Борба, 09. 04. 1957., стр. 3
~
уз 5
к, 9 април 1957
ћ ПРИЈАТЕЉ(| СТВО
4 Потпретседник Савезног из-
ршног већа Светозар Вукма овић провео је 20 дана у % даску _ блиских пријатељх земаља Средњер Истока
равим основама и испуњени озитивним садржајем, Каиро,
Вукмановића као добродошлог ријатеља чије су намере и ијатељство кристално јасни непомућени било каквим ком
|| бунацијама или циљевима који би тим земљама могли да "буду страни или нејасни.
Није нимало случајно да је лед Југославије велики баш
и у грчкој у којима је
|ових дана поново снажно 10|тврђено међусобно Фтве и поверење. Одлучно чУ>
пријатељ-
шње независности, односи за“
_сновани на равлоправности и немешању у унутрашње ства-
ри других, сарадња са свим земљама света ван и унутар
припадности појединим блоко-
вима, поштовање суверените-
. та и активна коегзистенција —
|
+
%
5 . међусобно света, свих његових делова.
у еве су то елементи који сна» Цу ) %
"ве света у коме живимо.
Данас је снажно стављено,
жно повезују народе и држа-
на дневни ред међународног збивања тешње повезивање и прожимање целог
Сваким даном је све већи и
у интензивнији утицај на свет' ску политику и збивања оних и држава које су се определиле " најбољи п к консолидацију прилика у
| ћи ла је пут потпретседника
за ванблоковску оријентацију м које у њој виде најкраћи и излаз за смиривање
свету. Може се слободно ре-
· Вукмановића по Средњем И-
стоку, неоптерећен елементима неких себичних интереса,
% био још једна снажна потвр-
|.
ДА исправности управо оне политике која одражава овак-
ћ ва позитивна кретања у све
Д
Ру. Ови контакти довели су и
- до корисне размене мишљења
у
о разним економским питањима и проблемима који су од
(| посебнор интереса за већину
Е -
земаља које је посетио Вук-
| мановић, Том приликом дошло
ч
|
| |
|
па
је до искрених разговора, који су још једном показали несебичну епремпост Југославије да у оквиру својих могућности, а оне су сваким даном све веће и озбиљније, ствује у привредном ку. пријатељских земаља. које У оквиру значајних економских напора крче свој пут из перазвијености и дојучерашње
учеразвит- полуколонисалне зависности правцу •,љларања здравих напцисналних економијка, сназж-
вих основа политистке незави-
сности и суверенссти држава. Ти се разговори нису крета-
ли само у оквиру реализације
будуће сарадње и отварања штире перспективе за њен даљи: развој већ су и били добра прилика да се направи би ланс успешних економских од носа који се већ читав низ го дина одвијају између Југосла Вије и појединих средњоисточ вих земаља, као што је то ва пример случај са Сиријом и суседном Грчком.
Средњоисточно путовање Светозара Вукмаговића и њетов боравак у пријатељској Грчкој претставља снажан лопринос бољем и дубљем међусобном Упознаваљу народа о“ Ввих подручја, као и остварењу тешње и ближе сарадње међу земљама, које све теже сличним циљевима како на плану унапређења својих про изводних снага тако и у одно су на светски Мир и његово учвршћење, Управо те заједничке црте својствене већини тих држава и чине њихову по литику све снажнијом полугом и елементом у оквиру неликог кретања света према његовом јединству и недељивој целини,
3. ПЕЧАР
НОВЕ МЕРЕ
Президијум ЦК КП СС и Ми нистарски савет СССР изради ли су предлоге за реоргапиза. цију управљања совјетском инв дустријом и грађевинарством То, нису коначне препоруке нити одлуке, већ само оквири за општенародну дискусију о даљим путевима развитка социјализма у Совјетском СавеЗУ. Дата је генерална линија Као база за детаљније разраћивање и усавршавање основа предвиђене реорганизапије чи ја примена треба да има изванредан значај,
Двадесети конгрес КП СС оцртао је контуре планова даље изградње земље, децембар ски и фебруарски пленуми ЦК учинили су осврт на нећ по стигнуте резултате мн одредили будуће задатке. На овом последњем састанку констатовано је да даљи развој наро: дне приреде намеће да се побољша систем управљања на свим пољима индустрије и гра ђевинарства, подразумевајући и управљање промзводњом, На остову тога, фебруарско заседање ЦК дало је инструкције
' Фним земљама арапског све“.
"руководећем органу Партије им влади СССР да израде конкретви пројект за једну широку, свеобухватну _ реорганизацију. То је сада и учињено и одговарајући предлози изложеви су у виду теза у извештају првог секретара ЦК кп сс Хрушчова,
тезе као да кондензују искуство, обогаћено нарочито последњих година, мсторије развоја совјетске народне привре де која — како се каже у тезама „отвара неограничене мо гућности за активно учешће народа у управљању производ њом",
„Интереси даљег развоја народне привреде" — каже се у извештају друга Хрушчова „захтевају побољшање органи зационих форми управљања у свим гранама индустрије и гра Ђевинарства. С тим у вези постало је потребно напустити неке застареле организационе форме руковођења мндустријом како би се отступило од политике даљег цепања техничког, економског и административног управљања у прилот еластичнијих форми управљања народном привредом, форми које се више ослањају на специфичне карактеристике појединих области територија и република".
Хруштчов је детаљно изложио елементе нове реорганизације тако да би било потребно много простора да се она подробно прикаже, Зато ћемо се ограничити на оно чему она тежи и шта је у њој основног „Организациона струк тура управљања» — стоји У тезама — „треба да се реорганизује како би се пре свега пружиле веће могућности развоју продуктивних снага, ка“ ко би се потпуније употребиле велике могућности, развила стваралачка иницијатива ширеких маса народа и обезбедило даље унапређење народ.“ не привреде и повећање благостања совјетског народа". То је циљ реорганизације која је углавном замишљена као „реорганизација управљања привредом на бази територи. Јалног принципа",
Совјетски Савез, почев од Октобарске револуције па наовамо, пролазио је у својој унутрашњој изградњи кроз веома значајне етапе. Садашња реорганизација одражава, на линији даљег развитка, потребу решавања нових проблема које је пракса социјалистичког развоја СССР поставила "на дневни ред. Од спровођења у живот ове реорганизације очекује се даљи пораст продуктивних снага што ће изи+ скивати даље усавршавање система управљања. Јер, као што се и у Хрушчовљевим тезама истиче, „развој социЈјалистичке привреде захтева стално побољшање _ организа цибних метода и форми упграв љања 5
___БОРБА
Бундесвер се
припрема
за атомско наоружање
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ БОНСКОГ МИНИСТРА ВОЈСКЕ ШТРАУСА
(Од сталног дописника „Борбе“).
Бон, 8 априла
·Западнонемачки Бундесвер ће почети у 1959 години да се опрема атомским наоружањем. У следећих 20 месеци, према изјави бонског министра војске Франца Јозефа Штрауса, то није могуће започети из разних разлога техничке, материјалне и политичке природе.
Није искључено, међутим, да ће обучавање кадрова Бундесвера у руковању атомским тактичким ору-
жјем почети ракије.
Министар Штраус је данас на конференцији за штампу само поближе разЈаснио изјаву коју нам је дао канцелар Аденауер у прошли петак. 3
Пре него што је прешао на срж питања, Штраус је дао начелно објашњење вла диног става.
Основна одбранбена концепција Атлантског пакта се заснива, рекао је Штраус, на примени атомског оружја. Командант Атлант ског пакта генерал Норстед примио је у том погледу директиве од Савета министара. Пошто је изјавио да ће трупе Атлантског пакта применити атомско оружје само у случају напада са Истока, министар је извео овакав закључак: свако одрицање од опремања своје армије тим оружјем, односно свако одрицање од употребе тог оружја идентично је у пракси са „пре-
"давањем Европе Совјетском
Савезу“. |
За Савезну с Републику, наставио је Франц Јозеф Штраус, потпуно је исти ризик било да је у њој ускладиштено атомско оружје или не.
Све државе-чланице Атлантског пакта су „подједнако угрожене“, али је Америка као произвођач тога оружја највише. Нико у Западној Немачкој, резону је затим Аденауеров војни министар, нема право да за хтева од САД да ове гарантују безбедност · Западној Немачкој, укључујући и Западни Берлин, и да сву исто време сав ризик пребаци на саму Америку, односно да јој се у техничком погледу омета да — У случају потребе — буде спо собна да изврши тај задатак. Он је притом, уствари, мислио на противљење. које се у немачкој јавности
Британска краљица . у посети Француској
(Од сталног дописника „Борбе")
Париз, 8 априла
Британски краљевски пар, краљица Елизабета П и Војвода од Единбурга, стигли су данас у Париз у званичну посету Француској. Њих су на аеродрому Орли поздравили претседник Франпуске Републике Коти, премијер Ги Моле, министри и остале највише личности Републике, а 8кламовала их је огромна маса Парижана, који су давно већ заузели места на тротоарима улица којима је прошла најпомпезнија поворка 'коју је икада Џариз имао прилике да ви ди.
Посета британске краљице Француској Републици пада тачно на 5%-годишњицу оснивања такозване „Срдачне алијансе" којом је "Француска признала 'Зританији њен искључив интерес у Египту, а ова, за узврат, Француској њен У Мароку. Тада је после потписивања споразума који је отворио «ову еру у односима две велике силе дотле увек завађене ок“ поделе света на интересне сфере, уследила посета оританског кКраља Едварда УП Ова коју данас чини британска краљица. уговорене приликом боравка Гија Молеа у Лондону, за време суецке кризе и уочи напада ва Египат, по свом сјају и срдачности, ако не по политич ком значају, превазилази прет ходне, које су у Француској одувек биле резервисане кКрувисаним главама Велике Боитаније — прадеди. деди и оцу данашње оританске краљице.
Програм боравка британске краљице И принца супруга је тандардан програм, који важи за све поглаваре држава и без изузетка траје саму три дана Али, у томе се и не огледа почаст која се одаје британском суверену. Сјај којим ће бити аропраћене све манифестације и пријеми прирећеви У част краљице. превазилазе све што је до данас на том плану у Француској виђено. Застава је много више и нарочито много више лепих, а поједине улице, особито Јелисејска Поља, украшене су при родним цвећем које 1е авиони. ма пренето с Азурних Сбала, а окачено је на канлелабре У зужини од Трга Конкорд до Тријумфалне калије. у
Версај. салони у којима ће се оложати велики пријем, та. кође су преудешени и реновирани Протоколаони церемонијап приликом тих пријема поилагоћен је "оитанскем и за брањује љубљење руку, а званицама кићење лажним наки: том. Пол светлошћу кристал“ них канделабрп у Опери, Версају, Јелисејској палати. блистаће прави дратуљи.
„
У Лувру су саграђене специјалне степенице да би могле да пропусте из кухиње — у којој ће 30 кувара спремати краљевску гозбу — 150 лакеја који ће служити званице на вечери чији је јеловник већ објављен, Из свих крајева Феранцуске и њених прекомор, ских територија специјални авиони донели су воће и поврће. У униформама из доба разних Лујева, специјално скројеним за ову прилику, лакеји ће служити званише и у дугим ходницима и салама „изгубљених корака“ правити шпалир.
Просечни француски републиканац — као што се то И овде истиче гаји есобито интересовање за призор који пружа монархија, иако не за њене институције У овом случају, као што то помињу панашњи уводничари „Фран тирера" и „Фитара“, појагљују се специјални интерес и дивљење, јер је „поглавар државе жена, и та млада и љупка".
„Краљица која личи на краљицу и принц који личи на принца" — каже католик Пјер
он.
„Насмешена краљица која се служи авионом и демократијом, која није напустила златце кочије, палишу и средњековне традиције" каже социјалиста Жорж Алтман. који закључује _ „(Рранпуска заувек републиканска, њени грађани и грађанке под претседништвом социјалистичке вла де примиће с галантним одушевљењем краљицу...“ јер "нема никаквих практичних разлика између. слободе која цвета под круном и оне под нашом фритиском жапицом!"
Ђ. ТПЕТТИЋ
а
Франц Јозеф Штраус
већ појавило против ускла диштавања атомског оружја на немачкој територији. А затим — и најглавније: од Савезне Републике Немачке захтевају, Каже Штраус, да Бундесвер не буде слабији и мање модеран него што су армије осталих дрг.ава Западне Европе укључених у атлантски. војни систем. Прецизније — ла и Бундесвер буде једнако опремљен и наоружан као и све остале армије из тога пакта.
Према томе, цело питање је јасно као дан: не ради се о неким посебним прохтевима Бона, него о заједничкој атлантској политици, која захтева да и немачка армија буде опремљена атомским тактичким оружјем — у интересу без бедности Западне – Европе. Ето тако изглета аргументација коју · употребљава Франц Јозеф Штраус, сасвим уверен и сигуран да нико у Џаризу, Лондону, Брислу или Хагу, ма како да гледа на целу ову ствар, неће ни моћи ни смети да каже било шта против. Јер, свако противљење из било које западноевропске престонице било би оквалификовано одмах као покушај дискриминације према Западној Немачкој, и потом, можда; и као „шуровање < Москвом“.
Опремање Бундесвера так тичким атомским о јем, каже Штраус. није горући проблем. Неопходно је извесно време да би се извеле одговарајуће припреме. Он рачуна да ће у току 20 месеци бити могуће да се уклоне све псстојеће међународне политичке препре ке (потребно је, наиме, одобрење америчког Конгре са за извоз тога оружја, вероватно и ревизија неке клаузуле из Париских уговора итд.) л да се реше различити технички проблеми. .
Министар Штраус је данас и нехотице обеснажио Аденауерову теорију о малим и крупним атомским оружјима.. Он је (сасвим тачно) објаснио да свако атомско оружје може да буде у исто време и тактич ко и стратегиско, што је зависно од његове примене и циља који њиме треба да се изврши — да ли су то среди тактички или стратешки задаци. Атомска му ниција може да се избацује из топова, ракетама ииз авиона. Штраус, међутим, каже да за Бундесвер не долазе у обзир атомске
: бомбе тешког калибра. А-
ли, подела на мало и крупно оружје, исто тако као и на тактичко и стратегиско, врло је релативна. А усто, стално подложвка променама које у њу уноси развој технике атомскот наоружа ња.
„Министар је поновио да ће Западна Немачка већ 1 јула ове године да стави на располагање штабу Атлантског пакта три некомплетно опремљене гренадирске дивизије, до краја године још две оклопне ди визије, а идућет пролећа једну планинску и ваздухопловну. Док је говориоо плановима за наоружавање Бундесвера атомским о
"ружјем министар Штраус
је стајао тачно испод велике слике Курта Шумахе ра, послератног вође немач ких социјалдемократа који се најодлучније борио против стварања било какве армије у Савезној Репу блици, Ни пет година није прошло од његове смрти и ето, баш у дворани социјалдемократске фракције министар војске изложио је мисли о немачкој армији која треба да буде опрем љена атомским бомбама.
Колико далеко — и за тако кратко време7
О. МИЛИЋЕВИЋ
Гудмундсон демантује преговоре о постављању ракетних пројектила на Исланду
„Копенхаген, 8 априла (АФП) Исландски министар ино стравих послова Гудмундсон изјавио је у Копенхагену да његова влада досад није водила никакве преговоре с владом САД о смештају теледиригованих ракета на територији Ислан да. Министар Гудмундсон је додао да садашњи америчко-исландски уговор не дозвољава САД да поставе ове пројектиле на територији Исланда без претходног одобрења његове владе. · Гудмундсон је допутовао у Копенхаген на путу за Хелсинки, где ће учест“вовати у раду конференције министара иностраних по-· слова нордиских земаља, која сутра почиње у финској престоници. ,
[писмо из ЊУЈОРКА "Американци о економској помоћи _ другим земљама
КОНГРЕС ИЗНЕНАЂЕН РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТА ПРЕДЛАЖЕ ОСНИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛНОГ ДЕ ПАРТМЕНТУ — ПРЕГОВОРИ С
(Од сталног дописника
„Борбе“ ) Њујорк, априла
7 САД је, у марту, било много речи о америчкој
помоћи иностранству.
Саветодавни одбор за ме-
ђународни развитак објавио је главне смернице свог програма за будућу помоћ САД неразвијеним земљама, претседник Ајзенхауер је изјавио да ће се држати повећаног плафона који је предвидео бупетом, конгресмени су износили ставове рго = сопфта час на овом, час на оном аспекту, а у штампи су се појавили резултати разноврсних анкета и студија које махом говоре о томе да је америчка јавност за настављање помоћи другим
земљама. Помоћ економски развијених с" држава неразви-
јеним земљама и областима одавно је већ међу најважнијим светским проблемима и не мали се: напори у Уједињеним нацијама годинама улажу да се образују већи и ефикаснији фондови који би, у
оквиру те организације, најбоље могли да користе свим оним — многобројним
земљама које желе да развијају своју привреду и подижу животни стандард. Иако је сувише изразита економска неједнакост у свету данас већ призната као један од разлога нестабилности међународних политичких прилика, проблем таквог фонда при УН још је нерешена тачка на дневном реду светске организације. '
· Такмичење великих сила
У таквим околностима, с престанком старог хладног рата, почело је да се одвија такмичење великих сила, САД и СССР, у понудама и пружању економске и друге помоћи на разним странама света. Од недавна та се утакмица појачала и проблем је овде, У САД, постао актуелнији и занимљивији него икад раније. Делом због појаве Совјетског Савеза са својим програмима изван источног 6блока. Делом због непрестаног осамостаљивања бивших колонија и зависних територија које у независност улазе, по правилу, с тешким приликама у неразвијеним својим привредама. Делом због извесних већих промена у дугорочним плановима америчке дипломатије, изазваним било већ поменутим моментима (одједном веома порасло ' интересовање за Африку, например), било неким другим '(Ајзенхауерог ва доктрина о преузимању позиција које су савезници САД изгубили на Средњем Истоку У овој фази, ваља рећи, јавило се и питање хоће ли
ЗНАТАН ПОРАСТ АНТИВИОСТИ АЛИРОНИХ УБТАНИЋА
(Од сталног дописника „Борбе") ЏМариз, 8 априла
Како јавља агенција из Алжира последњих неколико часова забележен је знатан пораст устаничке активности. Само данас је, према француским изворима, извршено 25 атентата у којима је изгубило животе 25 људи, а 40 рањено.
Нарочито је активност устаника била снажна на терену Орана, где је воз који саобраћа на линији Оран — Коломб Бешар налетео на мину тешку 150 килограма, којом је приликом 11 вагона излетело из шина проузрокујући, како јавља „Франс соар", свега две жртве. Приликом напада' припадника алжирске народноослободилачке војске на један војна конвој, Французи су изгубили осам људи, од којих су четири рањена.
У самом Алжиру у Казба Фидеј командоси алжирске народноослободилачке војске напали су једну патро-
Народно републикансна странна тражи окончање
Париз 8 априла
Народни републиканци су позвали данас владу да преузме иницијативу за хитно обустављање рата у
КП. ФРАНЦУСКЕ ПРЕДЛАЖЕ САРАДЊУ МАНДЕСФРАНСОВИМ РАДИКАЛИМА И СОЦИЈАЛИСТИМА Федерације КП Француске за Париз и Департман
Сене упутиле су данас позив, радикалима Мандес-
"Фрранса и члановима влади-
не Сопијалистичке странке за заједничку ахцију против јаког покрета деснице и учесталих фашистичких изгреда у Паризу.
рата у Алжиру
Алжиру и за уставну рефор му. Ова два вишегодишња проблема била су у центру пажње на састанку руковод ства ове католичке странке, од чијих гласова већ више месеци зависи стабилност владе социјалисте Гија Молеа у Парламенту.
Истакнут вођ овог покрета Робер Шуман осудио је садашње владине планове за успостављање реда и мира у Алжиру, истичући да су они неприменљиви. Он се, међутим, изјаснио против повлачења снажних војних снага све док планиране реформе не буду спроведене у дело.
"Што се уставне реформе тиче, католици су на свом састанку изразили жаљење збот владине неактив-
.
ности и затражили непосредну иницијативу премијера Молеа за јачање и стабилност извршне власти,
лу зуава и убили једног наредника и једног војника. За исто ово време, према француским изворима, убијено је 60 устаника. Осврћући се на случај Али Буменђела, алжирског адвоката и једног од руководилаца НОФ, који је после ужасних мучења претрпљених у Команди падобранаца полудео и, наводно, скочио кроз прозор, Ги Моле је, изразивши сумњу да би се такви случајеви насиља и кКршења законитости могли догодити, изјавио да је наредио да се спроведе истрага до краја, Б. ПЕШИЋ
Мандес-Франс одлучно устао против репресалија у Алжиру
Париз, 8 априла (Танјуг)
Радикалски лидер Пјер Мандес-Франес одлучно је данас устао, против репреса лија француске армије над становништвом Алжира. "Сведочанства су исувише бројна "и поуздана, тешка злостављања толико пута потврђена, а узбуђења број
них војника и официра и-.
сувише дубока да би могли да посумњамо у стварност бруталност и изгреде у Алжиру“, — рекао је МакдесФранс коментаришући у једном говору у Паризу одлуку владе да формира спе цијалну сталну комисију“ уза заштиту личних права и слобода"
КИШИ УПОЗОРЕН ДА НЕ ОЧЕКУЈЕ НИКАК-. ВЕ КОНКРЕТНЕ РЕЗУ ЛТАТЕ ОД РАЗГОВОРА С АЈЗЕНХАУЕРОМ .
Њујорк, 8 априла (Танјуг) Америчка штампа опширно разматра стање америчко-јапанских однота пред посету премијера Кишија Вашинттону, која се очекује средином јуна. „Њујорк тајмс" предвиђа да ће Јапан, осећајући се снажнијим због повољног — приБредног положаја, тражити из мену основе на којој би почивали досадашњи међусобни, односи. Лист. пре свега очекује захтев за измену војног уговора у смислу већих пра» ва за Јапан, а затим енергич-
није инсистирање Кишија да САД пристану на ублажавање ембарга према НР Кини.
„Иако су амерички претставници упозорили Кишија да не очекују никакве конкретне резултате од разговора с Ајзенхауером, јапански политичгри, како наводи дописник „Њујорк тајмса" из Токија, претстојећим разговорима придају велики значај због користи које треба да донесу владиној странци = уочи нових парламентгрних избсра аи треба да се одрже на јеен, !
се САД ангажовати и у пружању помоћи Источној Европи и у Вашингтону се управо воде преговори с Пољском о дугорочним кредитима,
Претседник Ајзенхауер је предвидео, у свом плану, износ од 1.950 милиона долара за пружање невојне помоћи у оквиру укупног програма од 4,400 милиона, у коме се, као што. се види, претежни део средстава намењује војној помоћи. Чак се и већи део из партије „невојне помоћи" од 1,100 милиона овде сматра да је стратегиског карактера, јер је намењец америчким савезницима у Азији и на Средњем Истоку да лакше сносе војне терете, али се претпоставља да ће он ове године бити осетније смањен у корист помоћи која се даје за чисто економски развитак тих и других земаља.
Прошлогодишња средства за невојну помоћ била су за око 200 милиона долара мања износила су 1,749 милиона долара — и у њима је 1,162 милиона било намењено олакшавању одбранбених терета У неким земљама, 135 милиона ишло је на помоћ по програму „Тачке четврте", 102 милиона је било издато у друге неке сврхе, међу којима и за избеглице, а 250 милиона пружано је као помоћ за привредни развитак.
Саветодавни одбор за међународни развитак,. чији је претседник Ериж Џонстон (познат по својим плановима за регулацију реке Јордан и дру гим сличним средњеисточним програмима), није изнео у свом извештају никакве суме, него је препоручио оснивање једног специјалног фонда при Стејтс департменту, ко ји би пружао техничку помоћ и прибављао средства за ула-
тање у привредни _ развитак земаља "Латинске "Америке, Азије, Африке и, посебно,
Средњег Истока. Фонд би при премао стручно особље за те мисије, а средства би радије давао у виду зајмова него поклона. Отплата би требало да буде, како се предлаже, под повољнијим,условима нето што их даје Међународна банка и, делимице, у домаћој
валути којом би'' фонд, оо'
свом нахођењу, могао да ргсполаже, По „овом првом, идејном нацрту, фонд би настојао да не конкурише ни Међународној банци, која делује у оквиру УН, нити друтим финансиским установамг националног карактера, а ни приватним инвеститорима капитала. |
Анкете побијају конгресну опозицију
Међутим, у сенатском се специјалном комитету, који се бави пословима помоћи, много расправљало и још се расправља о конкретном · програму претседника Ајзенхауера. Полнесени су многобројни извештаји и студије и они су махом за пружање 0обимне помоћи. ,
По једној анкети — 64% упитаних Американаца мисли да је досадашња помоћ била врло — корисна активност САД. По другој — 52 није било против пружања помоћи земљама које су антиблоковски расположене. По трећој 90%, је истицало вредност помоћи државама везаним за Запад. По четвртој 85%о је одобравало економску помоћ неразвијеним земљама уопште. По петој — 71%, је сматраа, да је економска помоћ значајнија него војна. По анкети Националног центра за
• КРАТКЕ
ЧЕХОСЛОВАЧКА
_ ПОСЕТА БУГАРСКЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ. У Праг је јуче допутовала делегација бугарског Парламента, која ће за време боравка у Чехословачкој посетити разне крајеве ове земље. (Танјуг)
ИСТОЧНА НЕМАЧКА
ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ С КИНОМ. Измеђ |
. 1 У Источне Немачке и Кине закључен је трговински споразум за 1957 годину. Овим споразумом се предвиђа повећање обима размене с обе стране. нарочито сировина и робе ши-
роке потрошње,
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
ОПАДА СМРТНОСТ ОД ТУБЕРКУЛОЗЕ, здравствена организација објавила је податке о
џ 53 су -
сти од туберкулозе у времену од 1950 до 1955 тодине. Пре.
ма овим подацима, смртност од туберкулозе знатно је сма
њена у европским земљама, захваљујући савременом на-
чину лечења. (Ројтер)
ЈАПАН
РАДИОАКТИВНА КИША,
дне у северним областима ост
сад најјача радиоактивнаки пта У понтиј а Де. серваторије се каже да је ова Кована недавним нуклеарним експериментима у
БРАЗИЛИЈА
САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА.
за 22 путника су погинула, догодила у станици Мањо,
и
ФОНДА ПОЉСКОМ
у близини Рио де Жанеира. (АФТ)
— џонстон ПРИ СТЕЈТЕ
проучавање јавног мнења који се годинама већ бави: овим проблемом, · крајем 1956 90%, анкетираних било је за настављање програма помоћи, 7% против, а 3% је било без одређеног мишљења, што значи да је позитивно расположење, у САД порасло У последње две године за пуних 12 от= сто.
Ради илустрације: један је конгресман изишао с детаљизираном анкетом која му је показала да је проценат оних који су се, например изјаснили за помоћ нашој земљи, мако је она изван блокова и води своју независну политику, толико превагнуо „чак и преко оног што је он сам очекивао".
Ови су подаци супротни мишљењу које је досад владало у Конгресу и оно сада — по „Њујорк тајмсу" — долази у озбиљну сумњу. Сводило се, наводно, углавном на то да је: Прво — већина бирача против пружања економске помоћи уопште јер да је „нелотребна по безбедност САД, да не ствара пријатеље, а оптерећује вмеричку економију". (Вашем дописнику један је републикански функционер са Севера САД развијао ту тезу негде крајем прошле тодине); Друго — да је претежна већина против економске помоћи такозваним „неутралним земљама", тојест, земљама. које уствари не желе да улазе у блокове, а међу којима
се мноте и боре против блоковске поделе света.
Ако су те закључке у Конгресу демантовале све ове анкете и студије, Ајзенхауеровој влади биће лакше да се у парламенту бори за усвајање њеног програма, иако је тамо врло велико расположење да се буџет смањује.
· Први корак ка Источној Европи
Сасвим је засебно и оригинално питање да ли ћа САД дати Пољској помоћ у виду зајмова и права на куповине пољопривредних вишкова, Ти се преговори одвијају иза затворених врата у Вашингтону, али се ипак чује да су доспели у мало повољнију атмосферу Него што су били коју недељу раније.
Ако би неки споразум. био' постигнут, а с пољске се стране претпоставља једино такав који ће ићи без икаквих политичких усло-. ва, резултат. вашингтонских преговора могао би да буде значајан моменат који би им сам, објективно, говорио о једном прогресивном курсу у међународ ној политици који постепено поправља политичке хоризонтале у свету.
Б. ЛАЗИЋ
АМБАСАДОРИ БРАЗИЛИЈЕ, БУГАРСКЕ И ЕТИОПИЈЕ ПОСЕТИЛИ СТАМБОЛИЋА.
Претседник Савезне народне скупштине Петар Стамболић примио је јуче у _ куртоазне пођете амбасадора Бразилије Рибеира Коута, затим амбасвадора Вугарске Николова, као и амбасадора Етиспије Кефлегзија. (Танјут
!
КОЧА ПОПОВИЋ пРИМИО СОВЈЕТСКОГ АМБАСАДОРА
Државни секретар за из востране послове Коча Поповић примио је јуче у подце совјетског амбасадора у Југославији Николаја Фирјубина.
Совјетски амбасадор посетио је државног секретара Кочу Поповића на своје тражење.
(Танјуг)
ЕСТИ
Светска
У прошлу суботу после по-
У извештају локглне опкиша. вероватно, проузроСССР. (АфФП)
Приликом судара два воа 12 је рањено, Несреда 66
=>
.