Бодљикаво прасе

С Т Р А Н А

ДОБРА ПРИЛИХА

Пази, па тм немаш дугме! Зато сам се и слнкао да вндиш.

Лопоа: — Вн бисте ггепи да будете писац крнмииалниж романаИ Сад треба да андите, иако ку аам |а написати следећу главуи

ПРВђ ЛјУБИЧИЦЕ

Ало, |*сх ии ти Вера? ми|в нмао велике везе, Јер — Знам да сумн>а ла сад — викну Миле у телефон његов отац, покојни Игњат, не знам како Кемо да н»чнм јо стигао куки. радио је и за њега ла је мвневришемо да с« нађе—- Овдв |е Др. Љутик, —- Милату остало велико има- мо до празкика. Имаш ли чу Миле груб одговор па ње тако да )е он, као од ти нвку идв | у » шала, свршио пре раТа пра — Б аш з ат о тв и зовем ва и постао рентијер. Је- _ одговори Вера. На Ведина му је брига била да лики Петак би<\у у цркаи његова кола имају најбољу око д сати у |вч а. Он нека аеродинамичну линију а до Ки. Знаш га какаа |а. Вењегова гарсоњеоа у вимограду најбоље ликере и НИЈЕ ИМАО СРЕЋЕ »белнцбњ«. — Чуо сам да сн добио Р ат п °»>* Мвтио 1 , та 1 конфор и уживање и Миле |« прошлв године био у Бору пуна четири месеца. То му је много користило и он Се развио у правог атлету, па иако Сад није имао »Пакар« ипак |е лле-

брзо слусти слушалицу. Куд на њега да нагазмм помисли у себи па со поче шетати по соби. Миле је био адвокатски приправник али са радом ж

лепу и ваљану жену • уз Н>у милиои динара! — Слагали су тв. Добио сам свега пола милиона. — Е, пријатељу, и то |в иешто... Јесу ли ти дали прв или после свадбв? — Ех, да с уми их дали пре, но бих се нн женио! ^ ж

рује само у новац — а Бог за њега не постоји... — У рвду — кажв Миле. Онда смо се споразумели. На Велики Петак Милв }е био тачан али |в и Вера била ввк у цркви. Али нв сама. Са њом |е био и Др. ЉутиК. Он св озбиљно и достојанствеио крстио и ка-

Ј^-

Танталове муке

УДЕСИТЕ ДА БУДЕ СМЕШНО

На углу улице стоји Ева. бое ^Р- Љ У™^ ^уго . ' пи . ■/->■■■ шоткл ио гпп

Наилази пријатељица. ■— Шта радиш ти ту, Е•а? — Чекам на свога мужа. •— Па ти им&ш веК једиог. — На њега и чекам. —О—■ Милкл јо упознала на

би он : још шетао по соби да га не трже телефонско Звонце. — Ало1 — внкну он мрзовољно али му се веК код првиХ речи лицв разведри. — Ти си алато — промуца он блажено. Замисли, мало пре сам те звао а на плбжи једног човека ко|и тблефону онај твој крокоЈој се свидео и прича сво- Дил.јој пријатељици: — УхОди мв ОИ... Нању— Само кад бих знала шио лисац — протепа Ве■ако изгледа у оделу! ра са оне странв жице.

ШТАМПАРСКА ГРЕШКА ^ЈМзЉ/аШо

нио жонска срца. Лоелед- да миле покуша да им св ња његова љубав била )в приближи , ^ га само Вера, млада супруга угле- нички погледа. Али заљубдног индустријалца и бив- љенима и Бог помаЖ е. КвШег политичара Др. Љути- да б и п , р Љути1к ♦»а који Је некада на бер- излазио из црквв , д р Љ узи био страх и трепвт али тика задржа ј вда н познаник У свомв другом браку ни- и в искористи прилику па га |е његова Верица до- да испусти цедуљу коју Ми |е знао да сачува ауГорнтет „ в грозничв10 догрвби: бро пришрафила. Међутим, г _ . ... • .ГГ 11...... чОм нешто слути ипак је сазнао за Милета, па Јв будио мотрио. Иц тих разлога Миле озбиљно забринуо када је, уместо сопрана плаве и слатке Верице, из слушалице чуо

— Хало,. јели то администрациЈа. Хаала Богу1 У моме огласу, ставио сам да тражим дактилографкињу са 6000 динара плате, а не са 60.000!

»Он нешто слути писало је на цедуљи зато буди опрезвн. Сутра идем са његовом евстром у Топчидер да бвремо љубичице, па се нађи око поднв код улаза у Кошутњак.« Миле јв био бесан. Сада ке да жипч^ чак у ТопчиДер и то вероватно пвшкв |ер су трамваЈи првпуни. Дуго јв смишп 10 шта да урадн и, напослетку, одлучи да узмв фијаквр. Јвств Да је скупо али јв и то боље него да лупа ногв чак до Топчидера. Изађе код Спомвника и погоди кола. Дуго Св Цењкао. ФиЈаквристе зацеиили Па му чупају џигерицу ал ииЈв имао куд. Погоди св са Јгдиим паму узв и капару а ЗатиМ оде кући д« се уДвси за ова| излет. Обучв спортско одвло, избрија ев и тада изаКе на прозор да сачекв чола. КоичЈаш |в био Тачан и Милв Св задовОЉио осмвкну кад евдв у коЛа. Нареди да га во»и поред његовог винограда где је хтео мало да сврати и да све спреми за дочек његове обожаване Вере. Он је веК био сковао план како Ке да одвоји Веру од рођаке њеног мужа пв кв да је фиЈ *аквром доввдв довде а поСле ^е веК наКи неки изговор. У тим мислима он стиже у винвград и тамо изгуби читаво пола сата спремајуКи и удешава|уКи. Покидао |« читвв бокор |оргована да са звлвним лишКвм овога цвеКа

декоришв собу. НаЈзад звпв м Топчидер. Речв фи|акеристи да га чека код бичица. — Теби Јв лако да се пењеш — рече бакутанер, али Ја не могу да идем. Зато ти пожури а Ја Ку ногу пред ногу па Кемо се среСти. А, вала, Јеси за батине да ти падне иа памет да бареш љубичице уочи празника, • и она) Воја )е за батине што ти испуњава евеки калрис... Миле ие сачека кра| разговора веК дуну узбрдо да ивгдв у шумици просретне Веру. ЖуреКи узбрдо он није обраКао пажњу на два сумњива типа који су ишли иза њега. Звчас |е стигао до чесме и скрио се у шизгоднијв за ове шетње, али )е све хтео да уради за љубав своје Верицв. Дуго |е чекао на улазу у Кошутњак када, у зло доба, наиђе Вера са једним бакутаиером која га прострели очима. Када дођоше до њега, Вера рече гласно: — Да идвмо се|о код чеем*. Темо |« увек било љурвстораци)« а он се упути

певЈке *в Толчидер. Врмм му баш ниЈв изгледало иаЈпраг да одатле иЗненади Веру. Нигдв нијв било живе душе. Рано пролеКе се осеКало на свакОм кораку, али | в било свеже и влажно. Одједиом ев поЈавишв она двојица и без речи скочише иа Милвта. Ои се јуначки борио али лбпо »ели пословица: Јач« еу дво|ица него еа м РвдоЈица. Рвзултат |* био: исцвпано одело, разбиЈвн нос и ввл*> ка чворуга и« глааи. У том се Вера примаче али када виде ону гужву и он» двв гамвнв онв зажди низ брдо а за њом и ома двојица~ Јадан Миле Јв |едва ст» гао до кола. А у себи |е веровао Дв Је и Вера учвствовала у овоЈ зааври јер ниједног твриутка ии|в сумњао да )• свв ово намостио ЉутиК. А када су гв, о Ускрсу иа тркама, питали пријатељи откуд му оее модрице, он је љутито одговарао: »...Прве љубичиц«...!« А затим је додао: »А М менв и последња...«

Мисли 0- ^ецмКо свесно не желн да нма децу, свесно сече свој« сопствено меоо.

Деца су наЈвеће богаства Величина некога брака показује се у децн. Како бн двоје могли да жнве раздвојенн, када ]е Једно треће бнће везало жихове жнвоте. ДечЈе ножиие ће најбоље загладнтн С»е тешкоће ва брачним стазама. в Жед»а з« децом се код правог оц» изражава у његовим мнслима на брак. Једнни стварпн препород Јесте препород у деп«. • НајузвншеннЈв песмв коЈа ее може чутн на Јем»х, то Је муцање човекове душе на уснамв детимнм. • Ннкада не кпже прнрода Једно а мудрост друго. е НаЈлепша Је стввр човек ако Је чове«. • Шећерна сладост квари детету зубе, мајчино ласкање квари детиње срце. Ко Је ретко осетио казну роднтељеке руке — т*м чешћс нскусиће тежину оудбннске руке.