би, ако жели да своје обавезе одржи. не само његов рад био бесплатан. него би и Финансиски пропао. Његова част ни.је му дозвољавала да штеди на материјалу или да утроши на градњу лошији квалитет него што је у обрачуну навео. За њега је био само један пут спасења: могао се оженити с једном женом, која више није била млада и која је наводно у њега била заљубљена. Она је била богата, а сем тога имала је и веза с утицајним круговима. Али он није хтео да се користи овом приликом. Он је волео другу, која би га сигурно напустила када би пропао на градњи моста. 0*н се определио. Завршио је мост. који је био дело мајсторског поноса. Нико није могао наћи на њему грешку. И на дан свечаног отварања протече струја масе људи преко моста. Али недоста.јао је један човек. То је био градитељ. Да би подмирио све трошкове морао је да распрода све што .је имао: од машина до личног поседа. И док .је тра.јала светковина отварања с музиком на челу. и док је мост био сав начичкан заставама, до тле је инжињер сиромах и без завичаја пешачио сам на некој удаљеној цести, да би нашао неки посао. Ето, такву истори.ју \а замишљам да је за људе. Тако ви треба да пишете. А ви то можете. — Да-а, — одговорих за мишљено — у сваком случају ћу бар покушати. А, истину да кажем. нисам се никако оссћао сигуран. Био сам мрзовољан када сам напустио уредника. Стога и нисам отишао одмах кући. него сам потражио мога колегу Бенета. Он ме сигурно није могао разведрити, али V сваком случају он је увек имао добре цигарете. — Изгледаш тако утучен. рече он чим се поздра висмо. — Да. тачно 1е. — 1ер долазим баш од уредника Прима. где сам добио лошу оцену моје новеле. Бенет настави: — То му и приличи. Њега |е тешко задовољити, Али поштено да говоримо: кал и ти сам имаш неку добру илеЈу впло ретко |е добро прерадиш. — С тобом је можда обратно. пецнух га ја. — Тје. — одговори он снуждено — мени писање

иде лако од руке. али појединости тешко иду. Зачас се истрошим. Имаш ли ти, можда, неку идеју за једну добру ствар? — Кад ме други људи ставе у шкрипац, ја сам увек спреман да им помогнем. И почео сам одмах да причам. „Био је неки млади инжињер ..." Испричао сам му целу и-стори.ју о несрећном градитељу моста. коју сам чуо од Прима. Већ код првих речи његово лице се намошти. И чим сам дуже причао. тим се више његово чело наборало. док су му нервозни кораци по соби поста.јали све бржи. Ретко сам видео слушаоца, ко.ш би са таквим саосећањем пратио ток причања. Када сам завршио причу, он ми озбиљно загледа у очи и дрхтавим уснама рече ми: — Увек сам држао да смо били пријатељи. Али сада видим да нисмо бољи од других. Иначе, не би ме толико врећао. — Тебе да увредим? рекох зачуђено. Напротив. хтео сам да те обрадујем. — Тиме! рече он отсечно — ти си завидљивац. Иначе не би могао с тако безазленим изразом на лицу иене гледати у очи и причати ми ту страшну сентименталну причу. — И иени се ова прича баш много не свића — настојао сам да се извиним — али сам ти 1е испричао у најбољој намери. — Хвала — то сам јасно приметио. прекиде ме он и окрете ми лећа.

—N

— ГпедаЈте, мопим вас, вам бити сасвим топло.

стално у фуруиче, тада М

— На.јбоље би било када би сада изишао. И тако сам изишао сасвим смушен и још више збуњен него раније. То је тужан дан за мене. Шта вреди жеља да се учини неко добоо, ако код својих ближњих нема разумевања. Следећих двна изишао је нови. број „Часописа за иушкарце". Купио сам један број и у њему пронаНем причу са насловом „Инжињер" написану од мога при.јатеља Бенета. По што сам прочитао неколико реди запазио сам да је то била историја моста са азмењеним садржа.јем. А пошто сам з| 50 начин погловања у редакцији. констатовао сам ла је рукопис предат још пре неколико месеци. Телефонирао сам Беиту и укратко му објаснио. После тога опет смо били добри пријатељи.

— Извините, госпођице, аЈде да заједно штедимо осветлење.

Није шала

Лекар: — Јесте ли |авили господину да му је жена родила тројке? Болничарка: — Нисам сме ла, баш се бријао. ж РЕШЕН ПРОБЛЕМ — Како твоЈа вереницв? — Ах, све |е свршено... Има већ осам дана откако више нисмо вереници... — Озбиљно? Е, честитам ти, друже... Раније ни-сам хтео ништа да ти кажем, али та девојка била |е толико глупа и ружна! Како си само успео да с њом раскинеш веридбу? — Венчали смо се.

НА ПОЗОРИШНО! БЛАГАЈНИ — Молим два седишта на предњој галерији. — Сва су места распродана. Има ;ош само неколико места за стајање. — ДаЈте ми, онда два стајпња, само молим вас да буде једно место поред другог. — Тата, шта |в то аутодидакт? — То Је, сине, човек који није у школи научио ствари, него |в сам од себе ве постигао. — Тата, испиши ме из школе, хоћу да будем аутодидакт. РШ€ — Да ли се ваша госпоћа љутила, када ств прошле недеље доцкан дошл« кући? — Не, до данас није ии реч проговорила. ПОГОДИО ЈЕ —- Татице, да се опкладм* мо да Ја нешто умем да радим што ти не знаш! — А шта то, сине? — Да растем! Дечја уста — Ко би од вас могао да ми објасни шта Је корисније за човечанство: ме. сец или сунце? — )а, господине учителуЈ Месец. — А зашто? — Зато што месец сввтли по ноћи кад је све мрвчно, док нас сунце осветљава дању, кад нам ниЈв ии потребно. ОПКЛАДА — Јелте, фијакерисга, зар ваш коњ не би могао брже да иде? Потребно |е да стигнем брже на станицу, јер моЈ воз полази кроз десет минута. — Слушајте, гослодин«, моЈ коњ Је некада био тркачки и он је навикао да брзо иде само кад чујв да се говори о некоЈ опклади. На пример, ако се ви будвте са мном опкладили у десет хиљада динара да мој коњ неће стићи на враме, видећете како ћв ОМ тек тада да потрчи. Женин. са&ет Марко има хладне нога и тужи се жени: , — Смиљо, не знам шта да радим. Глава ми је врела као пећ, а ноге хладна као лед. Смиља му одговори: — Онда Је наЈбоље да легнеш у кревет, а ноге ца окренеш где лежи гла" ДОСТА МУ ЈЕ Миша пролази пиЈоцом. Један трговац дечЈим игречкама зауставља га: — Имам лепу игру за вас господине. Ви поставите питања, а игра сама даЈе одговор. Миша се окрвте и кроз зубе процеди: — Хвала. Имам седморо Двцв.

шшАшшти ИФД1ВЖ/1Ж