Борба, 25. 10. 1963., стр. 7
25. октобар 1963.
Дре оки
ЗЛО МЕСТ за ДОБАР __ФВАМ
1 биоскопско доба. од ; неколико година, кад је на врсна премијера сме вала другу врсну према ну устутало је данас ме МЕ еизвесним и неспокој временима, у коме неољни гледаоци вати"др бољим филмовима, а Џаекопске управе за одбе. ми гледаоцима! Са тим 8 међутим, комтликације у изблиза ке исцрпљују, 1ош70. губљење гледаљлачка ентузијазма, њење прихода, "у тако, Жало то — мало, уворт се замршено кљуп% проблема. Трењутно, измеда да. су биоскопи у нај. ој ситуацији, "што не да значи да се на ње 0 рачун имају упасати, и цутеже грешке, напротив, уосталом, то се недавно то ало ч у једној живој ж папераментној дискусији, и коју је иницијатива бео продске „Мораве“ дошла у прави час, када, су се мнопа срца до краја отворила када се са негодовањем, ановило да у састављању (оскопскиж рећертоара че со већег утицаја, чмају ра зе административне квоте у норме, него талше стварџ жеље ч могућности "Резултати су, на жалљост, оиеледни: дамас су нашл (фоскопи више него икад пемављени _ којекаквим бмлетантским тричаријама, од којис многе нису само довдне цла, бесловесне, већ, „крајње непожељне ч. тро (пематичне, у својој малограђанској ч. конфорлтисти чкој убогости. У једном се (пр сви слажемо: ТАКАВ ШПЕРТОАР НИКАКО НЕ ЖЕЛИМО. Међутим, оњ се «даље одржава на нашем (оскопском репертоару. у већ поменутој дискуст јжомло се констатовати, шко не ц први туг, да се код вас филмова увозе по ом строго унисфимтра» ти кодеску ч да се једна перцијалта, бургија триштује тоттуно под истим овима, као ч какво чсремек-дело од најве друштвеног п естетског еса, које не мора увех уде баш ц комегрцијал= Ро успештњо. Не треваљда и напомињати. | је таква, пракса у огром јој супротности са, свим оим жритеријумлима и зажевима који тоће да – воде ичуна ч о културном, а ис 10 тако ч о моралтом а, соМјалном еквиваљенту наЦе; биоскопског репертоа“ до, Стога, најбољи лек моХе само да буде брза п тра. кита, дакле опатљива из пије, која би омогупроналажење – онак5 олакшљца, % кад је реч ови, ц кад је реч о жас па обавезама, које би Мтински, ц трајно стиљмуљи ми томасно место квала6 филљма на налшем, би 'копском репертоару. "Алт, заједно са тим пет и 589 се намећу по мно% титања, „која нас нано; подсећају да налиа, фил ска реклама а, пропаганда па Узбаиза нису очажве ка зе 6џ требало да буду, "' да се о потреби теговамљиске културе ваше а "его што се нешто фрно чини... М. МИЛОШЕВИЋ
К џидов
значи
то Загреб, октобра Сета новој фабрици гра дровских плоча „Југотон“ у тад 5 крај Загреба спонзр (6 претворила у разго | ЊЕ: југословенској индуст ју Па и о односима ме| и произвођача. За Ако се поставља питање у Ли ко права да гради но пада абрику плоча код нас, СМмо то свакако ми + почетку разговора ре порцам Славко Копун, већ по 7 тодина директор „ЈУ | У“ Ми плоче произвопир ЈОШ од 1924, године. Да ~ 0 набавили нову опрему б наб идирали бисмо, стара пива љена још приликом о а а фабрике. б по има ли или нема не ја Право да гради фабрику
још један већи про-
#Е оји — Продукција плоча
Раба | О"телевизије Београд, и СК. Мањи — предузеће Пру ос из Александровца. Мр. одња расте и плоче брише купују, Али има Ба магацини се све че Уду« Пуне плочама које „не "му „Цене грамофона још УМац) Доста високе, што о_ Ур продају плоча. ' Мриво, се почиње да јавља % Ци па и отворени анта ја 1 међу произвођачима. Мр онеко схвата повећа_ "роизводње у једном пре
даљим авва ваља еаиа Дика ли ата се
Снимљена му
Пало или много гра
ортој Зије случајно повела. |
СУСРЕТИ | и а
Биологија најављује но
Ем
БОРБА
си
ва открића
ОДГОВОРИ со ОВЈЕТСКОГ АКАДЕМИКА АНДРЕЈА ЉВОВИЧА КУРСАНОВА НА
ће, вероватно, већ У
— Садашња истраживања
ПИТАЊА УРЕД
У области биологије би-
крупним достигнућима у орао будућности увеличана
очекив;
добијени нови
ње еволуције организама,
спорова и различитих с би ово мора да обезбе медицине и у пољо
Ово нам је изјавио,
дно пре непосре
повратк 1 совјетски алвлемне и 54 НОНИ Курсанов, који Јетске академије алеје бовије наука изуно У нашој земљи могућ, пасти сарадње у области научи истраживања, посетио пе наших научних институ ција и одржао заједно са про фесором Михајлом Христофо ровичем Чајлахјаном серију предавања слушаоцима наста ве трећег степена фитофизио логије у Београду.
Подмлађени листови
Оптимистичке најаве, равно побуђивале зналост:;
насу радо-
—- Која достигнућ. јете у области Ми рлелесАћ — Најбољи одговор на о питање стићи ће из сене ле бораторија где се испитују нуклеинске киселине. Успеси који су већ постигнути на проучавању разних нуклеинских киселина представљају основу која већ сада дозвоља ва да се утиче на синтезу бе ланчевина што већ указује на могућности интервенције У условним процесима живот не активности и наследности.
убиле ________
— Помињали сте да очекујете значајна достигнућа и на подручју испитивања процеса старења...
— И ту ће велике резултате дати истраживања нуклеинских киселина. Осим тога, може се већ рећи да су у биохемији откривају разни метаболити. разне материје, које — у најмању руку код биљака — могу да успоре про цес старења.
= Како се то примећује
— Листови, на пример, не опадају. Обнављају се нормални физиолошки процеси, што се може сматрати као знак подмлађивања.
За ефикаснију борбу против рака
— Какве резултате очеку дете на подручју борбе про тив рака:
- Др А 1 — Пре свега, морам да кажем да сам се у Југославији упознао са веома озбиљним истраживачким напорима ва ших научника у експерименталној лабораторији Онколош ког института у Београду, Уукључујући њихова истраживања помоћу електронског ми кроскопа и другим методима.
— да ли се може много очекивати од оваквих ис« траживања7 — На тај начин све више сазнајемо о физиолошком значају појединих делова ће лија. Кад истраживач помоћу електронског микроскопа открива слику дезорганизоване ћелије, на основу тога може се схватити до каквих оштећења долази у вези са разним физиолошким функцијама. А то ЗА много у бррбн прстив рака. Нарочито ми се Пе при томе очекивати од истраживања којима се ис питује како изгледају проме не у саставу нуклеинских ки селина. Верујем, да ће се ово питање показати централним у појави рака.
–— А шта очекујете од хе-
мотерапије: _— Ми се много уздамо У хемотерапију. Ипак, она ће
дузећу као — отимање хле-
том. ба Ба „Југотонова“ фабрика
осам зграда пред смештена У Ми 56 прев: зеће. Изграђена је најв 25 делом сопственим средствима, Фабрика сада, поред по
них услова, има и годних рад е за израду
не ома И АНИ Мр РИ АЕ плоче), штампају а еш-
ижу се, а ускоро ст
ји за снимање У сте ници. Руководиоци неће пропустити да оба
посетиоце 9 да могуће израдити једног часа.
Џогле,
зика. — продукција,
мофонеких плоча 2
— Када буде радила пуним капацитетом нова фа-
д на новоподиг
у области наследности, Могу се
Уултати у решавањ
У проашњих истраживања 555 Осим тога,
значајни напредак у области управ-
биљака помоћу физиолош-
Уверен сам, такође, да ће ус-
подаци за потпуније из учавашто је проблем филозофских
хватања током многих векова,
ди даље велике успехе у обла-
привредним наукама...
стварно постати науком тек када боље упознамо процесе У ћелији рака. Тада ће се лак ше пронаћи и најефикаснији хемијски препарати .да се спречи ова болест,
Шта доноси физиологија биљака
У даљем разгово ру академик Курсанов чија је Ужа
55
Совјетски академик Курсанов у разговору
са нашим
специјалност физиологија би љака одговорио је и на неко лико питања о значају и о ра ду совјетских научника у тој области.
— Физиологија биљака, рекао је он, преживљава у на ше време велики развој. Сједне стране она је већ прешла на изучавање појединих дело ва ћелија. На том путу биљна физиологија тежи да допре до самих зачетака физио лошких процеса, да би, проучивши их, добили могућност управљања њима на научној основи. С друге стране, ова научна област тежи ка преласку на изучавање целе биљке као организма па и ка проучавању узајамних утица ја разних култура и природних услова. То је синтетичка физиологија биљака која во ди непосредно ка примени.
— „Борба" је недавно 06јавила чланак о резултати-
ма напора совјетских науч- |
ника који настоје да „биљке саме управљају факторима свог развоја“...
— То би можда био трећи правац — коришћења савремене технике и аутоматизаци је за гајење биљака у оптима лним условима, досада се то могло остварити само, у ста-
кларама — где се може пости ћи да биљке саме регулишу светлост, њен спектрални састав, концетрацију угљен-диоксида, влажност, температу ру и изворе хране за корене.
— А какви су приноси“ — Већ сада се на квадратном метру, добија од 30 до 35 килограма парадајза или кра ставаца, што значи да је при нос за више од половине већи него У „класичним“ усло-
вима.
Очекује се чвршћа сарадња
_ До краја године показа“ а ни тржишту резултате рада у новој фабрици, — ка же директор „Југотона“. Доказаћемо да смо у квалитету и брзини кренули надред.
Ове године „Јутотон“ ће произвести три милиона пло ча. Према САМ ОД ју 6
лану предузећа, ] – праву периода производиће се милиона примерака го дишње. Да ли повећана про изводња БУКЕ и могућност
ења цена они од продукције од пет милиона плоча тодишње постоји мала могућност за то; кажу у фабрици, Зато шт
7
НИКА „БОРБЕ“
Признања нашим научницима
У току разговора академик! Курсанов је неколико пута · указивао на неопходност међуинститутске сарадње у био логији, поготову што она тражи сложену и скупу опрему. Зато смо упитали;
"= Да ли предвиђате и сарадњу на међународном плану7
— Управо на том плану пре двиђа се сада шири програм истраживања проблема биолошког кружења материје у разним природним условима. У тим истраживањима учествоваће многе земље,
— Како после своје посете Југославији гледате на могућности сарадње биолота ваше и наше земљет
уредником
— Професор Чајлахјан и ја одржали смо овде серију пре давања из области биљне фи зиологије на основу наших вишегодишњих истраживања и размишљања. Али, овде смо видели много новога и кориснога и за себе. На при
Грчка пијанисткиња. Ђина Банхајер гостује у Београду
"Крајем овог месеца у Југославији ће гостовати грчка уметница Ђина Бакхауер, коју је музичка критика оценила као једну од највећих пијанисткиња света. На концерти- | ма у Београду и Загребу. 29. и 30. октобра. она ће извести Други концерт за клавир и оркестар Јоханеса Брамса. |
Ђина Бакхауер је студирала на Атинском конзерваторијуму. а затим У Паризу код Кортоа и Рахмањинова. Још као млада уметница добила је | више првих награда на ме-' ђународним такмичењима. го- | стовала у многим земљама и музициђала са најпознатијим | диригентима. Када је избио други светски рат прекинула је своју турнеју у иностранству и вратила се у домовину, али је морала да пред фаштистима побегне у Египат. Тамо је у току рата приредила више од 600 концерата за војнике савезничких армија. Последње године Ђина Бакхауер провела је у турнејама по свим континентима које су је увеле у највишу категорију савремених репродуктивних уметника.
(Танјут)
кђалашеш, опрема
са осталим произвођачима
ће се пре свега побољшати квалитет (обећање: светски стандард) и опрема.
По уверењу директора фа брике, већа производња обез бедила би да се цене плоча од 340, 600 и 1500 динара (ко лико износе сада) снизе на 200. 400 и хиљаду динара.
Југословенски произвођачи изнеће ове године на тржиште око шест милиона плоча. Питање је да ли ће се наћи купци за целу ту производ њу, иако се цене већ неколико година не мењају. Пре ма неким проценама, данас у земљи има око 600 хиљада грамофона, по другима 800 хи
нуте зграде фабрике „Југотон“ у Дубрави крај
мер: истраживања о моделирању биолошких система помоћу електронских машина која врши у Београду група кибернетичара са | доцентом др Звонимиром Дамјановићем на челу. То је потпуно нов, тежак, а веома перспективан правац који, између осталог, утире пут и новој науци бионици. Потпуно је јасно да је прелазак од проучавања појединих процеса ка анализи целих система који делују у биљци, могућ само овим путем...
Сарадња од обостране користи Товорећи о својим утисци-
ма из Југославије академик Курсанов је додао:
— Са задовољством смо сеј.
упознали са радом у Институ ту за пољопривредна истраживања у Новом Саду где група научника постиже зна чајне резултате у области алелопатије — изучавања уза јамних односа међу културама. Та група развија научне основе на којима се заснива унапређење _ пољопривредне производње. Био сам импресиониран и посетом пољопри вредној станици у Смедеревској Паланци где су на мене нарочити утисак оставили хи дропони за гајење повртларских култура који су развијени под руководством др Ши шковића.
— На основу контаката на Универзитету у Београду и у лабораторијама које сам посе тио, — наставио је зкадемик Курсанов — могао сам стећи
утисак да су млади кадрови У |
већини случајева добро при
премљени. Морам рећи да је |
код Вас обезбеђена _ добра
смена генерација
Говорећи затим о формама будуће сарадње Курсанов је
рекао да ће крајем године би | ти између Совјетског савеза,
и Југославије потписан спора зум који ће кочкретизовати форме и обим сарадње:
— Међутим, додао је акаде мик Курсанов. ја већ сада мо гу да изјавим да ће ваши млади биолози бити радо при
мљени у нашим лаборатори- |
јама, а исто тако да ће бити корисно и слање младих совјетских биолога у ваше цен-
Стане СТАНИЧ
ЈУГОСЛОВЕНСКИ 1
Страна 7.
ПЕДЕСЕТХИЉА ДИТИ ДИНАОМИРАНИ СТУДЕНТ У БЕОГРАДУ
На Београдском универзитету ових дана треба да дипломиђа педесетхиљадити сту дент после рата. Тако ће овај универзитет, на коме данас студира око 40.000 младића и девојака, остварити својеврсан рекорд. значајан за нашу привреду и друштво.
Београдски универзитет има данас 26 факултета, од којих су неки удаљени м по неколико стотина километара од Београда. У току последњих неколико година су. на пример, почели са радом факултети овог универзитета у Нишу — Медицински. Прав но-економски _и Технички, Приштини — Правно-економски и Филозофски. 'Титограду — Економски, Бору — Рударско-металуршки и одеље: ња економског и машинског факултета у Крагујевцу.
(Танјуг)
—
(ледеће „Стеријино позорје“ у знаку Нушића
Нови Сад, 24. октобра Девете југословенске 1030ришне игре у Новом Саду,
ку прославе 100-тодишњице рођења Бранислава Нушића. Очекује се да ће више домаћих позоришта за следеће „Стеријино позорје“ пријавити и представе Нушићевих дела.
Да би се још више истакао значај јубилеја овог нашег великог комедиографа, на по|четку Југословенских позори| шних игара у Новом Саду биће отворена изложба „Нушић на југословенским сценама“. Ову изложбу већ припрема Позоришни музеј у Београду. Она ће касније бити пренесена у Београд и неке друге културне центре у земљи.
За каталог Југословенских позоришних игара, сарадник Чехословачке академије наука Милена Киршнерова припрема рад „Бранислав Нушић
на сценама У Чехословачкој“.
1СЦИ НА САСТАНКУ
МЕЂУНАРОДНОГ ПЕН – КАУБА
Париз, 24. октобра
(Танјуг) У Ремсу је ових дана одржан тродневни састанак Извршног одбора Међународног ПЕН-клуба. на коме су учествовали и југословенски
'књижевници Томе Момиро"-
ски. Мира Михелич, Миодраг Павловић и Августин Стипчевић. На састанку су разматрани проблеми превођења модерних драмских дела и њиховог пласмана у позориш ним кућама. У дискусији су изнете тешкоће које на овом пољу посебно постоје када су у питању дела оних лите ратура које су мало или недовољно познате.
„Сарадња Југословенске и Бугарске радио-телевизије
Софија. 24. октобра (Танјуг)
Делегација Југословенске радио-телевизије. која је била гост управе Бугарског ра дија и телевизије. отпутовала је јутрос из Софије у Београд. Делегација је у Софији водила разговоре о даљем раз воју сарадње Југословенске
љада. Ако се рачуна да сва ки власник грамофона просечно купи десет домаћих плоча годишње, то би значи ло да произвођачи неће има ти бриге ни при повећаној производњи. Само — ова ра чуница прављена је на осно ву претпоставки.
Продаја није досад задава ла бриге произвођачима. Али да ли ће то тако и даље ићи, важи ли и за будућност крилатица „на грамофонским плочама код нас нико не може да изгуби!“
Развој прилика на тржиш-
ту несумњиво ће довести до |
ближих међусобних контаката свих произвођача. Уо-
сталом, и досад је било коор |
динирања између РТБ и „ЈУ гтотона“ приликом одабирања репертоара озбиљне музике. Тако су се избегавала дво-
струка издања, На иностра-
ном тржишту ова два предузећа такође наступају зајед нички.
Али када је у питању такозвани „комерцијални репер-
ди
Загреба
| ници
и Бугарске радио-телевизије, о размени информативнополитичких и музичких мате ријала, дечјих емисија и забавних ансамбала. Каб и о повезивању телевизије двеју земаља.
Југословенски амбасадор У Софији Драгослав Марковић приредио је синоћ коктел у част делегације Југословенске радио-телевизије.
Овогодишњи нобеловац — грчки песник Георгиос Сеферис
Стокхолм, 24. октобра (Танјуг) Овогодишња Нобелова награда за литературу додељена је грчком песнику Георгиосу Сеферису.
У образложењу одлуке ко1у је данвс донео Нобелов комитет Шведске академије наука истиче се да се ово високо признање додељује уметнику за „ванредну лирску поезију, инспирисану ду= боким осећањем за хеленску културу“.
народне музике који се про' дају у великом тиражу) изме ђу произвођача владају одно си и закони конкуренције. Свакако лојалне, мада имаи незадовољства међу партнерима. „Југотон“, например, има примедбе на ангажовање певача;
, — Ми нисмо у стању да јед 'ном певачу за ексклузиван | уговор дамо милион и шест | хиљада динара, обез
| парод (тј. снимци забавне м
бедимо двадесет концерата го дишње и наступање на теле визији.
Кажу да РТБ то може, Али — захваљујући пре свега по| себним условима рада. Као погонска јединица Радио-те' левизије Београд, ова Про| дукција плоча има могућно-
сти да чвршће веже изво!' ђаче за себе.
— Трудићемо се да изјед| начимо права и обавезе пре | дузећа за производњу грамо фонских _ плоча, каже
Славко Копумн, директор „ЈУ ' тотона“, Ако ми дајемо зајед годишње 300 милиона динара и држимо се утврђе них цена, онда очекујемо да и остали произвођачи послу ју под истим условима, У про тивном и ми ћемо тражити припајање радио-станици,
Тако се, неочекивано, посе та новим погонима фабрике „Југотон“ развила и у диску сију о складу и нескладу из међу југословенских произво ђача плоча, о потреби чврш-= ћих _ контаката међу њима. Свакако да ће до таквих су срета доћи у скорој будућно сти, И надајмо се да ће се ти разговори завршити у корист ! љубитеља глоча,
М. ВУЧКОВИЋ
које ће се одржати у мају и-
дуће године, протећи ће у | | | |
Па и] 194
ПОЗОРИШТЕ
Један нођи Нушић
Премијера „Госпође министарке“ у Народном позо“ ришту у Крагујевцу; режија: Радомир Шарановић, У тлавним улогама: Милка Ра дошевић, Миодраг Марић, Богољуб Динић, Бруно Раић, Мило Стојадиновић м други; сценографија; Сава Барачков.
Тврдња да се јавности пред ставио један изузетан редитељ-дебитант могла би имати призвук смеле претенциоз ности да није реч о Радомиру Шарановићу — редитељу снажне стваралачке имагинације. Већ и његова претход на режија Шоовог „Ђаволовог ученика“ у Народном по зоришту у Крагујевцу недво смислено је показала да се иза њене мелодрамске анато мије и авангардне концепци је крије стваралац живе и младалачке инвенције, своје врсног схватања и културе.
У постављању „Госпође министарке“ Шарановић је превасходно био · руковођен
својим поимањем Нушића и театарске уметности уопште. На тај начин. и вероватно пр ви пут. добили смо једног, У смислу прилажења хумору. новог Нушића, Нушића какав би можда данас био. дакле савременог или бар при ближеног нашем најинтимнијем тренутку битисања. Изненађен у моменту носталгичне чаршијске доколи це и малограђанских себичности, свет т-ђе Живка Поповић и људи затечених У равнодушности према њој и
једних према друтима, одједном акумулира атрибуте ексцентричног извитоперава-
ња карактера и нарави. 8 то све под опојним дејством властољубивих страсти и ко ристољубивих прохтева Заплети. подвале, и општи сцен ски урнебес — то су управо
лик. УМЕТНОСТ
"одлике овог врсног дела ко-
медографије. Али то је Нушић, онакав каквог знамо и волимо, а представа виђена недавно у Крагујевцу носи све те одлике само у својим периферним тачкама, док се у њеном центру налази један модернизовани и обуздани Нушић, мање „смешан“ него што смо на њега навикли, али зато неупоредиво суптилнији. Милка Радошевић у улози Живке остварила је до најситнијих детаља изнијансиран лих. психолошки снажно извајан, гласовно и мими чки разноврстан. Миодраг Ма рић је играо Нинковића са свом самоувереном отменошћу која краси овај лик иу дуету са Радошевићевом 0стварио је најлепше сцене представе. Богољуб Динић је најдоследније спроводио 06дитељеву концепцију савремености неусиљеним и непосредним _ тумачењем Чеде. Бруно Раић као Пера Писао импоновао је својим одлично погођеним фалсетом и гестом. док је Мила Стојадино вић са свом урођеном тананошћу и интелитенцијом тумачила ува сасвим различита лика: тетка Савку и г-ђу Нату. Беспрекоран — допринос представи дали су такође Света Васиљевић, Маоко Ољачић,. Мариола Козљевић, Љиљана Говедаровић и Љиљана Савић, а особито се допао мали Славољуб Фи шековић у улози Живкиног синчића Раке,
Сценографија Саве Барачкова својом стилском лепотом. модерним линијама и неу падљивом присутношћу остав ља утисак још једне вредности ове прелставе,
Милан НИКОЛИЋ
Трп сликарска стађа
Изложба слика Гојка Беркуљана, Цветка Лаиновића и Ђорђа Правиловића у Галерији Дома ЈНА у Београду, 18—28. октобра 1963. године,
Три различита погледа на свет, три различита сликар= ска става, три разнолике фи зиономије из шароликог спек тра савремене црногорске уметности, биле би основне ка рактеристике, изложбе тројице црногорских сликара у Га лерији Дома ЈНА у Београду.
Најстарији од излагача, иначе представник средње генерације, Гојко Беркуљан, до носи један тих, смирен, лирски свет пејзажних _ мотива који не одликује нека повишена стваралачка температу ра, неко дубље и личније садржајно или формално трвжење, У распону од визуелно уочљивог и препознатљи“ вог до лирски асоцијативног, ово сликарство, заустављено на самој граници допадљивог и скромно по амбицијама и резултатима, носи у себи као своју највећу вредност осећање за носталгичну атмосферу деликатних сиво-плавичастих тонова („Лесендро“, „Окућница“ — „Први снег“, „Литице“).
Цветко Лаиновић је приказао две фазе свога стилског развоја, У првој, старијој, са сликама из. 1961. и 1962. године, јавља се као стишани, суптилни портретист, мирног, широког потеза и уздржа не светле палете, са површин ски третираним формама оивиченим тањим црвеним кон турама („Рајка“, „Љиљица“). У најновијим сликама, из 1963, године, изненада избија
Ђорђе Правиловић: „Жена са кокошком“
неки дотле прикривени темперамент који ничим раније није био наговештен, неки експресионистички немир близак Коњовићевом изразу, који лако деформише облике и уноси драматичан немир праћен одговарајућом, нешто умртвљеном _ колористичком скалом („Рибе“, „Ентеријер“). Сликарство Ђорђа Прапиловића је блиско илустратип ном изразу. Примарна важност вешто одабраног и композицијски спретно аранжираног мотива, нота наивног без наивне спонтаности, тежња ка свођењу просторности на раван, лазурно сликањем специфични колористички ре гистар сродан свету дечјих бајки, биле би опште одлике његовог сликарског израза,
Македонски умешници
Изложба слика, акварела, скулптура и цртежа македонских уметника У Галерији Културног центра Бео„града, Дом штампе,
Цветко Лаиновић; Рибе (детаљ)
У част годишњице ослобођења Београда у Галерији Културног центра Београда отворена је изложба слика, акварела, скулптура и цртежа савремених македонских уметника Лазара Личено= ског, Љубомира Белогаског, Ристе Калчевског и Петра Хаџи Бошкова.
Слике новијих датума доајена македонске модерне уметности Лазара Личеноског и даље показују карактеристична лична обележја: пот пуну преданост интимној лепоти националног пејзажа, присност његовот доживљава ња и непосредну лакоћу његовог преношења на сликарско платно, И кво што је некада Јован Бијелић нашво у босанским пределима неисцрп но инспиративно врело које му је. допуштало чак и многобројне варијације једног те истог мотива, тако и Личености са пуно љубави ва“
Ррира македонске пределе и мотиве, непретледна поља расцветалих афиона, питомо зеленило и лоаж уснулих за сеока овенчаних на хоризонту љубичастим брдима. или, попут Шимуновића и Милуна Митровића, само на свој начин, аналитички испитује арабескну игру омеђеног јлемљишта. Изузетак је слика „Дан други“ натопљена непосредном експресијом очерица велике скопске катастрофе.
Акварели Љубомира Велотаског рађени сУ ситурном руком пртача и сликара који осећа локални колорит пордела Који слика. полређује детаљ целини п целину фактографској — веродостојности, те стога и имају своју документарну тежину и вредност, То се посебно олноси на аквареле из мапе „Бокељски мотиви“,
Ристо Калчевски је _ млад сликар несумњиве ларовито сти која ће доћи до — свога пуног изражаја тек кала се буде ослободила за сала веома јаког и уочљивог утицаја Ордана Петлевског. Овако и поред солидних и сликарски занимљивих резултата остаје у сенци свога великог зем љака. Пут ка личном изразу указују два изложена пртежив тушем на отиснутим тонским површинама.
Код вајара Петра Бошкопа је занимљиво да он своје пластичне преокупације испробава. у домену портрета. Низ таквих разноврсних резултата у металу већ смо видели на ранијим изложбама. од групе „Мугри“ до изложбе у Дому армије. Новина су портрети рађени у лрвету, који су, Као и они у гвожћу. задржали далеку асоција тивну сродност са људском главом, свмо су сада подвргнути новим пластичним пбоблемима и принципима који се делимично инспиративно везују за архаизоване облике старих култура и лелимично су изазване и природом самог материјала у коме се обликује, дрвета,
Драгослав ВОРЂЕВИЋ