Бодљикаво прасе

Београд има много ра- кв да падне неко фора. А зличитих знаменитости. О- оне, фрајерке, у смеј и клне су више или мање ин- жу: »Нема везе«. тересантне, али међу њи- — Јесте, јесте, кретенчима постоји једна која да- *,у, благо наставља претнас превазилази све остале: седник, па и твој брат като је »Клуб жутих мрава«. же, смеју се због оног штоУ ов ? м клубу зачлањени са! Али нема везе, ми *еСУ иајугледнији млади мон- мо им показати сто и једну

дени. Милина је погледати ове узорне младиће, цвет наше младе елите, како се сваког понедељника скупљају у просторијама клуба у стану свог претседника. Дивна је то слика. Човек

фору, нека виде да има везе! — Си, Миле1 — Мајка си| — Овакав си1 Одушевљено су прихватили присутни. — Смеју нам се збаг на-

а не знаЈу да |е то уетвари мотомемотехника мишље-

просто не може да досуди шег говора, и наших фора, чија машна има мањи чвор чији шешир шири обод, а чија су рамена косија. Не ња и изражавања. — Језив си ко портвиш! Нема везе! у један глас

може се рећи ни ко је више зарастао у косу, јер и то је један од основних узвикнули су одушевљено знакова распознавања пра- сви »Жути мрааи«. А затим

вих мондена. У просторијама клуба на-

су запитали: — А шта јв

то мото...

ши мондени расправљају мето... важна актуелна питања. Претседни* с« нмјв збуПрепричавају своје разго- нио: — Видећете да вриштим колико сијам знање. Нема »Лотоса«, везе! Мотомемотехника то другом о је скраћен говор и скраКе-

воре вођене у дугим доконим часовима код »Ср> бије« или код хвале се један авантурама у »ћумуран.и« но мишљење... СкужњаваЈ(гарсонијери) или се свој- те, кад кажем на пример: ски дају на посао: поделе овакав сам, шта то значи? се у групе по четири и у- Отприлике ово: сви ст в »и Једињеним снагама — и- фрајери и бле>се и ништа грају покер. не знате, а ја сам сле оно, Прошлог понедеоника све фора и могу да прааим »Жути мрави« састали су главне штосове и од вае се врло озбиљни и забри- сам свију оно, ваш брат... нута лица. Требало је ре- и све такве ствари

шити једно од најважниЈих питања откако клуб постоЈи: шта да се уради пово-

Мајка си! — Нема везе! По трећи пут су загрвја-

дом чланка у дневној штам ли мондени. пи који је изашао под на- Сада се опет јавио Једам словом »Нема везе«. од оних који се активно — Кретенчики, ословио бави музиком и који су у Је претседник колегијалним томе већ постигли популарност. Он је, наиме, досад дао идеје за наслове ^вају шлагера коЈ - е би нвко требао да компонује. — Важи, казао је. За говор смо решили. То нема

поздравом присутне, који Су по друштвеним правилима седели са ногама на столу, гледајуки заљубљено у уске ногавице својих панталона.

— Кретенчики, пазите о- везе. Али шта Кемо за оне вако! На нас је пало оно мангупске кривине: компошто фрајери називају л»а- зитори који не знају шта га. Уместо да нас цене, да је виолински кључ? нам се диве и те ствари... _ Н(Јма вез0 д , мв . уместо да ми будемо неке жда Дл џ зна нот01 форе нама се сме ЈУ због Ооим шт(Ј звижди нм онога »нема везе«. сланик не умв да свира. — Лаче1 добацио је не- Па ипак је славан, вришти ко Икили1... Све оно... Иду ко ру ка1 данас две требицв и ђере — Си Миле1 ме. Ништа! Ја мислим да — Без грешкв!

Ништа незна

ат

— Шта |е св вашим стомаком колега кад стално гутате Дармол! — Забога човече, па ви ништа не знате! Зар нисте читали да |е дармол најбоље средство против затвоР»- .

— Мангуп си ко прасе! Заорило се опет са свих страна одушевљење »Жутих мрава«. А претседник, да би показао своју високу супериорност, додао је: — Треба показати фрвЈ - ерима за шта ми све сијамо знање. Нисмо ми незналице. Тудом ми све форе. Ево, ја ћу, и то без потсетника, да вам испричам садржај комедије »Хамлет« коју свм гледао још пре шест година. Секретар нека бележи да би остало за фрајере у потом ству: — »Био тамо негде неки фра)'ер, кнез или тако нешто, па се звао Хамлет. Та) Хамлет био је врло сентиш, јер му је ћалетов дух стално правио шатро Пера, Мика, Лаза. Хамлбт је хтео да зна какве су то форв и зашто му -Калетов дух прави смешно, па га сачекао у поноК И тад почињу оне форе — Што ти, Кале, мене окрећеш, пита Хамлет. — Нема везе, каже Келе. Ја то због твоје кеве, јер су она и твој буразер меии ударили гадну цвиклу. Сипали ми у уво отров од кукуте, па ја сад тако мртиш. А ти, фрајеру, пази да ме осветиш. — Си Миле, каже Хамлет и оде. И сад долазе кривине! Хамлет много кибио )едну требу што се зове Офелија. МоКна нека женска! Оваква! Добра ко блато! Хамлет, фрајер, хтео да се ожени са њом, иако није било никакве грешке. Башка сад ово: откако |е сијао знање за Калета н кеву Хамлет се правио бле сав и почео да извод« сшоје штосове. — Хамлете, каже му Калетов буразер, даКу ти пола моје државв, па ти по њој прави какве хокеш кри вине. — Нема везе^ одговорив Је Хамлет. — И тада јв почео да говори оно дубоке мисли у виду спирале што фрајери зову филозофија.« Претседни« је стао._ — И лосле? радознало су запитали чланови клуба. — Не знам даље. Закњавао сам. Али нема везе. Доста је и то. А сад: доста смо се уморили, хајде да плешемо покер!

ПРОФЕСОРСКА ПОСЛА Професор ееди у соби. Изненада упада задихано девојка: — Господине професоре, господине професоре! — Шта )е ново? — У библиотеку Се ушуњао неки лопов. — А шта чита?

УМЕШАН ОДГОВОР Вереник: — Драга мо|а, овакве сцене и честе свађе које се по неколико пута дневно дешаваЈу код твојих родитеља, ие смеју да се дешавају и у нашем браку! Вереница: — Ништа ти за то ен брини. И моја мама ми |е одмах рекла да |е тебе лакше обуздати него мог оца.

— Штв треба да радим. Јоцо, ако ме затвкне у»буна на упици! — Склони се у прву кућу. Само мораш да пазмш да не будеш близу неког објекта важног за рат. — Па откуд могу Ја да знам који је објекат важан за рат! — Како да не знаш! То Је бар просто. Избега*»Ј Да се нађеш близу неке цркве или болнице.

Ристос рипнаја

ТакоЈ се вика код нас иа Великдеи и такој ви ја викам ана иеие убаво што је рипнао и иој коферт из воз каде саи тепаја але на куде Белиград. Али неје ие нного жал због зашто је с'г све рипнало. Таква иу 1е сезона како се збори у више друсто а и ја саш тш нека шушка. Овија аа-

— Сад кад имам голубове — ваљда ће бити јаја за Ускрс

ЛЕПА НАГРАДА Сликар Ван Дејк завршио Је слику неке евркзпске кнегиње, после чега је она дуго посматрала слику и изгледало је као дв није сасвим задовољна радом великог мајстора. — Смем ли вас упитати. Ваша светлости. шта вам се не свиђа на портрету? запитао Ге мајстор. — О, ништа не могу да кажем, поштовани мајсторе. само ми изгледа као да сте мо|е руке насликали много лепше него што су у природи. Зашто сте, заправо, то учинили? Уметник се дубоко поклони пред својом високом муштеријом и рече: — Зато, што из ових руку очекујем моју награду.

НА САМРТИ Лекар: — Јесте ли веК написали тестаменат? Болесник: — Јесам... Остављам све своје имање оном лекару који ми буде спасао живот.

ши големаши напарјнше 0нај калисиербс пре пет године па кад се вапраји параф-параф. опи извукоше репииу и оставише овеја гурави иарод на сблаиет а онн се распудише какој зајци и С'г ииа да се сит васиејеш како баш оемпир човеци и јагуриде искају веко поубаво друство ш све ги вешто не таља а санкилоти ш овеја калан кусур салте сеире ш гласно се сиеју. Али ако, такоЈ ш треба да бидне кам су кад нас але ш враве шскале да буду полемаши ш воће а овам све сан ћорћа па кад нас доведоше до ру пу нн тек видоно да су воће ћораве ш с'г кад се кога полонише сваки тш јгска да бидне судија ш да се праЈи Муса Кесеџија а кад погледаш све сана сукња и трепетљика и жеие воде први речови а нужи какој кукуиавке салте жмијошу. Удрија саи Јопет у старе жиие па сан забравија да се туцам сјајпа какој адет и зато сан и написаја ови чланкови V вашу газету. Салте ве нолин да се ве туцате V шотку већ љуцки. Ал кој бре да ван верује кад ови назноглавати Ироди искаЈу све на назафлдрију и преваранпију па нука жива. Да бата ТоШКе има ..три чисте" да нешто писује он би там већ рекнаја ал он се напупијо ш салте си жннЈоше на куде дон а пустиЈо нустаћи какој да /е Калча лофџија а 1а сам сефтеинја и вемам ни свезе и знање па неЈе чудо ако сам иешто изгреши!а. Знајен си убаво да сте с'г рипнули у голен радост због зашто Је дошло лето па ће да се укиве лежење и дрва трошење ал Јопет великден Ле да изеде готовннку и за Ђурћевдав еЛ да бидне оно иаше старо „остави да пушим" а тоЈ је полоше за ћатиби ш други голанфери или како ги ви викате. Еве ће да си оде с голш краии по сокаци како) да су V аман ал то се иа куде вас вика кигијена ол ттедња а ни сгаровременн друк ше гу викано А <?т у здравЊ и весеље да шзедете печење и да се туцаге сја./аа в аш Ставре гондурџиЈа от куде Ншш'

Ј Љ ј-