Борба, 09. 04. 1957., стр. 2
о.
Страна 2
„данас код нас
КРИТИКА
_ Шеколико учесника у диску-
овег месеца у Скопљу, говорило је, поред осталог, 0 потреби већег залагања синдикалних организација м колектива у развијању социјалистичкик друштвених односа у
нашим предузећима,
На синдикалне подружнице и колективе апеловано је да омогуће елободан развој другарске и конструктивне кридискусији истакли су ДА неумесна критика, уколико је изнесена јав но, није непријатељска, Разуме се, не може бити толерантности када се очигледно ради о анархистичким тенденцијама ин демагошким иступа њима појединаца. Такву „критику" треба сузбијати м указивати на њен прави смисао.
Али, недопустиво је да се здрава и конструктивна критика на било какав» начин гуистина, све ређи случајеви јавног прота. њања збот критиковања оно“ га или свога руководиоца У нису ретке појаве такозваног ти. хот с прогањања. _ Например,
тике,. Учесници у
ши, Код нас су,
предузећу. _ Међутим,
ано се некл радник замери
своме пословођи или руково“
дисоцу погона, овај у већини случајева
се на прикривен начин свети том раднику: даје му слаб ма“ теријал, премешта га нз рад“ но место које му не одговара и томе слично. Најтежа последица такве праксе је у то. ме што се радници који виде како је прошао њихов „бунтовни" друг касније клоне сваже критике и настоје да се никоме не замере.
Поједини директори понекад праве разне грешке које сви виде, али се нико не усуђује да их јавно осуди. Понегде се чак и претседници радничког савета устручавају да критишују такве поступке,
Неоспорно, нису сви директори бирократе, нити је дирек торско радно место извор бирократизма у предузећу. Улога директора је веома велика и одговорна. Од тога какав је директор и вако ради стручни впарат умногоме зависе резул тати рада у предузећу.
Понекад се догађа да радвик и после трећег отказа не оде из предузећа, јер се на крају, када се умешају влатсти и суд, утврди да ниједан отказ није био законит.
Шта у таквим случајевима треба „урадити :: _ „требало би да раднички са вет _и_ Болектив размисле, о отказивању, односно о ономе који је те отказе потписао, односно на чију су. иницијативу они дати", рекао је потпретседник Иентралногт већа Савеза синдиката Југославије Драги Стаменковић, на скупштини Синдиката Македоније, „јер ако неко кочи нормалан развој Болењтива ми ако на мерно крши основне принципе социјалистичке _ демократије, неће бити штете отстранити та из тог колектива, без 06зира што се можда ради 0 „идеалном" директору, који
иначе стручни део своје функ ције обавља веома успешно". и до п.
|
БЛАЖО ЈОВАНОВИЋ, претседник Народне скупштине Цр не Горе, присустиовао је пленуму општинског одбора ССРН Бијело Поље на хоме се расправљало о привредном развитку у овој години. У реферату и у дискусији, у «00 је учествовао и друг Блажо Јовановић, истакнуто је да постоје могућности за унапређе ње многих привредних грача У овоме крају, нарочито воћар ства, и гајења дувана, (3. М)
| ДЕЛЕГАЦИЈА пољских СТРУЧЊАКА ЗА ЛАКУ МИ· ДУСТРИЈУ И ЗАНАТСТВО
допутовала је јуче са Ријеке У Љубљану. Чланове делегације, коју предводи министар лаке ивдустрије и занатства владе Зигмунд Москва, примио је јуче члан Изврш“ нот већа Словеније и претседник Савеза занатских комора Тоне 'Фајфар, који је звтим тосте задржво на ручку. Чланови пољске делегације упознаће се са радом више фабрика и погона лаке инду-
"стрије и занатских радионица
У Словенији. ПН
САВЕТОВАЊЕ О КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОМ И ЗАБАВНОМ Животу ОМЛАДИНЕ у „радовима биће одржано средином овог месеца у Београду. Саветовање припрема Комиси ја за идеолошко-васкитни рад Централвог комитета Народне омладине Југославије у зајед“ ници са одговарајућим комисијама Савезног одбора ССРН Југославије и друтим друштве ним факторима који се баве овим проблемима. Реферат, ко ји ће бити поднесен на саветовању., углавном ће третирати два питања: прво, културноуметнички и забавни живот у оргавизацијама Народне „омладине, са, становишта даљег развитка омладинске ортанизације и, друго, забава и разонода омладине уопште.
Задатак овог саветовања је да проанализира постојеће стање и могућности за квалитетнији _ културно-уметиичњи рад омладине и да укаже а акције које треба оств'рити учутар саме омладинске ортанизације. · 1
ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, која је пре неколико дана до"
> ДЕЛЕГАЦИЈА САВЕЗА СИН | ДИКАТА
путовала у нашу земљу на.
позив Савеза синдиката славије, ШИ пун де 5 а аоР - Светозареву, а е фебпику стакла у па раћину. и
не ревзгује одмах, него тек касније почиње да
звања са вишом
мом нарочито у почетним разредима били ниско пла-
биле у приличној несразмери са платама у привреди.
Оцењивање службеника
Значајне новине су уведене и код самог напредовања службеника. Слаба страна досадашњег система била је у томе што се напредовање у низу служби вршило аутоматски. Није било неких објективних критеријума. Због тога се и уводи оцењивање од којег. зависи брже или спорије напредовање. Сем тога, уводе се и посебни испити, или се законом пружа могућност за њихово увођење, чије би полагање
давало“ право на напредовање. Те новине су ' нарочито значајне за службенике У здравственој и просветној струци.
У здравственој служби за средње и више медицинско особље предвиђа се могућ ност бржет напредовања у зависности од оцене стручног квалитета и успеха У раду. Сем тога, предвиђа се и увођење стручног испита који кад се положи, повлачи за собом два плат. на разреда више него што је то био случај код досадашњег редовног и аутоматског напредовања.
АДМИРАЛ МАТЕ ЈЕРКОВИЋ ПРОГЛАШЕН 3А ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА ТИВТА. – Народни одбор општине Тиват 0држао је прекјуче у Дому морнарипе свечану седницу на којој је за почасног грађанина овог:лепог приморског града проглашен адмирал _ Мате Јерковић. Свечаности проглашења присуствовао је и адми-
„рал Јерковић, кога су, пре то-
га у тиватској луци топло тд здравили грађани, морнари_ и постројена чета ветерана бокељске морнарице у. живописној народној ношњи. (Р. Се
ж у
" РЕФЕРАТ ЈУ! ословенског ДЕЛЕГАТА НА МЕЂУНАРОДНОМ САСТАНКУ ВЕТЕРИНА, РА. — Доцент Ветеринарског факултета у Београду др Јован Глигоријевић учествоваће 11, 12 и 13 априла у раду конпреса Међународног друштва ветеринара — хирурга и рентгенолога у Гану (Белгија), где ће поднети научно саопштење и приказати свој начин дијагтностицирања обољења зглобова помоћу уношења _ђентгенске касете у утробу животиње, |
(Наставак са прве стране)
У погледу разврставања извршена је измена у том смислу што ће службеници са високом спремом бити распоређивани за један до два платна разреда више него досада. То је учињено збот тога што су уведена два платна разреда за спремом као и због тога што су слу- | жбеници са високом спре-
ћени и њихове су плате
Ти|.
| комисија за
испити нису специјализација., Они би били организовани у самим установама. Поред тога, за здравствену службу значајно је и то да је решено и питање стажа, које је досада било прилично отворено,
Новине за службенике здравствене и просветне струке
За лекаре, стоматологе и феармацеуте који не оду на специјализацију предвиђено је да преко стручног испита, о коме је раније било речи, стичу стручну спрему која би отприлике била равна оној која се добија путем специјализације. За службенике здрав-
ствене службе са високом спремом такође је предвиђено увођење звања здравственог
саветника и вишег здравствевог саветника, чиме би се нај» квалификованији кадрови У овој служби изједначили са најквалификованијим кадровима у управи.
У просвети је такође предвиђено брже напредовање у платним разредима у случајевима кад се поједини просветни радници истичу према оценама које ће се давати крајем сваке године. У овој служби уводи се ново звање — педа.гошког саветника, које би добијали они просветни радници, учитељи, васпитачи, _наставвици и професори који својим радом у целини доприносе унапређењу педагошке слу-
Вељко" Зековић говори: на: јучерашињој. конференцији__ за,литампу.
жбе или који својим личним залагањем доприносе увођењу нових метода у раду. Просветни радници који добију то звање требало би да добију два платна разреда више него што су досада имали. Оцењивање, које скоро у свим службама врше комисије, у просвети би се према једном мишљењу „могло препустити директорима школа, односно управитељима. То питање није још сасвим рашчи-. шћено. Ми мислимо, рекао је друг"зековић, Да би и ове службенике требало да оцењује комисија која би се образовала од директора школа, претставника савета, претставника одбора Као и претставника синдиката. |
Отказивање службе »
У наставку конференције друг Зековић је одговорио на питање које се односило на отказивање службе. _ 5 у
С обзиром на овлашћења, надлежности И положа; службеника, преднацрт ТУ уноси битне измене. пре свега с предвиђа се орган, службеничка питања, који је самосталан и у чију надлежност спада доношење решења о отказу. Такође су законом предвиђена извесна ограничења за давање отказа,
О условима под којима се даје отказ решаваће ко» мисија за службеничка пи“ тања у једном поступку који обезбеђује да се тачно утврде чињенице због којих се даје отказ. а
Што се тиче самот слу"жбеника, он може да откаже службу сем када се налази под дисциплинским поступком, или кад је уговором обавезан на одређени рок. а
Даље преднацрт предви“ Ет да се службеницима ко“
о
ДИСКУСИЈА 0 ПРОБЛЕМИМА СОЦИЈАЛИЗМА на састанну професора и наставнина Београдечог универзитета |
Удружење универзитетских наставника организовало је јуче на Џравном факултету дискусију „Потледи на социјализам и њи хове карактеристике“,
Преко 800 професора и наставника Бесградскот универзитета испунило је велики амфитеатар Џравнот факултета. Састанак је отворио претседник Удружења др Чедомир ЏПлавштић, У дискусији о актуелним проблемима социјализма учествовали су мно -ти еминентни професори и научни радници, Између о" сталих, др Михаило Вучко вић, професор Економског факултета говерио је о про блему задругарства у социјализму. Професор Прав-
„
нот факултета др Јован Ђорђевић, говорио је о те ми: „Однос социјализма и његове политичке ортанизације = проблем социјалистичке демократије“, Ректор Београдског универ зитета и професор“ Правног факутета др Борислав Благојевић, дискутовао је о односу права и политике у социјализму, а Мирко | Перовић, професор Економ ског факултета, говорио је о проблему социјалистичке својине. ! : Дискусију о проблему со цијализма бестрадски универзитетски професори да ставиће на свом следећем састанку. ~
-
.станке са посла
+
је имају 15 година службе не може отказати служба сем у случају ако се орган у коме раде укине, ако је службеник кажњен аз кри_ вично дело или ако је за две узастопне године добио слабу оцену. '
Отказ се не може дати ни под условима који су иначе_ били предвиђени у ранијем систему,а то је за време боловања, трудници и дојиљи.
У државној управи, и ако се укине орган, отказ се не би могао дати службеницима који имају 15 година службе, већ се они стављају на расположење, Ако се не упосле за једну до две године онда се пензионишту, тојест добијају административну _ пензију.
На крају, друг Зековић је говорио о комисијама за службеничка питања. Оне би се, према нацрту закона, пре свега старале о спровођењу закона и биле би организоване на територијалном принципу: савезна, републичка, обласна, по крајинска, среска и општинска. Оне би решавале по жалбама и приговорима и давале би стручна упутства тим органима који би имали да се старају о извршењу овог закона. "Комисије су колективна тела и оне би решавале у већи-
2;
ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА СТАТИСТИКА МЕНЕ МАЊЕ ИЗОСТАЈУ СА ПОСЛА НЕГО МУШНАРЦИ
Постоје многи „разлози" зашто поједина предузећа не воле да запошљавају жене. Као главни „разлог“ обично се истиче да жене чешће изостају са посла нето мушкарци. Многи то чак документују и „подацима" из стране литературе, с обзиром да се у нашој земљи све до недавно о томе није водила евиденција. Међутим, од јануара проштле године Савезни завод за социјално осигурање почео је да евидентира изодо седам дана, одвојено за мушкарце и жене. И шта се показалот Показало се да мушкарци изостају у просеку чешће са посла него жене, например; у првом полугодишту 1956 године било је до. седам. дана укупно 1,018.098 изостанака. Од тога на мушкарце отпада
нечистоће прошлога лета, дечја парализа била узела маха, заиста се била подигла велика „пра“ шина". Људи су брже-боље чистили све што су стигли само да мимоишла та опака болест, Нашло. се тада средстава и у буџетима нароаних одбора за „ванредне мере". су „Све је ишло онако како се само пожелети може — али само дотле док се парализа није „утасила", Чим се број обољења смањио нестало је. страха, а с њим и брите за чистоћу. Хигијена је опет дошла на свој
стари, слепи колосек,
По последицама које може да 0стави парализа је заиста тешка бо лест. Али, зашто смо навикли да са мање забринутости гледамо, рецимо, на шарлах, мале богиње, ди зентерију, тетанус:.. Мако су те 60лести „мање опасне" од парализе, оне у нашој земљи остављају за собом више гробова, код деце наро-
чито.
Сељаци Горње Јошанице нису знали како да се боре против гушавости, па су, да би се спасли, по" секли све орахе у селу. За незнање
може да им се опрости.
Али, обиђимо и погледајмо како изгледају клозећи на многим желе-. зничким станицама и по кафанама — рекао је један лекар хигијени-
чар на састанку на коме
рило о чистоћи наших градова и на-
сељаг По кафанама, вели
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
у
БОРБА _ |
__0СНОВНА_ЛАТА. ОДРЕЂИВАЛА БИ СЕ_ НА ОСНОВУ ЗВАЊА И ТОДИНА. СЛУНБЕ 1 ПОЛОМАЗНА ПРЕМА РАДНОМ МЕСТУ |
ма. Оне би такође имале извесна управна овлашћења и самостално би доносиле решења. Савезне и републичке комисије би такође давале сагласност на извесна звања.
На завршетку конференције друг Зековић је нагласио да спровођење у живот овог 3акона нећегизазвати неке веће тешкоће, Мислим, такође, рекао је друг Зековић, да треба рећи да овај закон предвиђа могућност ревизије извесногт броја решења приликом чијег доношења су се при мењивали прописи Основне уредбе о платама и звањима службеника и Уредбе о звањима и платама службеника у банкама. Ту се пре свега ради о томе да се службеници са средњом спремом који су раније били у ХП платном разреду моту превести у Х| односно Х платни разред. Исто тако, службеници са високом ква лификацијом, а то нарочито важи за референте, који су имали већи број година могу да „иду" у десети платни разред. 5 , То је усвојено због тога што поједини службеници на дан превођења нису поднели своје доказе о годинама службе па су плевођени према положају у коме су затечени.
Преднацрт закона уводи значајне новине у нашем службеничком _ законодавству и ми сматрамо да би у дискусији нарочиту пажњу требало посветити новим одредбама које су унесене у преднацрт, рекао је на завршетку конференције друг Вељко Зековић.
ПРОШИРУЈУ СЕ НЕЋУНАРОДНЕ ПОШТАНСНЕ ВЕЗЕ
Ове године од почетка јуна, ступањем на снагу новог реда вожње на железници, прошириће се неке међународне поштанске везе између наше и суседних земаља. Директни поштански вагони „амбуланце“ возиће ове године од Бе ограда за Софију, а вероватно и до Свиленграда. Увешће се и директна кола између Београда и Солуна, У изгледу ;е да се успостави и директан поштански _ саобраћај са Ма» Ђарском до Будимпеште.
Увођењем директних поштан ских кола са овим земљама знатно ће се убрзати превоз међународних поштанских пошиљака, а нарочито транзита између Истока и Запада, у чијем превозу наша поштанска служба узима: велико учешће,
7184.314, а на жецр 233,.784. То је по броју запослених, Укупно, дана изостанака било је 4,462.094. Мушкарци су изостали 3,630.242 дана, а жене 831.852 дана. Узевши у обзић укупан број запослених, на једног запосле+ ног мушкарпа отпадало је 4,6 дана изостанака, а на једну запослену жену 3,56 дана.
Ево како то изгледа по републикама: у Србији мушкарци просечно изостају са посла (до седам дана) 4,57 дана, а жене 4,12 дана; у Хрватској мушкарци 4,76, жене 3,09: у Словенији мушкарци 5,85. жене 3,29; У Босни и Херцетовини Ммутлкарци 4,29, жене +19; У Македонији мушкарци 3,88, жене 2,79 дана. Једино у Црној Гори мушкарци изостају мање, — 4,90 у одно“ су на жене — 5,17 дана.
, з. Ш,,
ПРЕД СВОЈ
Збот прашине или тачније због
Кад је тена жицом,
клозета. Штедња!
би их тарне уређаје.
штају,
који је пре рата
гих да у погледу
се гово-
он, уме-
„
сто пријатног дискретног, бљешти јако светло, док на таваницама са-
мо једна сијалица од 20 свећа, уплечкиљи за неколико
ТУ неким предузећима су чак изнео је други лекар — „у интерештедње" позатварали све „сувишне" клозете и поскидали.сани-
Санитарни инспектор се пожалио да ради јалов посао: залуд што подноси пријаве Кад се са казнама одуговлачи или се
Чуо се и предлог да се преко о“ гласа потражи место где се улице поливају кад се чисте. .
Поменут је и некакав кмет Илија
Јабланицом, бичем терао сељаке да граде пут. Кукали сељаци и јадали се, али им није помогло. Ништа нису могли да учине сем да омрзну окрутнорг кмета, А о том кмету сељаци данас говоре овако: „Онај луди Илија био је и паметан".
Далеко смо од бича и од кмета Илије. Али не и од схватања мно“
радити само оно што се мора или само. онда кад притисне болештина. Пропушта се'да се захтева и оно што је, у интересу здравља, нор·мално и разумљиво,
Општина Балејнац, код Прокупља, поступила је друкчије. Пре два
Уторак,
управљања у погонима
Карловац, априла
· Дрвно-индустриско преду зеће је један од највећих колектива карловачког индустриског басена. То предузеће овде није цењено као један од најјачих извозника, него и као колектив у коме су у јачању радничког управљања постигнути најзапаженији резултати. Већ негде средином 1953 године партиски и синдикални руководиоци размишљали су како да поједноставе радничко самоуправљање, Кадгод је заседао рад нички савет, састанак је трајао. најмање два дана. Проблеми појединих погона ове дрвне индустрије били су различите па је било потребно много времена да их савет размотри. Тада је усвојен предлот да радници сваког погона сами решавају поједине проблеме и да излазе пред раднички савет са одређеним предло зима. Неки су сматрали да би требало основати радничке савете у погонима, али је било више присталица „радничке скупштине". Наиме, у сваком погону органом друштвенот управљања постала је радничка скупштина, коју сачињавају сви радници и службеници погона. Скупштина има свој одбор у коме се налазе чланови радничког савета тог погона и други радници. Данас у 0вом предузећу ради девет скупштина и може се рећи да кроз њих готово сви рад ници суделују у управљању. Ако бисмо хтели да набројимо све оно што је у предузећу учињено на иницијативу радничких скупштина, требало би нам много простора. За илустраци+ ју навешћемо само неколико примера на које смо наишли листајући документа, које ових дана сређује посебма привремена комисија радничког савета која ради на анализи развитка радничког управљања,
— Због великих губитака У предузећу је 1951 године био затворен ресторац друштвене исхране. Међутим, претпрошле тодине радници бу тражили ла им се у стако; смени осигура топао оброк хране. раднички савет је усвојио предлоге које је поднело некблико ралвич>
њих скупштина ла се поново оснује ресторан, Данас око 40'
'радника за време одмора узи-
ма храну у ресторану. за коју се плаћа 40 динара. Обропи хране су обилни и квалитетни,
— Радници на неким пословима изложени су временским непогодама, а радничке скуп“ штине складишта резане“ грађе и пилане тражиле су па таква радна места заштитна одела и огртаче. Предузеће је извршило одлуку радничког савета и утроштило три и Па милиона динара за заштитна одела,
— Радничке скупштине инси+ стирале су да се у предузећу отвори амбуланта, јер су радници морали да одлазе у дом народнот здравља, који се налази у другом делу града, АМ_ буланта нећ ради и ускоро ће добити и лабораторију па се више неђе губити време чекајући на налазе у лабораторији дома Народног здравља који. је преоптерећен послом."
Радничке скупштине бриву се и о производњи: а 9 повећању. продуктипности расправља се више него о другим проблемима. Електричне енергије није увек било довољно а почетком прошле године рад је био обустављен два месеца. Био је то велики губитак за пре дузеће, Као по неком договору радници су на скупштинама тражили да се
„„Манаставку рада саветог
· ИОНУСТВА РАДНИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА _ Радничка скупштина — оргађ
карловачког дрвно-индустриског предузећа
Поглед на дрвно-индустриско предузеће у Карловцу
сопственим средствима реши тај проблем. Антажована су средства инвестиционог, амортизационот фонда и фонда за самостално располагање и изграђена је електрична централа, која ће ускоро дати прве киловатчасове енергије. И не само електричну енергију, него и пару за сушаре, а увешће се парно грејање погона галантерије, ларкета и комадног намештаја. Радничке скупштиме И њихови одбори недавно су добили у своју надлежност од радничкот савета и неке одтоворније послове, Такав је случај, засад, са прима њем и отпуштањем радника. "Радничка екупштина може самостално да одлучује када ће кога примити или отпустити са посла. Тако је почетком ове голине радничка скупштина пилане отпустила 27 радника, који нису били потребни, а радничка скупштина галан-
ЗАВРШЕНО САВЕТОВАЊЕ ДОМОВА
ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ И
ка воде рачуна о њихову квалификацијама, а отпуштања пажљиво уз мају у обзир социјалне мо менте 'и тај посао сами'ра ници боље обављају, неђ што би то учинила хе
Радничке скупштине мај то су учиниле да је сам“ управљање у дрвно-инду стриском предузећу оцење ко као најбоље у карловаф ким предузећима, а акти» ност радничких скупштин ла рад радничкст савета ћ његових комисија у реше вању сложених проблема овот довно ~ индустриског комбината. " Борис КОЖАР
О РАДУ И ПРОБЛЕМИМА КУЛТУРЕ
У ДОМОВИМА ПУЛТУРЕ
Љубљана, 8 априла
вања о, раду, и проблемима домова Културе, које је организовало Веће културно-просветних савеза Југославије, заседале су три комисије у којима се расправљало о изградњи про светних домова, о проблемима стручно-техничке изградње, друштвеном положају домова културе и о систему управљања и финансирања ових установа. На пленарном заседању претседници комисија упознали су делегате са закључцима, Просветни домови у. већини случајева не одговарају стварним потребама културно-просветног, друштвеног и васпитнот рада — каже се у закључцима. Препоручено је да се културно-просветна друштва у оквиру својих могућности првенствено брину за уређење клупских просторија у којима би се одвијао кул турни живот тога краја. У закључцима се истиче и потреба да просветни домови што пре постану дру-“ штвена својина и да сеу њима уведе друштвено управљање и самостално фи нансирање. Исто тако истиче се да просветни домови
месеца донела је одлуку о уређењу села и одржавању чистоће. Наредба је строга: да 68, поред осталог, у року од, три месеца гробља оивиче јарком, да се створе сточна тробља, да се ђубришта удаље од бунара, да у двориштима не сме бити ђубрета итд.
Кад би тако и други поступили,
'сигурно се не би десило да у не"ким селима завладају епидемије
„греси“ опра-
Девојке
у свом селу, под
хитијене ваља У“
страх од
црног пришта само збот тога што су сточна гробља била незаштићена. Мељак је село на домаку Београда, До пре неколико година било је врло заостало. Данас га бије сасвим други глас, Не само због чистоће и реда у школи, дете има пасту и четкицу за зубе и свој пешкир, већ и због оног што се и у сеоским кућама изменило.
где свако
које · похађају течајеве
Црвеног крста за здравствено просвећивање, водиле су прави рат са заосталошћу. -Било је и свађа; између снаје и свекрве које носу хтеле да попусте, било је и батина којима су родитељи кажњавали „своје кћери за њихове. „новотарије", било је, дакле, свачега. А на крају једна свекрва је ипак урамила слику своје снаје и обесила о зид крај свот кревета. Цео Мељак је постао друкчији, јер је свак почистио пред својом кућом.
Од нове године до сада појавило се само двадесетак случајева дечје парализе. Биће добро ако не крене нагоре ни у „сезони" која за њу тек натлази, Зар би требало чекати да
парализе буде повод да се
узме метла и да свако почисти пред својом кућом7
Р. ПАЗАРЕВИЋ
!
| терије, када је почео Ради треће смене, упослила 4 радника. ·
Чланови радничког саће та истичу да радничке скуј штине _ необично солида воде кадровску политику у код упослења нових радни. комисија радничког савет, у великој је мери олакша
ком решењу. “
Комисије су дале иници" јативу да се и неки друт објекти, као например пар“ кови, са одговарајућим прд визорним објектима, уп требе за одржавање Кул "турних и других приредбћ
По завршетку саветове ња делегати су обишли не ке просветне домове у Сле венији. У
АД
» а
Несреће на послу бог. вубјентивних слабости
Извршно веће Хрватске јр“ змотрило проблеме из 0 сти радних однос Загреб, 8 апрић Извршно веће Хрватске разматрало је на дан седници извештаје о блемима из области односа. Нарочита па посвећена је стручном У" дизању кадрова у УМ стрији и наглашена попе ба да се делатност разне секретаријата на ТОМ ручју координира 1069 Комисије за уздизање
шном већу. дрова при Извор у пдаави
та
Несреће кеј сер: ју на послу биле с ј предмет дискусије. и товано је да у 50 07010 7 чајева узроци несрећа 6 же у субјективним с16. стима предузећа (недово ној хигијенско-те де заштити, слабој радвој ји сциплини, педов на ришћењу зашти става и другом), Сматра _ поред осталог, да би праве
ећима ликим предуз обне бе ватн а!
и пр“ |
треба да буду прилагођени потребама _ становника. жраја, 'како по" садтжећ свога рада, тако и по арх тектонском и урбанистич
ло формирати лос ров који би Г нову радну снагу
чавали је,
На састанку је при | љвана појава закашњеу “| са исплатом зараде. У о | с проблемом призр , незапослених, истакнут , | да би народни 9 и предузећа требало ~ а одлучније орије стр развој локалне из“ ад! и већих занатских а ница.
На крају донета је ка да се за израда ла У срезовима ова Сплит, Гослић, Кер (6 Сисак одобри износ милиона динара одбори, истакнуто. до седници, требало 6" ,
са. билишу и ам рам