Борба, 09. 12. 1962., стр. 5

пак

) и

себа

полу. Ш см

ку пиј одру сти л

Ра, Нит

рив

| а сља 9. децембар 1962.

рава о пе

ИЗБОРНА НОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСНЕ ОМЛАДИНЕ

Одговорност за младе

око 500 делегата и из целе земље синоћ је У аули Машинског факултета почела дводнев-

четрнаеста по реду, изборна. конференција омладине Београда.

Састанку београдских оуладиваца присуствују и Милија Неоричић, пред(еДНИк Народног – одбора еограда, Милојко Друловић, секретар Градског коуитета Савеза комуниста, ранко Пешић, председник Традског одбора ССРН БеоМића Прелић, секре-

ЈУ

града, ар ЦК Народне омладине Југославије, Душан Мите-

вић, председник ЦК Народне омладине Србије и дру-

Рад тринаесте конференци је прошло је више од две у по године, тако да су У реферату | који је – поднео Светозар Рикановић, председник Градског комитета Народне омладине сакупље

е све активности и интере совања младих

Показало се да млади љу ди не желе само да се баве спортом и неће само забаву већ радо прихватају и део одговорности и друштвених брига за све пробдеме у нашем друштву.

По предузећима су на пример, одржавани састанЦИ организација Народне омладине. И из 81. актива упућено је преко 150 предлога и захтева органима управљања. Седам актива Народне омладине у индустрији мото ра и трактора одржало је у последње време 19 састанака на којима се искључи во говорило о производњи,

Иначе. у београдској при вреди има преко 50.000 мла ди, а око 15.000 похађа шко ле за стицање разних квалификација. Товорећи о средњошкол-

ској омладини Светозар Ри кановић је рекао да је око 9.000 ученика — од укупно 20.000 — учлањено у 170 кружока. трибина и секција. ,

— Нисмо показали довољан интерес ни за средњешколске игре на којима иначе учествује око 80.000 младих.

На конференцији је затим било речи о омладинским радним акцијама. Изнет је податак да је око 14.000 омладинаца за последњих пет година радило на уређењу Аде циганлије. Када следеће године асфал тна трака ауто-пута стигне до главног града, 6еоградски омладинци ће с пра вом моћи да кажу да је то и њихово дело.

Недавно је Градски коми тет Народне омладине удру жио средства низа привредних организација — око четврт милијарде — и поче ла је изградња самачких станова.

= То ни у ком случају није једино што је потребно члану организације Народне омладине, рекао је Светозар Рикановић. Ми осећамо потребу и за култур ним институцијама за спорт ским и рекреативним центрима. Ми млади можда и највише прижељкујемо милионски Београд без несташице школског простора електричне енергије и тако даље. А преко 85.000 члано ва наше организације, испуњавањем својих радних задатака може и те како, допринети остваривању 0ових циљева.

Са изборне конференције београдске омладине упућен је поздравни телеграм председнику Републике Јосипу Брозу Титу.

Б. Лукић

С ауша по Бачкој

Оџаци, ових дана

28 ) је живети на прузи. #к0 сврати. Сврати да одитра партију таблића. Сврати да фтиспава. Неко опет дође да поседи. А неко само да би виде) пријатеља. Украде човек сат-два. И ту је крај. Понекад крај. а понекад почетак, Човек који се зове Лем. ИМе какво нећете наћи дуго тодина. Летује напамет. Мења места. Мења образац живота. Ох, тај Лем. тај наЗУви скитач, а ипак дете среће,

Седео је тако Лем летос на Прногорском приморју. Пио Вино, Пустио души на вољу, та причао о рату, сви се пеејали у каменитој крчми. ио Лем, Јео. Певао. Лем је

т# добар глас. Навраћали тким панталонама стран о чују Лема, јер Лем је

елементарно. ништа штовао У обради он није по Лем до' А имао је обичај ме А У некој крчми и о то но брржи предавање. Обичтоме почео са правима. И о кон Да су његова права закодавац. да им је он зако-

нитао 62 у причању помахЕ и Лем од одушевљеће о је леп орган. Био па се К. Наочит и духовит, Из све речи лепиле за госте Пома хте. Дешавало се да о тађу и гости. да почЕ свео и Лем да говоре У. сам разаца. Да критику ма Да се љуте на

то се о живе у хотелу. М Купају увек на истом то се хране скуче-

· Мензашки, уместо да као

Л њу. јрже кромпире у тига~ ду парадајз као јабу-

У вино купљено од

Пеко Т овданина са зечјим о-

Зима,

Јед и рог дана кад је Лем пио

спу

Ен предавање неко му же У џеп писамце. Та пипао, Увијао прс-

Није та о том писамце ко |, 120. Мислио је АШ кл

Ко сутобуска карта Му 20 је Ррцег-Нови и зама-

Узбацио на пут, Ме-

ђутим, по навици, извадио је

сканала. А, сем.

У Ђердапу

ових

лана Изградњом _ хидроцентрале код Ђердапа језеро би поплавило Голубац, Доњи Милановац, Текију и нека села па се сада 10.000 људи пи-

та где ће им бити бу-

дући кров над главом

Један град спрема се на пут

Доњи Милановац, децембра

Очима случајног путника то изгледа овако: . Један градић пакује своје ствари и тражи да сеу његовој личној карти упише ново место сталног 60равка. Без нервозе и забринутости. Могло би се пре рећи да је збуњен. И изненађен донекле, мада је давно прострујала вест да ће на Дунаву бити саграђена хидроцентрала. А када гигант буде завршен, када вештачко језеро напуни своје предвиђено корито. тај градић, Доњи Милановац, заувек ће остати на његовом дну. на двадесетак метара испод површине.

То неће бити баш тако скоро, осам до десет година, кажу, али за људе који свој живот планирају на десетак. двадесетак, тридесетак година унапред. све је то ипак — сутра.

Бар тако је овде почело да се рачуна: „Сутра, када то буде...“

тога, и у са-

једне вечери и није се мало: мом гесту да посети учитеља

запањио кад је прочитао уме сто карте писамце:

„Дођи једном у Оџаке па прузи Нови Сад — Сомбор ход Миленка Дебељачког, учитеља“,

Ништа више.

Прошло лето. Досађивао се Лем у једној болници. Извршили му операцију на грлу. Нису му повредили гласне "жице. У предузећу га дочекали да не може боље бити, Чак му рекао директор како не би било лоше да се Лем једно десетак дана прошета као човек, да се уживи У свакодневни живот. Да поврати старе навике. Јер нема

атмосфере, ако Лем не при-

ча. А Лем је лепо причао. То већ знамо. Тако се Лем захваљујући

директору нашао У Новом ду. Отишао само због сувог паприкаша. Зашто критиј Би ло је и значајнијих људи од Лема, који су ждрали колико су могли. Хенрих УП на пример. Па онда цар Аугуст. Па и Сенека је јео доста. Гал зак и Хемингвеј.

Зашто онда не би и Лем пу товао у Нови Сад због сувог паприкаша7 Он од тог паприкаша не може умрети, а не може ни покварити своју чиновничку каријеру. То_суУ ствари интимне. Марија терезија например, највише је волела _ ГРЕНАДИР-МАРИ. То су резанци са кромпиром. Иду уз парадајз чорбу са тр гањцима. Треба да је зима и да пред двором гори стара лантерна. Иначе. ништа.

Нема гурманулка без 2тмосфере. То је све повезано. А Лем је о томе много знао. Горео је кад се помену јела. И тако пре неки дан на су“ вом паприкашу сети се 1 учитеља Дебељачког и његовог позива.

Већ се праве даће. Месо на

жару. Сирове кобасице. Ви. но. Бачка луда од јела. Мариниране рибе из бара и са

било је лепоте,

После обеда крене Лем на воз, Није дуго путовао. Успут се шалио са ученицама које уче у Новом Саду. При чао им о томе како је ону њиховим годинама био лепи како је к носио гитару под мишком. Оне се кикотале, Ве дра деца света! Питале газа песме које су онда биле у мо ди. Ређао Лем. Смејале се де војчице. А највише оној:

„Лета метло, шта мислали. кад чистилит Ништа, душо, не мислим кад чистим!“

М тако од песме до песме. Од станице до станице, стигао је Лем у Оџаке. Пи-

тао за учитеља. Све се поклапало. Сви учитеља познавали. И, уместо у школу, од вели Лема на фудбалско игралиште, јер, учитељ је путовао у суседно место да суди. Није зано Лем да је Дебељачки фудбалски судија. Закачио би он њега у оном предавању на мору. Пушио би се.

Кад се Лем појавио, учитељ у црном дресу. Око врата пи штаљка. Аутобус леп, елеган тан као да путује репрезентација Европе. Било мило Ле му. што је живот напредовао. Што не путују више екипе у коњској запреги. Улазио Лем у свлачионицу. Обилазио тушеве, сто за маса жу. Отварао орманчиће. Дивио се. Учитељ позвао госта на утакмицу. Оџаци победили. Судија трчао као да је центарфор. Одушевио се Лем учитељем, који се бави и спор том, а последња етапа службовања. На крају су се вратили. Пре свукли. Свратили у ресторан да мало попричају о голману. дер, он је нешто изгрешио. Па. ипак. све се добро свршило. Пала ноћ на Бачку. Цр на и тешка. Само се по домовима беле столњаци и на њима ђаконије. Вино шапуће. Песма. Онда зашуме перине као облаци и спава Бачка си та и задовољна, А возови пи-

Пеихоза „сутра“ ушла је у куће, кафане, бријачнице, трговине, предузећа, школе. То је тема дана, тема која је потисла све остале. То је, најзад, тема људи који живе на 130 километара дугој обали захваћеној будућим језером. Десетак хиљада људи Голупца, Доњег Милановца, Мосне, Горњег и Доњег Голубиња, Текије и Сипа.

Без нервозе, али са великом радозналошћу питају се људи: „Где ћемо“.

Градић Доњи Милановац, који је уписан у историју пре неколико векова обогативши је низом великих и славних догађаја, спрема се на своје треће путовање.

Његово прво рођење се помиње у позно средњевековно доба, на осам километара низводно од садашњег места, са именом По-

реч.

ште у ноћи Мењају Сомборци места са Новосађанима. ,

Два велика града по штимунгу. -

Оба лепа на свој начин.

У Сомбору понекад седи са песницима и Лаза Костић. Уморне плетисанке задева.

У · предвечерје шетају „фрајле“.

Изјутра паприкаш са киселим краставчићима.

О свему томе прича Лему учитељ.

Радује се Лем што је гост. Радује се учитељ што има још увек људи који одрже реч. Ступише у кућу учитељеву. Гусле на зиду. Све чисто. Сто постављен. Карфиол на путеру са презлама. Са лата богата. као бујне баште негде на Меланезији, али, љутог, сланог, киселог и оног тешког нема. Не замера Лем, али се чуди.

На то му учитељ понуди чај са домаћом кајсијевачом и исприча како је корисно хранити се биљном. храном.

Лему се допао учитељ. имао је учитељ велико срце. Жтео је да пружи Лему неш то теже. Масније. А Лем ни је дао. Било га срамота _ од "свог става према јелу. Почео да мисли и на то како је учитељ срећнији човек. па чак, како ће и дуже да живи. Разговор се њихов отегао до два ноћу. У двадесет до три полазио је воз из Сомбора. Лем рече како није до шао на дан-два већ само на неки сат. Обукоше мантиле. На станици су попили, кафу. Учитељ рече и неку реч про тив кафе. Лем се чудио. Лем није водио рачуна о здрављу. Лем је ждрао. Запостављао мисао. Поткрепио би је тек вином.

А учитељ свог новог пријатеља није штедео.

— Ја теби кажем како би најбоље било да ти мало причаш и у обичним приликама. Без допинга.

— Кад ћеш доћиг

Пео се Лем у воз:

— После Нове године. Да идемо у сомборско позориште,.. Махао је учитељ:

— Добро, добро. само, нећеш јести паприкаш са кисе лим краставчићима већ млеко. Довикну Лем:

— Ти си мало и инаџија!

Учитељ се правдао, али Лем га више није чуо.

Кад се смештао у купе. па ло му је као за инат да седи до неке старије сељанке, која је носила на новосадску пи јацу заклане гуске.

Лем је упита. онако ко реда;

— Је л'те, шта је најукусније од гуске7

Сељанка се насмеја једним јединим зубом:

— Синко, џигерица!

Лем се штрецну. У окна ку пеа удари јутарња киша и он се сети доба када је во'зом. давно, ао у школу и јео ужину рано зором. јер је увек кад се о таквим ства рима радило био нестрпљив.

Слободан М арковић

пре-

Два-три века касније, пре селио се двадесетак километара узводно на острво које се опет звало Пореч.

Легенда каже да је и одатле побегао. Ударио је једном, веле, гром у цркву, преполовио је, људи у томе видеше лош знак и побегоше изградивши насеље где се сада пружа град. Истина је, додуше, друкчија: варош је преселио кнез Милош јер је Дунав плавио острво, а маларија косила становништво.

Сада, опет се спрема на пут.

Ових дана сви разговори почињу и завршавају се са браном. Седимо са четворицом мештана. Једног, у годинама у којима се много памти, највише интересује како ће се и где гробље преместити.

Други сагорелим палидрв цем црта по иначе сивом кафанском чаршаву „како

_ ће то да изгледа“:

— Оно, додуше, нисмо ве лики град али морамо да постојимо! Погледајте, одав де (па показа прстом негде изнад Голупца) па довде (кажипрст се заустави код села Сипа), прогутаће вода сва насеља. Не може се, братац мој, у ово наше модерно време пустити да толика дивна обала будућег Дезера остане. празна. -.

— Имаш право, -прикључи се други, лепо језеро, туризам. Још кад бисмо били паметни па да наместимо наш градић негде на обалу а онда, мало удице мало ту ризма — нама стига... Ста ра смо ми варош. Историјска и значајна. Не могу они нас тек тако: жвић и... човек махну руком изнад саме површине стола.

— Па да видиш, рече тре ћи, шта ће нам нови град: Не морамо да се везујемо за реку. Паре од државе у џеп па...

... па да их страћиш7 А онда. ни тамо ни'вамо. На врат држави, је л'7 Него, куће они нама да саграде, улице...

И тако, од јутра до мрака, од вечери до поноћи, Доњи Милановац прича о томе где ће. шта ће и како

е. У

Шаљивџије _веле да се дуго није знало „званично“ да ли ће Милановац заиста бити потопљен све док се од: њих један није сетио да затражи од кому-

Ово је историја једног југосло-

венског ђака.

Његов тата је био стручњак за парне котлове. Селио се из репу-

налаца грађевинску дозволу за зидање високе куће.

Одговорили му да не гради иако то овај не би ни учинио јер није имао пребијеног гроша у џепу; али њему је то било довољно: „Ахаааа, ту смо!“

Народни. одбор општине оставља утисак корзоа за стручњаке. Допутовали су хигијеничари, инжењерци, комуналци, социолози, агро номи, ветеринари, метеоролози и секретар 'Одбора

проклиње час када је добио задатак да све њих редом снабдева подацима.

Већ неколико месеци како разгледају планове, како испитују терене где би будући град могао бити. Хигијеничари траже питку

воду. геолози испитују зем-.

љиште, економисти траже податке о шумама и будућим извориштима индустри је, о свему што ће им сутра требати када направе нови град.

Нови град ће бити направ љен, то више нико и не сум ња, јер је потребан овом иначе мало насељеном хомољском крају. Ако будући град буде имао добру луку, ако нови Доњи Милановац постане туризма, онда ће и знаменити Бор и Мајданпек гравитирати · према њему. А није шала имати толике хиљаде тона руде и бакра у пристанишном — промету.

Залеђина града је одлична, тј. шумовита је и бога-

"блике у републику велики тата, и

пуштао пару. Са њим је из републике у републику, из школе у школу ишао његов мали син.

У свакој републици ђак је од тате, високог стручњака за пару, тражио паре за уџбенике.

У свакој републици учи се алгебра, геометрија, познавање природе, физика, хемија, ликовно о-

бразовање...

У свакој републици по један завод за сваки предмет штампа

уџбеник.

Кад је велики тата пустио пару

свуда где је требало,

са сином кући. Једног дана, кад се син дуго задржао у игри, тата

је у синовљевој соби

збирку уџбеника које су донели са собом са великог пута по земљи.

вратио се

прегледао

и центар.

та дивљачи. Већ сада дивљих свиња има толико да је ловце чак потребно 60одрити за акције ловачке.... Сви су услови ту, само... само где ће бити нови градг

Досад је изграђено пет варијанти. Пардон, шест. Шест варијанти предложили су сами Милановчани. Они су зато да се „свуче“ околна планина на садашњи град, да се наспе изнад нивоа језера, па онда да се на таквом платоу сагради ново. Инжењери су израчу-

Доњи Милановац,

нали да би плато величине 70 хектара требало да се наспе за 13,5 метара више и да би за тај посао требало преко 6 милиона кубика земље.

По првој варијанти нови град би био један километар западно од садашњег места, на једном поравњеном терену косе високе око 220 метара. Изградњом бране на реци Златици обезбедила би се питка вода. Али, терен је доста изложен удару кошаве.

Друга варијанта слична је првој и насеље би се налазило километар низводно, али санитарци сматрају да би у тој котлини била смањена циркулација ваздуха и да би се зими задржавала магла.

На четири километра од садашњег насеља налазе се терени треће варијанте. То је у ствари ушће Поречке

Сезаме, отвори се (да ти купим уџбеник)

Формула

Нашао је 6: алгебра, 6 геометрија, 6 познавања природе, 6 физика, 6 хемија, 6 уџбеника из ликовног образовања 6Х 6 = 36.

Онда. је велики тата, стручњак за пару, сав упарен изипитао на улицу и срео мене. Обећао ми је парно грејање о свом трошку ако ја, уместо њега, у штампи поставим нека питања. Ево их:

Да ли је под Ловћеном 2%Х 2 = 3, под Авалом 2Х2=5, а под Триглавом 2Х 2=4.

Да ли је уважени Грк Питагора био тако далековид.па је шест врста своје теореме спремио за шест завода за издавање уџбеника, у шест република7 Дакле, да ли је квадрат над Скопјем једнак зби-

гребом7

високи |, основна

Шест

Страна.

реке у Дунав. Терен је терасасто степеничастог обли ка, природно заштићен гребенима Главице који би ублажавали непријатне зимске ветрове. У саобраћајном смислу положај би био

, добар јер би град додиривала са севера дунавска ма гистрала, а и она друга која већ иде долином Поречке реке. Дунав је ту лако приступачан па би се у долини реке Папринице могло изградити путничко приста ниште, а нешто даље и теретно. .

Аако би се четврта ва-_

ријанта усвојила, нови Доњи Милановац био би шест километара далеко од Ду-

нава, узводно Поречком ре- |

ком. По њој, у нови град би дошли и становници села Мосне које ће такође бити потопљено.

Најзад, према последњој, шестој варијанти, нови град би могао да се изгради на десној страни ушћа Поречке реке, али би плато за изградњу града требало на-

сути 13 метара високо. По-

што се ова локација налази у близини села Мосне и Толубиња. онда би се ста-

новништво тих села могло

прикључити новом граду. Тако, што се тиче Доњег Милановца. Голубац би био потопљен само до половине насеља па би се нови део изградио у залеђу. Најзад, Текија и Сип могли би се преселити у Кладово...

Све ове комбинације, наравно, још ни издалека нису добиле званичну форму и требаће још доста времена до коначне одлуке.

За сада Милановца знају само да не треба ништа више да граде.

Доњомилановчани знају да ће то „сутра“ доћи ве-

грађани Доњег 6

ту =

| ген

роватно кроз осам, десетак година.

То је далека и нико баш. бар засада, не брине.

А у ствари, бриге су већ почеле да се гомилају. Један град који има свој нормални развој, чији је наталитет позамашан, један град више не може ништа да гради

То значи да индустрија мора да остане онаква каква је сада, стамбени фонд онолики колики је. становништво онолико колико је.

Бригте се гомилају јер људи траже решења између природног развоја и потребе. То је, кажу, велики и тежак посао.

Заиста, очима случајног пролазника то изгледа овако: Један градић пакује,

своје ствари...

Велимир Петровић

ру квадрата над Сарајевом и За-

Опет, да ли је Америку за српске ђаке открио друг Колумбо, или можда секретар Савета за просвету и културу Србије7

Да ли је Јадранско море разуђеније за хрватске ђаке, него за · словеначке

Ако суу свим уџбеницима четири

елемента: ваздух, земља,

вода и ватра, мора ли у Босни и Херцеговини да буду: земља, вода, ваздух, ватра и непожељни елементи7 Дакле, мора ли се због непожељних елемената писати посебан уџбеник7

Да ли је Архимед открио свој закон у напуклој кади коју је произвела „Југокерамика“7

Да ли јег

пута: да ли је.

Влада Булатовић — Виф