Бодљикаво прасе

Уснршња козерија

Лепо је дочекивати пра• знике јер се анда ништа не ради а само се ужива (зато ни СрОи имамо више празника него радних дана). али је Чалер у тоие

ШТ6 сУ празничи СКУПМ па се човек истроши и онда храмље сВе до јесени. Од свих празника Ускрс је нај скупљи јер он зНачи И Почетак пролетње сезаве, то

ЛИЦИТАЦИЈА ДЕВОЈКЕ

РОМАНТИНА НА МАНСАРДИ

вас јовица

Мали Зовица честита дослн нам сосги *а уСкле тата је неки доктоп а ким сам добиЈо доста лапа кад нема папа. А сад идем за тлке ал ја сам се мпого да купим једно длвено јаје задухијо нгпо сам на ни- па цу сет уцам сдецу и све саву Ал она није тела да цу да им Покупим јепбо се дође ил јб мозда несто на- на постоње не мозе ниста местено за флајле Па сам Дулади Тако мени плица и ја' изгуто и сад сам се моја мамица А она то долесијо да се вадим на по- бло зна јепбо |е пломеникелу ал нецу да се сиглам ла тли муза и сви су они вец оцу само дузимам ппопали а она лепо зиви и Пикепу то Је најсигулније а узива Ја сам набавијо два спила Хлистос восклесе калте И у Подлум код тетка миц* оцу да наплавим покм ап еам бијо у малелу Јелбо тамо њена слузавка води љубав сболу флизела и он ме отело и узо ми калте Па сад мо■ам да тлазим нов дуцан. у скопу идем двапут недељио ал Јопет мола да се уци млого плитегли а онај сто лледаЈе цлтање Удапијо ме слењил и Јос ми плети да це м« гузи код дипектепа е ја му казем да цу Де уцим М министла па иад поластем |а цу да га Отпустим Понд се он насмеЈе N казе ти уцис за мангула и |а ти гапантуЈем да нецес да свпсис плви

СВРАЧИЈА ПАМЕТ

Ха, приЈатељу клемпа-

Ш9 мпем да Је тата Мзв да ви> задиркивахугаврани зесе семо доблв пиети а дпу знатно већа1 гм уци. ко |е блате нуд дуци цлтање кад толики бас цувени сликали немаЈу од цеге да зИве. П» и тај ппсфесол иицм м плајвајз ко де дее године није ниста јео е моЈ уЈка аца ИИ]е ниета уциЈо па ста му фапи има Тли куце и еиногпад е

ИСКРЕН ОТАЦ

СЛАБА РЕКЛАМА

— Ја вас молим за руку ■аше ћерке. — Моје ћерке? Размислите мало, млади човече, пра Зеетупш« еутомобипскв мего што се ожените. Зар Будите увереиИ, ни ' 0 Д 0 ™ ж Лекар Је прописао ПбрИ-

фирме: господине, да кете се у оаом аутбмобипу Осекети ' ГТАЛ ЛМ ПМ А А глил м*

други ауто у кс би* Тако оСеЋаоТ

коме се не

куке? Зар немате никакав само кз ' ^ руке старе баке. — Сто си топико авпео да Ти баш бака да]е лек? ^ угшта га старији брат. — Зато што се бакине - Ј6Ц0, ниси ваљда за- )»* "

борввио да спустиш моје пИсмо које сам ти јуче дела? О, не Драга мо|е, спуетив еем тв. Узео евм м»рку у киоеку, где купуЈем

Ж Учитељ: — ЧекаЈ, даћу Ја теби1 Нећеш ти мени више да сб Сме]еш1 1>ак: — Ја се и нисам ве-

цигарете и одма* сам од- ма смејао, господине. нео писмо. ИктереевНТно, Учитељ: — Тако? Па шта Ја ии«вд Још Ии«ем »идео ' в ** ) ош С мв шно?

Тако бледу мерку— ЈоЦО| — Шта Је, дрега? — Зашто лвмеш? Свд сем с« сетила, дв сам ти аебораемле дати ткмо...

ж МладиК: — Ноћас сам сањао да сам запросио руку тајлепше девојке иа свету. ДевоЈкв: — Но, и игго св*л Ја на то одговорила?

Жене опраштају мужу миого, само једно му никад не опрашта.ју у данаш шем времену: нервираше дево јке, псовање или ие дад Боже отказ без одо6рен>а жене. Јер ко једном остане без дево.јке у кући и оСтане сам у четири зида, остаће дуго без ње. А Данас је то врло чеСти слуЧај да се дево.јка иаљути и напрасно напусти место. Само срећном случају нма се захвалити ако се дозна ■гДе је девојка отишла и код кога је сада у служби. Тада се одмах трчи тамо као без душе, без шешира и без капута. Пред вратима настојнице, нервозно чекате док чу.јете ба.јни глас многопоштоване особе. Мећутим. испречу.је се -настојница као стручњак за преговоре. Глас вам отказује због узбућења и ви питате: — Станује ли овде госпоћа Марија? — Да. овде станује. А је ли још слободна? — Јесте. слободна је ]6Ш — одговара настојница са висине и посматра криТички узбућену госпоћУ МиЛ;ку Зорић. — али да ли ће се она примити да уће У вашу кућу или не — то је друго питање. МоменталВо је код бризера — алн ако је будете чекали У њеној соби о«а ће се вратити опет... И још како радо чека Милка. Она улази у малу собу, на чијим вратима стоји име тражене особе. Светло блесну у лице госпа Мнлке, а тада у разговору она дознаје од хауамакторке прави живот Марије. Кад чуше кораке, обе жене потрчаше у еусрет Марији н у један глаС повикаше: — Хвалу Богу да сте дошли! И свака 1е весеАа и хтела би да обаспе Мари.ју са што више комплименаТа. Мећутим ./У собу уће једн« жена у годинама, Која та✓*ч ЧИЈИ ЈЕ КРОЈАЧ БОЉИ РазговараЈу два господина коЈи од њих има бољег кројача. '— МоЈ кројоч, рече Један преврнуо ми је капут, и нико не би казао да је преврнут, тако лепо изглеД^ — Ни]е то ништа, одговори други, моЈ КроЈвч ми је Јуче испеглао панталоне и мико не би казао да су испеглане. Ж — Као да сам већ ]едном бриЈао господина? — Ови ожиљци иа мом лицу потичу од Једне свобраћоЈне иезгоде.

коће запита за Марију, јер се већ прочуло у целом кМју да је Марија слободла. И тако крад један сат у сбби ,1е било седам жеаа које еу чекале на Марију. Напослетку појави се и Мари.|а, нафризирана, елегантна и ДбТерана кае> манекен. Јбш с ерата све госпоће је Дбчекаше с узвикбм: — А-а-а, ево Наше Мари.!е. Кбмплименти Почеше да падају, све каб да ИХ је неки џентлмен бирао. Пошто Марија ни.је могла да се определи на ко.ју ће страну, њена хаузма]сторка предлбжи да се пре ће на лицитацилУ. с Тим Да десет процената припадне Н>ој као награда. И хаузма.јСторка оТворИ лицитацију речима: — Госпоће, каб прву цеНУ предлажем трн хиљаде динара месечно! Ко да више? — ја I-— Умеша Се крупан глас ледне постарије даме. — ја дајем три И Т1о. '— Четири — добацИ дама када је мирно седела У углу собе и пушила своју „ЗетУ". —- А ла дајем четнри и по Хиљаде. рече брзо ледна =еувОњава дама с наочарима и елегантним ногама У фИним чарапама. Четири и по хиљаде, по први и други пут, узвнкну хауамајсторка, и по... — Пет хиљада динара, брзо добаЦи гбспоћа Милка, , Наетаде тишина. •»" И по трећи пут, заврши ову лицитацију хаузмакторка, и иека вам је »а еоећу. Кад је гоепоћа Милка довела иепод руке Марију опет У свол'у кућу, позове мужа и очита му лекцилу: —' А еада пази. да нисн звоцао и закерао, 1"ер да Чнаш де ћу пое Тебе отпуститн иего' МаОију.

јеот он ]е женски празииг а због блиске врбице то је и дечЈи празник, а гааа су та два празника заЈедно иужеви беру кожу на шиљак. Чћк и > вориалноч времену чужеви су били љути већ од почетка ускршњег посга. а већ када се привлижи Ускјк и гу]а би се отровала да их уЈеде. Сада. за време рлга, мужевнма је дакнуло Јер имају опоавдања: „немам где Да дађем" или „немач пареГ — али зато хене данас паДају на нос Јер сад су се кола сломила на њих и оне иораЈу да опрене и еебе, али се влег све свршава преко н^евљевих леђа Јер жена не пропусти имЈедну прилику да нужу ие набиЈе на нос своЈу мугу и напоре. Када се све сведе и прдрачуна, увек мужеви плате пех за Ускрс, зато они од ваЈкада не в оде Удкрс. 1 То Је празИик пролећа. ЉубаВи и пових дугова, а некад је био и празник сеоба, али сада су кираЈџшје заштићене ва нема сеобе али су сви осталш обмчаји остали у важности као Ч туцање јајииа. Ово туцаље Је наШ наЈмилкји оба чаЈ, Искористимо сваку прилику за туцање, па ако не буде јаЈа ори дуци, шв туцамо главе једну о другу. За>то је код иас Ускрс целе године јер важно је туцање а све Остало је спО реДно. Када су извОцјн. мш се туцамо. у трамВаЈу радиио то нсто. а веА 0 возу и лађи и ла не говориио. И још има људи који причају како ши ие поштујеио традиције. А то је ој>динарна лаж, Јер сваки рНав обичаЈ и навику шш поштујемо као светињу, Само смо баталили глупости као што су гостољубље, дружељуоље. искреност и поштбње. А то Је и требало урадити, Јер шта Ае наш те предрасуде а будалашгине. Ово ново по кољење има реалне погледе и њвгова Је девиза: „Свако спроћу своЈ каменГ У го име све вас поздраа љам са .Јрисгос воскресе" и ник&ко немоЈте да шењате данашње навике, Јер врлина је ср&мота а порок Је украс.

Млади монден

Професор: — ЈоЦо, ми шта Је то динар! — Динар — то Је кинта. — А кинта! — Нема везе, господим ирофесоре, оеакае сам.