Борба, 09. 04. 1957., стр. 4

у ДР

Страва 4

писмо из

ЛОНДОНА

=: БОРБА.___

Пуковник Блимп и мистер Батскел

(Од

сталног дописника

„Борбе“)

Лондон, априла

Име пуковника Блимпа узалуд ћете тражити у телефонској књизи, у списковима активних и пензионисаних официра, или.у матичним књигама рођених и погребених.'Пуковник Блимп није живо биће,

нити је икад живео човек под тим именом. Он је измишљена личност |. = измишљена, а ипак стварна — као штосу измишљени стварни) Дон Кихот, Остап Бендер и Паја Патак.

Пуковник Блимп је персонификација вечито индигнираног, реакционарног Енглеза, који простодушно и непоколебљиво верује у заставу, империју и апсолутну супериорност гордог Албиона, позваног да бродовљем и топовима одржава ред, мир и правду на овом неваљалом свету. Он дубоко сумња у националну еманципацију „нижих раса“ и у такве домаће новотарије као што је лоуштвена еманципација „ни-

(а ипак

старински

жих класа“. Пуковник Блимп је, једном речју, (гие Бе Тогу — истински плави конзерватива ц. Мистер Батскел је такође измишљена личност, али новијег датума. Њеегово је име синтетички настало из делова познатих имена БАТ-лер _ и Гејт-СКЕЛ. Као што се из тога може закључити, мистер Батскел је персонификација „малог рађанског интелектуалца који једном ногом стоји на конзервативној левици, а другом на лабуристичкој десници човека који се мења с временом у коме живи, не сувише оптерећеног · крутим принципима, увек склоног компромису. По мишљењу својих следбеника мистер Батскел је вешт и практичан политичар, а по ми_ шљењу противника он „нити смрди нит' мирише“,

ПЛАВИ И РУЖИЧАСТИ ПУТ

Пуковник Блимп и мистер Батскел већ дуже времена живе као сустанари У просторијзма Конзерватив

не странке, Мако се никад : нису волели. некако су се: трпели. Али у последње вре ;

ме почели су да се гложе, Батскел назива Блимпа сме шним гнахронизмом, поли-

_ тичким фосилом минуле е-

похе — а Блимп назива Бат скела: мекушцем, превртљивцем, каткада издајником, а понекад чак и социјалистом! Блимп и Батскел све се више сукобљавају око спољ не, империјалне и домаће политике — око свега, почев од Суеца и Кипра, па до штрајкова и пореског система. Сер Антони Идн

настрадао је зато што се! браве, је добро познати лик

узеевноовневачананновааваоченвннони

озевевевенвевовнворвооввоввавовосровевоввовосео У

З : . : : : : · : • : : : : : : Н : • :

вававовзазвовезововвозвовевоввовововоквзнавевовавевавизоввовевевнвовевегаввавевововевавевозееввтоава вео

Познати с карикатуриста Ло:

љутитог пуковника:

око Суеца замерио обојици ;Блимпа. Други карикатузиста; Вики послужио се другим ме-:

— Батскелу зато што је у- :

општо запонињао војну интервенцију, а Блимпу зато

штто је „срамно капитули- :са, који својом појавом : Блимпов шарм у толикој мери : да је просто немогуће отети се :утиску да је пред нама прави, : живи пуковних Рлимп од чрви фи меса.

Рао на пола пута“. За лор„дом Солсберијем ниједан не жали. Батскел је задовољан јер сматра да је Солсбери у души био „блимповац“. А Блимп вели да се уважени лорд „загрцнуо гутајући ко марца, пошто је претходно без по муке прогутао камилу“. Другим речима, шта је имао да подноси оставку због Макариоса, кад је није поднео после суецке бруке! Али је ипак лорд Солсбери својом оставком дао пуковнику Блимпу још један аргумент више да мистер Батскела оптужи за издају „правог конзерватизма“. Таква оптужба већ постоји против владине унутрашње политике, те стога заоштравање сукоба на плану империјалне политике само доприноси сазревању кризе. Конзервативна странка У целини, укључујући и Макмилана и све оне који се

· досад нису јасно определи-

ли ни за Блимпа ни за Батскела, приближава се раскреници. Од ње удесно води „прави плави конзерва-

"тивни пут“ империјалне ве-

личине и слободне приватне иницијативе — а улево скреће „бледо ружичасти пут“ прилагођавања међународним променама и хоћеш-нећеш очувања текоВИНА лабуристичке владавине, у домаћим друштвепно-

ГРУПА МАЂАРСКИХ ИЗБЕГЛИЦА ОТПУТОВАЛА ИЗ НАШЕ "ЗЕМЉЕ У ШВЕДСКУ

·" Према обавештењима из штведске амбасаде, 8 априла отпутовала је с Ријеке специјалним возом за Стокжолм прва група од око 260

....

тодом. Уместо да црта фике: тивног. Блимпа, он.ја даа. жау рикжатуру вође ; 0-, ·буњеникј капетана Вотерхау-:

аооананозе

економским односима. Којим ће путем конзервативци7 КОНЗЕРВАТИВНИ ПРОЛЕТАРИЈАТ

Резултати дугог низа допунских избора за упра-

Недавно се у нашу улицу

жњена посланичка места у Доњем дому. константно показују један те исти феномен — померање гласова у корист опозиције а на штету владе — али не на тај начин што би конзервативни гласачи прелазили на страну лабуриста, већ .првенствено зато што читави одреди торијевске гласачке војске апстинирају од гласања. ,

Ономад је у Вестминстеру, на годишњем састанку Централног одбора Конзервативне странке, са великом пажњом извршена анализа те забрињујуће појаве, Констатовано је оно што већ цео свет зна — да су добро стојећи и средњи граЂански слојеви (такозвана „средња класа“) незадовољни владином политиком и да се то, ето, одражава У њиховом бојкоту конзервативних кандидата на допун ским изборима. Где је излаз из таквог стања7

Одговор је дао пуковник Блимп кроз уста лорда Вул тона, шефа партиског апарата: „Земља тражи прави конзерватизам, а не социјалистичко-конзервативну, па пазјанију!“ ... ~

Лорд Вултон је, дакле дошао до сензационалног 0ткрића да конзерватизам не иде баш најрадије руку под руку са социјализмом и да „прави конзерватизам“ у суштини значи курс на укидање свега онога што су конзервативци · наследили од лабуристичке владе и што су силом прилика морали да задрже. Као изразито „социјалистичко оптерећење“ лорд Вултон је гур нвуо.влади под нос њено недовољно старање о доброти „средње класе“ и њен

Слике и прилике

доселио човек

„страх од онога што би могла рећи целокупна маса гласача“. Остали су говорници на састанку свесрдно подржали лорда Вултона, а расположење целог збора можда је најбоље формулисала леди Хагинс, која је изјавила: „Конзервативци морају да помогну својим сопственим бирачима, великој средњој класи. Ако тако не поступимо, изгубићемо на следећим општим изборима и постаћемо пролетаријат у социјалистичкој држави“,

ЗА КЛАСНУ ПАРТИЈУ

, Украткф, пуковник Блимп јасно и гласно тражи да

"конзервативци делају као

класна . партија „велике средње класе“, г Говорећи 0 „целокупној

„маси гласача“, лорд Вултон

је очигледно мислио на све

гласаче у земљи, међу њи-

ма и на раднике. А будући да ће радници увек гласати за лабуриста као своју класну партију, зашто би се конзервативци бринули о „целокупној маси гласача“ кад логично треба да се ослона искључиво на ону класу која им указује подршкуг Угледни часопис „Економист“, гласило конзерватив ног батскелизма, критиковао је класну настројеност блимповаца: „Пледирати за интересе класе уместо за интересе заједнице. исто је толико економска колико и политичка грешка“. Слично је мишљење изразио и један читалац у писму уредништву владиног „Дејли телеграфа“.

Али је из бритког пера пуковника Блимпа одмах дошао одговор: „Немогуће је истовремено заступати организоване раднике који

"траже веће наднице, посло-

давце који неће да плате и неорганизоване жртве инфлације. Пред вама стоји

избор... Или ћете заступати некога, или никога... Ако су недавни

допунски избори икога разобличили, то су учинили са оном 'чудовишном двопартиском творевином, мистер Батскелом“,

Рукавица је бачена и бор ба је почела. Али, док мистер Батскел још увек верује да ће са пуковником Блимпом наћи компромис (јер он би увек са сваким најрадије ишао на компромис) — пуковник Блимп већ јавно говори да мистер Батскела треба спалити на ломачи.

Коста ТИМОТИЈТВИЋ

ДАНАС. ПОЧИЊУ. ЈУГОСЛОВЕНСноРУМУНОНИ- РАЗГОВОРИ

о регулисању узајамних потраживања

У Београду данас почињу југословенско-румунски разговори о регулисању узајамних потраживања између Југославије и Румуније насталих пре и за време Другог светског рата. Југословенски и румун. ски претставници преговараће, такође, и о накнади имовине оним југословенским грађанима који су прешли из Румуније у Југославију. '

Румунска делегација, ко. ју предводи потпретседник румунске Државне банке Хориа 'Тату, већ је допутовала у Београд. Југословенску делегацију на овим претоворима предволи У“ правник Уреда за заштиту југословенске имовине у и. ностранству Никола Булајић. (Тамјут)

ПРЕГОВОРИ 0: МАЂАРСНОМ 0' КОРИШЋЕЊУ НРЕДИТА

У другој половини априла почеће у Будимпешти претовори између претстав ника Југославије и Мађарске о условима коришћења и отплате кредита од два милиона долара који је Ју гославија начељно одобрила Мађарској у јануару ове године, Рок отплате 0вог кредита утврђен је на две године.

Југословенска влада већ је обавестила владу Мађар ске да може одмах почети са набавком робе, На овај начин — како се очекује биће створене _ могућности за нормализовање југословенско-мађарске робне размене која је због догађаја у Мађарској била у извесном застоју. (Југопрес)

Прететавници страних тувистичних дизба· посетили Нварнерсну ривијеру

У априлу се предвиђају врло бројне посете страних туриста

Опатија, 8 зприла

Опатију је госетило тридесе так претставника страних туристичких бироа, који су разгледали поједине туристичке ми угоститељске сбјекте и ступи ли у контакт са туристирчким отанизацијама Ријечкот среза. Поред Опатије они су посетили и Цриквеницу и Ловран. Заједно са њима ова места го сетили су.и дописвици поједи них аустриских, британскихи западнонемачких листова, интересујући се о условима и могућностима летовања у 0 вим крајевима.

У Опатију ће ШП априла допутовати прва већа група туриста из Западне Немачке. У току овог месеца, поред 500 већ најављених аустриских ТУ риста, У Опатију Ће стићи још око 250 туриста из Аустрије и око 800 туриста из

ЗРЕЊМИН: Више производа

прехрано енемтексти

индустрије

Зрењанин, априла Недавно је усвојен друштвени план Зрењанинског среза који предвиђа знатан пораст производње артикала широке потрошње. За укупну индустрисву производњу за ову годину предвиђа се пораст од 25,3 отсто, од чега највећи део отпада на прехранбене производе. Предвиђа се производња три хиљаде тона, гликозе и око 2.200 тона "биљних масти, Зрењанинска скробара је ове године снабдевена сировинама, па ће моћи да произведе близу десет хиљада тона скроба више него прошле тодине. Рачуна се да ће се истовремено произвести и 700 тона јестивог уља. Од нарочитот значаја је повећање производње пастеризованог млека од 55 хиљада литара, затим око 50 хиљада килограма разних сирева и 12 хиљада килограма маслаца.

На повећање производње млечних производа треба да утиче, према друштвеном плану, даљи __ развој сточарства, а нарочито повећање производње сточне хране. Предвиђа се да ће произвести 12 хиљада тона сточне хране више него 1956: године, а биће и више разних корисних отпадака у прехранбеној индустрији, око три хиљаде тона више него прошле године,

У овој години зрењанинска текстилна индустрија произвешће за потрошаче близу 70 хиљада квадратних метара тепиха, 17 хиљада квадратних метара плиша, 51 хиљаду туљака и шешира и око 20 хиљада пари чарапа више него прошле тодине,

Истовремено, хемиска индустрија Зрењанина ,повећаће производњу сапуна за 128 тона, што износи половину укупне пропшјогодишње производње.

М. ПАВЛОВ

Уторак, 6 атруу 5

ВАЗДУШНА Лиу АНСТЕРДАН-—ору ОТВАРА СЕ 15: ај

КОМПАНИЈА а Клу

ваздушни отвориће 15 априла

зи у Београд двадесет ју — птетставника ских путничких И тупа ких „агенција из (ј них Америчкх Др; тлеске, Западне Немачке ЖХопандије, Они ће ти Титоград; Дуб Ријеку и Љубљану У циду упознавања југословец туристичких објеката, Авион КЛМ в ; традан, 16 ара РрЕ : стердам са г па ПН И њака, претставника ЈАТА, ПТТ-а и штампе,

На линији Београд селдорф — Амстердам сир браћаће једном недељно му дерни авиони типа „Кој. вер". Авиони ће долази у Београд сваког ка У 19 часова, а из Беота да полазиће уторком у | часова, (Јутопрес)

Кџфа ћема на лешовање

Места на острвима " Средњег Јадрана

ОСТРВО ЛАСТОВО — шумовито, пуно увала и заклона. Угод-

на клима, познати ластовски,

јастози и вино. Нема угоститељског објекта, Има 40 приватних лежаја пе 150 до 200 динара, Уз могућност исхране код станодавца, Има електричну струју и воду, довољ» но меса, рибе, воћа и поврћа. Нарочито погодни терени за подводни риболов. Боравишна такса 12 динара, Везе; бродом са Сплитом, Корчулом м ду" бровником. Информација преко месног туристичкот друштва, и ВЕЛИКИ — село на остр ву Ижу, богато виноградима, маслињацима, јужним воћем и риболовом, Плажа у ували места и на оближњем острвцу Рутњак. обраслом боровом шу"мом. Сваходневна „веза. бре дом са Задром, има [5 приватних лежаја по 140—150 ДИЗ нара, Хотел „Сланац" даје пуп пансион у сезони за 600 динара, а по сталним уговорима са предузећима за групе 530 динара по особи, Боравишна такса 13 динара. Информације; пољопривредна задру“ та у Ижу.

МУРТЕР — место на Истом“ |у месном удаљеном од штву,

меном острву Шибеника 15 миља, од Задра 23, а од Корнатских Острва 7 миља, Има више пешчаних

Плажа у Милни на Брачу :

дељно: са“ Задром "и једанпут пруга Сплит — Ријека, дневна аутобуска веза Шибеник Задар — Сплит, пун пансион У хотелу „Сланица" стаје 580 динара, а само храна 420 динара. Има 250 приватних ле„жаја по 90—120 динара, уз могућност кувања за 20 до 39 динара дневно, Боравишна такса 15 динара, Информације туристичком | ДРру-

БОЖАВА — рибарско село на Дугом Отоку, у старој 60-

Западне Немачке, који ће У “ = пп – њој провести , дана, плажа, Везе: свакодневно бро- |ровој шуми. Везе: бродом са , ћ м. п. |дом са Шибеником, трипут не- Задром четири пута недељно,

— А штв св све то вас тиче, јесте ли ви

· претседник за: заштиту биља и растиња

који је за кратко време свима пао у очи. Миран неки грађанин, комшијама се учтиво јавља, скида шешир, децу помилује по тлави, умилно се осмехује и некако тихо корача као да се боји да некоме није на еметњи. Када суседи плану темпераментом овог полуострва око тога чија је жена прва почела да тресе тепих у дворишту, збот чега ће се сви сигурно погушати, и кад настане русвај и пакао препирки и оптужби, овај човек их онда умирује, теши, немојте људи, то су ситнице, непотребно се узрујавате, џабе трошите Фнертију, може то мирно да се реши. Када се комшилук увече скупи испред капије и почне узбуђено да шла| пуће како је госпа Мица ухватила гобн Тасу у прељуби, а госн Таса је човек у годинама и шта ће му то, овај) човек прилази скупу, ућуткује их и моли, немојте људи, шта се нас тиче туђи живот, зашто стварамо злу крв, то је њихова ствар, то није наша брига.

Слушамо ми. тако њега шта прича и сумњиво машемо главама.

— Није ово наџ» човек, — сви констатујемо и почињемо да га боље загледамо и проверавамо. И ускоро већ донесосмо неке судове о њему.

Недељом као и сви живи људи, свратимо у подне у бифе да попијемо коју ракијицу и да организујемо добар апетит за мастан праз• нични ручак. И он сврати, па, ботами, и попије. Али, нама код треће дође мило, наручимо четврту и неко мезе, па се и распевамо. А он гледа у сат, плаћа рачун и извињава се,

_- Знате, недељом увек ручам у два сата. Нема смисла да ме жена чека.

— Тако је, комшија, — кажемо ми — породичне обавезе треба поштовати, само ви иди-

мађарских избеглица које те пе замерамо, 1 а % | Оде он, а ми се подгуркујемо, наручујемо

су изразиле жељу да се. настане У Шведској.

_ Очекује, се да ће други транспорт од приближно истог броја лица избеглих у Југославију бити упућен у Шведску крајем априла. , : влада упутила је у Београд још почетком марта специјалну комисију за прихватање мађарских избетлица. Ова комисија,

праве за радну снагу, остаје у Београду у очекивању 1 миструкција своје

даљих

пету, мрштимо се што нам деца долазе и кажу ајде, мама чека на ручак, па сви као "један презриво велимо;

— Папучић је! Жена му је сигурно нека оштроконђа.

А Миле, који се увек одликовао оштрим опсервацијама, каже нам, погледајте човека

како се уштиркао и испеглао као да је ИЗИ-.

птао из излога, и смејуљи се на сав глас.

— Буржујчић неки, — кажемо ми.— пати од финоће, мисли да нам тиме импонира, е баш је неки. · |

И смејемо се гласно и мушки и вичемо, е мој прикане, нису такви победили Турке, па наручзујемо још по једну и певамо „ОЈ Мораво моје село равно“, а неки се чак и заплачу и марамицама бришу сузе. ;

И Тако ми још проматрамо овот човека и

једног дана упитамо Пају, његовог најближег |

комшију: > _— Какав је, бре, човек овај твој комшија,

" Чудан

ти га ситурно најбоље знаш, често сте заједно. Замисли се Паја, два-три пута заврте гла-

"вом, па рече;

= Чудан неки човек. Ево да вам испричам само шта ми се јуче десило са њим,

и Паја нам исприча чудну причу.

— Идемо ми тако улицом, журимо у бисскоп. Дођемо до раскрснице, он стаде, ја хоћу да пређем, али он ме ухвати за капут и врати на тротоар. Чекај Пајо да се светлост упали, није ово за прелаз пешака. Ама, брате, нема ниједног аутомобила. Ако, вели он, треба поштовати прописе, паметни људи су их донели,

то су прописи за нас. Ајде, да чекамо, пре-.

ђемо раскрсницу, уђемо у трамвај, срећом није било тужве иначе би ме сигурно терао да чекам у ред, изађемо из трамваја, кад се он одједном“ унезвери. Шта је садт Нема човек тде да баци трамвајску карту, нигде корпе за отпатке и поче да се љути због тога. Ово ме Изнервира, видим закаснићемо, зграбих му ону карту из руке и бацих на улицу. После ми је читаво време до биоскопа држао предавање о јавној чистоћи, о општим интересима, о дужностима грађана. А кад смо ушли у биоскоп и кад сам шутнуо једну столицу што св безобразно испречила успут, тужно ме је прекорио, богами у његовом тласу било је неке туге, зашто сам то урадио, то је општа : “

човек

својина, какав је то однос према заједници и све тако нека шашљаве ствари.

— Чудан неки човек, — сви се замислисмо, док нам Миле, који се увећ одликовао оштрим опсервацијама, не отвори очи, .

— Море, људи, шта се чудитвт То је неки Шваба, кад вам кажем. Није он од наших, Зар та ће мрзи да држи толика предавања.

— Нека задрибалда, — кажемо сви и смешкамо се некако са висине, па се опет ућутимо. и

"да је Шваба, није. Презиме му је на вић. Богзна шта је. Чист није, сем ако је неки мелез. ,

И тако пратимо овог човека и врло брзо, чим се одомаћио у нашој улици, донесосмо карактеристике о њему. И не само-ми, ваше друштво. Цела улица, такорећи,

_ Први глас нам је ститао из његовог пре-

дузећа. Не само што је тачан и вредан —

сви смо ми доста тачни и вредни — нето кад треба и после два да се остане, неки посао ванредни да се сврши, он се први јавља и остаје. И стално прича о раду У предузећу и увек предлаже неке новине, те требало би ово, те требало би оно и само прича .о заједничким интересима и шта ти ја знам.

— јасно, — рекли смо са значајним осмесима, — то су нездраве амбиције. Очигледно, хоће шеф да буде, пуца. на виши положај, авамо ми такве. .

А пре неки дан тако је жестоко изнервирао наше домаћице да се дуго и дуго причало и препричавало о томе. ·

Наша улица засађена је дворедом липа се једне и с друге стране. И кад се липа расцвета и дође време да се бере плод за чај, а многи мужеви воле тај чај, има и болесних стараца и ситне деце којима тај чај треба, тада се домаћице појаве са корпама и мердевинама, у наш крај слабо залази милиција, и беру ту липу. Окаче се дечаци по гранама, многе се гране сломију, мноте домаћице нервозно ломе гране па тако носе липу кући и тако се берба код нас одвија не може бити боље.

Наишао чудни човек, запањио се кад је ви"део шта раде, веселник један није ни знао да је сваке године таква берба код нас, затетурао се па се после и наљутио, поскидао неке дечаке са дрвећа и почео домаћицама да држи говор, да их укорава. Зашто то радите, нема смисла, липе су градска својина, сви .од тог зеленила имамо користи, а ви ломите гране, и тако још пуно досадних ствари им је рекао, А

_ жене га прво слушале, плви пут су тако нешто

чуле, па се после наљутиле, а госпа Цица, онако са мердевина строто му је одвалила:

— Уа, — заграктале су друге жене са мердевина, — гледајте ви ваша посла, или сте ви можда неки милиционер у цивилу!

И тако су му рекле још пуно пријатних речи, а још нико досада са женама из наше улице није изашао на крај и наш се чудни

човек иваравно повукао кући.

Почепе већ људи да га Мало загледају са стране, а последњи догађај најзад је свима отворис очи. ; , |

Имамо ми један дечији вртић. ИМ ту се деца играју, штутирају лопту и клацкају се на једној клацкалици. Покварила се та клацкалица, растужила се деца, изгубила су лепу итрачку, а клацкалица тако месецима стоји, нико је не оправља, сви гледамо у њу; мргодимо се и оштро критикујемо општину по питању немарности према забави наше деце.

— Зашто људи, и сами то можемо, рекао је чудни човек, узео клешта и ексере и још неке справе, куцкао и тестерисао и за пола сата клацкалица је била поправљена и деца су опет била весела. | ~

— Аха, то је, — сачекала га је улица — види ти њега, популарност тражи, каква демагогија, можда човек жели народни посланик да будет

И тако су се ређали слични догађаји и слични коментари, ститли наравно гласови И до њега, И да је Шваба и да је милиционер и да гаји нездраве амбиције, и да хоће да се, кандидује за народног посланика, и све тако, а човеку није било право, било му је жао, улице је почео да се плаши и да се склања и да вене од неке тешке, унутрашње туте.

"И венуо је тако, венуо и најзад се сасвим. осушио и — умро. . у

Пукла вест кроз улицу као гром, умро је, од туге чудни човек, а сви смо ми осећајни људи, раса нам је таква и сви смо се много ражалостили и фактички свако је жалио за њим. | |

А Миле, који се увек одликовао оштрим опсервацијама, замислио се, замислио, па је

“

„жаја по 10 — 130

„Дневно шест пута

Довољно млека, млечних ту извода, рибе м воћа м поврћу Има 100 приватних лежаја 120—150 динара, храна у ресте рану 45) динара. Групе попум од 15 до 25 отсто, Боравишт такса 14 динара дневно, 1" стоји могућност за употребу кухиње. '

МИЛНА — у заклоњеној шу мовитој ували на западној ст ни острва Брача. Веза бродм са Сплитом свакодневно, И 100 приватних лежаја по 10 = 160 динара, У хотелу „ВА" пун пАансион стаје 690 динара уз попуст од 10 отсто ван «" зне, Храна» у хотелу 48 2" нара, Боравишна такса 15 1" нара. Информације у местом туристичком друтву.

'ПОСТИРЕ — место на БР чу међу боровим шумицама " маслињацима.. Има малу 1“ жу. Везе: бродом са Сплит“ Има 120 приватних лежаја 7" 100—150 динара. Могућност 1“ хране у ресторану „парк“ пансион у хотелу „парв" динара у сезони, и 480 ДЕР ра ван сезоне, Инфориги , управа пансиона „паре“, | ПОВЉА — месташце #% 4" вероисточном с крају УК Погодна места за купање 1 талиште крај обале, СР дневна веза бродом 68.

том, Има 10 хриватних "о динара, 7

могућност кувања. храна ! ресторану 450 динара, · 00 вишна такса 12 динар, Ж формације преко месног 17

ристичког друштва, ПРЕКО — Место из “а Угљану насупрот Задра 7 чаном плажом, вино у. маслињацима и јужним во веза с% „ дром. Пун пансион Уна жжној гостионици 480 ДО 50 пара, Има 300 приватних жаја од 100 до 150 динаре на 400 динара, Боравиштна са 20 динара, информалије ко меснор туристичког | и штва или пољопривреде другву преку " пити

Убрзаће се неламни путнички саобраћа ПЦ Београда и Бувуреш

Вршац 8 ту 1

рекао: : . Е на Пи у ања — Ех, људи, да смо као он; где би нам крај МА от 2 јуна, Би 17" био! у ће се убрзати Дирен еђу з И сви су се сложили са њим и пошли на нички саобраћај није, И. ше земље и

гробље да га испрате у вечни живот.

А кад су ститли тамо сви су плакали и отворили сандук да му се последњи пут поклоне, кад тамо — а сандук празан, ·

Зуримо ми у празно, да није неко чудо,

„зуримо тако, па се најзад и сетимо,

па сигурно да је празан кад и није' имао ко да умре. . Јер такав човек никада није ни постојао у нашој улици. 3 | Жика ЖИВУЛОВИЋ

Ђу Беотрада и ВРША во се директан п ј ји ће стајати само, станицама Ма тиће се пут да до Вршца, односно стати мунске _ потранич # Стамора Моравица, , диреб иу овог воза са путничка. међу Букурешта Путнички Кикинде и ће се само ло