Бодљикаво прасе

У

УСКРС 1944

НА БИРАЊЕ

НЕОБИЧНЕ 1ЧТИБОСТИ

— Хокемо ли да узмемо аожу нлм да гледамо фнлм!

Тачан кондуктер

— Хало, кондуктер. пообудите ме ва седмо.ј станици. Ја спавам тводо. н немојте се обазирати ако се булем бунио и љутио. макар снлом ме скините доле. јер сам после сна у»ек зловољан. _ На осмој стзнипи пробу-

— Ја алсолутно верујем у селење душеТ На пример |а знам да сам једном био магарац! — А кад |е то било! — Оида кад сам ти лсзаЈмио пола кмпа мастм, коЏ ми |ош ниси вратио. КРНТИЈА У САОБРАЋАЈУ

Било је увек људи који су у необичним ситуацијама били веома учтиви. Међу такве људе спада и један разбојнички вођа, који је опљачкао неке путнике / поштанским колим* а затим претрчао велики део пута да би кочијашу, са иајучтивијим поклоном, предао бич који' ]е овоме испао из кола. Овде се може убројати и онај претседник владе којег је његов краљ пријетељски потапцЈао по рамену рекавши: — Дивно је што вас видим, драги мој1 Ве1\ сам ове но^и у сну говорио с вама!

— Морам да вас најпокорније замолим да ми милостиво опростиге, муцао је претседник, али ја заиста нисам ништа чуо. Исто тако прича се о једном султану из Индије док је пролазно боравио у Карлсбаду. Због радозналости посећивале су га многе угледне даме разних народности. Приликом једног свечаног пријема, махарауа је делио бонбоне. Једној угледној дами понудио је три пута ве^у количину него осталима. А када га је поласкана разметљиво упитала за разлог његове пажње, он јој је одговорио:

— То Је веома просто. Зато што су ваша уста три, пута ве^а од уста осталих дама. ж

Бодшаве изреке

ЗапЈевала тица на глоговцу тешко ти |е свакоме трговцу коЈи нема у своме тобожцу. —ОСачувао те Бог с рогатим ти се бости и с кепавим се почупати. —ОПод једним ваздухом не могу се двиЈе пубенице носити. —ОКо туђ посао гледа сво| заборавља.

Без стара огњиште.

пања сирото

Нано мали Перица замишља свирача на челу

*ИГИ М/ш

Жена: — Милане хоћеш ли да останеш код куће| Муж: — Нећу! Жена: — Шта кажешП Муж: — ОваЈ... нећу нииуд да идем.

Боље |е мало слијепа но премного лнЈепа. Боље је самођевати него срамотоватм. —ОБоље је сввшта Јести но свашта говорнти. —ОБоље се и задужити нвго наружити. —О Брат брату наЈдубље очи вади.

ди се путник сам. па кад угледа где ле повиче на кондуктера. а овај зачућен рече: — Сад тек разумем зашто се она.ј господин толико опирао на седмој станици кад сан га избацивао напоље!

— Зове ме моЈ вереник, Ђоко. — Значи, морам, да се изгубим! — НиЈе потребно! Он ми каже дв |е баш сада отишао с тобом на чашу пива.

ВЕНЕРА ИЗ МИЛПСА Госпођа Вериђ је врло живахна жена. Када прича све се на њој покреће и све говори с њом. Њена фризура, њена фигура, па и њене руке и ноге. Необично живахно и пллстич-

ки прича госпођа ВериЧ. Она говори, као што се каже, с рукама. Једног дана видела Је у излогу неке антикварнице бисту Милоске Венере без руку. Она уђе у трговину и запита: — Шта кошта она глувача у излогу?

— Шта сам вам рекао да не залупите тако Јако ■рвтима. Видите шта сте учинили!

Бака Је причала своме малом унуку о земљи Дем бели}и. Унук Је слушао неко време стрпљиво, а тада Је прекиде: — Ама иди баба, зар без Дирисове књижице? Ш-п&вната Великом сликару Лоеису Корииту дошао |е Једном у посету неки његоа прнЈатељ и саопштио му, у току разговора, да Је сликлр Д. кога је Коринт мало познавао, напрасно умро. — И што Је највеђа теЈиа, наставио Је Коринтов

пријатељ, нико жиа незна од чега је умро. — Па то није никакво чудо, одговори Коринт, јер се никад није знало ни од чега је живео. ж

— Како смеш да говориш свима да сам Ја будапа! — Извини, молим те нисам знао да се то мора у тајности држати =

ЊЕГОВ СТИЛ

— Јели, Марко, у каквом Је стилу грађена ова твоЈа куђа! — У пумпарском стилу. — У пумпарском! — Да, зидао сам |е ка кредит.

*о