Борба, 01. 07. 1951., стр. 7
КЕ
|БЕлЕл
О смештату радника
е задовољство разгледати ане и уређепе станове за ,.рдђевш'гске раднике у Зеници, Овде су .Ј·;длош·; живота и рада врло добри, И грађевинско – предузеће •ВЕТЧн'–'ХЧ из Новог Сада је обезбедио својим радницима добру исхрапу
„шштај. И предузеће „Овчар Ба-
ОИ }С?; и са удобним становима, и до| исхраном и органпизованим турно-забавним животом, За лоз услове смештаја и рада џа грацлиштима предузећа се обично изварају тиме „да не да срелества инвеститор". То нпије истина. Рапије се тако могло говорити гли сада не може, јер је то ствар грађевин/ ског предузећа а не инвеститора.
' Пре два дгна Земаљски _ одбор ! синдиката грађевинара Србије одржао је проширену сеппицу (у присуству претставника већих – грађевинских предузећа и њихових дирекција, мМинистарства, рада и привредног – удружења – грађевипара), Дискутова
5 се о условима живота традилиштима. Референт. евтовић, члан Земаљеког изнео је да око 90% радни“ ка запџослених она траћђевинама, У' Србију станује у баракама на брзи-
ну направљеним. Има их (на ПЗИ“ мер 7 Рудовцима) у којима спава до) радника а прозори су тако
напјављени да се пе могу отворити, у канали/ископани око њих па често плавни бараке
градилишту – хилрорцентрале рРашка на једпом кревету спавају дници „на смену“, Двојица су У жревету, док је трећи на, послу. тако редом. На градилишту. хилроцентрале Зворпик, радници су зимус били без пећиј и чункова па су их сами правили од плеха а родна пословица, каже „ко се дима не надими тај се ватре не пагреја Ови људи су се!заиста дима напимили али се ватре имеу нагрејали деле зиме, На градилишту фабрике магнохрома · радници предузећа „Каблао“ дису редовно добијали чаршаве и јастуке, па ни сламу за сламарице.
Како се неки руковолиоци немармо односе према смештајним приликама радника види се на примеру градилишта у Рудовцима, тамо шест бравара спава у једној малој соби и плаћају %0 линара кирије месечно. Пошто није било довољио
ћебади понегде су спавали и по двојица у кревету. Међутим, сви чиновници и службеници традили-
шта имају боље стапове. пећи и више ћебади. Неколико службеника на градилишту “ предузећа – ,„Трудбеник'" у Рудовцима нашли су дасака да прошире своје свињце (ма'де ограђепе свињце где гаје свиње) а није их било да се поправе и прошире бараке.
Да ли се може обезбедити смештајт
Претставтик Мипистарства – рада Србије рекао је на састанку да свако грађевинско предузеће има право, шта више мора, да претходио обезбеди смештај за раднике. Приликом склапања уговора предузеће се обавезује да ће сместити грађевинске раднике. Постоје прописи за то. Према томе пеосновано је и неоправдано изговарање грађевинских предузећа (а оно се често чује) да „инвеститори не дозвољавају подизање барака", Она уопште пису дужна да о томе обавештавају инвеститора и да траже дозволу.
Тачно је да се пе могу на свим традилиштима подизати онако лепе бараке и ресторани. као што су у Зеници, Наши људи су свесни тота. да се, у напону борбе за индустријализацију . земље. после једне *ТСЦХКЕ сушне тодине, мора штошта притрпети. Али се не могу ничим оправдати овако лоши услови живота и рада на неким градилиштима, Изгледа да неки руководиоци имајући пре свега пред очима извршење плана — заборављају на људе који тај план остварују. У томе добрим делом леже разлози да су за десет месеци прошле године трађевинска _ предузећа у Србији поимила 39,191 радника а .за исто време их је напустило исто толико.
На крају успеси предузећа „Бетон“ и „Овчар Бања“ најбоље показују како се може — и у исхрани и у смештају — много тога побољшати са више труда и залагања. То је у првом реду ствар предузећа а не инвеститора. м. т.
ж ж ж
% ·–·Еизикди ДоОз
Д'ржавно добро „Жовнек“ у Брасловчама о осигурало је своје свиње по свим прописима; поесебно расне, а посебно угојене. Али кжада су их, због болести, морали заклати и ДОЗ-у пријавили насталу штету у износу око четири милиона динара настао је спор, ДОЗ ш!_ П није признао накнаду за седам комада свиња, јер добро није имало ветеринарске потврде; а када су потврде добијене признао је накнаду само за 300.000 динара, Наиме, утовор је гласио на свиње које су тешке по 120 килограма а заклане су имале око 60 и ДОЗ је хтео да плати само по 60, То отприлике значи да, осигурање уопште није било ни потребно јер је ову исту суму државно добро већ добило за свиње од кланице,
Тако је постутпио Завод који је „дужан чувати народну имовину“. Он је чува, али не преузима никакав ризик, Ризик преузима само државно добро, јер када би се свиње угојиле до 200 килограма Завод би у том случају исплатио само за свиње од 120 килограма, 8
Арбитражни суд је пресудио у корист добра: ризик ДОЗ-а је баш У томе да јемчи за тежину од! 200 "килограма и ту тежину треба да итд'ш државном добру.
бољи
*'„%( _ ж ож оЖ »Револуционарне« поомене
ланинарско друштво у Јесени-
цама осигурало је свој дом на
Врањсини, Када је снежна лавина оштетила кућу затражило је од ДОЗ-а накнаду штете, Али је Осигуравајући завод одбио да плати накнаду, јер је дом ' затрпала снежна лавина а не земљана лавина““, а Завод исплаћује само нанету штету од земљане лавине,
Када је прављен уговор Планинарско друштво је мислило на снежне лавине јер оне највише угрожавају његов дом. Но претставник Осигуравајућег друштва | тада је ђћутао и тек сада је изнео на видело шта у правилима пише. Није
т стио ни! пред чињенипом да су снежне лавине вероватџије И опасније овде од земљаних и да
би се у крајњем случају оне могле гузети као да су земљане.
| Ништа није помогло. | образложењу — претставника (03-а дата Је и поука: „ДОЗ је из-
ључио је у Јемство штету од'0провале облака, земљотреса, е лавине, од поплаве и гра-
ају је додао: „ДОЗ је унео момената социјалистичког аетан да је дужан чувати ммовину..Зато му није по.|неплвћакакво изговарање због те 'Зрштете.“ : џ•Револу; арне“ промене – нису сигурање од снежних
|п рн с, 1 и у 4 ПРИВРЕДНЕ
'ф.&овде доста чести. 4 Ф, В.
Иако смо у крају начичканом гилама и кућама које по свом сти Лу и архитектонском изгледу пот сећају више на планинске домове пето на део индустриског _ града, одмах смо запазили лепу ограду састављену од бетонских „ретшетки" повезаних међусобно укусним вазама као идзливеним од ситних комадића мермера. Ова кућа ГИС — 14 =- је најјевтипија = од свих које су у овом крају подиг. нуте. Верујем да би их било мало који,. када би им се оставило да од свих изаберу јелпу за себе, не би прстом упрли на њу,
Џа невеликој тераси (има 25 квацратних. метара). домаћица. Даниша Девалд чисти борапију а лве ње пе кћерчиџе. Љубиџа – и Тереза брчкају се пол волоскоком која. је уакође па тераси Папољу је вру ћинн а овле на тераси прилично свеже. Заиста се човек – врло у. годно осећа у овој тек саграђеној монтажној кући у Маглајској улиџе број 16 +у Београлу – Падоше мИ напамет речи становника. јед“ не друге монтажне !П"П/', инжењера Учајева: .Кад напољу дува, цу ва и упутра, Папољу врућина у нутра се човек кува бог сапува!“
У овој овде згради је лругачи· је И Томо Девалд станар ове ку-
ће. лругачије прича: „Зилдови ове
зграде су врло добра – изолаџија Било каква температура да је наПОЊУ то не УТП*"' мпого на то како ће бити упутра“,
Унутрашњи изглед куће |
Из невеликог претсобља – једна врата воде у такозвану дневну собу, Осветљена кроз два велика двокрилна прозора ова соба – много потсећа ни салон своје врсте. Уместо зида, који је дели од собе за спавање, · овле су – начињени ормари и стелаже, – Каспије – смо впдели да су – преграде – између свих просторија у згради сличне овој, Спаваћа соба је мања од ове „радне“,
Мниого је пролазника које домаћиџа сваког дана проведе кроз кућу. Прилично је – интересопање људи за овакве монтажне куће.
— Понеко дође са улице, Не знају људи да се може унутра и ја сам многе позвала да виде, прича Данвипа,
Подови у свакој просторији у зорно чисти, Неоспорно да највећ" део ове похвале припада домае ћици, али има и једна друга ствар. Коџке од којих је под састављен су начињене од спеџијалне смесе: селита, Довољно је влажном крпом избрисати под па да он буде оваеруеура ајено у
ко чист какав "липи број 16. !;:·,?Тм тога он је та-
кође и врло добра изолација, Зими је топло као да је од дасака јер се испод „коре" од специјалне смесе налази – порозна маса специјалне дрвене вуне која је под притиском повезана цементом, Је“ дна предност над обичним дрвеним подом — овде се не могу запатити никакви инсекти.
"Лепо решење је загревање воде за дневну употребу. У кухињи је специјални штедњак који је у веви са малом пећи у купатилу. Топљи тасови из штедњака пролазе кроз цео систем.уређаја и загре« вају воду у купатилу и у кухињи чак до 50 Целзиусових – степени, Треба ли домаћиџа топлију воду од ове она може посебно да подложи пећ у купатилу.
Зид између купатила и кухиње је начињен од специјалних бетонских плоча у које се уграђују све водоводне инсталаџије, Човеку се чини да је у кухињи тесно јер у први мах помисли да нема довољ“ но места за креденаџ и остали кухињски намештај, Али се брзо раауфвери јер — зид преграде према
ЦИ Ш БИИ | т 1 1
А зими“ Да.
_——_______ _-____-_-__-__________4_-—--_____ ___-_-_____________--
Монтажна
зграда – ГИС — 14, прототип, у Магла,ској улиџи бро; 16 '
БРЗО И ЈЕВТИНО ПОДИЗАЊЕ УДОБНИХ СТАНОВА
Монтажне станбене
Два велика комбината у Србији од 7 јула еклапају уговоре
са предух
:
у Београду
остави сачињава. мноштво уграђе“ них претинаца и ту домаћиџа може да радмести све посуђе и други прибор тако да јој увек бђуде при руџи и да не запрема много места,
Ова кућа је једна од првих проготипова. Има и вбеке елементе кот нису. неопходни. Тераса је, на
пример, иоплочана мермером. На њој је постављеи водоскок, Зато би гиндустриска производња – овог
гипа. стајала дупло скупље од кућа оних типова који су намењени за сериску производњу и који ће се највише градити. Један – од — најпрактичнијих и најекономичнијих гипова је
Тип ГИС-26
Кућа овог типа има три собе, кухињу, купатило, собу дза оставу и претсобље. Треба напомену« ти да свака од ових – монтажних кућа може да лежи и на бетонској плочи испод које се може ископати подрум. Према пројекту инжење ра Игора Блуменау · зграда – овог типа је тако саграђена да је, како би се то рехшо' ПОћП" живот одвојеп од дневног, Наиме, из претсобља улази се у једну пролазну собу кроз коју се долази у кухињу, купатило, собу за оставу и у цруге две собе од којих је једна спаваћа, а, друга радна, Као и код прототипа о коме смо малочас говорили и овде бп унутрашње видове уствари претстављали већ готови уграћепи ормари и полице. Постоји предлог да се новоосновани комбинати за изградњу монтажних кућа (у Новом _ Саду и Сталаћу) прошире тако да се у њима израђује комплетан намештај, по утврђеном типу. за све ове зтраде. Сериска производња би. 0могућила да трудбеници дођу – до намештаја који би, осим тога што је практичан и економичан, – био много јевтинији него кад би се куповао одвојено,
Према калкулацији грађевинског предузећа „Љетон“" у Новом Саду изградња једне овакве куће комплетно монтиране са свим уређајима и инсталацијама и свим занатским услугама стајала би испод 200.000 динара, Економичност грађења долази и отуда што се за њено подизање троши врло мало дрвене грађе, Изузев за столарски намештај дрвена грађа се иначе уопште не троши, Кров | је раван, од бетона, тако да је мното јевтинији од крова какав имају до сада рађене монтажне куће, Досад се за покривање употребљавао салонит, а постављањем 'равнб бетонске плоче то није потребно,
Резултати једне анкете
Главна управа за комуналне, послове Владе Србије организовала
,вало у њиховом подизању и најве-
је једну анкегу која је још у току. Према Уредби Савезне владе о изградњи станбених зграда радника и службеника – (Службени лист ФИРЈ број 23 од 9 маја 195] године) требало је да срески и градски народни одбори организују сами анкете и чују предлоге и мишљења – појединаца. Према не потпуним подаџима из ПЂојводине се пријавило 1.523 трудбеника да праве своје станове. Свега 388 од њих 'изразили су жељу да имају монтажне куће, Очпто 'је да досадашње грађење ових кућа најчешће није било добра – реклама ва њих, КЕво и разлога због којих су те монтажне куће биле слабо рађене. У Рудовцима, у Колубарском угљеном базену, – монтажне – куће је подизало – грађевинско – предузеће „Трудбевик“ а израђивало их је предузеће – „Космај“ у Београду. Много је „мајстора“ учество-
роватније је да су због тога лоше | испале. У првом реду много материјала је упропашћено, многе таролит-плоче поломљене. Разне занатске услуге обављале су тразта групе људи, ·
Због тога се и догодило да су поједини делови лоше састављени, да је много што шта требало крпити и, јасно, да и изглед – ове аграде и њено унутрашње уређење далеко заостају за – обичним аградама подигнутим од цигле. Разумљиво је онда да је од – 3.000 ридника и службеника колико их се пријавило из Србије да индивидуално подижу зграде свега њих 200 изразило жељу – да – подижу монтажне куће, З ХАпкота је показала и то да љу« ди најчешће желе да праве мале куће са засебним станонима. 'За: овакву изградњу најбоље одговарају баш монтажне зграде,
Не треба заборавити да има и много других чињеница које се морају имати у виду при грађењу ових кућа, Иаиме, комунални 0бјекти (улиџа, канализација, водовод, саобраћајне везе итд,) захте“ вају много више рада и средстава него Подизање – кућа, Зато се, осим тога што се мора водити рачуна да се не иде много у ширину, треба водити рачуна да се што више кућа изгради на једном месту. У том смислу је и Главна у права за комуналне послове Владе
Србије предузелд – извесне – мере. Урбанисти · треба у складу са регулационим · плановима — поједи-
них градова да одреде места и положај појединих оваквих насеља.
Услови грађења
Министарство финансија ФНРЈ још није – израдило _ финансиске прописе за овакву изградњу, Службеник Министарства ПЏуљевић каже, на пример, да је то свакако њихов пропуст јер да Људе најви-
зграде
ећима п појединцима
ше интересује, поред осталог и т0 колико ће и како да плаћају. – Он нам је, рекао да ће ови прописи
"бити готови „за пар дана“, Због
тога не можемо читаоџе да обаве« стимо о појединостима у начину плаћања. Можемо рећи само то да ће ускоро у Србији два новоосно« вана комбината за изградњу мон“ тажних кућа (један у Новом Саду и други у Сталаћу) почети да склапају прве уговоре, Према пред«
' виђањима до краја ове годинр ова
два комбината ће саградити око 2.500 оваквих. зтрада.
У Уредби Савезне владе о изградњи станбених зграда радника и службеника предвиђено је да ће тржава обезбедити „најпонвољније услове у погледу прибављања по• гребнот земљишта, кредита и грађевинског материјала ради изград-
| ње сопствених зграда које служе
за стаповање њима и њиховим породицама," У Уредби се даље каже; „Једап део трошкова. градње може да сноси држава у виду помоћи“, Према истој Уредби један трудбеник може за лично становање да изгради станбену – зграду, са највише два стана, односно један стан у згради са више станова. По прописима основног закона о задругама они који граде куће моту се удружити и образовати стап« бену задругу (једна таква задру“ та рали у фабриџи аутомобила у Марибору). ,
Нећемо се овде (делом и због немогућности) упуштати у појединости како ће сва ова изградња да изгледа, Једно је само јасно да ће оснивање два КО'МБНПБТ“ за измеотажпих згралда анатно
градњу
Таролит блоковни од којих се састанљају зидови монтажие зграде
допринети · што бржем, рапџионалнијем и јевтином решењу станбеног проблема, Осим тога јасно је да су ове монтажне зграде врло практичне и удобне, што се да лако љвидети у колонији монтаже них взграда фабрике „Победа“" у Новом Саду, где има монтажних кућа неколико типова,
М. ТОМАНОВИЋ
_ Удруживање угље= нокомпша у Тимочком
угљеном басену
Од првог јула ове године, у Тимочком угљеном басену, почеће да раде две дирекције и то Дирекција Књажевачких рудника и Дирекција Зајечарских рудника, Тако ће се у, једно предузеће удружити рудници угља Добра срећа, Подвис и Соко а у друго — рудници Лубница и Вршка Чука и Централна рударска радионица у Грљану, До краја јуна извршиће се избори ноних радничких савета у дирекцијама. На конференцијама, које су поводом овога одржаване, дашло се до закључка да ће у новој дирекцији Књажевачки рудници угља. на пример, имати много већих могућности за инвестиционе радове и употребу ~ механизације.. У новој дирекцији биће мање 41 службеник а тиме се постиже уштеда У платном фонду за око 200.000 динара месечно итд.
Пре·гставттцт·х Зајечарских рудни-
ка су дошли до закључка, да ће удруживањем у једно предузеће,
поред смањења већег броја служебеничких места, постићи и знатне уштеде у материјалним средствима и техничком материјалу,
ЈИ
Сезоша разног 'поврћа а и воћа већ је у пуном јеку. На градским пијацама | је сваким даном све више пољопривредних – производа, – много веће количине, бољег квалитета и избора него ранијих година. Изнећемо како се кретао довоз робе на пијаце у последња два месеца у Србијл.,
У 29 градова Србије на пија:· це се довозило у мају просечно по потрошачу 169 грама поврћа, у првих десет дана јуна по 349 грама, а у других десет дана јуна по 499 грама, Повећан је и _довоз воћа. У мају се довозило просечно свега 28 грама по потрошачу, у првих десет дана јуна 84 грама, а других десет дана јуна 128 грама.
Из овога би се 'могло очекивати да ће и цене бити бар приближно онолико ниже · колико је више робе било на пијацама. Пољопривредни ~ производи су истина нешто појевтинили, али ни издалека онолико колико би то могло а и требало да буде. Чињеница је, наиме, да интервенција социјалистичког сектора на пијацу није још довољно успешна.
У довозу поврћа – социјали-· стички сектор учествовао је у мају са 54% свих количина, у првих десет дана месеца јуна са 59%, у других десет дана са 529%. У довозу воћа, напротив, учешће приватних произвођача било је далеко веће: у првих десет дана јуна они су довезли 59%, свих количина воћа, а у других десет дана чак 72,5%. Ово и објашњава због чега су цене воћу о сразмерно – далеко више него поврћу.
Али и ове бројке не могу У потпуности да укажу на узроке сразмерно доста високих цена на пијацама. Чињеница је да се оном робом коју су произвеле сељачке радне задруге и државна пољопривредна – добра још увек највећим делом снабдевају разна трговинска предузећа воћем и поврћем | која због свог нееластичног а често и бирократског послевања просто показује тенденцију да вишим ценама покривају трошкове свог нерентабилног трговања. Често се, наиме, догађа да трговинска предузећа не могу ићи на ниже са ценама „,иако јегу појединим данима довоз на пијаце толики да се цене могу обарати, просто зато што су им нахупци робу набавили скупље. У таквим случајевима ова предузећа нерадо спуштају цене јер би била. 'на губитку, ма да је, по нашем мишљењу, овакав њихов рад неправилан јер њима основни циљ треба да буде да интервенишу на пијаци, а за своје рентабилно пословање могу се изборити и тако што ће својим накупцима и набављачима спречити да купују робу пошто пото на терену.
Најважнију улогу у обарању цена требало би да имају државна пољопривредна добра и сељачке радне задруге, али не тако што би своју робу продавале и препродавале разним набављачима, па макар били и из социјалистичког сектора трговине, него тако што би сами износили своју робу на пијаце. Међутим, засад је управо обрнуто. У првим данима јуна држав на пољопривредна – добра и сељачке радне задруге изнеле су на пијаце свега 13% укупних количина поврћа а друтгих десет дана сврга 16%. Остале количине продали су преко трговачке мреже која се ту појавила као непотребан, па у неку руку и штетан посредник.
УСПЕХ МАЛОГ КОЛЕКТИВА ФАБРИКЕ ЕЛЕКТРОДА
У, ЗАГРЕБУ
По бродоградилиштима и фабрикама вагона, по свим фабрикама машиноградње и металне индустр'шје, У железничким ра*ДИО'Н'И·· цама, на градњи мостова, на монтажама великих постројења, па и по градским улицама приликом постављања нових и поправака старих шина итд. — раде вариоци под маскама, осветљавајући јаком плавом светлошћу | „упаљене" | електроде, _ Када се узме у руке електрода, Добија се утисак да је једностав= на њена производња. Па ни њена употреба — варење — не изгледа У први мах тешка ни компликована. Међутим, уствари је друкчије.
Али, пре описа, ево неколико података, | Почеци производње и прва искуства
Готово се и не може замислити производ машиноградње на којем није примењено електролучно варење. Сталним. јачањем наше индустрије наше погребе у електродама сада достижу — изражено у динарима — вредност од око 100 милиона. Та бројка непрестано расте. Ако потрошњу електрода – У 1940 години Означимо индексом 100 у 1950 години индекс би износио 629 Такав темпо развитка у пуној мери оправдава одлуку која је донесена 1947 године о томе да се организује домаћа производња еслектрода. И почело се,
Као и за сваки други нови подухват тако је и за овај требало времена — да се изграде нови стручни радници, техничари; да/се овлада технолошким процесом; да се оствари потребан квалитет и да се тшто више ослонимо на домаћи материјал. Конкретне, прилике – су захтевале да се све то стиче истовремено и упоредо. са текућом производњом. А то је имало својих и лоших и добрих страна.
У почетку квалитет електрода (у почетку се ради о једноставнијим врстама о електрода) није _ био на висини, што ЈЕ' и ПЗ'!УМЛ:НВО као и код сваке друге нове производње. Али је зато добар квалитет достигнут у релативно кратком времену. Ситурно је да је то највећим делом резултат управо тих околности што је стицање искустава морало ићи паралелио са производњом: то је гонило да се непрестачо
проналазе нови, бољи методи, да се стално проширује. асортиман да се све више усавршава – електрода, Данас је већ лакше. Преваљен је најтежи део пута, Радници су углавном достигли ~ квалификацију потребну за производњу електрода, а техничарима готово више пџе моту измакнути грешке у руковођењу технолошким процесом и уопште читавом производњом — квалитет је загарантован., – Проширио се хоризонт знања и за нова освајања на овом пољу — до потпуне еманципације земље у овим, за читаву нашу изградњу толико .важе ним, артиклима,
Упоредо с тим и позрошачи електрода (произвођачи машина и разпих конструкција), – примењујући све модерније методе рада, са своје стране су допринели још ширем замаху електроварења и тако уздигли наше конструкције на савремени технички ниво. Те резултате треба — а и мора се — гледати у целини,. Они су постигнути на темељу успостављања све чврш ће сарадње између потрошача и произвођача електрода. Управо желим да нагласим ово: можда нигде као у овој врсти производње није пстребна толика сарадња – између оних који производе и оних који употребљавају производе. То | је осповно искуство. На том путу ми имамо све боље перепективе. Та сарадња је ове године добила чврсту основицу за још плоцдоноснији „развој: у нашој приврели предузе-
ћа почињу да самостално уговарају. Нешто о квалитету електроде
уопште
У производњи, електрода битан је квалитет У томе је основа доброг варења и доброг вара, тј. сигурног везивања делова машине, конструкције итд.
Шта практично значи електроде7
Клектрода је једна шипка од високо квалитетног челика, обложена смесом која се састоји од десетак пазличитих минерала и смесом различитих железних легура, КОЈе су све зајелно повезане специјалним хемиским везивом, Од тсга каква ја смеса — без обзира на поједине детаље квалитета челика — у пстпуности зависи квалитет и си-
квалитгт
ДОМАЋЕ ЕЛЕКТРОДЕ
Слободан Вукичевић, добио новатора за освајање електроде
Ииж. диплому
сготадо е · о р зеталта 1о 1иб пло меко аанр зааотанок у к ће
ш е ап л Л•––•/ аг
идоназче
факсимил признања наше еслектроде на енглеском језику
гуриост вара, као и могућност взрења у разним „позицијама", А смеса то је питање – патента, формуле. Она се мора стално уса-
вршавати. Овде треба да папоменем једну околност, која у пуном светлу карактерише сву тежину
посла у раду са електродама, па према томе и баца светлост на величину успеха кад се он постигне. Не постоји ниједна хемиско-физи-
1 многи
| имају велики
ПРЕ 7
колна метода којом би се могло доћи — према већ некој израђеној електроди — до одређеног рецепта формуле која би се могла иокористити, у производњи, Иначе би и ми одавно, а и све фабрике у свету, стално имали најбољу електроду, копирајући је од неког другог.
О техничким проблемима
Рекли смо већ да од облоге све зависи. Варење је заправо процес растапања облоге и челика на електроди и челика на предмету који се спаја. У облози се налазе састојци, па је могућност различитих хемиских КОМС•НПЗЦНЈЗ
| између тих састојака врло велика.
Често и релативно · мали – додаци утицај на квалитет рада једне електроде и постављају
| посебне захтеве.
'И варилац има својих захтева, које можемо овако формулисати: слектрода мора имати ситуран и сталан лук, мора дати лепи вар без површинеских грешака, шљака (која настаје топљењем облоге) мора бити лако отстпрањива, електрода не сме да производи много дима, мора се једнакомерно топити (поглавито центрично), не сме мното распршивати – материјал, – мора варити једнако добро и са истосмерном и наизменичиом струјом.
И конструктори имају своје зах теве, првенствено ода се осигура механички квалитет вара, тј. њетова отпорност,
А сви зЗахтевају — а то је најважније и најтеже за остварење да електрода, уз квалитетан вао, треба да вари „у свим позицијама“, тј. водоравно, вертикално и „изнад главе", ј
Наш највећи досалишњи успех Са овом годином (од 3 јануара) почели смо остваривати и тај захтев, У техници варења конструкционих челика постигли смо досад највећи успех. Освојили смо електроду „#З-2-Вертикал", електроду која вари у свим позицијама и високих је механичких квалитета. Тај подвиг припао је колективу наше фабрике — фабрике „Електрода" у Загребу, који се на њега с правом поноси. 'То је заједничк дело радника фабрике, техничког особља и лабораторија. Сама електрода је највеће признање 3а напоре радника и инжењера који
ДАНА. ПРИЗНАТО ЈЕ И НАШОЈ
ЕЛЕКТРОДИ ДА СЕ МОЖЕ УПОТРЕБЉАВАТИ У СВИМ БРОДОГРАДИЛИ-
ШТИМА СВЕТА
су на њој радили, и који су у релативно – кратком – току – решили сплет врло замршених питања повезаних са производњом ове елехтроде. То постигнуће вредно је пажње тим пре и тим више, што мноте фабрике и познате фирме у технички врло развијеним земљама нису још у потпуности решиле тај проблем,
Ова наша електрода пре 7 датпа добила је потврду оод | енглеског комитета који одобрава, на основу квалитета сваке електроде, њихову употребу. Енглеско друштво, зове се Лојд Реџистер оф Шипизг, послало нам је уверење да смо унесени у њихов билтен признатих слектрода, а то значи да се ова електрода може и сме употребљавати у – свим бродоградилиштими света за варење. (Без овакве дозволе ниједна електрода се иначе не може употребљавати), Међу малим бројем земаља у Лојдовом билтену недавно се појавило и име Југославије.
На чему се даље ради
Ми смо, освајањем ове електроде, ослободили земљу о од њ увоза електрода за конструкционе чели'ке, а то значи ослободили је од увоза 80% укупне наше потрошње електрода. Да бисмо се стопостотно осамосталили у производњи и примени електрода, наша фабрика и даље ради на освајању осталог целокупнот асодртимана електрода и прибора потребиог за варење. Тим путем идемо брзо и сигурно. Ђећ идуће тодине имаћемо домгће електроде за сва варења (за тврда нанашања, за алуминијум, за ливано железо итд.), домаће маске за варење и сав остали прибор укључујући и трансформаторе.
Јарко светло „ упаљене" електроде и бљештаво осветљене · маске варилаца – ускоро ће се појавити
досад нвису били познати. сигурније
они службу о што
лова; цевовода – хидропентрала њихових – турбина; сигурпа – вожње – преко
широм наше земље, засијати
маћих електрода.
Инж. Слободан ВУКИЧЕВИЋ
КРОЗ пимћвд вб·ђА и повг·в'А·; з · ЦЕНЕ СУ ЈОШ ДОСТ; | ВИСОКЕ“
_. јМИ | к Примери појединих градова ·
најбоље показују од коликог је значаја – непосредна. ?;·д·ђрџеџ- : ција произвођача социјалистич“ – ког сектора на пијацама, У о вом месецу државна пољоприв= редна добра и сељачке радне за друге највише су довозиле у
Зрењанин и Крагујевац па су
отуда ту цене биле и најниже. · На пример, цена младом кромпиру кретала се од 10 до 20 јуна у Зрењанину између 15 и – 25 динара, а у Крагујевцу из“ међу 20 и 34. У исто време кромпир се у Лесковцу продавао 40 до 60 динара, у Нишу по 40 до 55, у Титовом Ужицу по 50 и у Београду од 35 до 60 динара. То су биле дене социјалистичког сектора, али су ене у · исто време утицале и на цене · приватних произвођача који су · на пример у Зрењанину и Крагујевцу продавали кромпир од. 25 до 40 динара, а у Лесковцу од 60 до 70 динара. ! Што се тиче довоза воћа, ту су се и трговинска мрежа и др-“ жавна пољопривредна добра и сељачке радне задруге недовољ-/ но 'осетили. У овом месецу нај-“ мање се воћа довозило у Ђор, Зрењанин, Ранковићево, Смеде- · рево, Ниш и Титово Ужице. Ако се има у виду да се већина тих градова налази баш у крајевима који су најбогатији во“ ћем, може се закључити да се државна пољопривредна добра и сељачке радне задруге у тим местима радије оријентисале на то да своју робу продају трговинској мрежи која ју је опет · преносила у неке друге крајеве,“ него да је сами износе на пијаце у својој непосредној близи-“ ни. | | Ове године је прво поврће и всће заиста добро понело. 'Зато се' не могу ' ничим правдати садашње сразмерно још 'високе. цене на пијацама њпојединих градова. Узроке томе сада великим делом треба тражити у несластичном и – нерентабилном пословању · тртовинске“ мреже која се, по нашем : мишљењу, превише оријентисала на'то да. препродаје робу коју је наба-' вила од социјалистичког бектора производње. 'Трошкови трговине овде великим делом од лазе у џепове разних неспособ-' них набазљача, а понекад и најобичнијих шпекуланата и, с
и у оним нашим радионицама, где У пловидбе патпих бродов.а·, издржавања високих притисака наших парпих коти обезбеђивања мостова и луж трачница — ускоро ће свуда заслепљујућа љубичаста светлост до-
друге стране, у разне непотреб-“
не трошкове транспорта, мани-.
пулативних · послова и д*руге_·'„
расходе који се у крајњој ли-“ нији одражавају у садашњим. високим. ценама. Џракса. је ја“
сно, показала. да „најуспешније | адан
могу интервенисати на пиј ма сељачке радне задруге и државна · пољопривредна · добра онда кад непосредно продају своју робу. Они зато имају све услове, а то је у интересу и њих и потрошача. М. Ђ.
ИЗВРШИЛИ ПОЛУГОЛДИШЊИ ПЛАН
РУДАРИ БРЕЗЕ
Брезе, 30 јуна
Јутрос је ноћна смена ископала последње тоне угља из плана за прво полугодиште. Квалитет угља је од почетка године био врло добар тако да је угаљ имао одличну прођу на тржишту. Између о осталих о испорука рудари Брезе су извезли у Западну Немачку преко.5.000 тона
која су сами добили набавиће
најпотребнија постројења да по- · бољшају механизацију. (Р, С.)
РАФИНЕРИЈА НАФТЕ ·
Босански Брод, 30 јуна Рафинерија у Босанском Бро- · ду извршила је свој полугоди“ шњи задатак прераде сирове · нафте 24 јуна. ДО 1 јула извр= ·
шиће се ремонт постројења 34 · прераду сирове нафте и радни “
колектив ће започети борбу за. извршење годишњег . плана,
РУДНИК ХРОМА „ДЕВА" –
Ђаковица, 29 јуна ' Колектив рудника хрома „ код 'Ђаковице придружио се они« ма који већ раде за друго годиште. Свој полугрдшд:з_:џ·дг производње руде хрома | кол овог рудника је извршио
"ДРУГА. ПОШИЉКА СИ:
том од 5.840 тона – кх претставља другу п помоћи одређене у укупн носу од 29 милиона дола, је влада САД ,'дрдеј_л'вјћа земљи. 14 јиг
Ускоро се 0ч
= а Пдеј екују и
цеутске друго,
КАНАДСКА ПОМОЋ ' ЈУГОСЛАВИЈИ – Канадска влада је ставилана располатање Међународном дечјем фонду 460 тона сушене рибе у вредности од 210.000 долара, с тим да се ова риба отпреми у Југославију. Поред тога, из Канаде је 11 јуна упуће-“ но директно у Ријеку јошт 125
к
мљу,
т а
угља и од девизних средстава |
ч
Џ е
и
ШИг
п У ИИ :
|
И
тона сушене рибе. Ова пошиљ-е: | ка ће ускоро стићи у нашу зе- (