Борба, 08. 12. 1957., стр. 7
Страна 7
аи
ром ђоитее Ки _________ | | БОРБА
ЗАМАЛЉАНРВАНМВАММАМИУ БЕВЕРЛИ МАРА МАМА АРМА 55
= Десет тодина
/
Пи ИН
Милану, два — провинциско: веће и по један
биће приказан први пут у Италији „Добри чочлан именован од Миланског друштва за мани-
Милано, децембра
„Мало позориште града Милана“ бриљантно је ушло у једанаесту годину свога живота претставом Шекспировог „Кориолана'. Истовремено, миланско градско веће једнодушно је изгласало оснивање „Аутономног друштва Пиколо театра града Милана“. Тиме је популарни „Пиколо"' завршио десетогодишњи формални поовизоријум. Добио је свој правни статус, ноћ
век из Сечуана“ од Бертолда Брехта, а затим четири домаћа аутора: Паоло Ферари („Голдони и његових шеснаест нових комедија“), Гвидо Рока („Брдо ол хартије“ — прво извођење), Едуардо Де Филипо (,О судији Винченду") и Алесандро Манцони („Гроф Кармањола"). Јасно се види да „Пиколо“ не напушта своју десетогодишњу традицију неговања класике. Дли се исто тако недвосмислено испољава
фестације и Штедионице. Позоришни савет бира, на четири године, управни одбор од претседника и четири члана, овлашћен да доноси одлуке у свим административним питањима, и одговоран савету. Један колегијум ревизора стручњака, именованих од оних истих органа који упућују своје претставнике у позоришни савет, контролисаће руковођење позориштем и
АИ
1
начин управљања и поузданије обезбеђено ма- | 76 | : и она програмска линија коју је недавно обја- подносити своје редовне извештаје позоришном
теријално издржавање. Е С А Биланс протеклих десет година у сваком по- дар савету. Савет именује управника позоришта, а такође може именовати, уз управника, и умет-
гледу је позитиван, и нико овде ни не помишља да оспорава постигнуте успехе. Често се, ји ја Аркона. у К поводом десетогодишњице „Пиколо театра“, на- У јавности је започета акција да „Пиколо глашава да овом његовом деценијом постојања У; добије модерну зграду која би одговарала попрви пут у историји италијанских драмских по- требама позоришта његовог ранга, Наглашава зоришта није имао ефемеран живот један теа- ! тар који би пред себе поставио искључиво умет.ничке циљеве. : Данас „Пиколо" не само што је постао претходница артистичке еволуције савременог италијанског позоришта, него је снажно утиџао и на његове структуралне трансформације. Примером миланског „Малог позоришта“ многи "талијански градови, у сарадњи са државом, створили су стална позоришта.
Десет година „Пиколо театра“ изгледају У цифрама овако: 74 премијера (36 домаћих дела, од чега 19 класичних и 17 нових, и 38 страних, од Чега 25 класичних и 13 савремених), око 2.200 претстава у Милану, 470 претстава “ 59 других италијанских градова, и 216 претстава у 51 граду 17 страних земаља. Те цифре у савременом италијанском позоришном животу значе да се, полазећи од артистичких критериума, једно италијанско позориште — после дуже паузе — укључило у живе токове европске културе. чиме је попунило празнине, које су истовремено значиле и културво осиромашење, отворене нимало случајним репертоарима помодарског еклектицизма, што је у италијанској позоришној стварности оставило _ нерегистроване и недоживљене оне естетске вредности које би могле допринети препороду националног театра. Отуда. у поређењу са репертоарима других италијанских позоришта, такав акцент на класику, отуда огроман успех са поновно проосећечим вредностима Шекспира и Голлонија,
„Пиколо" је „најзад, репрезентовао савремени италијански театар у иностранству како то није могло ниједно друго од постојећих италијанских драмских позоришта. И сада се у његовој управи налазе позиви за гостовања, поновна или прва, из Југославије, Белгије, Моске, Румуније. Згпадне Немачке, Турске н Израела., Идућег пролећа „Пиколо“ ће кренути на нову турнеју по Европи. а на јесен у Сједињене Амевичке Државе и Канаду.
Тако је, говоре у Милану, за десет година
ПИВА ПАВЕЛА ЕНИ
Пеј заж са горњег тока реке Чисн Тан ~
Писмо из Кине _ | | „У ПОЗНАТИ живот“ "то је лозинка
МНОГИ ПИСЦИ ОДААЗЕ ИЗ ГРАДОВА У СЕЛА И У ПРЕДУЗЕЋА ДА ТАМО ДУЖЕ ВРЕМЕ ЖИВЕ И РАДЕ
(Од сталног дописника „Борбе"“)
у
Џекинг, децембра последњих некорико недеља многи писци из Пекинга, Шангаја, Шенјана и других великих градова већ су отишли
или одлучили да у најскорије време пођу у различите крајеве земље — на село, у индустриска предузећа, на велике објекте који се граде или у војне јединице — да тамо дуже време живе, да сами непосредно учествују у раду и ппоизводњи и да тако „боље и. дубље упознају и схвате живот“. Књи-
другде било писаца који су повремене одлазили „у народ“ да изближе посматрају живот средине коју желе да опишу, да „на терену“ прикупљају податке за своја дела. Овај пут, међутим, то је нешто друкчије. Писци одлазе не само да са стране посматрају и бележе него да и сами учествуту М обичним радовима; уствари, како је недавно рекао потпретседник Савеза кинеских писаца Шао Чан Ли, да „прекаљују себе на том послу, да дишу с масама исти ваздух, да
РАНО РАВЕНИ ИВАНА НЕРАВА НАДЕ
ИН!
вио Ђорђе (Стрелер, редитељ и руководилац „Пиколо театра", заједно са Паоло Грасијем а то је покушај да се пронађе нова непосредна сарадња између писаца и позоришног колектива и, поред тога, да се на наџионалном позоришном плану истакну проблеми театра на дијалекту. се да би без овога „Малб позориште" доспети, силом објективних околности, у фазу опасног назадовања, што би могло бити непо-
могло
жевници ствароаоачким радом бавиће се у време кад нису на редовном послу или у току специјалних отсогтава које за то добију.
И ло сала 1е,. разуме се, као И
леле с њима радости и туге, како би у својим делима дубље одразили велике соттијалтне промене, живот и бообу народа“.
Откуда сад тог
Како се писац удаљава од радних маса
Током _ неколико протезлих _ месеци, објашњава се оде, у оштрој биџи на идеолошко-политичком _ фронту 6 десним елементима, бици
која није била мање оштра у круговима књижевника и уметника, буржоаска гледи-
шта на литературу ин уметкост уопште била су поражена и сада у тим круговима влада нова атмосфера. Али, примећује се, то још није довољно за стварање и раз вијање соџијалистичке литературе и уметности. ер, и сада, каже се. међу књижевницима и уметницима Постоје доста озбиљне појаве њиховог одвајања од Маса. Многи писци « се удаЉили од радних маса, од живота и борбе радника и сељака, Међу писџима је постојала лозинка — „Упознати Живот“ али следећи ту лозивку књижевници и уметВипи су боравили “7 масама семо извесно кратко време, од случаја до случаја. Она су ишли у народ само ла са» купљају материјал за своје стварање. вису били део тих маса нису живели зајелно Њима него су били њихови гости: А то је „ка, небо од земље“ далеко од духа идеје ећа дуго и без ограде. свом Аушом и свим мислима ући У сељачке, ралничке и 801Вичке масе" (мисао из једног Говора Мао Це Ту га 1942 године), до чега доводи одвајаЊе од радних масарћ Јасно и Неизбежно до таквих буржо-“
пуштају своја радна места, дужни су да илу предузећа, села, у ниже друштвене организације .тд, и да се тамо посвете одређеном прак тичном раду. Млади писци обавезни су да то чине без изузетак. њих не треба превремено претваратиу професионалне књижевнике. јер је у њих још мало жинотног и стваралачког искуства"
И књижевници, _— изгледа. следују овом позиву. Из Пе кинга само досад је отишло преко двадесет књижевника разних доба старости. међу којима и неки врло истакнути. Секретар (Савеза писаца Лиу _ Пај-и _ пола _ године ће живети и писати у про-
винцији Жолунчан. Чао Ши
и, познат по својим делима о животу села, већ је отишао у једно село провинције Шанси. Чу Ли-по, чим за: врши нови роман, отићи ће у родно село где ће радити као обичан члан задруге или у партиској организацији. Сце нариста Жва Шан са члановема породице _ одлази на градњу велике бране на реци Хоанхо.
(Одлазе, кажу. да живе и раде као обични тр. дбеници, да упознају живот на његова вом извору, да се прекаљу1“ и да стварају социјалистич ку литературу.
Ђорђе Ботојевић
„Паколо“ (мали) одрастао. М убрајају га у пет најзначајнијих европских позоришта.
А будућност»
Један део одговора на ово питање даје и репертоар за ову сезону. Поред „Кориолана", чија је двадесет пета реприза изведена ових дана,
„Малим позориштем“ руководиће убудуће позоришни савет, са мандатом од четири године. У састав савета улазе градоначелник Милана, два члана које именује потсекретаријат за
" позориште при претседништву министарског са-
вета, шест чланова које бира градско веће у
прављиво. Данас „Пиколо“ користи једну стару дворану са сценом и сценском опремом који нису на висини све већих захтева које поставља модерна театарска техника.
Душан Поповић
БЕАРА ОРАО АВАРА ЛАРВА ВРАНА
Жан Реноар
| РЕПОАР
на шелебизаји
На париској телевизији недавмо се појавио чувеми француски филмски редитељ Жан Реноар, у оквиру емисије „Радости жи“ вота". На почетку је Реноар дао извесна објашњења својих режиских концепција, а затим су приказани ' поједини одломци из његових филмова, као и неколико сцена из позоришних режија, које су за ту прилику одиерали чувени француски глумци, Парижани су тако могли поново видети Мориса ћЂакеа “ Ре неа Лефевра у једној сцени познатог филма „Злочин господина Ланга", Жермен Монтеро отпе-
АВИВА МАРВИН РАМА
Сена Јуринац
у Метрополитену
ОНА ЋЕ ПЕВАТИ НА ПРВОЈ ПРЕМИЈЕРИ ЈЕ ОПЕРЕ НА РЕПЕРТОАРУ ЧУВЕНЕ МЕТРОП
Мада Метрополитен-опера у Њујорку постоји већ преко 75 година и тренутно ужива глас једне
од најцењенијих музичких кућа у свету, није имала на свом репе
аутора. Управо збо од америчког композитора
ричког
мијеру опере „Ванеза“
Самјуела Барбера гледа се као на
воразредне важности.
— досада
ртоару ниједну оперу аме-
г тога на претстојећу пре-
догађај од пр-
Либрето за ову оперу дао, је Ђан Карло Меноти,
ДНЕ АМЕРИЧКЕ ОЛИТЕН -ОПЕРЕ
Сене Јуринац, „Ова придошла снага из Европе развила се за последњих десетак година у одличну певачицу и глумицу и према свим критеријумима требало је још одавно Метрополитен да се потруди да је доведе на своју позорвицу“, пише амерички музички критичар Хауард Табман.
У првом чину
„Ванезе“
Ванеза, њена мајка и
Ерика, Ванезина сестра у очекивању госта Анатола,
припремају вечеру. Када
Анатол коначно стигне,
вала је песмицу из „Излета“. Пол Мерис одиграо је једну сцену из „Јулија Цезара" у Реноаровој адаптацији. Данијел Желен и. Клод Женија појавили су се у неколико сцена позоришног комада Клифорда Одетса „Великц нож“ који је прошле сезоне и једном париском позопишту ре жирао Реноар. Приказана те = једна секвенца из чувеног филма „Тони“, у којој се појављују АЛ" дрекс и Шарл Блавет, као и једна _ сцена из још чуненијег „Правила игре", са Полетом Ди бо и Жаном Реноаром. Лато је и неколико одломака из филма „Човек звер", са Симоном Симон,. Овај мали фестивал Жана Реноара завршен је приказивањем једног од његових по 'едњих филмова „фФренч кан-кан .
ж Приредбе у част 72-ог рођендана Золтана Кодаља
У част 75-ог рођенлана великог композитора _ Золтана Колаља
приређује се у Мађарској _ низ свечаности, на којима се изводе Колаљева дела и држе прелава-
ком
ња о животу и раду великог позитора. ж
Преко 800 претстава Мадачове „/Грагедије човека“
Драмска поема „Трагедија човека“, ремеклело Имреа Малдача, приказана је ових дана у Будим. пешти стоти пут после ослобођења. Ово ће уједно бити 824-то извођење _ трагедије на позорники
Норман Виздом
Виздом
у двострукој улози
Норман Виздом, тренутно енглески _ филмски _ комичар број 1, снимио је нови филм „Баш моја срећа“, у коме се поново појављује као популарни јунак „Џимп“, познат из ранијих његових филмова. Крај овог филма, нове: буолеске сличне ранијим, има неочекивану _поенту у једној смешној сцени, Џимп се налази лицем у лице с једном личношћу врло 'ознатом то је његов властити отац, кога он лило интерпретира. Појављивање у двострукој улози у истом филму, донело
Хозе Лимон
у Београду
„Не арикрибамо напор људског шела“
— У европским градовима у којима смо гостовали тражили су често објашњења суштине америчког балета..
Овим речима почео је Хозе Лимон у дворани Атељеа 212 интересантно излагање о игри коју негује чувена трупа модерног америчког балета, која је синоћ дала прву претставу у дворани Дома синдиката у Београду.
— Ми, пре свега, немамо традиције — наставио је Лимон, и зато немамо страха да се упустимо у нешто ново, За то постаје неопходно да наслеђено искуство буде измењено. 'Го не значи да сасвим запостављамо технику старога балета. (Она нам служи ра ди оспособљавања и тренинга, али долази тренутак када се од ње одвајамо и када то
постаје модерна игра...
— Основна особеност те модерне игре је печат који јој даје личност. Сваки играч има свој систем, а тај систем
је, пре свега, брисање академ ске конџепције. Уметник — је ослобођен и има могућности
да експериментише, Зато је сваки нови балет — ново искуство. — Модерни балет тежи за
аских појава као што су ин- : - само. је! е успех и овом Виздомовом дивидрализам либерализам који ће је и режирати за позорницу Метрополитела, _ Ванеза моли Ерику да је остави са њим насамо, јер будимпештанског Народног позо- ЈЕ ) Урота вевореста. сезрнеааири "друге, : Интересантно је да ће баш на тој претстави ју- _ је на тај сусрет већ дутр ченелан Оназта пити па РА р не. мору носа људског тела « У је ] обиј н одговор, ув' % _ мог) „удСк сто дакле, како с. данес гословенска певачица Сена Јуринац, првакиња бечке _ је још воли и када добије потврдан од р У # ж које је У стању да изрази нај
да то није личност коју је очекивала. Испостави се да је Анатол син човека кога је она волела и чекала. Брика моли Анатола да не саопшти ову новост Ванези и тако почиње драма у бароничиној усамљеној кући, Као што је то реду операма, Ерика се одриче Анатола збот Ванезе и покуша „да извршти самоубиство, али сви Ти догађаји имају један дубљи, смисао, саопштавају један проблем који
компликованије емоције, љул“ ска искуства и унутрашње по крете, а да притом не прикри је напор који је за то потребан. Класични балет, међутим, који је у основи декоративан и формалан, а према то ме апстрактан, настоји да о-
овде објашњава положај књи Жевника и уметника, Ето заШто се пред њих поставља Задатак да „стално живе У Масама да заједно с њима учествују у производњи, а та кође џи . "н-—Б
У класној бообл . Ето
Штате- опере, дебитовати у Метрополитену.
Самјуел Барбер рођен је 1910. године у МАН
и ј Институту артис ванији, а студирао је музику У ;
У три палаВалИ заједно са Ђан Карлом Менотијем
Освојио је Римску награду за музику 1985 године
и Пулицерову награду 1935 и 1936 године. Најпо-
ј Ј ј Школа огои оркестарске композиције су му , О „Шелија“, Симфо-
МАРОШАН
о мађарским писцима
Зашто се тај пут сматра „је-
“ из савремени : ња“, Музика за сцену - а и"иственим путем за ствара- Ре 4 Х . делује као вечити проблем управо због тога што Н Е и. стави утисак лакоће и лепрша Ње снажног одреда ствара“ нија бр... етставља и прво наступање није стављен у данашње време, а комеморацији поводом довољна да се поправе њи пости. Лац, књиже етно Атракцију свакако пр 20-тодишњице смрти мађар- хсве сопствене грешке, њи- у У М " В - а У МА ВНости И УМ ског · песника Јожефа Атиле хов сопствени злочин на по- — Наравно, и у нашем си-
Сти ралничке класе". ритом се истиче искуство А прошлости, После позива артије у Јунану 1942 г. на Покрет за исправљање стила сва. „велики број писаца па је међу гадзике, сеУ и војнике, учествовао и Ном раду. делио с сидро радости и невоље. У. После тога пчојавили СУ
министар без портфеља Ђеоћ Марошан рекао је да су „погребни нове поеме. романи, по зоришни комади и филмови“.
„Учинимо крај ситуаџији када писџи објављују не само једанпут него више пута дела која су одавно написали. као да су неспособни да ства рају нова дела. Они треба да раскину окове којима је реак“
љу. духовне припреме» Кал ће они изићи пред народ и признати да су направили грешку и извршили злочин. Књижевник или песник који сада ћути туђ је народу“.
ж
Мелина Меркури · у улози Циганке
стему постоји дисциплинованост да би се изразила одређена драмска радња, али то је у другом плану.
вом месту је — емоџија...
На пр-
(Осам чланова америчке тру пе модерног балета демонстри рали су пред публиком, уз коментаре и детаљна објаш-
се мн оги доб > са за- : По женим НЕ Јин одра џија везала њихове руке“. Позната грчка позоришна њења Жозе Лимона, неколико У а у • живаца! | Марошан је даље рекао: и филмска глумица Мелина : а жив наро- Х у ррагмената из свог програма. а от и борбу нар „Можда они (писци) још Меркури снима у Лондону фр % поср:
“ У револуционарниљ база-
„Стога и данас наши писци 5 «буги уметници, наравно), пише „Жен „ин жи бао“ а оних који су сла• па или раде у др. низаџи установама и орга» и Књиж »ника па У дужа времена да на-
Аутор Самјуел Барбер (у средини) ДИНАМА
Сценотрафија за „Ванезу“
нису“ начисто ни сами да ли су октобарски догађаји били револуција или контрареволуција» Радник, сељак и поштен радни интелектуалаш већ су. решили ово питање“. и
„упутио књижевницима пита» ПИО ВИНИЛ ВАРНАВА АНАЛНИ ЛАЛА _ ње: „Зар једна година није
филм „Цитанка и џентлмен“, у коме наступа у улози циганке. О филму се ових дана веома много говори. О6јављено је такође да ће Мелина Меркури _— снимити у Енглеској још неколико филмова, То су били делови из балета „Мађије ноћи“, „Све има своје време“, игре инспирисане Соломоновим тек стом из Библије и једна игра из балета „Издајица“ који го вори о Јуди Искариоту.
затим