Борба, 09. 12. 1962., стр. 6
ува којим се
"сад пребројен
| Страна 6.
С пуша по Либану Е
~
елемајсто
1
Бејрут, децембра · · Либан: шака левантинске земље. | _ Популарно: арапска Швај
царска.
Политички: прва арапска земља која је прогласила Републику.
: Етнографски: једина арап ска земља у којој су Арапи „У мањини.
_ Финансијски: трезор и „банкар Средњег истока.
Ш . Туристички: тркач У _шпринту.
__ Индустријски: беба у повоју. |
_ Историјски: мета освајача — од Рамзеса, Цезара, Нерона, султана, Наполеона и ' мандатора.
Културно: колевка прве азбуке и прве куће коју је "човек саградио по изласку из пећине. |
'0 Либану уопште може много више да се каже. Почев од необичног:
Земља дуж морау којој се најмање у свету једе рибе, а' највише иде у биоскоп; на чије тле сваких пете минута слеће по један авион, а у луке уплови сва
"кодневно по девет страних 'бродова. Поднебље под ко"лим се човек за пола часа може окупати у мору и стићи у планину на скијање.
Шта би рекао Фројд
Међутим, највише о Либану може да се каже као трговцу. Његови људи су по знати у свету као велемајстори трговине. Они су прави уметници тог свог, може се рећи, националног зана-
"та. У својој земљи високо су развили култ трговине ко да је за њих малтене светиња. У чему лежи њихова тај"нат Кажу: у положају земље и у трговачкој крви којом су надојене либанске дућан џије.
_ Чија је то крвг Феничан-
| ска2
Можда. Либан је израстао
дна тлу сјеникије чији су се
„стари градови још сачували.
_Фееничани су били трговци без премца, Као што су то данас Либанци. Свака им част!
А можда су либански ко мисионари надахнути трговачким духом Јермена, Грка или Јевреја2
Ко ће то знати. Семитска крва мешала се овде са арапском и јеврејском. Трчка и јерменска, такође.
Свеједно коме припадају заслуге, кажу Либанци. Само нека се превасходно поштују закони трговине.
__ Да, то је права реч: заони трговине. Њих изгледа поштују сви — од детета у колевци до председника "владе. у
"> Ћеба неће да плаче у рукама мајке која на улица"ма Бејрута продаје очерупа "не врапце. Она се не буни када мајка пискавим гласом дозива купце, већ једино ка
# 2 “1
___ Рабат, 8. децембра "Досад познати резултати ре ферендума показују да сема рокански народ огромном ве за нацрт уста_ Мароку уводи. | уместо досадашње е монархије. од до их важећих гла сова, за напрт устава је гласало 2.095.430 бирача. док је 26.246 тласало против.
На читавој територији Ма=
уставна, аутократск
НЕПОТПУНИ Р
__ ВЕЋИНА МАРОКА
да мајка ућути.' Шта би на то рекао Фројд; Вероватно исто што и о ложачу који се буди кад машина престане да ради.
Травка са три листа...
И председник владе, чак и кад само помисли да нешто учини што трговини не би било по вољи, најпре пу шта пробни балон: испитује јавно мнење, тачније — трговачко. Јер, сви у Либану су мањевише трговци, без обзира ка-
М
кве титуле или називе достојанственика носили. Трговци су и они који немају дућане, робе и пребијене паре, и они који би својим благом могли ла преплаве сваку београдску пијацу. Подједнако су тртовци часне сестре у чијем су дому пословне просторије изнајмљене за 150.000 долара месечно. И шеик који има 40 путничких млазних авиона. дервиш који вас у Триполију за напојницу забавља својом игром. И она девојка из Балбека која на вас баца травку са три листа (није реч о дете лини) и онда очекује бакшиш, што на арапском значи „гледај сиротињу“.
Радити значи трговати
Појам радити има у овој земљи готово искључиво _ значење; трговати. Све једно на који начин: класи чни, комисионарски или тор барски; на велико или на парче; с фирмом или без ње: за тезгом или на улици: легално или шверцом. Протоколисана фирма није предуслов за то. Ни нека шко ла, још мање. Једини услов је: само ако се има с ким или с чим. А понекад је ловољан и само први услов, па макар човек и зјала продавао, како то наш нарол каже. Као што смо то и у Бејруту видели: порани човек на улицу са две столице у рукама. обележи део улице уз ивичњак и на том „свом“ атару он тог дана тосподари — наплаћује паркинг. То. му је дозвољено. То је у духу либанске трговине, Само од таквог рада живи У
Бејруту, хиљаду људи.
т
Стручна спрема |
И сваки обичан разговор на улици. у кући, канцеларији или на пијагми, као да је сведен на четири рачунске
рока, према извештају“ мароканске новинске агенције Ма греб араб прес. референдум је протекао у потпуном реду и миру. Ни до каквог инцих
дента није дошло ни у град-
ским ни 7 сеоским изборним јединицама. | Становништво Марока, је дисциплиновано изишло на биралишта и. сулећи по досадашњим резулта тима. потврдило очекивања
мароканског краља Хасана П
= "Какви су
(ге кад језушпи престају да пебају сбоју химну пр
"радње, гарниране са ценама, берзанским курсевима, трговачким и банкарским трансак цијама, шверцом.
Овде као да све носи печат трговачки. И новост: колико је данас упловило у луку бро дова- и+чијих, колико је путника стигло авионима и одакле, чија је морнарица навратила у куртоазну посету...
Трговина је у Либану све-
тиња коју нико не сме да.
скрнави. Чак ни влада. Када се либански преми-
јер Караме недавно био за-
узео за борбу против ску-
поће, која је значила огра-
одерно древно у Бејруту
ничавање неких цена, трговци су оштро одговорили:
„Влада има права да се бори против поскупљења живота. Али, та борба не треба да буде изговор за мешање државе у сектор који је и који треба да остане забрањен за
државу“. „Не' играјмо се ватром! Председниче. можете лакше
тражити од људи да жртвују свој живот него своје кесе“.
Трговина је табу, ужива неограничене слободе.
У Либану нисмо могли сре сти човека који је загрејан за индустрију.
Намеће се питање: па ка-
' ко онда земља, без сопстве-
не производње и без развијене пољопривреде, може да има тако висок национални доходак — 700 милиона долара годишње, или: 500 до-
лара по становнику.
че: : - ем
4 том збио
то економски закони
Рекао би човек да у Либану владају некакви необични економски закони. У чему је ствар:
Либан је земља на почетку капитализма. Капитал је банкарски и трговачки. Иако трипут више увози него што извози, дефицит се ипак покрива. Јер: Либан је највећа „пијаца и банкар Средњег. истока. И највећи посредник. Преко његове те риторије воде путеви за добар део арапског света. У овој земљи завршавају се многи нафтоводи. Такав је његов положај.
И либанска клима: — географска и политичка, одговара милионарима са петролејских компанија, који своје „лако стечено богатство ударају у темеље вила
ЕЗУЛТАТИ РЕФЕРЕНДУМА У МАРОКУ
НАДА ТААСАЛА
| - ЗА НАЦРТ новог УСТАВА
"и његове владе. Коначни резултати референдума, како се сматра биће познати У току данашњег дана.
__Јучерашњи референдум био Де обележен и двема озбиљним саобраћајним несрећама. "у области Кенитре, како јав _ља'АФП. настрадала су два аутобуса препуна бирача ж0-
ји су ишли на гласање. "Поги.
нула су два лица: а преко два десет их је рањено.
и двораца које граде у Либану, или га стављају у трезоре либанских банака (У Либану има 82 банке, од којих 30 страних).
За кофер долара пролаз слободан
"Ру,
Колико тог капитала има "то држава не зна и неће да зна. У његовом увозу и из-' возу влада највећа могућа слобода. Важно је да га има, да се обрће и да домаћину оставља део профита.
_Ако царинику кажете да но
~
сите пун кофер долара, неће га ни отворити. Контроле ни забране за страну валуту уопште нема.
Земља — комисионар, на ве лико купује и продаје туђу робу. А то посредовање доноси милионе долара.
Либан је и туристичка 3емља у којој ради одмора и провода долази посебна категорија туриста. То су бизнисмени и богати шеици за које новац много не значи.
Један шеик као туриста у Југославији
Либанци су ми рекли: Европа се не труди да привуче 60тате шеике. Грешите и ви, Југословени. Ако би у вашу земљу дошао само на кратак од мор један шеик са својом сви том, то би вашој земљи донело више долара него 2.000 друтих туриста. Кад шеик са
' усвејом пратњом, дође уБејрут
вредност-долара пада. Јер,.он — шеик, за недељу дана скрца и по неколико стотина хиљада долара. То за њега није ништа. За њега је највећи проблем како да потроши макар део свог огромног новца.
Либан има милион и по становника, приближно исто оно-
и трговине
Либан убђози и изђози сђе, осим полишике. — Тренушак
тођини
лико колико је Либанаца. у е-)
миграцији. Расејани су по це-. лом свету, а највише на америчком континенту. Они сваке године шаљу својим породицама 30 милиона долара.
Преко 70 милиона долара го. дишње инвестирају У Либану остале арапске земље. !
И кад се све те своте сабенарочито оне из невидљиве „привредне тране“, биланс је позитиван. национални доходак релативно висок.
И стандард би био висок када би расподела била друкчија, јер само четири одсто ста-
новника остварује. „лавовски
део националног дохотка половину: = |
Основа за национално јединство
Мандаторске силе су у Ли| бану оставиле своје наслеђе: заоштрене верске супротности. Због тога се већ две деценије и не врши попис становништва у Либану. Разлози су сасвим одређени. Званични податак дасу захваљујући страним мисионарима и „чувању“ сло-
'боде Либана — хришћани
на овом арапском тлу поста ли већина, могао би да доведе до нежељених последица. Те супротности се заоштравају кад год се било шта покуша што би требало да поправи стање оних хиљада Либанаца који још живе у беди. Или кад се дирнеу трговину. у
Но и поред тога, влада је одлучна. Сковала је многе планове, решена да попрапи положај народа који је данас слободан и да на тој основи учврсти његово национално јединство. |
Али, и трговина у овој земљи има некакву своју моћ: два грађанина сасвим супротних политичких убеђења, велики су пријатељи са мо ако су у добрим пословним односима. За њих више значи посао него политика. Међутим, ако је у питању слобода и независност Либана, онда је политика на првом месту.
Тада и језуити на бејрутском базару престају да певају своју химну трговини.
Јер, принципијелно: Либан тргује, увози и „извози данас све, — осим политике.
А то је нова либанска
црта.
Раша Лазаревић
УСТАНАК У ПРОТЕКТОРАТУ БРУНА
Сингапур. 8. децембра дужавања садашњег статуса
Ројтер јавља да је у британском _ протекторату Брунеиу, на Северном Борнеу, данас избио оружани устанак за независност ове земље.
Устаничке снаге у оквиру „националне армије Брунеиа“ заузеле су већ, како јавља АФП, значајни петролејски центар Сериа и главни административни град овог британског протектората. У рУкама устаника налази се и град Куала. Белаит, административни центар британске петролејске компаније Шел која контролише целокупну производњу нафте на овом
| подручју.
Устанак против локалне вла сти султана, која се налази под британском протекторском управом, избио је рано јутрос, после учесталих немира и протеста становништва због британских планова за: стварање Малазијске "федерације. . ;
Према британском пројекту, у ову федерацију требало би да ступе три протектората на Северном Борнеу — Саравак, Брунеи и Борнео као и Малаја и град Сингапур. Саветодавна скупштина једнодушно се Лош прошлог месеца изјаснила против укључења У Малазијску федерацију и затражила свргава-
3 ње султана, укидање британ-
ског протектората, проглаште= ње независности и спајање са Индонезијом.
Према британском пројекту 'Малазијска федерација требало би ла се формира већ крајем августа идуће године. Са индонежанске стране став љене су многе примедбе на овај пројект који је оцењен као „покушај вештачког про“
Брунема .
британских протектората“. Ме |
ђутим. влада у Џакарти није
до сада постављала никакве.
територијалне захтеве У погтледу Брунема. мада се нај-
већи део острва Борнео на- |
лази у саставу индонежанске државе. 1 Султанат Брунеи је постао британски протекторат 1888 године. на основу уговора који су касније проширени како би се-омогућила експлоатација богатих налазишта нафте. Са нешто преко'2 хиљаде кв. миља површине и близу сто хиљала становника, Брунеи је познат по влажној тропској клими и петролеј-
ским изворима и налази се
на око 1.200 км од Сингапура.
Званични британски. пред-
ставник у Сингапуру потврдио је данас — како јавља Ројтер, извештаје о устанку на Брунеиу. Он је додао да
ће већ данас бити упућена британска војна појачања на острво са циљем ликвидације
устанка. | %
„ > Довдон, 8. децембра
(Танјуг)
британске трупе из Сингапуру упућене у Бру-
нем, на Северном Борнеу, где су. како је данас јављено. у-
станици заузели петролејске
инсталације них места.
су
није нико повређен. Јавља се Е Е падају Националној
Северног независност земље, Зи аз
Британско Министарство ра, та саопштило је данас да су базе У
и неколико окол Званични извори саопштавају да инсталацијама приликом заузимања нинанесене никакве штете, да су оне наставиле рад и да.
да устаници при армији Борнеа који. тражи
ПОСЛЕ НАПАДА УСТАША У мр З
Злочин за најтену нај
у -—- каже се у апелу Југословенског УАру; у кривично право и криминологију поводом , у на представништво ФНРЈ у Води |
Са саветовања „ Југосло"венског удружења 'за жривично травом криминологију упућен, је атељ свим правнацима "света да осуде злочиначки натад.ма, југословенско · представништво у Западној Немачкој. Текст , атела: м тротестног теље-
срама гаааси:, |
| Југословенско удружење за кривично право и криминоло стију на свом саветовању од 7. и:8. децембра 1962. године, У“ "тврдило је: |). > 1) Да је на дан 29. новембра ове године група од око '30 наоружаних усташа упала у југословенско представништо у Бону, напала на службенике представништва, ватреним оружјем тешко ранила Момчила "Поповића чији је живот у'питању, пуцала на:друге службенике у на мери да их убије, па чак покушала да убије дванаестого дишњег југословенског _ДРжављанина Довгана Берта, бомбама запалила зграду представмиштва, знајући да се у згради налазе службеници представништва; .
2) да је полицији у Западној Немачкој била скренута
НИЗ АНТИЈУГОСЛО
„Под утицајем. низа фаштистичких и терористичких организација, које слободно делају У Савезној Републици Немачкој, усташе и четници извршили су самб у току последње две године већи број антијугословенских аката — почев од демонстрација против наше земље до напада бомбама на југословенске службенике, чланове њихових породица и зграду југословенског "представништва У Савезној Републици Немачкој.. == је
Поводом двадесетогодишњице формирања таковзане неза висне државе. Хрватске 10. а-
~ : 3 зец У године усташки е. низовали „на-
прила: 1951." мигранти су о пад; на! зграду , "југословенских интереруму,;- где се' налазе рејање“на мазут, о-. ни су убацили две патроне ек-
Пожар . је „угашен ; тервенције ватротасаца. ум
склодирала.
касније повела, истрагу, међутим, ни“Ддо-данас није дала никакве резултате, · јер се кривци, наводно, нису могли пронаћи, Министарство _иностраних послова је изразило окаљење због овог инцидента и том приликом изнело мишљепаљевине био дело „заведених дечачких елемената“. ' 73
Служба за заштиту југословенских интереса затражила је тада од западнонемачких власти па на одговарајући начин обезбеде зграду југословенске службе. Западнонемачка полиција није усвојила овај захтев уверавајући југословенске представнике да је уобичајено улично патролирање сасвим до вољно за обезбеђење,
У октобру исте године при"падници Јужнословенског демо кратског савеза. „Будућност“ исписали су антијугословенске пароле на згради тенералног конзулата ФНРЈ, у. Минхену. Уместо одговора на протест ге“ нералног конзулата полиција је послала свог молера да замаже пароле. Истрагу нико није водио... у 6 5
Мебец дана касније, 25. но-
вембра 1961. године, припадници усташке организације „Уједињени Хрвати“. приредили антијугословенске _ демонстра“ ције поводом прославе 29. новембра у Штутгарту м насилно упали у просторије где се одр“ сжавала академија, Као и Ра“ није, надлежне власти су унапред биле обавештене о намерама усташа. али изгледа да су везе. у управи полиције негде биле, прекинут и.нико НИје послат да спречи испад. - Почетком ове године за ан" |тијугословенске. демонстрације искоришћен · је стонотениски турнир. Југословенски емигран ти су тада у Санкт 'Ингеберту, „поцепали | југословенску заставу, која је била истакнута У част учесника турнира. ·
четић „намеравао је ла постави паклену машину у простори“
Ма.
· Зграда), југословенског. представништва у М
лужбе за: за-.
сплозива, од којих је: једна ек“ |
: Западнонемачка полиција је: ја, .
љве да је покушај ;
~ Истаг: месеца „збораш“. Мар-
пажња на могућност оваквог напада, ;
3) да западно-немачке власти подржавају усташке и четничке терористичке организације на територији ове земље“и да лим је познато. да ове организације располажу оружјем.
На основу ових чињеница Југословенско удружење за кривично право и криминоло тију сматра:
1) Да спроведена акција у-
сташких терориста представља тежак злочин који према свим кривичним, законицима на свету заслужује најтежу казну, :
2) да држање терористичких организација на територији Западне Немачке представља повреду међународног права и уговорних _ обавеза ове земље 5
3) да одговорност за овај злочин пада не само на кеспо средне извршиоце и организа торе овог злочина већ и на западнонемачку владу која практичне омогућава злочина чке акције терористичких ор ганизација. 8
На основу свега овог Југословенско удружење за кри вично право и криминологи-
Ју: ' Упућује апел свим_
је генералног конзулата у Мин хену, али је на време откривен; Западнонемачке власти су га ухепсиле им Он је касније и осуђен. ин Усташе су и ове године обележиле годишњицу „независне павелићевске државе“ и организовали-су у Минхену и другим градовима Савезне Републике Немачке демонстрације и' прославе. 'Ларочито су се у овоме истакли припадници организације „Уједињени ·Хрвати“ ма да ни друге усташке ор гтанизације нису у томе заостајале. Ове прославе и демонстрације у Минхену и другим
патада _ градовима одржаване су УЗ претходну сагласност и. одобре
ње. надлежних органа. Савезне
сне Републике. - ЗА И У“ скрнављење _ југословенске „заставе у/тој земљи постала је
"тако „обична појава“
"маја и 2: јуна, скинуле "венске заставе које су, „лазиле на УЛАЗУ У простор међународног 'Феридрихехафену, _ тенера
конзулат је поново. протестовао и тражио да трага. а да се кривци изведу
ове годи-
југосло се на“
пред суд. Међутим, остало је ру
на обећањима 2 ких власти. иако су ди били идентификовани.
тив њих Није ништа
то." у Недељу дана касније, 1. ју“ |
на, они су поново скинули
поцепали Ј ву која је бил
СА.
а истакнута
н, 8. децембра (Ројтер) У дипломатским кругови“ ма у Вашингтону се изја љује да дао уверавања Сјед рзжавама да су сви И аитили и бомбардери 79 вучени са Кубе. Како се сазнаје. ки преговарачи 9
Вашингто
дили на демонтирању. них уређаја.
Коментари листовима гвању СССР Москва, 8. децембра 4. Московски дневни Пети вда“ и „Краснаја звезаА
елему непосредно пе
сајамски | сајма У ални |
угословенску заста- :.
ПОВЛАЧЕЊЕ СА КУБЕ И па виа
(ТАСО) Ор
мачкој које пе пасност > љ целог света. __ На крају, Јути дружење зд | и криминоло; пређе преко“ чиначка“ бра ове тоди наставак нез пака бонске сада У неком гледно показала је основна правили дног права у! те Основа и = југословенских " а – || а ме Пе 1 ме међуна Рутакмице помену + | екипе „Партизана“ у
ко“ у Диселдор о
међународног тур шеф полиције к:
Је тада жаљење и, да ће мана беја. ни, Међутим; ни, саслушани у слободу, мако се „догодио после до зване „уредбе словенске заставе", Најновија аКЦ гословенске се "на тастро Штутгарту.
чинци из органи њени Хрвати скидања Ми
ше
те г 4
ЊАКА
свећују те значају ср.