Борба, 29. 05. 1956., стр. 4
ЈУ. "Страна 4
БОР
| писмо из САД. ;"
'
·_ Детроит чека боље дане
Машипе
(Од сталног дописиика „Борбе“)
Њујорк, маја
Прошле године продавци аутомобила имали су загушене гараже. Најснажнија индустрија Америке произвела је 2 милиона возила више него што је куповна моћ потрошача захтевала, Да би се ослободили натомиланог инвентара, тргов ци су нудили досад незапамћено повољне услове купцима: њихова стара кола откупљивали су по нереално високим ценама, а нова су ом давали дословце за пар долара у готовом и уз отплате које су се ра-
. стезале на две и три го-
,
5,
ПГ
бе ~
х те 4: у 4
= РУ
О “=
л
Р ЈЕ
дине. Упркос томе што потрошачи у овој земљи ионако одвајају велик део плате на исплаћивање рата за такорећи све — од одеће до породичне монтажне зграде — набављање аутомобила без нарочитог почетног финансискот напора довело је до инфлационих стру јања. Држава је одмах ускочила и стегла кредите банкама. Резултат је био да су се Детроит и остали центри моторне индустрије нашли ове године у небраном грожђу: производња је смањена, а купаца нема.
Рекордна жетва аутомобила с" постала је ствар прошлости, (бар привремено. Индустрија се из облака вештачке експанзије вратила на твр“ ло тле економске стварности. Тржиште тражи све мање кола. и Детроит је оставио на улици већ 137 хиљада радника.
Незапосленост је погодила и сродну индустрију пољопривредних машина. Последње цифре говоре 0 36.000 њених радника без зараде. А с обзиром на даље опадање фармерскот до хотка услед несигурности владине и конгресне пољопривредне политике — 0очитледне немогућности да се реши питање „вишкова“ хране — изгледи за опоравак још су слабији на овом сектору.
„Вози се сада, плаћај касније“
Модели 1956 године појавили су се на улицама већ прошле јесени. Са 100, 50 па и 20 долара у џепу човек је могао да седне за волан „најмоћније путничке машине будућности"; прве банковне рате стизале су за исплату тек од јануара, Половна кола престала су да котирају — сва ко се радије возио у НОВИМ
Идила је кратко трајала. Чим су „машине будућности" превалиле први стотинак километара, њихова вредност је рапидно пала.
узалудно чекају фармерске купце...
Америка је, објашњавају они, изишла из раније „при вреде несташице" и пре-
цесију у индустрији која је увек досад била барометар читаве америчке економо-
ке, шла у „привреду изобиља". Све да и хоће, инду-
Нова теорија стрије челика и цемента, например, не би могле од-
на испиту говорити овогодишњим пла Стручњаци, међутим, не новима изградње кућа ни-
ти понављању лањске производне цифре од 8 милиона аутомобила, Криза у Детроиту морала би се стота ограничити само на ту област. А када се планери моторне производње опораве и прилагоде новим условима, не треба искључити могућност удара евентуално на челик или неку другу грану. То, закључују стручњаци, ипак неће сметатџи да општа слика залржи свој просперитетни карактер. Ова теорија је сада на испиту. Раднички вођи гле дају на њу веома критичким оком и позивају владу на хитне акције. До краја године, по уверењу економиста индустрије и синдиката, показаће се са ситурношћу ко је био у праву.
Ј. ЛЕВИ
допуштају песимизму да 0влада њиховим мишљењем. Иако их је много који одавно тврде како успон не може бити вечит јер „свака планина има свој врх, од којег почиње поновни пад", економисти су измислили нову теорију: циклуси просперитета и депресије у Америци не морају нужно следити ранијим путевима.
Искуство берзанског слома 1929 године, кажу експерти, не мора и неће се поновити, Падови у поједивим индустријама, па чак и тако важним као што је аутомобилска или, сутра, можда челична, електрична и друге — могу да се ограниче на њих саме. То ће, додуше, значити рецесију али „рецесију на смену".
•.. а аутомобили се гомилају код продаваца
Слихе и бриљаке
|
| ЕКРЕТАР општинског одбора у С. упаде | С веома узбуђен у канцеларију претсед| ника, без речи се сручи у столицу и · очајнички подиже руке и погледа према пла-
БА
С пута по Јадру
Лозничка хроника
Једно брдашце још увијек неозелењело потсјећа по нечему на један од безбројних српских – Ватерлоа, о коме је слијепи пјесник са оне стране Дрине, Филип Вишњић, срочио један најемотивнији десетерац у нашој поезији. На њему црква; осамљена, унутра сиромашна као и све позне православне богомоље, као просјакиња, а испред ње један гроб окован гвожђем и бетоном и једно име које значи историју овог краја — војвода Анте Богићевић. Као да га је неко мрзио, па Кад му се није смио за живота осветити — није ли то учинио послије војводине смрти — одредио му је узано и кратко парче земље у широкој Србији и војводиц гроб личи на дјечији С вечери се окупљају лозничке шипарице и ослањају се на његову кућу, забављају се, јер ту им нико не смета. Трава му око гроба сама плете вијенац и гучевска мјесечина га обасјава; осамљен је, али опет увијек у друштву живих, дјеце и оних који се чувају паланачког оговарања.
Овај град тражи хроничара...
Градић мало грбав и подоста сиромашан. У њему живи "даровит и отворен народ који је изгледа тако дуго научио на гостопримство. О њему још нико није написао монографију, а догађаји, његова бурна прошлост и привлачна садаштњост траже хроничара. Наша интелегенција као да се завјерила — радије проводи вријеме гледајући у кафанске столњаке којима се не знају боја и слушају наше кафанске пјеваљке, — то је лакше него писати хронике. Додуше, Лозница није усамљена у томе сви наши градови вапе за хроничарима. Можда је Лозница и посебно занимљива,
Римљани су је некада насељавали и с малим каменим лампама око ње тражили сребро, отимали су је Срби од Турака и ови од њих,а Аусријанци од једних и других. Служила је као шанац и мртва стража на Дрини, а изгледа да је негде почетком Осамнаестог вијека добила име по дивљој лози. Дубровачки трговци у њој су имали своју колонију и одатле, из овог средњевјековног црног лелека доспијевало је благо под кулом Минчетом и светим Влахом, чак до Млетака и подизала се ренесансна архитектура док је овдје живио човјек у овчијој кожи и липовом лику, а на дрвеном опанку. Морао је да се пожури и далеко је стигао одакле је пошао.
Од Зворника су упадали Турци и Дрина никада није била без мало крви и бусије; овдје је давио ко год је стигао и то дављење углавном је трајало до 1944 у разним смјенама и
под разним заставама. Сејмене је замијенио пандур, пандура жандарм, а жандарма острвљен странац са Рајне и домаћи разбојник. Није било времена да се науче књиге, јер се стражарило и кулучило; пјесме су јој остале опоре, а по традицији стално се умирало од гвожђа; књиге мртвих врло су ријетке, пошто је стално присуство насилног уморства укидало њихову потребу.
Октобар уморства...
Између два рата овдје је Комунистичка партија имала јако упориште и овај крај по слободарској традицији дао је диван удио жртве у Народној револуцеји. Шљиварски трговци, којих је овдје било много, почели су заједно с хитлеровцима да „свете Косово" и по Лозници су више од три године брадате пијанице ножем „поправљали" српство. Упркос Дражиновог слова „3“, које је као симбол уморства и једимрака радило за све вријеме рата, људи ове варошице потврдили су дивне примјере храбрости.
Около је било много свјежег гробља, са Гучева су гтавранови мирисали крв партизанску са свежих стратишта, а четници су ипак освитали мртви зариљаних глава у јаркове чиме су их лознички комунисти награђивали за комерџиску службу вермахту. ·
Њемачки окупатори у октобру 1941 овдје су показали да су једнако осјетљиви као Крупово гвожђе, У једном селу код Лознице спојили су латинско лукавство и своју супериорну мизантротију и за неколико дана отпустили читава насеља. Стари народи од дјеце су умјели да сакрију своје злочине. Турци су штедјели дјецу противника испод седам година, а модерни варварин уживао је да плач страве дјетету прекине на мајчиним гру-
у регрутском строју, бра-
вари или студенти. Цигане.
су убијали из забаве и те јаднике које је још у своје вријеме тако хумано заштитио Анте Богићевић након сто и више година пронашли су хитлерови наред-
ници и побили по рецепту.
Мајн кампфа. Било их је
доста, имали су своју ма-|
халу и своје ситне варљиве циганске радости, ударали у ћемане, играли уз тамбурице, почели су били да се привикавају на земљу и ла уче занате. а онда су их истражили све до дјетета у жени. У околним селима нарочито су страдали сељаци-неколико дана мелати су радили преко времена и неке породице потпуно су се затрле. Упркос те свакидање смрти у Лознити је напод крио и држао једну храбру групу пгртизана чије оружје није мировало. Понекад су
ја. Например,
храброст морали да плаћају животима и тако су једне ноћи Швабе ранили једног дјечака, партизана из Сремакоји је био ушао у град са Слободаном Борисављевићем. Седамнаестогодишњи партизан склонио се рањен код једног сељака. али овај сељак у недостатку чула етике предао је Штвабама рањеног младића. Дјечак није видио Срем ни слободу. У помагању окупатора овде је највише запамћен некакав Влајко Антончић који је за вријеме мира Нијемцима продавао дрва, а за вријеме рата Србе.
У овом крају илегално је радила храбра партизанка
Вера Благојевић. Неприја- ,
тељи су јој сломили ногу и тако је доспјела на њемачко стратиште — и уопште колико су по овом крају фашисти пуцали у свезане људе, деценијама мо-
гао би се инспирисати савремени Гоја.
Човјек из Трбушнице
постаје монтер..,
Сада се Лозница нагло мијења и са себе скида своју средњовјековну сиро-
овек, време и умни на
„МЕНАЏЕРСКА БОЛЕСТ“ ПОГАЂА НАЈВИШЕ ЛЕКАРЕ, УМЕТНИКЕ, ДИРЕКТОРЕ, РУКОВОДИОЦЕ НА ОДГОВОРНИМ ДУЖН ОСТИМА, ШОФ НОМ ГРАДСКОМ САОБРАЋАЈУ :
Темпо савременог живо-
та је такав да од човека
тражи много већи напор, нарочито интелектуални, им
дима, Сада би били момци Много већу душевну и жив
чану напетост. Такав начин живота доводи до неких тежих обољења, утлавном срца и крвних судова, која се често јављају код људи појединих професилекара (хирурга и гинеколога). уметника, новинара, директора великих предузећа, руководилаца на одговорним дужностима, шофера у градовима са великим саобраћајем итд.
Откуда баш код њих
Могу да оболе и други.
' Међутим, како објашњава-
ју наши медицински струччаци, то су болести људи чији живот претставља
„сталну трку за часовни-
Балада о два хотела
ком. У медицинској литератури западних земаља познате су под именом „менаџерска болест". Она је карактеристична за живот и рад људе појединих занимања код којих су стална журба и претерана бри-
туре нема.
— Море развија се он уз мотику, него кулЗато предлажем — велику галерију слика да подигнемо...
Распламса се дуга, бучна и жучна диску-
машну урбанистичко архитектонску одору. Модигнут је један читави нови град, медерних линија, али некако се чини да још није сасвим срастао са овом земљом чопавог рала и сељачкот опанка. Ролетне и балкони, „топ“ и „хлад" из Мајаковског — и два свијета који се потиру: стара патријархална Србија са својим димљивим крчмама, зубатим друмовима и волуј ским арабама на којима људи тромо, сељачки, мисле и дријемају, и ова нова! социјалистичка која расте са пројеката по формули модернот живота. Надјачава социјалистичка, а стара осјетно чили, јер Нушићев човјек из Трбушице (овдје је Нушић У
рености и
што по својој б : у
љивости личе на тел“ на Италијане, (; чевом дјелују као, и изгледа да паче зликујемо, а ови
своје вријеме налазио дра- личе је матуршке инспирацие) по- Телан И Ва друге, и зидар, а портир, 5
стаје монтер сутра ће да производи вискозу. Сељаци са посла од-
дом из Ниша, учи у СКИ, а ови њега ју =— изгледа ј
ста Лозница са « кућама и еВј цама. Само ће остати. чама и књижевним жима њеног пј ла Борисав ЕН већ постаје пари град математике, виског
лазе бициклима и понекад се човјек заборави као да је у каквој холандској варошици, а сјутра ће аутомобилима — вријеме је неумитан градитељ, пена |
Град вискозе посебна је својим буковиу радост — заузео је читаву «ривала црвене раков 3 пољану испод Гучева са Мирко ВУЈ
: за су је рудари Зајаче, јој подавили и. отпацима руде, Лозну жале за њом и кажу
Н ЕРЕ
та на послу скопчане са ве-
презањем,
У сталној бризи за живот болесника дузећа који је зет бригом за у
Например: Лекар — хи- ва који у првом рург велики део свог жи- њега зависе, ] вота проводи за операцид- мер. уметник 4 ним столом, над болесни- дитељ, композитор, ДИРИ+ цима чији је живот у пи- гент) од кога зависи успе тању. Он изврши вели шно приказивање некот ко број разних рискантних о- мада или музичког перација чији је исход не- дакле успех целог известан. У бризи и стреп- колектива а и њего њи за живот болесника он ни. То исто важи и подноси велику душевну фере аутобуса и тр напетост и напор живаца. са који су одговор
Или, рецимо, нованар ко- људе које превозе, ји у свом радном веку, ка- избегли сударе У | Ко каже статистика, напи- саобраћаја у великим ше 68 књига од по 160 стра довима њихова паже ница. Карактеристике тог увек напета. а нервна. позива су: непрекидна и центрација велика, _ свакодневна психичка на- ПЕН петост, сталан и напора телесни и душевни рад. не- уредан одмор и исхрана, напрезања зУ честа путовања, свакоднев- Код људи чији Је на трка за временом и УЗ праћен таквом нервноу све то велика одговорност. душевном на
" у лекари, упадљив Је раст „менаџерске МЕ у коју спадају антива торис, повишени КРВЕ. тисак, срчана кап пе
.
Последице умног _
љење крвног суда Кој ни срце), чир у са 75 отето случајева К
| фону, тојест небу,
Претседник, кад га угледа, скочи као опарен и, предосећајући несрећу, потмулим гла| сом упита;
— Но, шта је, виде лит Секретар је још два минута хватао дах, а | онда уморно склопи очи:
— Тачно је. гвроверио сам и — тачно!
Претседник пребледе, сручи се и саму столицу, па се изгубљено загледа у мастионицу. Но постепено вилични мишићи почеше нервозно да му поигравају, поглед му доби| јаше све тврђи израз и он одједном тресну | песницом по столу;
ан. Ек и хте а га
Данас, ако 6 од — А-а, тако ли јет Е, нећемо тако, вала замени за новији тип, П0- | гајци! Деде, сазови ванредну седницу! седник модела 1956 откри- ли .
седник модела 6 открое па енергично и дубоко
Ва да би му трансакција повећала дуг код банке далеко више него што би њетов буџет то могао да поднесе (уствари, као да је своја ранија кола платио преко 25 отсто више), Трговци се хватају за главу код сваке нове по шиљке из Детроита: по уговору, принуђени су да је приме а не знају шта да раде с машинама који су се већ нагомилале до те мере да их паркирају дуж тротоара.
И цена аутомобила скочила је пошто је индустрија пребацила у њу све трошкове од лањског повећања плата радницима и споразума о делимичном гарантовању годишње зараде. Каматне стопе подигнуте су на основу интервенције владе и страха банака
од преузимања нових ри- |
зика. А директне последиђе биле су: све мање купаца и успоравање производње, "
Од прошлотодишњих 0 тласа: „Вози се сада, плаћај касније" остала је тек успомена. Преведено на језих привреде то значи ре-
(НЕ АЕН
испало би
рече он секретару, удахну ваздух.
| Кад се одборници сакупише, по изразима | њихових лица, по упитним погледима које су | укрштали било је очито да су помало узнемирени, помало забринути — ама због чега ли | је ово овако хитно и ванредно, да се није, море, каква невоља десилат Али њихове узне| мирујуђе неизвесности убрзо неста. Претсед-
' ник устаде, озбиљно погледа све присутне "и рече;
| — другови, дужност ми је да вас обаве" стим о стварима које... овај, о веома озбиљ-
| вим стварима (ов диже прст и подупре ва| жиост ствари) које се око нас одигравају и | које могу бити од пресудног значаја за даљи социјалистички развитак наше комуне (Опште | згледање одборника),.. Другови! (Претседник ' подиже глас и испружи руку у правцу про| зора.) Другови, тамо, у суседној нам општини... приступили су изградњи хотела!
Претседник нагло ућута и загледа се у секретара. |
— Тачно, проверио сам! — уздахну секретар и болно се загледа у плафон.
На лицима присутних најпре се појави запрепашћење, онда изби потмули жагор, који | се ускоро претвори у галаму узбуђених гла| сова. Чуше се узвици: — Ма је л' могућет | хотел! — Их, баш га погодише! — Па зар |у ону рупчагу7 — Срамота! — Где им је паметт — Бре, ко би рек'о! — итд.
Претседник опет узе реч и жалосно заклима главом: "
_— Другови, жао ми је што морам да констатујем да ми се ваше реаговање не свиђа,
да није правилно. Додуше, да је оно тамо рупа рупа је да је идеја о подизању хотела глупа — глупа је, али, другови, да ће ОНИ имати хотел чињеница је. Ми критикујемо, а они — граде, за њих ће цео свет да каже ено, они развијају своју комуну, а ми — шта смо ми урадили Чиме ми да се похвалимог...
— Ех, мудраци, хотел измислили, а ко ће да им дође у тај хотел, и овако нико не залази! — чу се један глас.
— Тачно, не залази. А зашто не залази, питам јат — упре претседник прстом у оног што је направио упадицу — Ко и да дође у оно блатиште. Али, брајко мој, кад имаш хотел онда ће и да дође, ето ти!
Жагор одобравања.
— и тако кажем, настави претседник, — зар ћемо ми бити последњи Зар ћемо се ми брукати пред целим светом7 Сви нешто граде. а ми — ништа. То је, ето, срамота, а не — хотел. А јесу ли они бољи од наст Нису, дабоме. Зато је последњи час да и ми нешто почнемо да градимо, је л' такот
— Тако је! — чуше се гласни повици.
— Питање је сад само шта. Зато, ето, молим да се о томе продискутује, — рече претседник, седе и поче да брише знојаво чело.
"Ћутање. Наједном се зачу глас;
— М-да, лепо је то — да градимо. А чимег тде су нам парет
— Парет, — ретседник се уморно и пре-
корно насмеја. — А зашто имамо буџетет И срески, и републички, и... Море, до Скупштине ћемо да терамо ако затреба. Нек дају. Та ми то тражимо за изградњу земље!
— А ако не дајут — упита опет исти глас.
Претседник поскочи:
— другови, ја не знам чему овај скептицизам. Овде се о државним стварима говори, о изградњи земље, а ту, извините, као да чма и неких опортуниста. „Ако не дајут" Зар ми немамо наша предузећа која ће се добровољно одрећи својих фондова за самостално располагањех Зар ми немамо наше установе које ће дати дотацијег Зар „ће наши људи одбити да дају месни самодопринос2 Ако и то буде мало, ударићемо таксе. ...Ето шта ћемо! (Опште одушевљење) Сад је само питање — шта да градимот
— Кланицу! — рече неко брзоплето.
— Јест, а где ти је стокат
— Таман, па да ЊИХОВ хотел снабдевамо месом, је т
— Ја, другови, предлажем — фабрику жилета. — их, жилете!
— Другови. најбоље — велики базен за пливање, лето долази! Б
— Е, потрефи га, ко о чему он о базену.
— д што, нек се народ купа, нек се пливањем развија.
па ће жене да ти дају паре за
сија. И ко зна где би јој био крај, да претседник опет не узе реч;
— Другови, пали су овде разни предлози, овакви и онакви, Сад ево шта ја мислим. Они тамо граде хотел. Ма шта друго ми да дигнемо они ће да нам се потемевају — шта је то према хотелу. А кад размислиш и јест тако. Хотел — то ти је и удобност, и култура, професмов.
и да госте примиш да се не постидиш, и стран- су оне последица | . це чак ако ћеш да зовеш — изволи. Туризам не физичког рада. По: такође може да се развије, девизе и слично. ОВИМ речима у том ! Зато ја предлажем — да и ми дигнемо хотел! 2: НА може Да се ПР
Узвици дивљења. Онда неко упита: разлика П ·
— А на колико спратова ОНИ граде7т
— На два. — усморно рече секретар.
су узрок смрти баш лести од којих ЉУДИ же
тих професија болују до десет пута мање
Медицински _ СУ ' сматрају да су У
те “У алне. и сти % о ње“
жу ови. која Ба
— А ми ћемо онда на три. да видимо ко је | последица природе | бољи, ха! : који човек обавља.
— На три! На три! — заори се једнодушан | но је да Ли 6: РАИ поклик. нику који настрада · Е брици
и би тако решено. банком У
И приступише одушевљено послу. . | уметнику ко
И не добише ништа из буџета, наравно. И | например, у „напрегоше сопствене снаге"... мећеност Кра услед
А кад глас о томе допре и у суседну оп- |страда на сдении а штину М, претседник и тамо пребледе, ухва- | ванредно 8 ти се за главу и хитно сазва ванредну сед- | петости И ЧЕ ка ницу одбора. крвног | и и систе
После много узбуђења решише да хотел "рралном нераео ни уместо на два граде на четири спрата. Да се | : види ко је бољи.
Ми"
Кад то чуше у општини С, одмах једно- 4 и та гласно и одушевљено закључише да хотел А ла шв. Е уместо на три дижу на пет спратова. да се ле
Кад то чуше у општини М. ... Могу.
Данас се у обема општинама поносно уз“ ковима, ко. дижу дивни хотели са по шест спратова. више , начина жи није било пара. људи после
душевног #
Стоје хотели на дику и хвалу оних што су их подигли.
Збиља дивни хотели. Удобност, луксуз итд. н Једини им је недостатак што су — празни. рад за нер. Тојест — нико у њих не долази. И далеко, и ада У забачено, и пусто — нема рашта пожелети да То зна новинар, и; дођеш. А и да хоћеш — тешко је доћи. Пута метнић, ; нема, знате. А пут изградити тешко је. Нема водилац пара. Хотели их појели. Али зато и јесу — да се поносиш њима!
На крају, могу рећи још ово: с то измислио. Нисам измислио само хотеле. Они стоје у тим малим, сиромашним општи“ нама и данас, Велики, лепи и — празни.
Ђорђе БОГОЈЕВИЋ
животне а неки
ве сам ја | цимо рибара“ е гућно, ре
ли један тући 78