Борба, 09. 12. 1962., стр. 7

у |

неде

Прби дани Ре

ља, д. депембар 1962.

публике Јемен

(Од сталног дописника „Борбе“)

Сана, децембра 1962.

Једини писани пропис ко ји је замењивао све законе

Јемену под дванаестовеко вНоМ влашћу имама, био је Коран. Шта више, ни тај верски упут за понашање у свакодневном животу, није био неприкосновен од имам ских „редакција“, будући се владар У Јемену сматрао и религиозним главаром.

Има сведока који тврде да су гледали више пута имама Ахмеда у улози не само судије који изриче те шке казне, већ и непосред ног извршиоца тих осуда. А казне су биле такорећи родитељски благе ако је инструмент њиховог извршавања била само тешка батина, или канап са кочи ћима у којима се осуђеник остављао свезан у клупко током више дана. По прави лу, кад се радило о озбиљној грешци или преступу, казна је у фази извршења имала најтешњу везу са гр бом јеменске монархије, то јест са сабљом, која је чинила основни мотив држав ног амблема. Секле су се руке, ноге, уши, језик, па и глава. Одједном, или посте пено, у више фаза мрцваре ња латаним ударцима и убодима — зависно од жестине имамовог гнева против осуђеника...

На улицама Сане и друтих места, нарочито у пословним четвртима где се ти ска мноштво света, сусрећу вас и просе многе жртве тог имамског „правосуђа“ Истежу се према пролазни ку патрљци одсечене шаке или читаве руке до испод лаката — по правилу је од сечена десна рука или

тикулисане гласове осуђеници који су изгубили је зик под ножем — имамовог џелата, зато што су увредили неког утицајног члана његове околине.

Немилосрдни обрачуни

Млади републикански ре жим није могао имати ни довољно времена, ни довољ но средстава и кадровске снаге да већ од првог дана свог владања уведе судство као посебну државну институцију у којој би се коли ко толико гарантовала и мо гућност за одбрану оптуже ног и правила уобичајене процедуре. Револуција је имала пуно непријатеља, они су насрнули и споља, и покушали су да се органи_зују за отпор у јеменским границама. Последњи имам Ел Бадр успео је да спасе главу и да се повеже са оданим племенским шефови ма. Влада новог Јемена мо рала је одлучно да се обра чунава са противницима, јер је питање било немило срдно: „они _ нас, или ми њих“. Ни гоосторија, ни прописа, ни кадрова који би се томе посветили, ни по литичко-војног предаха ни је било да се одмах присту пи организовању јавних су Ђења за знатан број припад ника бившег двора и његових функционера.

Похватани непријатељи у чије противнародно држање и убеђи==-ње није могло бити сумње, побијени су ја вно, или су њихови лешеви били изложени на јавним местима. Маса се окупљала и веселила око тих сцена чији је мучан изглед противречио светлом 3на-

ЗУ 2 х МИА

Једнодуштнм захтеви народа замењивалм су оптужнице

јом и средњовековљем које је тешко још данас прет постављати као ичију ствар ност. Неки превртљиви пле менски главари, који су најпре дошли у Сану да би

изјавили лојалност новом режиму, добили оружје и новац, а затим отишли

својим кућама и тамо променили став придруживши се контрареволуцији, били су поново доведени у Сану, али као затвореници и издајници. Они су по кратком поступку егзекутирани, главе су им одсечене и истакнуте на главној _ градској капији „Баб ел Јемен“

Прво суђење

Крећући се нужно и колосеком наслеђених тради ција и навика, нова власт у Јемену ипак настоји да

трцајући испуштају неар- чењу обрачуна са монархи осавремени и своју судску

АМЕРИКА, ПРИВАТНО

мит о

" (0д сталног дописника | „Борбе“) Њујорк, децембра ... Пљушти пара. Не хартија, банкнота и којечега, него сребро. Бели, округли сребрни долар. Ка-

_ ко ме преварише ови кау-

боји, кравари, кад ми рекоше да су у Елку говеда — све. Од првих мракова, овде у Елку, усред невадске пустиње, чујем само кликтање машина и зуј Рулета. И, схватам да је овде коцка све, и политика, и избори, и друштвени систем, и производња. Коцка. Од Лас Вегаса, па ва све четири стране Неваде окреће се коло среће, пљушти карта и све је један велики огромни шатор, под светлим невадским небом, циркус и касино. Човеку падне на памет да је из пуританске, провинцијске, фармерске АмеРрике стигао на Месец. Или, Можда, у једну давно заборављену граничарску, пионирску Америку. која пробија пут ка Западу, када је свет био, као у каубојским филмовима, подељен на оне који брзо и на обе који споро потежу из Појаса револвер. У часу када је са варошКог аеродрома хрупила У Халу хорда нових играча, тек доспела из суседне државе, Јутах, заправо из Олт Лејк Ситија. града ормона, који чак и пудин сматрају грехом, меЏџер касина, неки. ШпаНац, позва ме да посетим Аворану портрета америчКИХ револвераша који уђоШе у легенду. Џ 3 касина, уђосмо у пову ену дворану и са спој ва уперише на мене - е пиштоље. шкљоцаљдИтИ пуцаљке, брадати банка Е шерифи, и убице. као ићо раније ту нешто крив рт припадају прошЊЕ челу тих хероја пиотре доба. стајао је пор - Џоакина _ Муријете, Ксиканца који је дошао мрзи поен и тамо огосе, беле, јер зЕ тЕ Левица рудари силовамеру Лу Антонију Моли5 па им се освети он 54 ен да убија. једног банке та а затим да роби грађи а оштанска кола и латну прашину док Турао до тога да је

није до ДУШИ имао — осамдесет

Ауша,

л шао бе му је коначно доапетан | Жати Лоув,

хана ан

тосле револуције

функцију. Двадесетог новембра ујутро позвали су нас јеменски пријатељи на прво јавно суђење пред судским већем. Отишли смо у претрпану и загушљиву дворану зграде Министарства _ унутрашњих послова, у којој је на оптуженичкој клупи већ седео бивши имамов гувернер у Сани, Мохамед Абдалах Ашани. Председник суда са четири поротника и седам помоћника, јавни тужилац и оптужени који се сам бранио расправљали су о већем броју политичких злочина и корупцији бившег гувернера данашњег главног града ЈАР. Ашани је прогонио напредне омладинце, примењивао оштре санкције против демонстраната који су тражили демократиза-

ДОБРИМ И РЂАВИМ

ИМА

Револвераш Била Кид

лосанђелоски револвераш и послао је, кажу подаци, по Билу Хендерсову У Сан Франциско, где продана за 35 долара и стављена у алкохол да би људи долазили и гледали. Тамо је, каже др Алан Томпсон, лекар Џека Лондона, остала до потреса 1906. године, који је разбио вазу са главом Џоакима Муријете. Одмах до њега, гледа ме са слике Џеси Џејмс који је напао свој први воз 1873. недалеко од Чикага, а онда наставио с тим послом низ дугих година... До ње га опет Дивљи Бил Хикок (1837—76.). шериф који је више него иједан други по био двадесетак десперадоса дуж пута ка Санта сре, У Мисурију и Канзасу. а у са лоду Бивоља Глава. убивши бандита Фил Коа, нехо тимично смакнуо и свог за меника Мајка Вилијамса. Кицош. плав, дугокос. 6лУ дНик и сладострастник 98 се доцније придружио ве“ ликој представи Буфала Била. али незадовољав тим пирокуским послом вратио се револверу и 1877. био У“ бијен. пуцњем у леђа од пи јане хуље. · Вил Лонгли,.. „Он је МР зио слободне прице. Једне ноћи јашући кроз Лексинт тон, он је с коња, у прола-

зу, убио седморицу црних. Обичних људи... Он: је заиста био Тексашанин. Чув пти човека који је гласно објавио да су сви Тексаша ни коњокрадице и жене им проститутке, Билу није пре остајало ништа друго него да му опали шамарчину и, онда, да га смакне... Имазући финансијских потешкоћа. он је долазио до пара убијајући уцењене главе и тако за сваку подизао до петсто долара по комаду... На крају је америчка влада уценила и њега... Под вешалима. Бил је ложивео да конопац пукне.

· Други покушај вешања је

успео — смрт је наступила у циглих — једанаест минута... :

Бен Томпсон... Он-и брат му Бил (колико ли Билова) преселили. су на онај свет 25 људи. Само једног шерифа. Занимљиво да се он био придружио императору Максимилијану у ста ром Мексику, да би на кра ју и сам постао маршал-ше риф у Остину. На крају су га у Сан Антониу. посекли куршумима, али му је спро вол био дужи него сам град Сан Антонио, .

Кинг Фишер. Џим, Куртрајт, "Џон Весли-Вес Хар-

дин и онда, наравно, Вајет

Ерп — херој који не силази данас са америчких телевизијских екрана, који је после сто револверских дво боја ипак умро 1929. године природном смрћу У 81. години живота. Ту је и ње гов пријатељ доктор Холидеј. који. је оставио медипцину и посветио се коцки и двобојима, необична, окрутна легенда туберкулозног хероја америчкот запада. У бици револверима, ко ја је ушла у америчку историју. доктор Холидеј и Вајет Ерп испалили су про тив Клантонових 17 метака сваки. Исто толико су испалили Клантонови. Доктор и Ерп имали су 13 по-

_годака. Клантонови само 3.

Сви су ту. Насликао их је Франклин Макарти, не баш велики уметник, али педантно одан фактографској истини. Све и једног „рђавог момка“. који поста доше легенда... као историјско наслеђе...

Ни за једног од њих не може да се каже да је био „добар“. А ипак, ни једног Американци неће да се од рекну.

— Американци су млади — рече ми Шпанац. — Они не пропуштају ништа из историје...

Нису их наравно ставили у националну галерију. До нели су их овде у Неваду, у коцкарницу. За сада овде где од првог сумрака па до последњих петлова звецка пара. бруји рулет, пљу шти карта. Чини ми се хи љаду људи је набијено у хо лу. око машина, око девојака-крупијеа. у диму, уза даху алкохола, меза који трешти са позорнице. Ту су борсалино тшешири, италијански крој. али и каубојски мексички сомбрероси, мараме. чизме, ту је негде, чини ми се, међу њима ио них дванаест портрета. Сад ће, можда. неко брзо потегнути из појаса мале. сребром оковане пушке Билија Кида, Вајета Ерпа или Џонија Рингоа...

...То је логично очекива ти овде међу толико рђавих момака, који као да ни су грађани ове пуританске Америке. оне. мислим, изван граница Неваде... па коцкају. Али уместо револ вера. Невадом одјекују атомске експлозије...

Живко Милић

ч пороте џ првим данима

цију земље, продавао државно оружје за сопствени рачун итд. Он спада у категорију несумњивих не пријатеља јеменских демо кратских снага и његова осуда је мање-више била извесна од почетка суђења. Ипак је карактеристич на чињеница да се обрачунавање са таквим кривцима пренело на досад непознат терен у тој земљи — у дворане са судским већем, оптужбом, одбраном и публиком. Суди се и даље само на основу Корана, али примењеног по другим мерилима.

У затвору Сане налазило се средином новембра око 150 бивших имамових блиских сарадника који су очекивали да буду изведени пред суд, или да буду егзекутирани без суда, или да изађу на слободу. Добро обавештени јеменски функционер рекао нам је незванично да је око 90 особа међу тим затвореницима по свој прилици кри во за тешке злочине и да ће им бити суђено, док је око 60 затвореника у 6ољем положају, јер су ухап

шени претежно из превен- |

тивних разлога. Они могу очекивати ослобођење. Дакле, егзекуције без суда су већ у другом месецу револуције почеле да нестају као вид обрачуна с против ницима републике.

Милутин Миленковић

Писмо из Будимпеште

Писмо из Индије

(Од сталног дописника „Борбе“)

Њу Делхи, децембра

Као својеврсан феномен познато је да Индија данас производи више филмова годишње него и једна дру“ га земља у свету. Мање је познато да се она налазиу самим врховима светске ранг листе још у једном су седном домену у броју дневних листова који излазе на њеној територији.

Просечан Индијац се интересује за све и свашта што се догађа у његовој зе мљи и свету а посебну страст гаји према увиду У све финесе домаће и међународне политике. Та радозналост ванредно је плодан терен за цветање стално нових листова и листића широм Индије. Данас у земљи излази неких – 306 дневних и 1.200 недељних и · периодичних листова. „Данашња Индија би се мо гла описати као врло неразвијена земља са веома развијеном штампом“, писао је недавно један аналитичар стањо штампе у једном од водећих делхијских дневника.

Неразвијеност представља велику кочницу онаквом размаху седме силе какав би одговарао интересовању Индијаца. Јер, 80 одсто од индијских 430 милиона становника је неписмено и круг потенцијалних читала ца је релативно узак. Због тога тиражи свих 306 дневних листова сабрани зајед но износе једва неких 4л милиона, онолико колико има само рецимо „Дејли мирор“ у десет пута мањој Британији или за још добар милиов мање него било који од три водећа јапанска дневника.

Сем тога, приходи доброг процента становништва су тако ниски да месечна прет плата на лист која може да износи и до десет одсто од

| плате слабије плаћеног не-

радника подно-

квалификованог представља тешко шљив луксуз. Најзад један феномен ко ји је чисто индијски. Оних 1.500 дневних и периодичних листова који данас излазе штампају се на ништа мање него нг 18 разних језика и писама Највиши ти раж (око 250.000 примерака

дневно) има лист „Индијен експрес“ који излази на јед ном страном језику — ен-

глеском. Енглески и даље остаје, и биће то бар још једну деценију, једини језик на коме лист може да претендује да ће бити разумљив бар одређеном релативно уском слоју читалаца у сваком углу простра не Индије.

Нерентабилни посао

Из свих тих разлога штам пање новина у Индији је веома скуп посао. Листови су у приватним рукама и као и све друге земље где је издавање новина приватан посао и Индија има сво је „краљеве штампе“. Али док је британским краљеви ма седме силе. лорду Ротермиру, Бивербруку, Сесилу Кингу или Роју Томп сону, штампање новина једини бизнис, власницима водећих индијских листова то је тек узгредан – посао. Рамнат Гоенка. најмоћнији међу њима, власник „Инди јен експресг“ и још дваде сет других дневника на ло калним језицима, ангажован је првенствено у индустрији јуте, цемента и бан карству. Власник „Хиндустан тајмса“ Бирла, далеко је познатији као _власник можда најмоћнијег ин дустријског концерна (машиноградња и текстил) него као издавач. С. Ј. Џаин, власник листа „Тајмс оф Индија“ и још дванаест других дневника има акције у низу индустрија.

Једино листови иза којих стоји богатство из других домена привреде могу у ин дијским условима пружити оно што би се могло назвати „врло развијеном штампом“.

Природа власништва, логично, одражава се на физиономији листова. Нијеон да за велико чуђење што су и у коментарима и У пласману вести велики индијски дневници по правилу, бар за једну нијансу. а најчешће и зз читаву суштину, деснији од ставова владе.

Практично данас у Индији нема ни једног великог дневника — бар не на енглеском језику и бар не у Делхију, Калкути или Бом бају — који би био увек на линији владине политике или левији од ње.

Велику дневну штампу

Страна Ћо

а БОЈА ЈУТЕ_

овде _ понекад _ називају. „штампом јуте“. Ако несви али бар већина дневника повезана је преко власника са производњом јуте или аутомобила или банана или. чега другог. “. Једна, можда исти· нита, прича

Постоји прича да је је=дан провинцијски бизнисмен са склоностима за новинарство пре неколико година уложио новац да би. набавио штампарију и ску пио редакцију од добрих пера. Са том редакцијом он. је почео паралелно да издаје два недељна листа; један са екстремпо десном и један са екстремно левом физиономијом. После неколико месеци биланси су по казали да је десни листу великом финансијском губитку а да леви почиње да доноси новац. Десни је после тога укинут а леви наставио да излази до у наше дане. Тврди се да јеово истинита прича.

.Р

Бизнисмени

и левичари

У Индији никада не треба ствари гледати једнострано. То је савет који се максималан број Индијаца труди да да странцу, кад дође у Индију. У том контексту, ако у земљи постоји махараџа и велепоседник који је члан Комунистичке партије зашто не би било и бизнисмена који су левичари. Тиме ће новинар у часопису који већ годинама врло постојано засту па ставове најлевије групе у Конгресној странци и који и инострана и домаћа де сница називају „прокомунистичким“ објаснити чињеницу да се у уређивач-, ком одбору листа заједно са људима који су се током читаве своје каријере кретали левом страном индијског политичког живота, на лазе и два бизнисмена, истина не нарочито богата.

Ове ствари које Индијцу делују свакакс далеко мање парадоксално и необично него странцу чине од индијске штампе једно шти во које политички није лако читљивс и које пред чи таоца често поставља замке и загонетке

Душан Симић

" Чему ее смеју Мађари

(Од специјалног дописника „Борбе"“)

Будимпешта, децембра

Неко сакупља марке, неко кутије шибица. Али, сваки путник — намерник сакупља вицеве, шале, доскочице и анегдоте, У њима се, кажу, може пронаћи не само дух и менталитет једног народа, него и његово тренутно расположење, мишље ње о политичкој ситуацији и много других озбиљних ствари. Јер, у суштини узев ши, шала је сасвим озбиљна ствар. Некада, у време прошло, за добар виц у овој земљи се није добијао само осмех ...

Ведра атмосфера

Будимпешта је сада умотана у дебеле пелене суморне магле. С неба пада влажан, тежак снег, помешан са кишом. Дунав је мутан и лен.

Али, атмосфера је ведра. Двомилионска Будимпешта као да је ових дана обасута концентричном паљбом вицева о свим могућим и немогућим темама. Одакле они долазе, ко их измишља — то је као и у осталим земљама — непознато. Али са ма чињеница да они извиру сваког дана, да их људи на улицама, безбројним каванама, баровима и „Експресима“ слободно причају, говори сама за себе. Јер, ситуација у једној земљи може се, истина, ценити по производњи челика, угља и киловат-часа по глави становника, али — према извесним мишљењима — и по „продукцији и потрошњи“ смеха. Са тог становишта. ситуација је данас овде нор мална, а можда и нешто вишје. Неки чак сматрају да је вулкан смеха био овде исувише дуго пригушен, па је сада „прорадио“ нешто ве ћим, интензитетом, ..

Политичка шала је, одмах да кажемо, постала легализована. Телевизијским јавним емисијама смеха присуствују највећи мађарски

руководиоци и смеју се скупа са „обичним смртницима“. Инсталатер се радује

У овој земљи има доста приватника, али виц који ћемо испричати уперен је на другу страну.

За време четворочасовне телевизијске сатиричне емисије, видела се и оваква сцена:

— Инсталатеру саопштавају да ће у земљи ове године бити изграђено милион нових станова. Она каже: „Фино, значи биће оправки!“. „Јубим руке“ је традиционалан, каваљерски поздрав у Мађарској, али улажу се и напори за шире употребљавање израза „друг“ и „другарица“. С тим у вези је ова шала:

— Два разносача млека разговарају. „Кад ја кажем бившој грофици Н. Н. — до бро јутро, госпођо! — то је њој веома драго“. Други одтовара: „А кад ја кажем же ни радника Н. Н. — добро јутро госпођо“ — то се њој још више допада!“.

— У телевизијској „квиземисији“ један мађарски студент добија питање о карактеру емисија „Гласа Америке“ на мађарском. његов одговор: „Цију-кврц-пи-

пи-па-уууу!“. Алузија је на равно на сигнале којима ма ђарске радио-станице ометају емисије „Гласа Америке“... — У истој емисији интервјуисан је један задругар (у Мађарској је последњих година извршена готово стопроцентна колективизација). Спикер га моли да искрено каже своје мишљење о стању његове задруге. Он ћути. Бива упозорен да га слуша читава Будимпешта. Опет — ћутња. „Слуша вас цела Мађарска“, каже спикер. Задругар не реагује. „Слуша вас цео свет!“ „Стварно цео светг“ — пита задругар и на потврдан одговор изговара само једну реч: „Помагајте:!“.

Бискупова љубавница

Нешто на рачун цркве (са материјалне и моралне стране):

— Две калуђерице по киши чекају трамвај. Покрај њих се зауставља огроман аутомобил америчке израде, последњи „крик аутомобилске моде“. „Да ли сте ви позната глумица“ — питају калуђерице једну расну жену за воланом. „Не“. „Да ли сте жена неког високог руководиоца2“. „Не“. „Ко сте ви7. „Ја сам љубавница бискупа Н. Н.“, каже цура. „То је онај — обраћа се једна калуђерица другој — што

нам је јутрос говорио о срећи загробног живота...“

И на крају ево најновијег и веома актуелног вица, са искључиво политичком позадином.

— Два Мађара стоје у јесен 197... године у Будимпешти на месту где улица Енвера ЖХоџе пресеца Трг Мао Це Тунга. Обучени су у неку врсту сиве униформе, закопчани до грла. Дуго размишљају, гледајући лишће које пада и онда један каже: „.-.- А ипак је боље било под Ракошијем...“

Ова шала можда најбоље илуструје расположење које је сада за време Осмог конгреса Мађарске социјалистичке радничке партије преовладавало у овом граду и ставу који већина Мађара заузима према неким опасним концепцијама извесних кругова... Јер, кад је и Ракоши бољи... |

. .

И тако, Будимпешта се смеје и кроз смех, у ведрим тоновима, износи своја мишљења о разним темама. Критике данас и овде, такав се утисак добија, сви прихватају добронамерно и стимулишу. Можда је то нај сигурнији знак једне нове атмосфере и дубине позитивног процеса...

Жарко Божић

Зе