Борба, 08. 12. 1957., стр. 6
Страна 6
иоле теинЕ. Х
Концертно
извођење књиге.
З Премијера „Доживљаја Нико“ летине Бурсаћа" Бранка Ћоч
пића џ Београдском драмском позоришту, У масловној улози Раде Марковић. У осталим у“ логама Властимир Стошљковић, Неда Бргић, Михајло Викторовић, Милорад Волић, Мили“ воје Томић, Јован Јанићијевић и дрџги. Лраматизација Миње Дедића, музика Драгутина Ч40амћа, декор и костими Владе Маренића. _Редитвљ Миленко Маричић, ж Драматизација свакако није реч за оно што је Миња дедић направио са „Доживљајима Николетине Бурсаћа“; то је у најбољем случају минимално прерађено Ћопићево дело за читање и играње на позорпици, Описани пасажи У књизи постали су у сценским разговорима (добро пронађена формулација) текст који говоре четири приповедача, а дијалог, драмски по спојој фактури у оригиналу, игран је као што се сваки прамски текст игра. Креативни део Дедићевот драматуршког посла своди се на једно или два сажимања и на одељивање, понекал чак ме ханичко одељивање играпих од причлних секвенца.
Карактер и фактура књиге фрагмевта о момчини са Козаре на тај начин нису у драмској _ реализацији _ измењели због чега је ова непретенциозна и без амбиција прављена драматизација можда изведена на најцелисходнији начин, да вије неких епизода (надмудривање) у којима се Николетина без обавезне помоћи адаптатора (која му није пружена) ставља У неприродлн положај и једног од четири приповедача и глумца, — било би то успело (упрапо зато што је механичко; сумњамо да би се ишта друго могло учинити иако је то исто могло да се учини инвентивније) преношење свих вредчости Ћопићеве ктиге на сцену.
Централна фигура у збирци приповедака, Николетина, још сигурније окупира свој пцентрални положај у драматизо“ ваној верзији „Доживљаја“. из комада је избачено све сем Ни колетине; не само декор и реллистични звучни ефекти (заменила их је музика) већ и сијасет личности које се у књизи појављују поред НПиколетине У драми су опа четири приповедача који овлашт пре баце нешто одела преко себе и упадају на шлагворт само зато да би Шиколетина могао да одговара, Изузев неколико сце на са Јовицом Јежом, „Ддоживљаји“ у Београдском драмском позоришту су јединствен, неопходним средствима повезивани монолог Миколетине Бурсаћа.
Режија је дозвољавала па понегде потпуно статични кон цертни мизансцен добије кла» сична _ реллистичка _ обележја (обрачун с богом) Иначе коректна и сигурно вођена, прибегавала је понекал најлакшим, стилски неадекватним ре шењима, (Николетина и Јовипа под зеленим, оскудним светлом, на потпуно замраченој позорници не могу нигде ла се прикоманлују: смета то што је симболика овог мрачпог те+ риода У Ниџиним доживљаји“ ма сувише провидна, буквална). Улога Николетине толико је
5 ти иинаивииввививвввв и имививемивввививвивиимивиинвинииининининимиививввиввнививевилививиттининии имама
+ Једна
доминантна да сценски разговори могу да се оцене као У“ спели или неуспели по успеху. односно неуспеху тумача ове улоге да пластично одигра силног, тешког козарског момчину. Успех Радета Марковића је потпун, готово без сепке, због чега су „Доживљаји Николетина Бурсаћа“ изазивали одушевљене и честе аплаузе публике која воли да се смеје, и коју најлакше насмеје (на Нушићу, Стерији рапије, на „Заједничком стану“ данас, проверено) комика лобро уочене јунакове особине локално националног карактера. Николетина је човек који постоји; Раде Марковић је учи“ нио да га препознамо; плнео нас је да верујемо како Николетини јесте место на позорници где је ванредно колоритна и сочна локална фраза искоришћена на прави начин, Језик „Ложивљаја“, као функ ционална драмска и комедиографска _ компонентна дела, вредност је коју Ћопићевом делу нико не оспорава, 4нсамбл је, схвативши то, уложио заиста поштен и несумњиво велики труд да га савлада и пошло му је то за ру-
ком са различитим успехом; Радету Марковићу и Неди Бргић, чини нам се, боље него осталима. Ванредно пластичаџ и објашњен у 'неколико првих сцена, Јовица Јеж је и даље у току драме служио Као сићушни, погурени пано на ко“ ме се пројицира горостасна сенка (чини се таква) Николетине-Марковића, Добри као приповедачи којима је амбијент „Доживљаја“ подједнако стран као и публици, тумачи ових улога настављали су да делују Као приповедачи са стране и онда када су играли одређене улоге у драми. Танасије Буљ Јована Јанићијевића личио је пре на србијанског него босанског сељака,
Све у свему претстава коју ће публика врло радо и дуго гледати и која је коначно уврстила Николетину у галерију типова из литературе који ула зе у пословицу. Говориће се: „Лупатш ко Николетина Бур“ саћ“, а замишљаће се притом Раде Марковић који, више него што је то стварно случај, ликом потсећа на Џумхуровог Николетину.
Слободан Селенић
%
НИКОЛЕТИНА НА ПРЕМИЈЕРИ
— Честитам!
(Карикатура Драгана Савића)
,
БОРБА
НА
СВЕТСКОМ НИВОУ
ж Извођење опере „Заљубљен у три наранџе" Сергеја Прокофјева од стране Оперг и Бале та Словенског народног гледалишча из Љубљане,
=
Бриљантна претстава на нај вишем извођачком нивоу ансам бла Опере и Балета Словенског народног гледалиича из Љу“ бљане на сцени Народног позоришта у Београду (одржана 6 овог месеца) била је опера у четири чина (10 слика) »за-
убљен у три наранџе« од Сергеја Прокофјева (1891—1935). Ово дивно дело једне од најмаркантнијих личности савременог музичког стваралаштва, које кипти пркосним авангардистичким динамизмом (први пут изведено 1921 године у Чикагу) постало је у периолу када се савремени музички израз, са диференцираним различитим стилским тежњама, потпуно искристалисао и стекло право грађанства у светском културном животу, Насупрот Арнолду Шембергу, Паулу Хин демиту и њиховим слелбеницима који у своме стремљењу, надовезујући на традиције немачке музичке културе (Ватнера, Малера и Регера), нису У првом периоду свога стваралаштва тежили да успоставе ближи контакт, да се приближе извођачима и слушалачкој публици, већ су чак заузимали пркосан, бескомпромисан став, руски претставници савременог стремљења Стравински и Прокофјев израстајући из традиција руске националне школе, ослањајући се као Бела Бартон и Карол Шимановски на елементе музичког фолклора, на првим корацима путем авангардистичког новотарства теже да се приближе извођачима и публици, Та тежња, која се оваплотила и кроз чињеницу да су дела руских авантардиста, а нарочито Прокофјева ушла у састав и стално се одржавају на светском репертоару, третира се и кроз либрето опере »Заљубљен у три на+ ранџе«,
Драмска радња либрета почиње са препирком гледалаца на сцени који желе позоришни комад према своме укусу: јелни хоће трагедију, други комедију, трећи лирску драму, четврти, опет, лакрдију проткану масним шалама. Побеђују, међутим, они који верују у победу добра над злим. Они на сцени организују извођење бај ке о Принцу, сину краља Трефа, који болује од хипохондрије и зато није у стању да се насмеје. Чаробница Фата Моргана успева, међутим, да га насмеје, али га опчини тако да се Принц заљуби у три наранџе, које у далекој земљи чува страшна куварица Жреонта. Уз живо резговање публике на сцени, која је подељена у таборе, Принц одлази У далеку земљу, проналази, после разних перипетија, три наранџе и у једној од њих открива принцезу у коју се заљубљује и са којом се жени.
Ма овом, пуном свежине и спектакла, либрету остварио је Сергеје Прокофјев једну див-
ну оперску гротеску пуну драматике и рафинованих контра ста, која је, иако нова у начину изражавања, блиска и приступачна и извођачима и публици. Извођење овог мајсторског де ла од стране ансамбла Опере и Балета Словенског народног тледалишча претставља, заиста, један велики подвиг, један велики врхунски извођачки домен, Овде је врло тешко товорити о појединцима, који су сви одреда дали максимум и остварили максимум у извођењу дела. Сваком од извођача у потпуности је одговарала додељена улога, те се ансамбл слио у једну јединствену извођачку целину, која је бујно, пуна животне снаге, пулсирала на сцени. Читав солистички ансамбл, почевши од Латка Ко рошеца (краљ Треф), Јанеза липушека (Принц), Данила
"Марлака (Леандер), Драга чу-
дена (Труфалдино), Ванде Герлович, Соње Хочевар, па до
најмање солистичке улоге, би-
ли су изванредни,
Посебно треба истаћи ванредно звучан и на сцени покре тан хор, а такође ритмички и интонативио прецизан орке стар.
Бого Лесковиц афирмирао се као диригент високог светског ранга. Он је мајсторски водио ансамбл и остварио једно изванредно, на највишем уметничком нивоу извођење овог значајног и популарног авангардистичког дела. Зашто се Бого Лесковиц не би појавио за пултом Београдске филхармоније, зашто се он не би могао ангажовати да на нашој сцени постави једино сарремено оперско дело7
Дупке пуно гледалиште Народног позоришта поздравило је дуготрајним аплаузом извођаче, који су нашој оперској публици дочарали један велики уметнички догађај.
Драгутин Чолић
Успех »Поп Ћире и поп Спире“ у
Љубљани
Лоубљана, 5 децембра
Југословенски филм — „Поп Ћира и поп Спира" доживео је велики успех у Љубљани. Досад је у љубљанском биоскопу „Вич“ овај филм гледало 27.000 гледалаца, што претставља рекорд своје врсте. Филм се приказује четрнаест дана и за то преме дато је педесет шест претстава; Највећу посету биоскоп „Вич“ забележио је у време приказивања кинемаскоп фил ма: „Земља фараона“
28.000 гледалаца. 4.
БИН НОАМ
ЗАПАЛА
ЕШКО је рећи на који начин сусрет са Лујом Безередијем потсећа на онај са петогодишњим дечаком који седи на тротоару и равномерно, тупо удара шрапнелом по камену своје бивше куће око два сата после поноћи у једној потпуно
порушеној, пустој улици тек ослобођеног града, — и на питање;
„Шта радиш ту, малир“ одговара: „Играм се“, и наставља да лупа шрапнелом о камен.
Дечак је био сам и немоћан. Можда утисак потпуне отуђености од света, заборава хлад ног и влажног као глина у којој Безереди годинама ваја своје идеје, можда немоћ малог Чаковца, или нервозна жеља 57-годишњег човека сломљеног болешћу да буде млад као његове идеје, можда напор да се до краја искористи тако ретка и драгоцена појава ка-
ква је за Безередија саговор“,
ник, или можда моћ да изваја мисли које је немоћан _ да изрази, можда његова избушена стара беретка поред великог уметничког дела које је у животу поштено, без каријери-
необична
ЛИ
Лујо Безереди: Оплакивање
стичких компромиса стварао, — можда нас све то заједно чини сентименталним као и сусрет са малим, напуштеним дечаком у потпуно порушеној улици кроз коју је прошла трагедија. Безереди је данас сам, ваја и мисли из навике или потребе, као што се дечак играо шрапнелом зато што се чита вог живота играо и знао да се добар дечак, када је остављен сам — увек игра. Игра се данас Безереди шрапнелом на згаришту свог здравља и младости које је оставио, и здравље и младост и много више од тога — у Мађарској револуцији у емиграцији, у Печујској републици браће Добровића, као комуниста у Бугарској, као мануелни ралдник у фабрици саламе, шпиритуса или цигле, као стално дискриминирани уметник крајње левичарских погледа у пред ратном Загребу и Београду, у логорима и коначно у родном Чаковцу из кога је пре много година прогнан; после много година странствовања, сада је у њему заборављен.
Хоћете ли једну јабукуг Хвала.
Имам ракије.
Управо смо ручали. Немам вина.
Имате ди глине»
"Требало је пре четири-пет година да неко напише чланак у новинама о Безередију, да би пре времена остарели, реу-
- | РЕН
с
Недеља, 8 де пеабар у
АЛА
СУСРЕТ СА КЕРАМИЧАРЕМ БЕЗЕРЕДИ, ЈЕМ
ечак са шрапнелом
ХАНА АЛАБАМА
тава његова уметничка фивно номија вајана је у вемљи ф припада људима,
кућ Имам јабуке. вам још једну теракоту,
— Значи, нећете једну ју.
Показаћу
учи се и жури да исприч
све што хоће пре но што с умори. Безереди је велики 6» рац и размишљајући о њеу
човек закључује
да уметних
мора да буде такав Други ве јари раде у земљи само се
це; од материјала
за скије
подесног, Безереди је у бове ским чатрљама, у поткровље ма и подрумима у којима је обавезно морала да буде само
пећ
у
за керамику, — ствара земљи својеврсну, у свет
врло цењену уметност. је од глине, Безередијевог пе
лента и карактера правио сме којаке фигуре. На
његовим
предратним изложбама у
гребу људи су у чудним фи гурама од глине које конзерн“ тивна средина није могла 04“ мах да прихвати, препознав“ ли уморног, саркастичног 4» века који се интересује управо за таквог човека, човека тМе ченог али непобеђеног, сарке стичног али хуманог, тТоплОћ
интимног.
Његова фигура «
композиција тематски је уби
сила револуционарност у ме
ковну уметност
Данас Безереди прави Жеу
од чијег је тела остао само
апстрактни, лепи овал.
друга!
Шта нам је остало
(Оставили смо Безередија 6“
АН
БЕО
А ЗА
матични усамљеник добио пен- мог у граду који није познат
шаљу — исто у болницу.
помаћ".
РАТА АИ ИТ
те се
335
5 мини
везн“ институт за заштиту споменика културе, Која не лечи само слике, како јој и сам назив каже, све споменике културе којима је потребна „лекарска
„црвеним и ултраљубичастим зрацима и виупотребљавају Чер се не оштећује слика. Хемиске методе састоје се у узима-
АЛАБАМА
Само, наравно, друге врсте. Са званичним називом: Са-
већ,
Просторије Мнститута налазе се у Београду, у улици Господара Вучића. Ходник и просторије у левом крилу првог спрата велике зграде пуни су слика. Неке, које су скоро дошле, носе на себи трагове болести: испуцалу боју, мрље, прљавштину, рупе и бразготине од насилног оштећења, црвоточне даске на којима су насликане, трула платна — симптоме видљиве голим оком, и много дру-
— посебно уживање претставља откризање друге слике испод површинског слоја боје
.
Кад лабораторијум за физичка и хемиска испитивања испита слику и предложи
АОБА Р
рестаурацију који такође ради по најновијим научним методама. мисија прихвати бораторијуму сликари из атељеа почињу са рестаурацијом.
строшена основа (платно) приступа се методу платно прилепи за прво. Ако је, пак, прво платно сасвим голо, врши се транспозиција
ко специјално коелаборат израђен у ла-
Ако је код слике болесна, уствари #-
званом рентоалажа, када се друго
Гордан Михић
НИНА АУТА ПАПЕН
неколико људи из Одбора и не колико његових комшија знају да ту живи Лујо Безереди, наш најчувенији керамичар уметник светског гласа; остали знају неког Безередија који се бави чудним послом, прави топове од блата као деда кад пише расквасе масну међумур-
их око двадесет, различитих величина. Сви су рађени у
земљи а говоре о људима,
и“ «
станоба | У Ра зију и стекао нешто угледа у по њему већ по тениских : , свом родном месту. Чаковец шампионима. Кад се човек разболи — упуте га у болницу. Кад се разболи слика, њу по- начин лечења, слика прелази у атеље за је град тениских асова. Од се-, С. Селенић дам хиљада становника, само љиљани
АЕАО БЕНКА КОТРУЉИЋА
о трговини
Пе
500 тодим
= : 5 > з а
Е гих којс тек микроскоп треба, да открије. Друге су већ излечене и ченају да пођу Ба љатно св пите нил навулека. боја ску земљу. Чаковец није град # написано пре сар 1946 зе 2 на пут,у места из којих су дошле. —- слика : Безередија; у њему само изме- преведено је !
= урски слој — пренесе се на ново. У пене # дине на наш језик
Е | _ и Ако је слика на дрвету које је црвоточ- ђу осталих живи и неки Безе- Н је наш лист 1У, 2 Кад прође млафдосих „оте но врши се импрегнирање — зачепљивање реДНо “ ЗАК Бошшићевој = каналића и пукотина мешавином воска и Џао, 0, наравно! Миа глине. ЧАН 5 ја
= Слике, као н људи, имају своју младост, њу узорака од боје или подлоге „грунда“, смоле коју дрво упија и тако очврсне, ска- 5 ти П у еЕ - пронађено јединствено ж Е — кажу стручњаци Института. — За мла- и деловања на њих различитим хемиским мени се. у . Лина ОВИ та из диглане ти У учно дело: књиза 4 ке = дост је везано здравље: код слика сјај и реагенсима, растварачима, да би се утврди- Инјекиије — као људи ата их отИна — « вачког трговџа Бенка 17 = чиста боја, чврсто „тело — подлога, Кад ла врста материјала и одредио начин лече- џи људима заиста добри људи — раде труљића о тртовини,
= прође младост, кад се остари, зуб времена ња. бива ви нни вез сео # ра 500 зодина. Котора = чини своје. „Некад није било, помоћи у та- Нешто смо били чули о лечењу слика МЕ евае теннскнх зесвалеаа. 5 (или Бенедсто и 5 квим случајевима: врло аредна уметничка Откривање фалсифи“ инјекцијама и заинтересовали смо се за ње- 2 шло се мало глине за Безере: како се џ старим а је = дела пропалала су по нестајала у тами за- томе нам је причао рестауратор Си- Е дија. А вајар говори о томе # помиње) у 980м подно 8 борава. Данас, наука је пронашла начин ката кимић. Миа 4 ај баа први пут код нас о при» = да се сликама — врати младост. Д м . == Иза = ЛЕ У Ж систем тртодине и
Е а би се слика што потпуније испитала 6 нјектирање вршимо код фресака, — 2 свим изузетној предусретљи“ нице као и Ју = Какав је проџес лечења» и добио јаснији и дубљи снимак употребља- _ Пепознати аутор: Портре свештеника каже он, — Када дође до одвајања подлоге Б вости. : Г ПА И оловодствен 5 3; сваку слику, чим приспе у Инсти- вају се зраџи високе продорности — ин. 64 МЕ ПРО и о зида, то подклобу- Е — Јер ти људи, зар нед — + ит Дело је мин Е тут, почиње да се ствара досије. да садр- Фоаџовени. који продиру до извесне дуби- гај 5 у М дом од прашине, и тада = не би морали да раде за мене, но 1458 љодине И и 2 жи: историско-ликовне податке, податке о не. и рентгенови, који сасвим продиру кроз |" Ба на шприца, уштр- 2 зар не; А сада дођу и из Од- је испрва преписиване, : материјалном стању, „дијагнозу“, предлог сАВКУ Разни пигменти различито .их упи- Кеа 4 а с с пи У креч. Потклобу“ = бора понекад. Јесте ли виде „ би тек 1573 104ине.
= ва рад, опис каснијег рада п опсежну фо- ЈајУ па се отуд на снимку добијају ЗОЕ У Патна КЕ Че те ПА пресама 5 ли моју теракоту на гробљу штампано У Венецићи и Е јо-документапију. Слика се пре, и у току чења која означавају место болести. ви ински креч осуши, = — исмо још, в За њета се оре је = рестаураџије („лечења“) снима са разних Роицнјчиного помаку хрејтеу РОДНУ А И = — Гледајте моје радове. Си- „ није преведено Ме НЕ 88 страна и под разним угловима, по детаљи“ ба аеИ на а би ни ЗЕТ И И ЗКР овде — теренска Е гурни сте да нећсте чашиу зик — написана називом Е ма и у целини, различитим техникама. 0801 рад служба = ракијер Имам ракије. Ова јњ % талијанском а . 40 = Два одељења _Миститута брину се о — Често нам се дешава — каже инж. Д Е например, сасвим изгубила „ „Љрема Ма ено" (0 = а ав в оријум ва физичко-хеми- Ђокић, — да при снимању слика овим ок зиму проводе у атељеу и лабора. ЕШ Форму. Видите, уместо тела тетсатте Ра ршеном ““ Е Мама о аурацију зрапима _ откријемо – Талсификате. Многи торијуму, стручњаци Института од маја до А БОА АНА Једи АЛУАСИ 7 ДИ ЧРАГВАЛА сав нелови НП ЦЕ и лања ин арбме ва: рРеТи ТРИ власниџи оду од нас разочарани, јер су октобра раде на тере о Е лепи овал. Понекад дођу из а 1овцу) па Је се потре“ Шраллпроратоцијуму раде инжењер — ТЕХНОЛОГ оре тога веровали да поседују оригиналне . рену, Ууни тада обилазе Е "Одбора да ми кажу како треба значаја истакнут ~
5 а с и увек: ић Ми. и скупоцене слике познатих мајстора. искључиво манастире, цркве и остале старе Е да вајам. Замислите, они МИ- # ба да се преведе посто! 8 Ру а ара Адекрандао ДР ИИУ споменике наше културе. 'Гако су до сада сле да знају! Ја после три- што је познато лорад Медић и Рајко Сикимић, Тако смо пре извесног времена добили и а лна ди нато . Епа година нисам сигуран 4 стручној литература лим 5 на испитивање једну „врло стару“ икону р П У ђ „радови на колекцији икона Ар С анали смо; му ки = Како се поставља Која "68, „да [6 (оангинаљ претето аи“ Јо лане си иш у манастиру Е Тешко се креће, једва уста- > да је дело прев рани. = ; иста седак оал једног чувеног средњоне- Морачи, црква свете Софије у Охриду, све- Е је из столице, невезано и с на- ж 1946 године "о пека име = дијатноза ковног сликара. Ила је на први поглед тог Петра у Бијељини, црквама у Лепогла- 5 пором говори, али се стално у и да отада —
= - у одавала утисак лубоке старости, учиниле Е ере престано устаје и се- ва.
= У једном углу лабораторијума вндели су“ нам се сумњивим пукотине које иначе 2 У АРВАНИ И ..» : , 8 ЊЕ зесле И иуно 5 свему Превео а ја = смо нешто што нас је изненадило: рентген. на другим сликама потичу од старости. Ста- | Мана и. чин Миодраз Зоби же 5 — Ниједна болница ме може се зами- РИЛИ СМО ту слику под инфрацрвене зраке (Слике, којима су враћени здравље и Е _ — Био сам код доктора. = је написао и Ба
3 слити без њега, па ето, по ми, — вашалио — 1 ево (тта смо утарднан. младост, одлазе из Института на пут, у ме- ш- Ов каже да може да ми 97 у гу ПИ аи Со сална и = се инж. Ђокић. — Рентгеном утврђујемо Показао нам је снимак. Био је сни- ста из. којих су дошле, где су, као фреске Б страни болове неким 4 : Од ваја: дана 49 55 врсту болести _ и контролишемо ток лечења. мљен један детаљ слике и лепо се видело прно латини кеса век њи 5 ма, да ми ума Унац + да је де отрансту 5 85 Као што видите, МИ смо прави лекари са да „пукотине“ нису биле пукотине већ њи- ЛИ ПОСЛЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ 6 Р Е вј9ља ВНА не Да Шта ондар Умртви бол, уз « велоу адања 4.,4% Ма = уобичајеним болничким инструментима, хова врло вешта имитација: тоагови неког , хов боравак У „золници вратно им је сјај, Б мртви а умртвнуиинат у ПАН подине 25 40 1" 5 Болесна слика испитује се у лаборато- оштрог и танког предмета којим је фалси- на коме је насликана прва. Понекад је дру“ свежину, и омогућио им да поново блесну Е И мане: Момир : а ршити тачно А
3 фијуму физичким и хемиским методама. Фи- фикатор повлачио кроз још свежу п нео- га слика далеко вреднија од прве. АРМ ПОЈИ Ае амо ПАТНА 5 — Бол, "оваа м их
3 зичке су, — снимање рентгентским инфра- сушену боју. „Лечење у атељеу уметничка дела из своје историје заштити Б | Увео нас је у собу у коју „ написао У и Кес
= — У нашем раду, — каже инж. Ђокић од пропадања, Е одлаже завршене радове. "ма сченину
= Е